Фото: Танјуг

Прва преговарачка поглавља Србија би могла да отвори најраније на јесен, под условом да се до тада примене све тачке Бриселског споразума – сазнају „Новости“ у врху европске администрације.

Извесно је, наиме, да договор о правосуђу постигнут на последњој рунди дијалога Београда и Приштине неће откључати поглавља Србије са ЕУ и померити је на путу европских интеграција.

Како сазнају „Новости“, српским властима је сигнализирано да се то питање неће ни стављати на дневни ред Европског савета све док се у потпуности не примени Бриселски споразум.

Према нашим информацијама, док би за већину чланица ЕУ за отварање поглавља било довољно да се испуне бар три услова – уклони „Парк мира“ на мосту у Косовској Митровици, препусти Приштини управљање хидроелектраном „Газиводе“ и трафостаницом „Валач“ и постигне договор око позивног броја за КиМ – Немачка инсистира да се „штиклирају“ апсолутно све тачке споразума.

Да ће у врху ЕУ највероватније превладати тврд немачки став, јуче је потврдио и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, који је у посети Србији. Он је поздравио договор о правосуђу постигнут 9. фебруара али и нагласио да то није довољно за отварање поглавља, пошто има још много тема о којима није било речи.

А како су „Новости“ већ писале, та листа задатака је подужа. Од Србије се, између осталог, очекује и да формира Заједницу српских општина у складу са приштинским законима, да интегрише цивилну заштиту у приштински систем, изгради зидане објекте на административним прелазима, прихвати косовске пасоше на границама…

Тек када се све то испуни, европски лидери ће разматрати да се паралелно отворе поглавља 35, о Косову, и 32, о финансијској контроли. Мекалистер је још поручио да заступа став да прва поглавља треба да буду отворена ове године, али није желео да нагађа о евентуалним роковима. Мекалистер ће се данас срести са председником Србије Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем, министарком за ЕУ Јадранком Јоксимовић и председницом парламента Мајом Гојковић.

БУНДЕСТАГ НЕ ПОПУШТА

И председник скупштинског Одбора за ЕУ Александар Сенић сматра да ће нам бити потребно још неколико месеци до отварања било ког од преговарачких поглавља:

– Немачки Бундестаг је још у децембру 2013. донео одлуку да ће Србија отпочети преговоре поглављима 23, 24 и 35. Пошто за отварање поглавља о правосуђу и владавини права још нисмо спремни, остаје да се отвори поглавље 35, али је за то неопходно да се Бриселски споразум примени у потпуности.

Чланак ДОГОВОР О ПРАВОСУЂУ НИЈЕ ДОВОЉАН: Услов за поглавља уклањање Парка мира, препуштање Приштини Газивода и Валача… се појављује прво на ИСКРА.

Србија неће препустити Приштини вештачко језеро и хидроелектрану „Газоводе“ и трафостаницу „Валач“. О томе, нема ни говора!

Како сазнају „Новости“, ово је 9. фебруара премијер Александар Вучић ставио до знања албанској делегацији и високој представници ЕУ Фредерики Могерини, иако енергетика није била „на столу“ те прве преговарачке рунде у Бриселу.

Према нашим информацијама, председник српске владе морао је одмах да повуче „црвену линију“ на језеру Газиводе, на северу КиМ, пошто наш државни врх страхује да ће то бити најтежа тема у наставку дијалога.

Јер, у спор две стране, умешала се и турска компанија која је купила косовску енергетску мрежу и тврди да њима припада српско језеро и трафостаница!

Како преносе наши извори, албанска страна је баш због Турака, позгазила Акциони план из области енергетике који су начелно склопиле радне групе Београда и Приштине.

Предлог је био да, не задирући у имовинска питања, „Електропривреда Србије“ формира нову компанију – „Електрокосмет“ или „Електросевер“, која би се бавила продајом и дистрибуцијом електричне енергије и која би контролисала „Газиводе“ и „Валач“. То ново предузеће било би мешовито јер би потпадало под косовски регулаторни оквир и главни диспечерски центар би био у Приштини.

Установљени модел, начелно је био прихваћен. Али, кад је требало да се реализује, албански лидери одбили су да региструју ново предузеће.

Приштина је, наиме, мимо Београда, комплетну електродистрибуцију и електромрежу, укључујући и „Газиводе“ и „Валач“, већ продала турској компанији. Турци сада, потражују оно што су платили, а не могу да уђу у посед вештачког језера и трафостанице на северу Косова које контролише електропривреда Србије.

Колико је албанска страна играла бескрупулозну „дуплу игру“ показује и то што су Турцима гарантовали монопол над електродистрибуционом мрежом, а у Бриселу су пристали да Србија има своју компанију.

Сада, кад су се заплели у соствену мрежу, приштинске вође поручују да не желе ни да преговарају о „Газиводама“ јер је то, тврде, „богатсво које припада Косову“.

Иначе, две трећине „Газивода“ налазе на простору општина Тутин и Нови Пазар, дакле на територији централне Србије, али су брана и хидроцентрала у општини Зубин Поток, на северу КиМ.

Приштина планира да преузме и велику трафостаницу „Валач“ на Рогозни, која тренутно припада „Електромонтажи Србије“.

ВОДА ЗА ПИЋЕ И ХЛАЂЕЊЕ „ОБИЛИЋА“

Приликом прављења вештачког језера (од 1973. до 1977. године, брану градила београдска „Хидроградња“), преграђивањем Ибра, потопљено је на десетине српских села и десетине хектара српске земље.
Вода из „Газивода“, користи се за производњу струје али и за расхлађивање Термоелектране „Обилић“, а из језера се један део албанских подручја снадбева водом.

Чланак ЦРВЕНА ЛИНИЈА НА ЈЕЗЕРУ: Србија неће препустити Приштини Газиводе и Валач се појављује прво на ИСКРА.