Василије Крестић (Фото: ИН4С/ Printscreen)

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „Покољ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.

На конференцији је говорио и академик, проф. др. Василије Крестић.

„Не знам шта се то догађа са нама, од кога страхујемо, од чега зазиремо, шта нам смета да се бавимо научно једним злочином какав је овај који ћемо данас ево да именујемо као Покољ.

Морам да кажем да ме просто обухвата туга и јад што смо тако неодговорни према нашим жртвама, то што немамо истинско хришћанско осећање према њима, не зато да бисмо оптуживали злочинце јер они ће тај терет носити на својој грбачи док је света и века, него зато да се одужимо нашим жртвама, да им се поклонимо и да их никад не заборавимо“, нагласио је Крестић.

Како истиче, титоизам је прошао а ми смо остали у овом погледу и даље титоисти“.

„Ми и даље имамо неки страх, имамо неке обзире, не знам зашто, не знам према коме и не знам због чега да не кажемо истину, научно проверену истину.

Зашто ми немамо попут Јевреја рецимо па чак и попут неких нама суседних народа који су и вршили геноцид над нама, ниједан меморијални центар?“, упитао је он и констатовао:

„Ми у Србији немамо за сад ни један.

Па то је срамота првог реда и то је један од разлога због чега ја као историчар и као Србин који имам пуно осећања према свим страдалима без обзира које су вере, које су боје коже и које су нације, имам осећање да их поштујемо, да им се вечно клањамо и да их не заборавимо“.

Професор је подсјетио да ће Меморијални центар добити Бањалука.

„Мислим да свим силама морамо да радимо на томе и то што је рекао Јован Дучић, наш познати песник да би о Покољу, о геноциду, Срби требали да говоре „urbi et orbi“ из дана у дан, да цели свет о томе зна, да буде обавештен. Ако не добијемо меморијални центар као средиште у којем ћемо озбиљно изучавати проблем Покоља ми нећемо даље одмаћи него што смо досад чинили с појединим случајевима овакве какве имамо, с појединим добровољним друштвима или појединим ентузијастима на које се своди све ово што можемо да учинимо и што смо учинили.

То није добро, морам рећи да је то срамота наше власти и у прошлости и данас, срамота и нас као народа што нисмо у стању да присилимо власт да се једном коначно посвети том питању и да стекнемо једну институцију која ће сва бити посвећена научном проучавању геноцида односно Покоља“, напоменуо је Крестић и истакао:

„Мислим да тиме не треба да се обазиремо на то шта ће рећи браћа Хрвати или Муслимани или било ко други. То је наша дужност, национална, то је наша патриотска дужност, то је наша хришћанска дужност. Ако то не учинимо бојим се да ћемо и сами сносити велики грех.

Што се тиче самог назива тог почињеног геноцида за који смо се одлучили да именујемо као Покољ. Наравно, увек може да буде и других предлога и других разложних и умесних предлога али мислим да овај предлог, да се то назове Покољ сасим одговара и не бисмо требали да паметујемо и да измишљамо неке нове називе.

Довољно је ово да нас окупи и означи тај злочин како он и заслужује“.

Извор: Јадовно

Чланак КРЕСТИЋ: Срамота да Србија нема ни један Меморијални центар (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Василије Крестић (Фото Новости/В.Данилов)

Историчар, академик Василије Крестић нада се да ће Српска академија наука и уметности (САНУ) стати на становиште да се ни по коју цену не смеју дићи руке од Косова.

„Говорим по свом виђењу да ће Академија стати на становиште да ни по коју цену не смемо дизати руке од Косова и Метохије, да нема формалног признавања самопроглашене државе Албанаца на Косову“, рекао је Крестић у политичком програму „Седмица“ Првог програма Радио Београда.

Крестић каже да су Косово и Метохија интегрални део наше државе и да је то „црвена линија“ преко које не сме да се пређе.

Он сматра да насиље води у пропаст, а да би требало наставити борбу да српско становништво на Косову има нормалан статус.

„Ако се боримо свугде за демократију, онда не може бити било каквог насиља према Србима на Косову, а видимо да тог насиља има на сваком кораку и оно не престаје…Пуно тога има за шта се треба борити и залагати“, рекао је Крестић.

Чланак КРЕСТИЋ: Ни по коју цену не смемо дићи руке од Косова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Академик Василије Крестић рекао је да идеја „велике Албаније“ није наивна и да ће бити велика пријетња цијелом региону, чак и ако не буде остварена до краја. „Судећи по понашању албанских политичара, стиче се утисак да поново имају подршку неког моћнијег иза себе“, изјавио је Крестић за „Вечерње новости“.

Крестић је изразио бојазан да „ситуација у Македонији већ ври и да постаје `буре барута`, које може да експлодира“.

„Волио бих да гријешим, али ми се чини да Макеоднија, суочена са овим изазовима, нема перспективу. Македонија је у критичној ситуацији“, каже Крестић.

Говорећи о црквеном дијалогу Православне и Католичке цркве о Алојзију Степинцу, Крестић је навео да неће да сумња у добре намјере поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање, али му се чини да ће ипак доћи до канонизације Степница.

„Посљедње инфромације о проблемима са отварањем /ватиканских/ архива, показују да је Ватикан уздржан и да упорно крије документа за која се сумња да доказују његову одговорност за све што се догађало у Независној Држави Хрватској /НДХ/“, додао је Крестић.

Он је оцијенио да континуитет стварања етнички чисте Хрватске, од 19. вијека, преко стварања НДХ и распада Југославије, и данас траје.

„Временска дистанца потврђује јасан вишедеценијски континуитет проусташке и екстремно националнистичке политике, која је тамо на сцени“, рекао је Крестић, аутор текста посвећеног положају српског народа у Хрватској, објављеног у Меморандуму САНУ из 1986. године.

Крестић је рекао да је тај меморандум показао сву трагедију положаја српског народа у тадашњој Југославији и да је свима засметало сазнање да Србија више не жели да трпи подређеност.

„Меморандум се залагао за очување Југославије, уз упозорење да ће доћи до опасног стања, ако се крене путем распада, што се на крају и обистинило“, навео је Крестић, те напоменуо да Меморандум није био ни близу заговарању распада државе као „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића и „Беспућа повијесне збиљности“ Фрање Туђмана.

Чланак АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: „Велика Албанија“ пријетња цијелом региону се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Академик Василије Крестић каже да тврдње предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је Хрватска безазлена када је ријеч о територијалним претензијама, а да Србија посеже за њеним земљама, не одговарају историјским чињеницама.

„Китаровићева би требало да зна да у прошлости Хрватске од средине 19. века до наших дана није било ниједног угледнијег хрватског политичара, без обзира којој је странци припадао, који се позивао на хрватско државно и историјско право, а да није желео да се домогне територија које нису припадале Хрватској и да није тежио стварању `Велике Хрватске`“, навео је Крестић.

Он је указао да ширење гласова из Хрватске о великосрпским и хегемонистичким намјерама траје више од једног вијека, а да је наслијеђено од Аустроугарске, како би била прикривена сопствена агресија и територијалне претензије на туђе етничке, државне и историјске територије, преноси „Политика“.

Крестић истиче да је Аустроугарска утолико више демонизовала и сатанизовала српске ослободилачке и ујединитељске намјере, уколико је имала већих апетита према територијама Балкана.

Према тој тактици, све што је било српско проглашавано је за великосрпско, с циљем да се српски интереси, који су били у сукобу с аустроугарским, у коријену сасијеку и онемогуће.

„Ударајући по српству и великосрпству, хрватски политичари нису само сневали о `Великој Хрватској`, већ су на њеном изграђивању радили упорно и доследно држећи се принципа да су за остваривање тог циља дозвољена сва средства, чак и геноцидно уништавање Срба“, каже Крестић.

Поводом тврдње Китаровићеве да Хрватска никада није напала ниједан центиметар српске територије, Крестић је истакао да постоји више доказа да она не говори истину, међу којима је и писмо Еугена Кватерника из 1869. године дон Миховилу Павлиновићу о Хрватској од тироских Алпи до Албаније.

Кватерник, уз Анту Старчевића кључни човјек Странке права, у том је писму написао да ако се буде слиједила политика странке и поштовало хрватско државно и историјско право, то јест ако се буде уништавао „накот вјере православне“, онда „не од Драве до мора, него од салцбургтиролских алпах до Косова и Албаније вијати ће се доскора застава чисте носкверњене Херватске“.

Крестић наводи да је „Хрватска академичка младеж“, иза које је стајао отац домовине Анте Старчевић, у писму од 25. јануара 1877. године упућеном руском универзитетском професору Аполону Александровичу Мајкову, написала да није само БиХ, него и сва Арбанашка и сва Рашија, и сва горња Мисија или данашња Србија, хрватске земље.

Стјепан Радић је 1923. године затражио од предсједништва Републиканске сељачке странке да се изради Земљовид Хрватска и Хрвати и да у њему буду уцртане, поред Хрватске, Славоније, Далмације, Међумурја, Прекомурја „с Крком и Каством“ и све бивше земље аустроугарске: БиХ, Бачка, Банат и Барања, па чак и Црна Гора и Македонија.

Како наводи Крестић, један од кључних људи у гарнитури политичара Јосипа Броза, Иван Стево Крајачић, је према писцу књиге о дјеловању њемачке тајне службе Ериха Шмита Енбома, саставио план о стварању суверене Хрватске са БиХ, у границама некадашње НДХ.

Постоје бројни докази да је Туђман уложио много напора да се домогне БиХ, а хрватска емиграција у Канади коју је предводио Гојко Шушак, а која је била повезана с првацима ХДЗ-а, израдила је половином 1989. година карту „Велике Хрватске“ која је обухватала читаву БиХ, Војводину, Санџак и црногорско приморје.

„Ово су само неки од многих доказа да председник Хрватске не говори истину тврдећи да је Хрватска безазлена и недужна када је реч о територијалним претензијама, о жељи да прошири своје државне границе и да поправи не много срећан геополитички положај који је Туђман оценио као `хрватску перецу`“, закључио је академик Василије Крестић.

Чланак КРЕСТИЋ: Китаровићева не говори истину се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Академик Василије Крестић изјавио је данас да ће Дан Републике Српске, 9. јануар, уколико буде здраве памети и слоге, вјечно остати дан славља због стварања Републике Српске и проглашења њене државност.

„Уколико буде здраве памети и слоге, Дан Републике Српске, 9. јануар вјечно ће остати дан славља због онога што се збило, како се збило и зато што је он проглашен за дан државности Српске“, рекао је Крестић.

Он је навео да будућност 9. јануара и како ће бити третиран зависи од „нас и од нашег односа према збивањима која су у вези са тим датумом“. Истакао је да се српски народ мора борити за истину и не треба да чини компромисе са онима који му желе импутирати кривицу за неке догађаје.

„Не треба да чинимо компромисе и да одступамо од историјских чињеница. Треба да се бранимо, а не само да се поносимо. Треба да сачувамо достојанство и понос, али да будемо упорни у доказивању стања кроз које смо прошли, а не да се слажемо са импутацијама које нам намећу“, рекао је Крестић.

Он је додао да Срби не смију да траже уступке од оних који нису спремни на уступке, а изнад свега да изгубе достојанство.

Као један од најважнијих задатака, Крестић је истакао потребу да Срби попишу своје жртве и да се у култури сјећања угледају на Јевреје и остале народе који су изградили споменике не да би се присјећали ружних догађаја, већ да би одали поштовање жртвама.

„Бојим се да нисмо дорасли том схватању кроз које морамо да прођемо. Потребно је да направимо меморијални центар српских жртава као што га имају сви културни народи“, рекао је Крестић.

Он је оцијенио да је Република Српска један од најзначајнијих резултата кризе у коју је запала Југославија и народи који су у њој живјели.
„Да Република Српска није створена, ми бисмо у сваком погледу били у приземљу. Овако је то најзначајнији резултат те цјелокупне кризне ситуације“, сматра Крестић.

Он истиче да је са апекта историје тешко рећи која је година била најпреломнија у историји српског народа и да је мало народа на овим геополитичким просторима који су имали тако бурну историју.

„Преломне су године када је у устанцима настајала држава, као су 1914, 1941, 1944. година и деведесете године прошлог вијека. Све су то преломне године и догађаји за Србе“, рекао је Крестић.

Чланак КРЕСТИЋ: Ако буде слоге 9. јануар ће вјечно остати дан славља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић оцијенио је да одлука суда у Загребу да поништи пресуду Алојзију Степинцу из 1946. године због сарадње са усташким режимом, показује да су Хрвати досљедни у антисрпској и антиправославној политици.Крестић је навео да одлука загребачког суда не представља изненађење и да Срби морају коначно да престану да гаје илузије о наводном братству и јединству са Хрватима.

„Морамо већ једном да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики можда и највећи непријатељи. То морамо схватити и од тога морамо поћи у сваком случају“, рекао је Крестић.

Он је додао да су наводни заједнички интереси и добри комшијски односи између Срба и Хрвата у овом тренутку „приче за малу дјецу“, те да је сасвим друго питање да ли ће и када доћи до промјена.

Загребачки Жупанијски суд у цијелости је поништио пресуду надбискупу Алојзију Степинцу, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, те петогодишњи губитак политичких и грађанских права због сарадње са фашистима и одговорности за страдања Срба, Јевреја и Рома у усташкој НДХ.

Чланак КРЕСТИЋ: Хрвати досљедни антисрпској политици, морамо да схватимо да су нам они велики, можда и највећи непријатељи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ИН4С

Недавно је издавачка кућа Catena mundi објавила две значане књиге: енциклопедију Catena mundi, српску хронику на светским веригама коју је приредио Предраг Драгић Кијук, као и култну књигу Виктора Новака Magnum crimen. Aкадемик, Василије Крестић, говори о значајима тих књига.

-Професоре Крестићу, били сте један од рецензената енциклопедијe Catena mundi, коју је 1992. године приредио Предраг Драгић Кијук. Молим Вас, реците нам нешто више о значају те књиге.

Mислим да је господин Кијук обавио један врло значајан посао, одговоран и са научног становишта и са становишта националне идеје, са становишта једног континуитета српске историје од најранијих времена до данас. А одговоран је зато што је веома захтеван. Tребало је познавати целокупну историју, а Кијук је показао да располаже тим знањима, да уме да окупи екипу која му је добродошла за састављање те антологијске књиге. Tо је урађено на један репрезентативан и максимално одговоран начин. Та књига заслужује све похвале и заслужује да буде у свим библиотекама нашег национа које су заинтересоване за нашу прошлост, како ону ранију, тако и средњовековну, па и најновију.

-Анте Старчевић је написао да су Срби „накот за секиру”, а Јован Стерија Поповић му је одговорио. Зашто су ови текстови, кад су се појавили у енциклопедији Catena mundi, изазвали ефекат изненађења? Како је ова полемика заборављена?

Заборављена је зато што смо ми Срби прећуткивали сва злодела која су нам учинили Хрвати од најранијих времена до наших дана. Анте Старчевић је само једна од хрватских личности која је отворено рекла да смо ми „накот за секиру спремни”. То је учинио у своје време и Еуген Кватерник, његов најближи сарадник, приликом оснивања Хрватске странке права. Он је дон Миховилу Павлиновићу, најистакнутијем хрватском политичару из Далмације, јуна 1869. написао једно писмо у коме је говорио да „накот вере православне треба уништити”. Дакле, то су корени те геноцидне политике, иако се они могу наћи и у ранијим периодима. А зашто су прећутани? Па прећутани су зато што смо имали илузија да ћемо прећуткивањем тих злодела придобити љубав, изазвати љубав наше такозване браће Хрвата. Међутим, испоставило се да та инвестиција, то улагање и стицање љубави на тај начин, није уродило плодом, него је, напротив, то зло семе у Хрватској непрестано расло управо зато што га нисмо довољно познавали и што му се нисмо супротставили на адекватан начин. Није случајно да су и моји текстови, када сам објашњавао да је идеја о геноцидном решењу српског питања у Хрватској потпуно била уобличена још у оквирима Аустроугарске, наишли на велике критике, и то не само у хрватској средини, што би било природно, него и у српској средини. Српски комунисти су ме на нож дочекали зато што су сматрали да ја реметим братске односе, да стварам неку теорију о геноцидности читавог хрватског народа и томе слично. Није требало стварати Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

-Већ годинама се бавите архивом академика Виктора Новака, а аутор сте и предговора за ново издање Magnum crimen-a. У чему је значај те књиге?

Значај те књиге је у томе што је професор Виктор Новак више деценија сабирао документа о хрватском клерофашизму и о клерофашистичкој политици, и што је том озбиљном, огромном документацијом, некада документацијом првог, некада документацијом другог реда, успео да разобличи клерофашизам на максимално одговоран научни начин. Дакле, он није имао никакве зле намере, него само жељу да стане на пут ширењу клерофашизма. Све то што је урадио заиста је поставило темеље сваком даљем изучавању политике хрватског геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској.

-Најновије издање Magnum crimen-а по први пут је објављено у целости и ћириличним писмом. Мало људи зна да су прва издања Magnum crimen-a некомплетна. Како је дошло до цензурисања и које су измене хрватски комунисти извршили над текстом?

Још као доцент по први пут сам сазнао да је професор Виктор Новак од стране комуниста био принуђен да изостави нека поглавља из Magnum crimen-а. Нисам знао која су та поглавља и колико је тих поглавља било. Мени је то у своје време говорио покојни Симо Симић, врло добар публициста, који је био један од првих наших људи који се бавио питањем преверавања Срба у Хрватској, а он је био у кумовским и пријатељским односима са Виктором Новаком. Дакле, он ми је рекао да је професор Новак био принуђен од стране Владимира Бакарића да изостави два поглавља, поглавље о соколству у Хрватској и поглавље о дон Иванишевићу. Дон Иванишевић се окомио на Римокатоличку цркву због тога што се она жестоко противила постојању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, што је устајала против династије и што је ширила злу крв између Срба и Хрвата. Дакле, Бакарић је сматрао да та два поглавља ни комунистичкој Хрватској не одговарају и да их треба изоставити, па је послао у Београд, по сведочењу покојнога господина Симе Симића, једног од хрватских удбаша да изврши притисак на професора Новака да се та два поглавља изоставе. Да су она изостављена у последњем тренутку види се по томе што су та два поглавља на шифовима са коректурама професора Новака већ исправљена.

-Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, када је била изабрана на ту функцију, издвојила је Војводину као посебну територију ван Србије. О чему се ту ради?

Знате, Хрвати су непрестано нападали Србе због наводног великосрпства, великосрпске политике. Међутим, наша је кривица, кривица наше историографије и кривица наших политичара што нису разобличавали великохрватске тежње. Оне постоје још од Анте Старчевића па наовамо. Нема ниједног хрватског политичара, без обзира које је политичке оријентације, било да је он из Хрватске странке права, било да је из Штросмајерове Народне странке, који се није позивао на хрватско државно и повјесно право. А свака странка која се позива на хрватско државно и повјесно право је великохрватска и она тежи да се створи Хрватска, како је то писао у своје време Еуген Кватерник, од Словеније па све до Проклетија. Дакле, циљ сваке хрватске политике је стварање, како сам већ малопре рекао, велике и етнички чисте Хрватске. Наша историографија је о томе ћутала. Наша историографија је имала податке о томе, али опет, без намера да вређа Хрвате, препустила је њима да нас опањкавају, да нас оговарају, да нам импутирају све и свја, а ми смо о томе ћутали, нисмо разобличавали великохрватску политику. А та великохрватска политика није полагала право само на Босну и Херцеговину него и на Војводину, и то не само на поједине делове Војводине због наводних Хрвата, због Буњеваца и Шокаца, него често на целокупно подручје Војводине – дакле, не само на Срем, који је по том хрватском повјесном праву припадао Хрватској, него и на Бачку, па и на Банат. Због тога и Китаровићева и њени следбеници у актуелној хрватској политици издвајају Војводину, управо с том намером да се у погодном тренутку, ако је могуће, домогну те територије, која би им добро дошла као једна богата житница.

-Шта нам је чинити?

Мислим да треба да водимо рачуна само о нашим интересима – националним, државним, територијалним, о томе да не будемо снисходљиви и спремни на свако попуштање; да се не извињавамо у оноликој мери у коликој смо се извињавали; да знамо да одаберемо истинске пријатеље, а да не проглашавамо пријатељима оне за које поуздано знамо да су нам непријатељи и да нам не желе добро. Све односе које имамо са земљама наше величине, наше снаге, нашег обима по броју становника и по територији, да успоставимо по принципу строгог реципроцитета; да немамо снаге и могућности да расипамо то што имамо као што сад радимо са Хрватима и Словенцима: широко им отварамо наше тржиште, а они су за нас у сваком погледу затворени. Треба да знамо да се измакнемо великим силама, али и да покажемо да имамо дстојанства, да имамо могућности да им кажемо да се са нечим не слажемо. Ако морамо нешто да прихватимо, онда да то прихватимо на силу, али да кажемо да то чинимо због силе, а не због тога што смо спремни на неку кооперацију.

Чланак АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ О CATENA MUNDI И MAGNUM CRIMEN-У: Није требало стварати Краљевину СХС се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Академик Василије Крестић изјавио је да није сигуран да ће се Срби усрећити уласком у ЕУ, као и да му је непојмљиво хвалоспјевно обиљежавање почетка преговора са Унијом, посебно јер поглавље 35 – о нормализацији односа са Приштином, има „пуно различитих замки“.

Крестић истиче да нико не зна или неће да призна шта се крије иза услова који захтијева потписивање правно обавезујућег уговора између Србије и самопроглашеног Косова.

„Ако је то признање независности Косова, зар томе треба да се радујемо и да почетак преговора са ЕУ проглашавамо за велики успех и за револуционарни догађај“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“.

На констатацију овог листа да ће, по свему судећи, коначан пријем у ЕУ подразумијевати да се Косово „мијења“ за ЕУ, и питање да ли треба пристати на све услове који се стављају пред Србију, Крестић је рекао да га је страх да ће управо то бити исход свих досадашњих преговора и договора који се воде у Бриселу.

Наводећи да га радује што предсједник Србије Томислав Николић има повјерење у Српску академију наука и уметности /САНУ/ и што сматра да САНУ треба да се огласи поводом преговора са ЕУ, односно поглавља 35 и замки које се у њему крију, а тичу се Космета, Крестић је оцијенио да би САНУ у овој фази разговора била од мале користи, али да би на себе преузела велику, можда чак историјску одговорност.

„Међутим, нисам сигуран да у овом случају када су преговори далеко одмакли, САНУ може бити напречац укључена у преговоре без подробног увида у све досадашње фазе договарања, без увида у сву документацију бриселских одлука. Бојим се да би за САНУ било неозбиљно и неодговорно да уђе у посао који је, без њеног учешћа, далеко одмакао“, рекао је Крестић.

Што се тиче уласка у НАТО, Крестић је изразио увјерење да ће народ имати прилику да се о томе изјасни на референдуму. „Ако се то деси, Србија сигурно неће ући у тај савез“, сматра Крестић.

У осврту на дешавања у Војводини и чињеницу да је неки користе за дестабилизацију Србије, Крестић је рекао да су неким тамошњим партијама важнији лични од националних и државних интереса што, како је нагласио „Војводину чини веома рањивом“.

Он је констатовао да војвођански сепратисти нису бројни, нити представљају респектабилну снагу, али да нису усамљени и да су иза њих увијек стајали Загреб и Будимпешта, који често не скривају претензију на српску плодну равницу.

„Уз то, и неке од великих сила, које нам нису наклоњене, уколико буду желеле у неком тренутку да дестабилизују Србију или да је нечим уцењују, наћи ће партнере у војвођанским сеператистима. Због тога они нису безазлени и нису за потцењивање“, додао је Крестић.

Када је ријеч о односима са Србије и Хрватске, Крестић је рекао да ти односи нису добри и неће бити добри све док са том сусједном земљом Србија не успостави у свим областима „строге принципе реципроцитета“.

„Према томе, нигде не смемо попуштати више него што попушта Хрватска, али нигде не смемо давати ни више, ни мање него што даје Хрватска. У свему мора постојати политика паритета“, рекао је Крестић.

У осврту на односе Београда и Москве, Крестић је истакао да је Русија само током ове године конкретним потезима показала да је спремна да стане иза Србије кад јој је њена помоћ потребна.

Он је истакао да је за похвалу то што се Влада Србије опире сваком наметању санкција Русији. „Надајмо се да ће у томе истрајати. Са таквом, нама пријатељском, а моћном и богатом земљом, каква је Русија, све односе треба непрестано, на свим пољима проширивати и учвршћивати“, закључио је Крестић.

Чланак АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Ако је признање Косова услов, зар томе треба да се радујемо, и почетак преговора проглашавамо за велики успех? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Академик Василије Крестић оцијенио је да иницијатива да се у хрватску војску као службени уведе усташки поздрав „За дом спремни“ представља још један корак савремене Хрватске већ добро утабаном стазом усташтва и традиције Независне Државе Хрватске (НДХ).

Он је нагласио да иницијатива упућена хрватском предсједнику Колинди Грабар Китаровић указује да хрватско друштво не само да није направило отклон према фашизму и усташтву Другог свјетског рата већ упорно наставља путем којим се кретало 1941 и 1991. године.

„Не може се оспорити спремност да се свака околност искористи за добит њихове државе, без обзира на цијену и вриједност оног преко чега се гази“, каже српски академик за „Вечерње новости“.

Он упозорава да се то често у Србији појашњава скорим изборима у Хрватској и покушајем да се на национализму, шовинизму и агресивној реторици и подсјећањима на „повијест“ НДХ намакну гласови и изборне побједе, али додаје да није ријеч само о томе.

„Биле прихваћене или не, кључ ових и других сличних иницијатива јесте у декадентној, усташоидној и изузетно антисрпској политици која је константа у хрватском друштву и на јавној сцени“, сматра Крестић.

Он додаје да је антисрпска политика свеприсутна и само на моменте „ублажена и маскирана другим разлозима и интересима“.

„Србија то не може да промени шта год да чини, али то не сме заборавити нити имати илузије да ће се то протоком времена променити. Превише смо то чинили упркос чињеници да никакве поуке из прошлости нисмо извукли. Примера и доказа за то је безброј“, упозорава Крестић.

Он закључује да и посљедња иницијатива потврђује мисао српског пјесника Јована Дучића да су „Хрвати најхрабрији народ на свету не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде“.

„Утисак је да се Хрватска и данас креће Павелићевим путем и нема жеље ни воље да то промени“, закључио је Крестић.

Чланак КРЕСТИЋ: Усташоидна антисрпска политика је константа у Хрватској се појављује прво на ИСКРА.

Изјава лидера СДС Младена Босића да су српски интелектуалци, потписници петиције за очување Српске, због неинформисаности, “насели на причу Милорада Додика о угрожености РС, чија је суштина да без њега на власти нема РС”, наишла је на осуду сенатора РС и академика који тврде да нису политички изманипулисани, већ да се истински боре за јачање Републике Српске!

Члан Српске академије наука и уметности, академик Василије Крестић одбацио је тврдњу лидера СДС да је њега и 150 српских интелектуалаца, који су потписали петицију за очување РС, изманипуилисао председник Српске, оцењујући ту тврдњу увредљивом.

– Никоме не бих дозволио да на мене утиче. Мени је стало до тога да се очува Српска, а шта каже господин Босић – то ме апсолутно не интересује – рекао је Крестић.

Он је истакао да њега само интересује судбина РС и додао да му је “мука од политичких прегањања политичара унутар Српске, који више воде рачуна о својим фотељама, него о проблему самог опстанка Републике”.

Наводећи да га уопште не занима ко ће у РС седети на кључним местима Крестић је истакао да га само занима судбина народа у РС.

– Зрели смо људи. Знамо шта се догађа и зато смо забринути написали ту петицију. Највећа опасност која се надвила над РС је српска свађа, што они наседају и траже подршку оних којима није стало до Српске – рекао је Крестић.

И сенатор РС Миливоје Иванишевић је рекао је да је петиција о очувању Републике Српске самоникла идеја, која нема никаквог додира са реториком председника РС.

Он је навео да су српски интелектуалци имали у виду ситуацију да ће на 20. годишњицу Дејтонског споразума многи покушати да уздрмају темеље РС.

– Начина има безброј и питање је ко ће им све бити савезници и да ли ће савезнике наћи и међу српским појединцима, институцијама и партијама – рекао је Иванишевић.

Председник ДСС Санда Рашковић Ивић оценила је да је лидер СДС Младен Босић “мало погрешно” разумео петицију коју су бројни српски интелектуалци и политички лидери упутили да би упозорили на континуирану намеру Запада да створи унитарну БиХ. Она је напоменула да опасност Српској не прети од јуче, нити је свесност потписника о њој везана за председника Милорада Додика, као што тврди Босић, као ни за СДС, већ за само постојање Српске и жељу Запада да је “расточи”.

Више од 150 јавних личности и лидера патриотских политичких организација у Србији потписало је 19. децембра петицију којом апелују да званичници и страначки лидери у РС раде на њеном очувању.

Председник СДС Младен Босић оценио је да “већ дуже време Додик сеје страх да је Српска угрожена, да има унутрашње непријатеље и да су сви они који нису у и око СНСД страни плаћеници”.

– Знам да има пуно људи у Србији који су добронамерни и оправдано забринути за будућност Српске. Чини ми се да је један број њих изманипулисан Додиковом причом, која треба да прикрије стварне проблеме и веома тешко социјално и економско у РС – истакао је Босић.

ДОДИК: ЗАКРЖЉАЛИ ПАТРИОТИЗАМ

ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик изјавио да „нема сумње да је борба за фотеље у Сарајеву код председника Српске демократске странке Младена Босића надјачала ионако закржљали патриотизам и да је очигледно да му је Српска на маргини интересовања“.

– Да ли је много наиван, или хронично пати од одсуства политичке реалности? Како другачије протумачити његов напад на 150 истакнутих српских интелектуалаца и политичара који су самоиницијативно потписали петицију за очување Српске и који нису као Босић изгубили патриотски осећај за Српску, чим се домогао Сарајева, братства са Бакиром Изетбеговићем и Шефиком Џаферовићем, непосредним сведоком непријављеног ратног злочина над Србима – рекао је Додик за Срну.

Чланак ОШТРЕ РЕАКЦИЈЕ НА ИЗЈАВУ БОСИЋА: Академици и сенатори нису изманипулисани, боримо се за очување РС! се појављује прво на ИСКРА.