Фото: РТРС/Срна

Код Шаранове јаме на Велебиту данас је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске.

Парастос је служен за 38.010 православних Срба убијених у комплексу овог система усташких логора, а потом су предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, те потомци жртава и бројни ходочасници положили вијенце.

Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља.

– Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите – рекао је Додик новинарима послије парастоса.

Он је подсјетио да су Италијани у Другом свјетском рату због звјерстава усташа забранили комплекс концентрационог логора Госпић-Јадовно–Паг.

– Ово је био пројекат тадашње Независне Државе Хрватске, која је жељела да трећину Срба побије, трећину покрсти и трећину расели – подсјетио је Додик.

Он је истакао да ће помоћи изградњу капеле код Шаранове јаме.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић рекао је да је Шаранова јама свето мјсто за српски народ.

– Обавеза нас је да будемо присустни на оваквим мјестима, а наш народ мора да се сјећа свих својих жртава – нагласио је Иванић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео да су злочини усташа били свирепи, да су дјеца убијана, што не смије бити заборављено.

Предсједник Удружење „Јадовно 1941“ Душан Басташић захвалио је званичницима и ходочасницима што су присуствовали обиљежавању Дана сјећања на Јадовно и напоменуо да злочини над Србима не смију бити заборављени.

Након парастоса ходочасници су посјетили јаму под Гргиним Бријегом, уз коју постављен часни крст који је освештан у Храму Светог Саве у Београду.

Ходочасници су потом пјешачили два километра до мјеста, гдје је некада био сабирни логор Јадовно у Чачића доцу. Код часног крста, који је на овом мјесту постављен 2012. године, учесници сабрања задржали су се око сат времена.

У повратку су ходочасници посјетили Меморијални центар „Никола Тесла“ у Смиљану, након чега је у селу Медак, поред Манастира Усјековања главе Светог Јована организовано послужење за ходочаснике.

Организатори овог молитвеног окупљања су Удружење „Јадовно 1941“ и Епархија горњокарловачка.

Удружење „Јадовно 1941“ осми пут организовало је обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током НДХ.

Комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг, познат и под именом Госпићка група логора, био је први организовани ликвидациони комплекс усташких лорога намијењених уништењу Срба и Јевреја у тадашњој НДХ.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.

Чланак ДОДИК КОД ШАРАНОВЕ ЈАМЕ НА ВЕЛЕБИТУ: Тешко је опростити… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Хрватској се, осим величања усташтва, ради и на заташкавању злочина из периода НДХ-а.

Поново се прекопава Шаранова јама на Велебиту. Комисија Владе Хрватске, задужена за истраживање и ексхумацију жртава Другог свјетског рата и послијератног периода већ трећи дан истражује овај локалитет – подручје комплекса логора Јадовно.

Није познато ко је и под којим околностима наложио истраживање, а нико од породица жртава и српских удружења није обавијештен, нити укључен у рад Комисије.

На основу налога суда у Карловцу из 2013. године, хрватско Министарство бранитеља и Комисија за истраживање жртава и гробаља из Другог свјетског рата и послијератног периода, обавили су прву серију у низу планираних прекопавања на подручју Јадовна.

– Чуди нас да рад Комисије није најављен у медијима, а већ трећи дан траје прекоп. Ни у хрватским медијима нема гласа о томе. Ни наша црква није обавештена. Све то нас јако вријеђа, каже Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“.

Вријеђа и Српско народно вијеће које, као кровну српску организацију у Хрватској, нико није позвао. Предсједник Вијећа, Милорад Пуповац каже да су обавијештени једино представници Српске православне цркве и јеврејских општина, али да се нису одазвали, јер су им нејасни мотив и околности истраживања.

– Ми смо у координацији са другим представницима мањина, са Јеврејима и другим удружењима антивашистичких бораца, који се нису одазвали на тај први ред снимања јаме. Пратићемо то са великом пажњом и интересовањем и надамо се да ћемо ускоро имати више података на које сад не знамо одговор, истичр Пуповац.

Одговоре тражи и мјесна епархија.

– Нас као надлежну епархију за то подручје, за тај комплекс, нико није обавијестио да ће бити икакво копање или снимање и не могу да дам детаље. Не знам ни ко то ради ни зашто, ни ко је све то покренуо, наглашава еписком горњокарловачки Герасим.

Иста Комисија радила је ексхумацију двије јаме код Петровог села. Из Пријебојске јаме, гдје је према свједочењима бачено преко 800 Срба, есхумирано је тек неколико десетина жртава, а њихове кости привремено похрањене у гробици близу Осијека. Без детаљних образложења.

Шаранова јама неколико пута је прекопавана, а извјештаји су сваки пут показали другачије стање.

Све ово оставља простор за манипулације.

Чланак ВЕЛИЧАЊЕ УСТАШТВА, ЗАТАШКАВАЊЕ ЗЛОЧИНА: Поново се прекопава Шаранова јама на Велебиту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Уз Катину јаму на Велебиту у Хрватској постављен је Часни крст и служен парастос на мјесту гдје је бачено измучено тијело блаженопочившег епископа горњокарловачког Саве, кога су мучки убиле усташе 1941. године.

Часни крст поставили су чланови удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда и православни вјерници. Парастос су служили свешетеници СПЦ.

Ходочасници су возилима дошли до мјеста Брушане, одакле су пјешке у литији носили Часни крст шумским путем око осам километара до Катине јаме у коју је бачено измучено тијело епископа Саве.

Након тога, ходочасници су посјетили село Ступачиново гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор. На том мјесту први пут је служен кратки помен за жртве.

По повратку, предвиђена је посјета Меморијалном центру „Никола Тесла“ у Смиљану код Госпића.

Усташе су ухапсиле епископа Саву 17. јуна 1941. године заједно са 13 виђенијих Срба из Плашког.

Његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије у својој књизи „Српска Црква у Другом светском рату“ наводи податак да је епископ Сава 8. августа 1941. године виђен у дворишту казненог завода у Госпићу.

Претпоставља се да је убијен на Велебиту јер је, наводи епископ Атанасије, према свједочењу неких италијанских новинара, у августу 1941. године на Велебиту убијено 8.000 Срба.

Организатори Дана сјећања на Јадовно 1941-2016. су удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.

Чланак ДАН СЈЕЋАЊА НА ЈАДОВНО: Постављен Часни крст уз Катину јаму на Велебиту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас ће бити служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Након парастоса, из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово тијело након што су га убиле усташе у љето 1941. године.

На том мјесту биће постављен Часни крст и служен парастос којем ће присуствовати и српски члан Предсједништва БиХ, Младен Иванић.

Чланак ШАРАНОВА ЈАМА: Парастос јадовничким жртвама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту нису дјело заведених или изманипулисаних људи, већ производ државне политике Независне Државе Хрватске и напора цијеле те државе да физички истријеби српски народ, рекао је антрополог Србољуб Живановић.

„Геноцид над Србима нису водиле усташе, већ сам врх Католичке цркве на челу са Алојзијем Степинцем“, рекао је Живановић, једини професор медицине Државне комисије која је истраживала број жртва у Јасеновцу и предсједник Међународне комисије за истину у овом НДХ логору са сједиштем у Лондону.

Истичући да је истина о Јасеновцу и броју страдалих прикривена, Живановић је за „Вечерње новости“ навео да је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ за само три мјесеца рада 1964. године дошла до закључка да је на стратиштима дуж ријеке Саве и у логорима НДХ убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома.

Он каже и да су се стручњаци уплашили бројева до којих су дошли након прве фазе испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини, са друге стране Саве од логора Јасеновац.

„У гробнице, широке шест, а дубоке осам метара, наслагани су једно на друго, по 27 особа, старих и младих. У Доњој Градини наишли смо на жртве које су садистички убијане из мржње и са великом страшћу“, рекао је Живановић.

Он је навео да је око 20 одсто жртава живо закопано у јаме.

„Нисмо смјели да сликамо, али смо све биљежили у радне свеске. У тим записницима су неке од најстрашнијих ствари које човјек може да замисли. На основу рада дошли смо до закључка да је готово 20 одсто жртава живо отишло у гроб“, каже Живановић.

Он подсјећа да је, послије првих извјештаја и само три мјесеца рада, све стопирано, а његова изјава о налазима стручњака за један београдски лист никада није објављена.

Антрополог је подсјетио и да је 1947. године бивши логораш Никола Николић са сином у Доњој Градини идентификовао 258 гробница дужине 60 до 80 метара, дубоких око осам метара.

Живановић, који је након неких сигнала 1965. године емигрирао и наставио да се ван земље бави истраживањем Јасеновца, каже да је ова документација можда нестала са територије бивше СФРЈ, али је убијеђен да она постоји у свјетским архивама.

„Године 2.000 у Њујорку, када је наша Међународна комисија за истину о Јасеновцу излагала везе Католичке цркве са геноцидом, устао је професор Мајкл Барнбаум из Музеја Холокауста у овом граду и изгрдио нас што ништа не радимо да се истина сазна. Ми смо тада имали податак да је око 370 католичких свештеника било директно укључено у ликвидације Срба, док је Бернбаум имао списак од 1.400 имена. Кренувши за овим списком, наша комисија је дошла до имена 1.471 католичког свештеника, који је учествовао у ликвидацијама. Ако се зна да је 1941. године у Хрватској било 2.000 католичких свештеника, није тешко израчунати колико их је међу њима било убица“, рекао је Живановић.

Чланак ЖИВАНОВИЋ: Сакривена истина о Јасеновцу и броју страдалих се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.

На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава.

„Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић.

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније.

„Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и дјецу“, подсјећа Басташић.

Он каже да су усташки злочинци сутрадан ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, након чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.

„Готово у исто вријеме, усташе су у логору Јадовно, на Велебиту, митраљезима стријељале 1.500 преосталих заточеника и затрпале их у јаме ископане у самом логору“, наводи Басташић.

Он додаје да су италијански војни санитарци на мјесту злочина на Пагу ексхумирали и спалили 791, како су забиљежили, „свјеже закопани леш“. Међу овим жртвама било је 407 мушкараца, 293 жене и 91 дијете. Њихов пепео затрпан је у пашком камењару.

Данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину најмање 8.020 људи, недужних жртава – Срба и Јевреја, побијених у љето 1941. године.

Спомен-плоча у ували Слана, обновљена 2010. године, разбијена је након два дана, исту судбину доживила је 19 дана, након поновног постављања 29. јула 2013. године.

На мјесту логора Јадовно у протеклом рату порушено је спомен-обиљежје, а тијела жртава и даље леже неексхумирана. Потомци жртава су 2012. године на мјесту некадашњег логора поставили и освештали Часни крст.

Чланак И ИТАЛИЈАНСКИ ФАШИСТИ БИЛИ ЗГРОЖЕНИ: За ноћ усташе на Пагу побили 791, а на Велебиту 1.500 Срба се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас је служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.

Парастос јадовничким жртвама служили су свештеници Епархије горњокарловачке и других епархија Српске православне цркве.

Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић изјавио је да је Шаранова јама страшно мјесто, као и друге крашке јаме на чијем се дну налазе посмртни остаци невино страдалих српских мученика.

Он је рекао да, нажалост, ни 74 године након злочина још нису ексхумирани и на достојанствен начин сахрањени посмртни остаци јадовничких жртава.

Басташић је рекао да још нема имена на спомен обиљежју које је недавно подигнуто на платоу испред Шаранове јаме на Велебиту, јер то не дозвољавају хрватске власти.

Он је навео да ће се данас једна група ходочасника упутити према мјесту, гдје је био логор Јадовно, док ће мањи дио ходочасника из Карлобага упловити у увалу Слана на острву Паг, гдје ће бити служен парастос и постављен освештани крст за више од 8.000 побијених у пашком камењару и утопљених у мору пашких врата.

Парастосу су присуствовали изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, секретар у Министарству рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Славко Перић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, предсједник Српског демократског форума у Хрватској Вељко Џакула, те потомци жртава из Србије, Српске и региона.

Обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. организовали су Епархија горњокарловачка и Удружење грађана Јадовно 1941.

У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним пода

Чланак БОГ ДА ДА СПОКОЈА ДУШАМА ЊИХОВИМ: Служен парастос јадовничким жртвама се појављује прво на ИСКРА.