Фото: З. Шапоњић

На пијацама уз прошлогодишњи домаћи кромпир чија је цена од 40 до 80 динара, увелико на тезгама се може наћи и млади кромпир, пет пута скупљи, а паковање од 1,5 килограма, увоз из Француске, кошта 400 динара или 270 динара за килограм. А осим овог, купци могу да бирају и купе онај произведен у Холандији, Шпанији, Белгији, Немачкој и Албанији!

– Тржиште смо тотално отворили и бојим се да практично нема заштите за домаћег произвођача, тако да ће нама овај неолиберализам доћи главе – упозорава за „Блиц“ Милан Простран аграрни аналитичар.

Земље Европске уније, велики пољопривредни произвођачи због санкција Руској Федерацији, указује наш саговорник, своје вишкове производа, а где спада и кромпир преусмериле су на мала тржишта, какво је наше.

– Неспремно смо дочекали тако висок степен либерализације тржишта, а докле год се не укину санкције Руској Федрацији они ће своје вишкове да усмеравају на наше тржиште. Важно је да се спроводи пооштрени фитосанитарни надзор, како се не би десило да су у узгајању користе недозвољени пестициди – истиче Простран.

Увоз из Албаније, Холандије, Шпаније, Француске…

Чини се да никад бољи избор није ни кромпира у маркетима. Може да се бира, широк асортиман – од белог, црвеног, младог, старог, органски произведеног па и оног слатког. Цене и порекло шаренолико.

Најскупљи је увоз из Шпаније, слатки батат црвени – 229 динара. Четири пута је јефтинији кромпир црвени произведен у Србији – 55 динара за килограм, бели нешто скупљи – 60 динара.

Увозни бели млади из Албаније 100 динара, док увозни црвени из Холандије кошта 75 динара. Килограм органског је од 170 до 200 динара. У појединим трговинама може се купити опран (70 динара), али и неопран који је јефтинији за двадесетак динара.
– Продајем овај мој рајачки 80 динара за килограм и имам сталне купце. Цена можда јесте „јача“, ал’ зна се шта је домаћи квалитет – хвали своју робу времешни продавац на београдској пијаци Скадарлија.

И безмало испред његове тезге ред. Купује се килограм, два, старе залихе потрошене па да се премости док не стигне млади, али са разумном ценом.

– На јесен купим џак кромпира од 20 килограма и тад платим за килограм 30 динара, то ми је довољно за два месеца, а онда купујем на пијаци, додуше тад буде дупло скупљи – прича Миљко Милосављевић из Земуна.

А младог кромпира већ има. Мали џак од 1,5 килограм, увозни из Француске. Купци га више загледају, него што купују. Цена 400 динара за тај килограм и по. Или килограм 270 динара.

Према последњим подацима Привредне коморе Србије, у 2016. увезли смо 20.963 тона кромпира и то из Белгије, Немачке и Холандије.

Ова ситуација са великим увозом, како указује Милан Простран угрожава домаћу производњу на подручјима где се традиционално узгаја кромпир – Ивањица, Ариље, Чачак и Ужице и неки делови Војводине.

А да је стање тешко, потврђују и произвођачи. На недавно одржаном 19. Саветовању повртара у Новом Саду истакли су да се због суше не памти тежа година од претходне у повртарској производњи. Поједини узгајивачи у Војводини су и бацали кромпир јер је цена била 10-15 динара за килограм на малим пијацама, а истичу да им је велика конкуренција и увозни.

Чланак СРПСКА ПОСЛА: Једемо кромпир из Албаније и Француске који кошта и до 400 динара, а домаћи БАЦАМО се појављује прво на ИСКРА.

Београдски „Макси” супермаркети у четвртак су у понуди имали две врсте кромпира – домаћи и египатски.

И док се на пијацама продаје увезени млади кромпир, који је до Србије превалио хиљаде километара, наши произвођачи – чувени ивањички – дају у бесцење.

Недавно је објављено да га накупцима продају од пет до десет динара. Неки га из револта и бацају.

Проблем са растом увоза и лаганим гушењем домаће производње продубљује се од 2015. када су цене у ЕУ драстично снижене. Због блокаде руског тржишта, вишкови су почели да завршавају у Србији. Привредна комора те године је објавила да је продаја домаћег кромпира пала 30 одсто. Као разлог су навели све већи увоз овог поврћа из Европске уније.

Због раста цена на европском тржишту, извоз је прошле године био мањи. У Србију је стигло око 5.500 тона кромпира из Холандије, Белгије, Немачке, Египта, Белорусије… Интересантно је да смо га (истина у малој количини) куповали и из Америке. На листи држава из које увозимо млади кромпир ове године чак је и Албанија.

Некада је Србија, као традиционални произвођач кромпира, имала стотине хиљада тона и за извоз у Црну Гору, Италију, Румунију. Међутим, прилике су се у међувремену промениле. Површине под кромпиром су све мање, производња је уситњена и скупа. Просечан принос од 17 тона по хектару (иако расте) није довољан да будемо конкурентни са европским произвођачима.

Професор Зоран Броћић, са Пољопривредног факултета у Београду, каже да је цена домаћег кромпира тренутно неиздрживо ниска и да је тржиште прерано либерализовано на штету домаћих произвођача.

„Наравно да сада увозници траже начине да купе најповољније. Кромпир из Америке је вероватно, током зиме, „залутао” у Србију. Али из Албаније увозимо. Они имају рану производњу, али и ми извозимо тамо. Млади кромпир који се сада нуди углавном стиже управо из Албаније, Македоније и Египта“, објашњава Броћић. Каже да то углавном траје до јуна када на пијаце стиже домаћи кромпир. Тада увоз стаје, све до нове године.

„Шта ће један сељак који производи 20 тона да понуди трговинским ланцима? Потрошачи би требало да се боре како да се у малопродаји чак и на пијацама истакну домаћи производи. Зашто морамо да једемо кромпир из Египта? Нека га има, али нека и пише транспарентно одакле је“, сматра наш саговорник. Код трговаца, посебно страних, којима смо препустили тржиште нема патриотизма, најбитнија је ниска набавна цена. Марже на кромпир су 30 одсто и најмање је један посредник у ланцу.

Очекивало се ипак да ће цена домаћег кромпира ове године бити виша јер је у Европи био скуп и тренутно кошта од 20 до 25 центи. Проблем је, истиче, што се наш не продаје у Европској унији.

„Европско тржиште, нажалост, за нас је недоступно због квалитета. Пре свега, због органолептичког изгледа. Кромпир из Холандије изгледа као са слике, а наш војвођански из чернозема често је блатњав, црн и оштећен од примеса камења у земљишту. Било је покушаја и за извоз у Русију, али су испоруке враћане због изгледа кромпира“, каже Броћић.

Квалитет чини и изглед и садржај хранљивих материја у поврћу. Кромпир из Холандије изгледа одлично, али, објашњава наш саговорник, не значи да је и садржај такав. Све зависи од сорте и за коју је намену – да ли је за пржење или кување.

Међу домаћим, ивањички кромпир је један од најквалитетнијих. Али мора му се посвети пуна агротехника. Од одабира и припреме земљишта, до заливања и складиштења, како би задржао сва својства. Проблем је што нама недостају модерна складишта за чување овог поврћа. Крајем сезоне почиње да клија, смежура се и ту губимо трку, уверен је наш саговорник.

За потрошаче је најважнија сигурност поврћа које улази на наша тржишта из тако далеких земаља. За утеху је то што се млади кромпир, тврде струњаци, не третира много хемијом, али је важно да се инсистира на строжој контроли тешких метала и остатака пестицида.

Аграрни аналитичар Војислав Станковић каже да тренутни увоз не угрожава у великој мери домаће произвођаче. И поред тога, прошле године имали смо рекордну трогодишњу производњу овог поврћа. Прошле године је произведено 714.350 тона кромпира. Питање је наравно што ће се догодити са даљим отварањем тржишта и можемо ли остати конкурентни.

Сматра да није лоше ако се потрошачима са вишим стандардом у трговинама нуди воће и поврће и ван сезоне. Међутим, недопустиво је да се од купаца прикрива земља порекла, посебно у великим градовима где је куповна моћ становништва већа.

„Пијаце су пуне египатског младог кромпира са кванташа, али купци нису информисани о пореклу робе. То није случај само са кромпиром већ и са другим поврћем и воћем“, каже Станковић.

Чланак СРБИЈА: Увозимо кромпир из Албаније и Египта, а бацамо ивањички се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Некадашњи министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Саша Драгин могао би да заврши у затвору након што је оптужен да је злоупотребом положаја омогућио да 2,9 милиона килограма опасних материја уђе у Србију.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Драгина, а на терет му се ставља уношење опасне материје у Србију и њено недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење, преносе „Вечерње новости“.

За то кривично дјело према закону запријећена је казна до пет година затвора.

Према оптужници, Драгин је од 12. августа па до 23. септембра 2009. године злоупотребом положаја омогућио увоз и уношење у земљу 2.982.504 килограма минералног ђубрива са повећаним нивоом радионуклеида.

Драгин је оптужен да је као министар злоупотребио положај у намјери да предузећу „Фертил“ из Бачке Паланке омогући увоз и уношење 994.652 килограма ђубрива за које је фитосанитарни инспектор забранио увоз и наложио увознику да пошиљку врати.

Наводно, Драгин је наредио да се у Министарству пољопривреде по хитном поступку, и то у року од једног дана, сачини правилник који се односи на методе испитивања ђубрива.

У њега је требало да се дода нови члан којим су одређене нове, високе горње границе радиоактивне контаминације. Тиме је дозвољена већа концентрација радионуклеида у неорганским ђубривима, иако је то супротно надлежности министарства на чијем је био челу.

Истрага је започела још у новембру 2012. године и била је дио поступка који је Тужилаштво за организовани криминал покренуло због наводних малверзација приликом продаје регресираног ђубрива.

Саша Драгин је у притвору провео 10 месеци пошто је био ухапшен у новембру 2012. године због сумњи да је злоупотребио службени положај приликом продаје минералног регресираног ђубрива од јула 2009. до августа 2011. године, супротно уредбама које је донијела Влада Србије.

Према оптужници, тиме је панчевачка „Азотара“ оштећена за више од три милијарде динара /по курсу из 2011. за више од 28 милиона евра/.

Суђење у том случају бившем министру започело је у септембру 2013. године и још није окончано.

Чланак БЕОГРАД: Бивши министар Драгин оптужен да је увезао радиоактивно ђубриво се појављује прво на ИСКРА.

Фото: webtribune.rs

У Русији је ступио на снагу закон који забрањује гајење генетски модификованих билјака и животиња.

Изузетак је направлјен само за крајње ограничено гајење таквих живих организама за потребе научних експеримената.

Истим законом је Русија забранила и увоз генетски модификованих билјака и животиња.

За свако кршење овога закона – правна лица ће плаћати казну до 500.000 рубалја (нешто више од 6.000 евра)

Чланак РАТ ГЛОБАЛИСТИМА: Русија забранила увоз и гајење ГМО биљака и животиња се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Питање бесцаринског увоза 10.000 фиjата из Србиjе у Русиjу могло би да буде решено за два дана, када се састаjе Савет Eвроазиjске економске комисиjе, рекао jе данас амбасадор Русиjе Aлександар Чепурин.

Чепурин jе у изjави новинарима указао да су у том правцу у међувремену направљени помаци.

Недавно jе министар трговине Расим Љаjић у Kазахстану, коjи jе и кочио увоз, разговарао о том питању.

Председник Србиjе такође jе о томе разговарао са шефом руске државе Владимиром Путином.

Путин jе краjем 2014. године у разговору с премиjером Србиjе Aлександром Вучићем наjавио могућност договора о увозу одређене квоте фиjата, с обзиром на односе две земље.

Чланак ЧЕПУРИН: За два дана одлука о увозу фиjата у Русиjу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Пролетос је сетва кромпира у Србији пошла по добру, уз довољно падавина и изузетно заметање, па се после три неродне године, 2012. и 2013. биле су сушне а прошла кишна, наслућивао рекордан род. Али, суша је опет дошла по своје и под дејством високих температура које су се одржале читавог минулог лета принос на многим пољима умањен је од 30 до чак 80 одсто.– То значи да, ако је просечан принос у Србији 18 тона, овогодишњи род не прелази 13 тона по хектару – каже за „Политику“ Ратко Вукићевић, председник УО удружења „Плодови Србије“ и власник предузећа „Агромобил“ из Гуче.

Постоје и добри изузеци, јер су чак и у брдско-планинском подручју забележени приноси од 30 тона, али ти домаћини су добро изабрали парцеле и још боље припремили земљиште.– Летошњи талас врућина донео је, нажалост, и најезду кромпировог мољца који се намножио у чачанском крају и у Банату, око Вршца. Та штеточина карактеристична је за медитеранско подручје а сад се, ево, раширила и у нашим брдима. И, ако се ништа не предузме, у случају следеће жеге причиниће још већу штету и захватити нове њиве. Ту се ради и о невероватном пропусту, од стручних служби на терену до Управе за заштиту биља, и тражићемо да се за следећу сезону прати размножавање мољца, жичњака и других штеточина, и на време објаве упутства како их сузбити. Кажу, у Србији нема лиценцираних препарата? Па, користићемо оне који се примењују у ЕУ, то је бар једноставно.

Наша кромпиришта су, како-тако, ипак преживела велику сушу.– У Србији је било засејано око 50.000 хектара и укупан род од 600.000 тона није довољан за домаће потребе. Зато ће, ради индустријске прераде, бити увезено од 50.000 до 100.000 тона. Код нас у малопродаји, килограм се нуди почев од 39 динара па навише, али је квалитет углавном лош.

У земљама Европске уније, прошле године, кромпир је продаван по багателним ценама, два цента за килограм индустријског, од четири до шест центи за јело.– Ове године, међутим, кромпир је скуп и у Европи, што је такође последица суше и неповољних временских услова. Тренутно се продаје за 20 до 24 цента по килограму, утоварено код произвођача, што је изузетно висока цена. Ни тамо ништа није загарантовано, па ће вредност кромпира најбоље класе до пролећа сигурно да расте, и у ЕУ и код нас. Тако ће бити све до фебруара, кад на европске пијаце стиже рани кромпир из Алжира, Египта, Израела и Ирана – објашњава Вукићевић.

Он додаје да је у магацине „Агромобила“ примљено 1.800 тона овогодишњег рода, тј. сва производња уговорена са 60 великих произвођача, коопераната из западне Србије. Ратарима који имају добре површине у брдским крајевима, ово предузеће даје семе, заштитна средства и ђубриво за производњу семенског кромпира, по угледу на кооперативе које постоје у Холандији, водећој сили у свету у гајењу овог поврћа.– И тамо је велика борба. Холандски фармер сваке године мора сам да иде у банку по зајам, а сваког лета бар три одсто произвођача банкротира. Мора много да се ради, стално долазе нове машине и повећавају се приноси: пре четврт века кад сам први пут био у Холандији водили су ме код фармера који је био рекордер са 600 тона годишње, а ове године најбољи је произвео чак 3.600 тона. Њихови сељаци раде у страшној конкуренцији и увек изнова улажу, и то много новца, па због тога имамо податак у који мало ко верује, иако је тачан: кад је нормална година, произвођачи у Србији имају већу чисту зараду по хектару од колега из Холандије. Али, зна се да је у предности, дугорочно гледано, онај ко више улаже у своја поља – вели Ратко Вукићевић.

Чланак ДО СКОРО СМО ГА БАЦАЛИ У ЈАРУГЕ: Србија мора да увози кромпир се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Русија ће забранити увоз пољопривредних производа, поврћа и воћа из Турске и могла би да прошири санкције ако затреба, рекли су званичници на састанку руске Владе.

Замјеник премијера Русије Аркадиј Дворкович рекао је да ће Москва можда одгодити увођење рестрикција на увоз хране на неколико седмица како би се ублажио инфлацијски притисак.

Први замјеник руског премијера Игор Шувалов рекао је да ће се Русија за сада уздржати од забране увоза турске индустријске робе.

Шувалов је додао да је Русија забранила продају туристичких аранжмана за Турску, да су забрањени сви чартер летови за ту земљу, а да ће редован авионски саобраћај бити регулисан.

Руске санкције против Турске неће погодити уговоре потписане прије 31. децембра 2015. године и индустријске производе, рекао је Шувалов, преноси „Спутњик“.

Увођење визног режима са Турском не значи рестрикције по питању уласка турских држављана у Русију.

Санкције су услиједиле након што су турски авиони оборили руски „сухој“ 24. новембра у Сирији, када је убијен један пилот.

Чланак РУСИЈА-ТУРСКА: Забрањује се увоз пољопривредних производа, воћа и поврћа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Ирански врховни верски вођа, ајатолах Али Хамнеи, изразио је данас противљење увозу робе широке потрошње из Сједињених Америчких Држава, у тренутку док се власти у Техерану спремају за укидање санкција у складу са договором са светским силама.

На сајту стоји да је Хамнеи саветовао иранским властима да „буду пажљиве са ванредним увозом након укидања санкција и да строго избегавају увоз робе широке потрошње из САД“, пренела је агенција АП.

Обим иранског увоза из САД је у првој половини ове године наводно достигао вредност од 140 милиона долара, што је 60 одсто више у односу на исти период 2014. године. Иран из САД углавном увози медицинску опрему, храну и семе.

Упркос постизању споразума о иранском нуклеарном програму са светским силама, Хамнеи и представници тврде линије иранске власти су и даље веома сумњичави кад је реч о САД и сматрају продор западњачке културе претњом јавном моралу у Ирану.

Како преноси иранска телевизија „Прес“, Хамнеи је рекао да је иранска спољна политика, као и спољна политика свих земаља света, заснована на дугорочним интересима, принципима и вредностима земље и да се неће мењати са променама државне администрације. Он је нагласио да су циљеви САД на Блиском истоку дијаметрално супротни иранским интересима.

Ајатолах Хамнеи је рекао и да је одржавање избора решење за Сирију, у којој рат траје већ четири године. Он сматра да се прво мора престати са финансијском и војном подршком тзв. милитантима како би рат био окончан и како би сиријски народ могао да бира онако како жели у сигурној и безбедној атмосфери.

Чланак АЈАТОЛАХ ХАМНЕИ: Иран да не увози америчку робу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Због усклађивања закона са Европском унијом, генетски модификоване културе могле би ускоро и у нашу земљу. Слободан промет од нас већ захтева Светска трговинска организација. Надлежни засад ћуте

Србија је пре неколико дана ставила до знања да неће дозволити гајење генетички модификованих култура у нашој земљи. Ипак, нико од надлежних засад не даје одговор на питање да ли ће наша држава, уколико дође до измена постојећег закона о ГМО, дозволити промет и увоз ГМ робе! Стручњаци кажу да ће се управо та ставка наћи у новим прописима. За почетак, слободан промет од нас тражи Светска трговинска организација (СТО), уколико желимо да будемо њени чланови.

Из консултантске компаније „СЕЕДЕВ“, која је радила студију „Ефекти ГМО либерализације на тржиште соје у Србији“ истичу да ће последица усклађивања закона о ГМО са ЕУ и СТО бити могућност увоза ГМ сојине сачме у Србију, као и њено коришћење за сточну исхрану. Њихово истраживање показало је неколико сценарија, од којих је највероватније да ће увоз сојине сачме бити на нивоу од 10 до 20 одсто домаће потрошње.

– Наша земља почиње да се залаже за забрану узгоја ГМО и то је добро – прича професор Миладин Шеварлић, агроекономиста и саветник Економског института. – Све је већи број и чланица ЕУ које то забрањују на својој територији, почевши од Мађарске која је променила и одредбе устава, па до Ирске и Словеније. Ипак, све више јача притисак увозничког лобија и представника земаља у којима је изразито заступљена производња ГМ соје, кукуруза, кромпира, уљане репице и појединог воћа, да Србија дозволи њихов промет на нашем тржишту.

У Министарству пољопривреде тврде да израда новог закона тренутно није на дневном реду. Ипак, на питање да ли ће бити дозвољен промет и увоз ГМ робе, нисмо добили конкретан одговор.

– Кaдa будe, и aкo будe у плану, у изрaду новог закона зaсигурнo ће бити укључeнa стручнa и грaђaнскa jaвнoст, при чeму ћe здрaвствeнa бeзбeднoст стaнoвништвa бити aпсoлутнo приoритeт – истичу у ресорном министарству.

Како прича Шеварлић, уколико Влада Србије донесе такву одлуку, пољопривредни произвођачи логично ће имати проблем са стварањем нелојалне конкуренције.

– Питање би било зашто бисмо увозили оне производе чија је производња забрањена у нашој земљи – сматра професор Шеварлић. – Увозом ГМО и производа од ГМО, практично ће бити немогуће контролисати следљивост хране, чак и уз евентуално означавање да ли садрже или не ГМО. Свакако, у садашњем закону није добро то што се толерише присуство ГМО у семенском материјалу до 0,1 одсто, а у осталој роби до 0,9 одсто. То би требало изменити и увести нулту толеранцију.

Професор Шеварлић упозорава да Србија мора да води рачуна о економској штети која би настала дозволом увоза сировина од ГМО.

– Нова кампања у Србији за увоз ГМ соје, првенствено је у функцији, вероватно, датог обећања једном од већих инвеститора, чији је посао са товом свиња најављен – сматра професор Шеварлић. – Ипак, треба имати у виду, да производе од свиња које су храњене ГМ храном, неће моћи да се извозе на тржиште Руске Федерације. То је локални интерес увозничког лобија и инвеститора, јер ће такви производи моћи да се продају на тржишту ЕУ, уколико су обележени.

ЛИДЕРИ У ПРОИЗВОДЊИ СОЈЕ

Основни циљ „Дунав соје“ је промоција гајења „ГМ фри“ соје у подунавским земљама и испуњавање европске протеинске стратегије, прича Марија Калентић, регионална директорка „Дунав соје“ у Србији.

– Србија мора да пронађе најадекватнији одговор на многобројне изазове уколико жели да настави да буде лидер у производњи соје у Европи – каже Калентић. – Исто тако да искористи свој јединствени положај земље у којој су све месо, млеко и јаја произведени од животиња које су храњене са домаћом не ГМ сојом.

ГРАДОВИ ПРОТИВ ГМО

Велики број градова у Србији је против ГМО. Тачно 122 скупштине општина и градова у Србији усвојиле су Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета производа од ГМО и ГМО.

Чланак ДИКТАТ ЕУ: Србија ће увозити ГМ соју? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача – мљекара Републике Српске Владимир Усорац сматра да би требало забранити увоз млијека, млијечних и свих пољопривредних производа из Хрватске и најављује да ће пољопривредници блокирати границу с том земљом ако за пет дана не буде ријешен проблем извоза млијека и млијечних производа из БиХ у ЕУ.

Усорац је рекао да је Удружење пољопривредних произвођача Српске послало писмо Министарству спољне трговине и економских односа БиХ и Канцеларији за ветеринарство БиХ са овим захтјевом, који је, како каже, званичан став удружења пољопривредника из БиХ.

„У противном, пољопривредници ће изаћи на границе и затворити их за све хрватске производе и за хрватске представнике који су одговорни за овакво понашање и стварање дипломатског, политичког и сусједског скандала“, рекао је Усорац.

Он истиче да се Свјетска трговинска организација заснива на поштеној трговини, али да није поштен став Хрватске, која је уложила жалбу на извоз млијека из БиХ, чиме је блокирана могућност произвођачима из БиХ да своје производе пласирају на европско тржиште.

„Неко једном мора да каже Хрватској да није држава изнад БиХ, него сусједна држава и да је ми уважавамо онолико колико она нас уважава“, рекао је Усорац и подсјетио да је БиХ прије уласка Хрватске у ЕУ била највећи извозник млијека и млијечних производа у ту земљу.

Он је навео да Хрватска овим покушава да заштити своје тржиште, јер не може да га заштити од производа из ЕУ, а то чини на нелојалан и некоректан начин, односно покушава да искористи свој положај у ЕУ да нанесе штету другом ради своје добробити.

„Да ли знају ти људи колико су нас понизили и колике су нам трошкове изазвали за годину и по дана када су се и мљекари и мљекаре припремали да би испунили строге критеријуме за извоз на европско тржиште? Не знам шта су написали у жалби, осим да је наше млијеко бијело, а требало би да буде плаво да би било у Хрватској или ЕУ“, каже Усорац.

Он каже да је ријеч о политичком скандалу и понижењу БиХ.

„Ми се годину и по дана спремамо за извоз млијека и када смо добили све папире и дозволе рјешење Европске комисије је вриједило неколико часова“, рекао је Усорац.

Он сматра да ће суспензија процедуре за укључивање на нову листу произвођача млијека и млијечних производа коју је доставила БиХ повући за собом и друге ствари.

„Ако овај проблем не буде ријешен и ако изађемо на границу, захтијеваћемо од власти БиХ повлачење амбасадора из Хрватске на консултације“, рекао је Усорац и додао да је најбоље да проблем буде ријешен у року од пет дана да се ситауција не би компликовала.

Чланак УСОРАЦ: Забранити увоз из Хрватске ако се не ријеши проблем извоза млијека се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Министарство пољопривреде Русије послало је Влади предлог листе производа забрањених за увоз из још седам земаља, међу којима су Црна Гора и Албанија.

„Министарство пољопривреде је размотрило питање листе забрањених производа. Нисмо разматрали на које би се земље односила забрана. То је питање за руску Владу. Ми смо своје предлоге послали Влади“, рекао је један представник Министарства, наводи агенција Тас.

Заменик руског премијера Аркадиј Дворкович је рекао да Влада Русије разматра листу земаља из којих ће бити забрањен увоз.

„Активно разматрамо то питање. Подразумева се да сви који су нам увели санкције треба да се суоче са контра-мерама, дакле са ембаргом на увоз хране“, рекао је Дворкович.

Руски премијер Дмитриј Медведев рекао је прошле недеље да је могуће да ће бити проширена листа земаља којима ће Русија увести ембарго на увоз.

Како наводи руска агенција, он је то рекао пошто су Црна Гора, Албанија, Исланд, Норвешка, Лихтенштајн, Украјина и Грузија одлучиле да продуже санкције које је ЕУ увела Русији.

Чланак РУСИЈА: Стоп увозу хране из Црне Горе и Албаније се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Влада Русије се може обратити председнику Владимиру Путину са молбом да прошири списак земаља којима се уводи забрана увоза, рекао је премије Дмитриј Медведев.

Премијер Русије Дмитриј Медведев наложио је да се припреми проширење списка земаља које су се нашле на удару руских контрасанкција.

„Ево шта бих замолио да урадите: судећи по информацијама којима располажемо, цео низ земаља на које се оне не односе, увео је реципрочне мере, бар према саопштењу представника ЕУ. Потребно је обрадити ово питање и у случају да је оваква одлука донета, припремити обраћање председнику о допуни указа са додатним бројем земаља које подржавају такву одлуку према Руској Федерацији“.

Медведев је подсетио да се ради о земљама које раније нису подржавале антируске санкције и на које се, према томе, нису односиле реципрочне мере Русије.

„Замолио бих Министарство пољопривреде и владин апарат да се ово питање коначно разјасни и да се у случају потребе припреми обраћање Владе о промени аката које смо доносили и предлога о допуни указа председника“, нагласио је шеф Владе.

Медведев је такође саопштио да ће лично стати на чело комисије о замени увоза. Она ће имати две подгрупе — за цивилну и војну индустрију.

Подсетимо, Црна Гора, Албанија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Украјина продужиле су санкције Русији, саопштила је недавно шеф европске дипломатије Федерика Могерини.

Чланак МОСКВА СПРЕМА КОНТРАМЕРЕ: Нове руске санкције – нек се спреми и Црна Гора се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Европска унија дала је данас „зелено светло“ за увоз 19 генетски модификованих производа, међу којима су ГМО за људску прехрану, за исхрану стоке и резано цвеће, саопштила је Европска комисија.

Међу одобреним ГМО производима су они америчких компанија Монсанто и Дупонт, и немачких Бајера и БАСФ-а. Оваква одлука Комисије долази само два дана након што је она предложила нови закон који ће омогућити појединачним чланицама Европске уније да саме ограниче или забране увоз генетски модификованих усева, чак и ако ЕУ буде одобрила њихово коришћење.

„Сви ГМО производи одобрени данас показали су се као безбедни пре њиховог увођења на европско тржиште“, наводи се у саопштењу Комисије, и додаје је да Европска агенција за безбедност хране спровела тестирања над тим производима, преноси агенција Франс прес.

Како се наводи у саопштењу ЕК, одобрено је десет нових ГМО производа, међу којима неке врсте кукуруза, соје, уљане репице и памука, као и две врсте каранфила, који ће бити придодати на постојећу листу ЕУ од 58 дозвољених ГМО производа у људској прехрани и сточној храни.

Европска комисија је пре два дана најавила план који ће омогућити појединачним чланицама Европске уније да саме ограниче или забране увоз генетски модификованих усева, чак и ако ЕУ буде одобрила њихово коришћење.

Овај предлог Комисије је, међутим, наишао на оштре критике група за заштиту животне средине, које страхују да ће најновији прописи заправо дозволити прилив ГМО усева. Мишљења у погледу узгоја ГМО усева у Европи су подељена, па тако, док Британија снажно подржава њихов узгој, Француска је међу чланицама које се томе строго противе.

У Европи се узгаја само једна ГМО култура, и то Монсантов кукуруз МОН810 и то у пет држава чланица – највише у Шпанији и Португалији.

ЕУ сваке године увезе преко 36 милиона тона генетски модификованог сојиног брашна и соје за исхрану стоке. Унија произведе само 1,4 милиона тона соје на годину, која није ГМО јер ГМО соја није одобрена за узгој у ЕУ.

Чланак БРИСЕЛ: ЕУ одобрила увоз 19 ГМО производа се појављује прво на ИСКРА.

Неколико хиљада тона кромпира који су произвели пријепољски и ивањички пољопривредници биће бачено, јер како кажу, нема купаца, а ово поврће из увоза је знатно јефтиније.

Дејан Жунић из пријепољског села Сељашница засејао је 12 хектара овог поврћа, четири није извадио, а на залихама има 40 тона који ће, највероватније, бацити.

„Нисам продао ни сав кромпир који сам извадио, цена белог је 30, а црвеног 25 динара. Највећи проблем представља увоз овог поврћа које нема декларацију произвођача, односно земљу порекла, а у продаји је јефтинији“, рекао је он Тањугу.

Сличне проблеме има и произвођач Миодраг Драшковић из ивањичког села Мочиоци.

Он је имао засађеног кромпира на 45 хектара, а са својих парцела је остварио приход од 39 тона по хектару.
„Имао сам добар и квалитетан принос, међутим, због увоза кромпира нисам продао све количине. Оно што сам пласирао на тржиште је било по цени од 22 до 24 динара“, каже Драшковић.

Према његовим речима, проблем представља кромпир из увоза који кошта чак и мање од 20 динара по килограму.

Имајући у виду свеукупну ситуацију Драшковић и Жунић нису сигурни да ће гајити ово поврће на великим парцелама, јер сматрају да је неисплативо, нарочито због тога што су принуђени да га, после велике муке и улагања, бацају.

Тржиште кромпира у Србији је у знаку увоза из држава Европске уније и то по ценама нижим од трошкова производње.

Увозници тамо купују упакован кромпир (вреће од 10 килограма на палети) за четири до шест центи по килограму (4,8 – 7,2 динара), док се индустријски кромпир у ЕУ може купити и за само два цента и сасвим добро изгледа, али се не препоручује за јело због високог садржаја скроба.

Према речима председника Управног одбора „Плодова Србије“ Ратка Вукићевића од јула прошле године до ових дана у Србију је увезено чак 18.179 тона кромпира из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије, а само у овој години увоз је достигао 6.000 тона.

Чланак ЗА ОСАМ МЕСЕЦИ СРБИЈА УВЕЗЛА 18.000 ТОНА: Кромпир из ЕУ и за 2,5 динара, али – није препоручљив за јело се појављује прво на ИСКРА.

Србија производи квалитетно месо, али грађани Србије немају прилику да га једу. Наше свеже месо извозимо, а увозимо смрзнуто. Мешетари га потом одмрзавају и пуштају у промет. Зато је саветник премијера Драган Гламочић рекао да ће Влада донети мере које ће онемогућити да се у домаћим радњама смрзнуто месо продаје као свеже.

Иако су надлежни годинама тврдили да замрзнуто месо искључиво користи кланична индустрија за прераду, Гламочићева изјава значи да држава индиректно признаје да то ипак није било пракса!

– И до сада је, колико је мени познато, било забрањено продавати смрзнуто месо као свеже, али је јавна тајна да постоји начин да се та одредба заобиђе – каже један од домаћих трговаца, који жели да остане анониман. – Углавном се радило о ситуацији када неки прерађивач увезе месо за прераду, али онда, уместо да га преради он га даје у продају преко неког трговачког ланца са којим сарађује и који је највероватнији иницијатор целе активности.

Прерађивачи по правилу користе и месо из домаћих извора, а и из увоза, па је онда практично немогуће знати о ком месу се ради.

– Колико год се ми сада згражавали, ради се о последици сиромашног тржишта и осиромашеног купца – додаје наш саговорник. – Мера је више у вези са заштитом домаће производње. Овакве ствари дешавале су се када дође сезона сушења меса, па је повећани притисак на куповину бута са костима и свеже сланине за сушење.
Према подацима Управе за царину, у Србију је прошле године увезено више од 55 тона смрзнутог свињског меса. Док је 2013. године у нашу земљу ушло свега 3,7 тона смрзнуте свињетине.

У Покрету за заштиту потрошача кажу да је „највероватније месо из увоза одмрзавано и продавано као свеже“. То се индиректно и признаје.

– Потрошаче не радује изнуђена уредба о заштити сточара – истиче Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Она само привремено и привидно штити сточаре. Не решава проблем ниске продуктивности, високих трошкова и мале понуде меса из домаће производње.

Уредбом ће се проблеми пренети на потрошаче, јер ће се због мање понуде формирати више цене свежег меса. Раније се, додаје Богосављевић, тврдило да се замрзнуто месо из увоза искључиво користи у индустријској преради. Због таквих нетачних тврдњи инспектора изгубљено је поверење у њихов рад.

– Не постоји, међутим, систем контроле замрзнутог меса од граничног прелаза до прераде у производ од меса – тврди Богосављевић. – Остаје простор који ће омогућавати да се замрзнуто месо из увоза одмрзне и као свеже продаје у продавницама меса.

Одговорност је на увозницима, прерађивачима и продавцима. Потрошачи не могу да буду сигурни да су купили свеже незамрзавано месо. Мотив да се увезено замрзнуто месо одледи и прода као свеже јесте чист профит.

КУПЦИ У ЗАБЛУДИ

– Сећам се када ми је кланичар из Сјенице, који је увезао јагњетину са Новог Зеланда, испричао да је продао једном од водећих трговинских ланаца неколико стотина јагњади, а онда су они то месо рекламирали као „сјеничку јагњетину“ – каже наш саговорник. – У исто време, други продајни ланац му је купио неколико хиљада јагањаца, али је њихова малопродајна цена била још виша.

Чланак ГОДИНАМА ВАРАЈУ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Сјеничка јагњетина са Новог Зеланда! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Тржиште Србије је и даље преплављено млеком из увоза, а наши произвођачи не престају са захтевима да се томе стане на пут и некако заштити српско млекарство. Али, пошто смо се ухватили у коло звано Европска унија, Србија неће моћи да забрани увоз сировог и млека у праху из њених земаља чланица. Ово је недавно потврдила и сама министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић. Ипак, нагласила је да ће држава откупити вишкове млека у праху. На решењу за готово трагичну судбину српских млекара још се ради, указују у ресорном министарству.

Упркос томе, из Удружења произвођача млека Мачванског округа „отишао“ је апел и премијеру Александру Вучићу, у којем траже забрану увоза сировог и концентрованог млека. Како кажу, ситуација се мења из часа у час и све више млека је неоткупљено. Велике млекаре правдају се да је млеко неодговарајућег квалитета, а заправо су препуне својих готових производа.

– Млекаре су приморане на мере које ће за последицу имати да хиљаде газдинстава неће моћи да остварују приходе – кажу у Удружењу. – Лицемерно је и што се поједине млекаре залажу за интервенцију државе, а са друге стране увозе велике количине млека. Можемо да производимо довољно и квалитетно млеко, али не можемо да се носимо са разним спекулацијама на тржишту. Уместо да пијемо домаће млеко, наша деца пију концентровано, односно млеко у праху из увоза.

Удружење још указује да држава кроз стимулативне мере у млекарству издваја велике количине новца, те је ефекат и тих мера угрожен прекомерним увозом.

– Генерално постоји тренд смањеног откупа, али само оног које није у екстракласи – каже Љубиша Јовановић, председник српског Удружења произвођача млека. – Проблема има, јер улазимо у сезонске периоде, када је производња млека већа од продаје. Све би било другачије да увоз није на тај начин либерализован. Вишкови млека и млечних производа улазе преко БиХ из Немачке, а све је узроковано губитком руског тржишта. Сада се отказују уговори оним фармерима који не задовољавају квалитет. Кад није било млека то се толерисало. Увозно је сада јефтиније од домаћег, јер га дају по дампинг ценама. А, преко ноћи не можемо да стављамо рампу и нешто забранимо.

Према речима Јовановића, све ове мере јесу кратког даха. Дугорочно решење, свакако је инвестирање у овај сектор, кроз субвенције и премије.

Министарка пољопривреде недавно је изјавила да ће Републичка дирекција за робне резерве откупити постојеће залихе млека и да су за то обезбеђена средства. Она је тада рекла да ће пољопривредници моћи да предају млеко млекарама, чиме ће се решити проблем вишка. Уз то, биће обезбеђено и кондиторима да раде под истим условима као у ЕУ.

Чланак А ШТА ЋЕ НАШИ ПРОИЗВОЂАЧИ: Наше млеко просипамо, а пијемо увозно! се појављује прво на ИСКРА.

Уместо да нахрани пола Србије, пар хиљада тона кромпира произведеног у општини Нова Варош биће бачено у потоке и јаруге јер нема купаца.

Произвођачи тврде да су грађани приморани да због беспарице уместо домаћег купују јефтинији кромпир из увоза, мада је он лошијег квалитета. Због тога што су и прошле године бацили велики део рода, пољопривредници ће овог пролећа оставити неузоране њиве. Кажу да неће више да сеју на сопствену штету.
Само у магацинима Бранка Гујаничића (55) у Акмачићима на залихама је преко 200 тона кромпира. Цена је као и јесенас 20 динара за килограм, али купаца нема.

– Долазак након снегова најавило је свега њих неколико, али и они планирају да купе значајно мање кромпира него прошле године. Они који су куповали по 150-160 тона траже једва двадесетак, јер кажу да је на кванташу и у продавницама пала продаја. Србију је преплавио јефтинији кромпир из увоза, па домаћи нико неће иако је бољег квалитета – јада се Гујаничић.

Петочлана породица Бранка Гујаничића кромпир сеје на око 50 хектара и највећи су произвођачи у овом делу Србије. У сезони код њих у кромпиришту ради и по тридесетак надничара, али за већину њих овог лета вероватно неће бити посла.

Фото: Блиц

– И прошле године сам бацио 40 тона кромпира и штетовао 1,2 милиона динара. Неколико последњих година нас је потпуно финансијски исцрпило, па ћу овог пролећа бар за 30 посто смањити сетвене површине. Нажалост, код нас је пољопривреда на издисају. Јесенас сам у амбаре сместио и 60 тона разних жита, од пшенице и ражи до хељде, али је и за њима слаба потражња – каже Гујаничић.

У општини Нова Варош где се сеје на више од хиљаду хектара, кромпир је јесенас рекордно родио. Највише произвођача је у селима на падинама Јавора, где мештани кажу да за кромпиром одавно није била слабија потражња.

– Купаца нема ни за лек, мада би многи произвођачи дали кромпир и по цени нижој од 20 динара само да га не бацају. Због штете коју годинама трпимо, површине под кромпиром су у овом делу Србије смањене за око 40 посто, а овог пролећа сејаће се још мање. Рад и улагања у производњу су велики, а цена не покрива ни основне трошкове – каже Драган Иванковић из Љепојевића.

Чланак ДВА ДАНА ПОСЛЕ ВЕСТИ ДА СРБИЈА УВОЗИ КРОМПИР ИЗ ЕУ: На Златару и Јавору бациће стотине тона, купаца нема се појављује прво на ИСКРА.