Фото: РТРС

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, обиљежио је данас крсну славу. Светој литургији присуствовао је велики број вјерника, углавном Пребиловчана који су се вратили, и оних које је ратни вихор одвео далеко од своје земље.

Милена Ђурасовић, Пребиловчанка која данас живи у Билећи, са много емоција говорила је о свом селу и мучеништву његових становника. Усташе су 1941. године убиле 53 члана њене породице. Сличан сценарио избјегла је у посљедњем рату.

„Све је то страдало само зато што су били Срби. Нема дјеце, нема бешика, нема школе, нема продавнице, само храм Васкрсења који посјећујемо. Расути смо, није се лако окупити“, каже Ђурасовић.

Од некада 1000 становника овог села, колико их је било почетком Другог свјетског рата, данас овдје живи свега седамдесет Срба. Оно што даје наду јесте да је међу њим у овом селу данасд двадесетак дјеце и омладине, различитих узраста. Храм Васкрсења Христовог мјесто је њиховог окупљања.

„Значи много, ту се окупљамо једном седмично“, рекла је Бојана Екмечић.

„Избјегли смо у Билећу 1992. године. Мени је било пола године. Кућа је била срушена и пљачкана. Трудимо се, боримо се, будућности има“, каже Бојан Екмечић.

Храм Христовог васкрсења саграђен је на мјесту Спомен-костурнице у коју су 1991. године сахрањене кости 4000 Срба које су усташе током Другог свјетског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких јама. Спомен костурница минирана је у јуну 1992. године када су ово мјесто палили припадници ХОС-а и ХВО-а.

„Надам се да ће доћи духовна обнова ида се људи врате“, истакао је парох Марко Гојачић.

Од укупно 1000 становника, само 6.августа 1941. године убијено их је 850, од којих 600 жена и дјеце. Усташе су убијене или живе Србе, бацали у крашки јаму. Тада су уништене 52 породице, док је угашено 36 огњишта.

Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се као Свети пребиловачки мученици, славе 6. августа.

Чланак ПРЕБИЛОВЦИ: Обиљежена крсна слава храма Васкрсења Христовог се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Данашње подјеле, сматра епископ Григорије, плод су недостатка љубави, и то не љубави као сентименталног одушевљења, него љубави као основног хришћанског става, а тај став значи – ја волим оног другог управо зато што смо различити.

Епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручује да је данас више него икад потребно да се људи радују Васкрсењу Христовом, јер је сила Христова непобједива и јесте свјетлост, те да је увијек било искушења, али и спасења.

– Често се оптерећујемо разним смутњама. А, у ствари, све је свјетло, уколико желимо да примимо истину Васкрсења у нас, уколико видимо да су и људи око нас људи Великог петка, али и људи Васкрсења – рекао је у Васкршњој честитки епископ Григорије.

Зато, напомиње он, „треба да чувамо радост Васкрса, како пјевамо у црквеним пјесмама – од смрти у живот нас преведе Христос Бог!“

Епископ Григорије истиче да су Пребиловци најјачи и најсвјежији симбол Васкрсења, као сталне обнове неуништивог живота.

– То је мјесто страдања, као, уосталом, цијела наша Херцеговина. Сада је десет година од васкрсења Житомислића и ви можете јасно да видите да тамо има живота, да нисмо само изградили цркву и конаке, него читав један живот – наводи епископ Григорије.

– Надамо се да нећемо само изградити цркву, која је већ лијепа и види се да је благословена и окупана љубављу Пребиловчана и Херцеговаца широм свијета. Види се из назнака, из Велике суботе Пребиловаца, да тамо може бити Васкрсења. Јер смисао мучеништва јесте у Васкрсењу – каже епископ.

Говорећи о очувања човјечности и наде „у времену пуном изазова“, епископ Григорије оцјењује да питање човјечности није данас теже, нити лакше, већ је другачије у односу на било која друга времена.

– Човјечност се не може сачувати уколико не видимо сваког другог конкретног човјека онако како га види Бог, а то значи: као његову икону или слику, његов лик – каже епископ Григорије и наводи да то конкретно значи да у сваком човјеку треба видјети – личност.

Он указује да „наша чврстина у човјечности и нади не долази од апстрактног појма човјечности и од сентименталног појма наде, него од виђења другог као бића Божијег“.

Одговарајући на питање „гдје су данас Срби и да ли им има спаса у свијету материјалног и неморалног“, епископ Григорије наводи да су „јеванђелисти знали за два значења појма `свијет` – свијет овај у злу лежи, али Христос је дошао и страдао и васкрсао и опет долази за живот свијета“.

– Није наш положај у свијету материјалног и неморалног данас такав да треба да очајавамо. Увијек је било искушења и увијек је било спасења – поручује епископ.

Према његовим ријечима, „наше је да схватимо да управо блискост са Богом јесте одговор на питања савремености, те да се она не могу рјешавати уништавањем нечега, него приближавањем Богу и изградњом“.

– На питање: „Гдје смо данас?“, могуће је одговорити само ако знамо гдје је то гдје желимо да будемо“, наводи Григорије, и истиче да је „Црква икона царства Божијег“.

Када је ријеч о подјелама у српском народу, али и међу политичарима, епископ Григорије оцјењује да су оне „у политици и друштву, донекле, неминовне, јер је немогуће да сви људи мисле и осјећају једнако“.

– Оно што је проблем нису подјеле као такве, него мржња која се иза њих крије – наводи епископ Григорије.

– Проблем са нашим политичарима није што се они свађају и боре, јер тога има свугдје, већ је проблем је у томе што они траже да се и ви свађате и борите и мрзите, а то нормалан човјек не може – каже епископ.

Данашње подјеле, сматра епископ, „плод су недостатка љубави, и то не љубави као сентименталног одушевљења него љубави као једног основног хришћанског става, а тај став значи – ја волим оног другог управо зато што смо различити“.

– Разлика у политичком или економском смислу не укида моју љубав према њему, јер нас је саздао исти Бог и удови смо Тијела Христовог – Цркве – наводи епископ Григорије за Срну и закључује:

„Још је Свети Апостол Павле писао Коринћанима да су удови Тијела Христовог многи. Многи су дарови и различите службе, али је Христос један и Црква једна. То је врло важно да схватимо данас“.

Чланак EПИСКОП ГРИГОРИЈЕ: Увијек је било искушења, али и спасења! се појављује прво на ИСКРА.