Фото: РТРС

САД су пред мировну конференцију у Дејтону сматрале да су Српска и ФБиХ постојеће структуре, и да су постојале прије усвајања новог Устава БиХ као дијела Анекса 4 самог споразума, видљиво је из декласификованих докумената америчке администрације, написаних у септембру 1995. године у склопу припреме дејтонске конференције.

У документима, који су декласификовани 1996. године под ознаком НОДИС истакнуто је да Српска и ФБиХ треба да усвоје амандмане на уставе како би они били прилагођени новој структури БиХ.

„Да би Дејтонски споразум био примијењен потребно је усвојити амандмане на постојећи Устав БиХ. Потребно је постићи споразум о амандманима на Устав ФБиХ. Потребно је постићи споразум о амандманима на Устав Српске“, наведено је у документу.

Наведено је такође да би споразум био легално обавезујући, али да би „прецизан статус БиХ зависио од унутрашњих законских прописа два ентитета“. Из много навода у документу је видљиво да САД сматрају Српску и ФБиХ као постојеће правне субјекте, те су тражили начин како да те структуре буду прилагођене уставним надлежностима БиХ дефинисаним у споразуму. Видљиво је, такође, да су тражили начин да статус Устава БиХ буде изнад ентитетских.

„Потребно је да нађемо начин да  Дејтонски споразум потпишу и БиХ и ФБиХ и Српска, али тако да статус Српске не буде изједначен са статусом БиХ“, додали су они. У наставку је наведено и оно што се налази на почетку Устава БиХ – да БиХ наставља своје правно постојање, а да ентитети имају конститутивни статус које су стране у процедури потписивања споразума. „Споразум ће потписати стране , највјероватније ФБиХ и Српска уз, ако је политички могуће и правно потребно, прихватање од стране БиХ. Свједоци би могли бити Хрватска и Југославија, као можда и чланови Контакт групе ако буде било потребно“, навели су они.

Закључено је и да би споразум између ФБиХ и Српске требало да буде правно обавезујући, те да би била успостављена „суперструктура“ коју би чинила заједничка влада, те да би споразумом била дефинисана права и обавезе сваког од ентитета. Најбољи доказ да су САД признале Српску прије потписивања Дејтона је чињеница да је данашњи Устав Српске, објављен у „Службеном гласнику РС“ број 21 из 1992. године, и данас званични устав ентитета који се налази на страници Народне скупштине Српске, управо онако како су САД и планирале у документима којима је припремљена дејтонска конференција.

Након што је усвојен 1992, Устав Српске мијењан је једном 1994, по пет пута 1996. и 2002, те по два пута 2003. и 2005. године.

Чланак ДОКУМЕНТИ АМЕРИЧКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ: САД прије Дејтона признавале Републику Српску се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Новоизабрани начелник Сребренице Младен Грујичић рекао је да је бошњачка иницијатива о издвајању те општине из Републике Српске бесмислена јер није у складу са Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ, те да је за такве одлуке потребна сагласност српског народа који то никада неће прихватити.

Грујичић је рекао да поновно појављивање те иницијативе у јавности представља очајнички вапај изборних губитника који не могу да се помире са поразом и чињеницом да се на демократским изборима бира власт.

Он пита зашто поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић, његов претходник Мустафа Церић и њихови истомишљеници, наводни интелектуалци, нису то питање истицали док су Бошњаци имали апсолутну власт у Сребреници и да ли то они желе да уведу неке своје законе који би омогућили да само представници једног, бошњачког народа одлучују о свему у овој општини.

– У Сребреници ће изборни резултати довести до позитивних промјена које ће омогућити бољи живот и перспективу, и Србима, и Бошњацима, и свим становницима. Желимо и обезбиједићемо услове да свим становницима ове општине буде боље – увјерава Грујичић.

Предсједник Удружења грађана Источна алтернатива Републике Српске Војин Павловић сматра да на овај начин одређени бошњачки кругови настоје дестабилизовати ситуацију, изазвати тензије и међунационалне инциденте за које би окривили Србе, да би услиједила нека међународна интервенција.

Он истиче да се од Кавазовића и Церића не може очекивати ништа, осим мржње према свему што је српско.

– Церић годинама на комеморацији настрадалим Бошњацима у Поточарима позива на освету понављајући „нека освета буде правда“, а Кавазовићево митинговање по Швајцарској да се не дозволи „да Влах буде начелник Сребренице!“ показало је да је он послушни Церићев ученик – указује Павловић.

Предсједник Општинског одбора СДС-а у Сребреници Момчило Цвјетиновић рекао је да ово није нова иницијатива и да бошњачки представници то стално потенцирају, измишљајући наводну угроженост, иако су у Сребреници имали апсолутну власт посљедњих 17 година.

– То питање се с времена на вријеме актуелизује и поново је иницијатива доспјела у јавност, јер поједини бошњачки лидери и њихови сљедбеници не могу да прихвате изборни пораз и губитак апсолутне власти, коју су имали у овој општини. Желе да скрену пажњу и ублаже пораз, односно да покушају да „замажу очи“ бирачима – оцијенио је Цвјетиновић.

Он сматра да ће и ова иницијатива, као и претходне, користити само за дневно-политичку употребу.

Група од 18 бошњачких и америчких интелектуалаца и јавних личности послала је писмо европским и свјетским лидерима у којем тражи издвајање Сребренице из Републике Српске.

Међу потписницима скандалозног политичког памфлета су и поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић, као и његов претходник Мустафа Церић који је сада предсједник Свјетског бошњачког конгреса.

Чланак ГРУЈИЧИЋ: Српски народ никада неће пристати на издвајање Сребренице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић сматра да нема услова за неке велике промјене Устава БиХ.

„Свих ових мјесеци и година говорим да је веома тешко отворити питање Дејтонског споразума, јер ће се одмах појавити три различите визије БиХ што онда значи свађу и сукобе, а не помаке. Мислим да се добар дио равноправности може постићи и у оквиру постојећег система кад то људи хоће, ако то желе“, рекао је Иванић новинарима у Сарајеву на пријему који је предсједавајући Предсједништва Бих Драган Човић организовао поводом католичког Божића.

Према његовом мишљењу, сваки, па и најидеалнији систем може да буде злоупотријебљен ако се не желе компромиси и рјешења.

Он је нагласио да је у овој години начињен значајан помак када је ријеч о БиХ и да је очито да је направљен одлучујући искорак према ЕУ.

„Надам се да ће и 2016. година проћи у мијењању слике о нама, да ће бити озбиљнија слика него што је била и да ће то лагано почети да привлачи инвеститоре, те да ће грађани лагано почети да осјећају неки бољитак од свих активности“, рекао је Иванић.

Према његовом мишљењу, дио буџета из којег се финансира култура у БиХ „неутралан је за Републику Српску“.

„Трећина средстава од износа за културу биће враћена институцијама културе у Републици Српској. Тај буџет је са нашег ставништа неутралан и он је данас на Предсједништву БиХ смањен у односу на основни приједлог“, нагласио је Иванић.

Он сматра да Република Српска од седам институција културе у Сарајеву треба да има интерес за Земаљски музеј.

„Не видим зашто Република Српска не би учествовала у управљању тим музејом јер је ту пуно историје српског народа, пуно споменика, дјела која су везана за српски народ. Против сам тога да то буде институција БиХ“, рекао је Иванић.

Он каже да то треба да буде договор два ентитета, јер је култура на нивоу ентитета и они се о томе могу договорити ако желе, додајући да осталих шест институција културе у Сарајеву немају ту тежину и значај.

Иванић је рекао да неки представници из Сарајева играју непотребну политичку игру „па министар на силу сам именује управне одборе, што је потпуно неприхватљиво“.

Чланак ИВАНИЋ: Нема услова за велике промјене Устава БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар унутрашњих послова РС Драган Лукач у интервју за „Глас Српске“ рекао је да се зна да у Федерацији постоје читава насеља која функционишу као енклаве и не признају законе и Устав БиХ, те је очигледно да им је неко дозволио да то чине и толерише такво понашање.

Тиме би се морале позабавити полицијске агенције са нивоа БиХ и ФБиХ јер енклаве које представљају извор терористичког жаришта морају бити стављене под контролу, каже Лукач.

Додаје да се на основу извршених терористичких напада у БиХ већ може јасно дефинисати ко су потенцијални терористи.

Лукач је рекао да је приправност полиције подигнута на највиши ниво и да ће РС јачати Управу за борбу против тероризма и Специјалне јединице.

Чланак ЛУКАЧ: У ФБиХ постоје енклаве која су извор терористичког жаришта се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Обиљежавање 25. новембра као „дана државности“, те покушај наметања да се овај дан слави и у институцијама БиХ, апсолутно је кршење и игнорисање Устава БиХ, упозоравају посланици у Народној скупштини Републике Српске.

Потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић истиче да обиљежавање 25. новембра и сазивање пријема у Предсједништву БиХ нема уставно, нити законско утемељење.

„Добио сам позивницу за обиљежавање овог датума коју су потписали бошњачки и хрватски члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић и Драган Човић. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић није потписао позивницу, што јасно говори да нема консензуса о овоме, а тако је годинама“, рекао је Стевандић Срни.

Он наглашава да обиљежавање 25. новембра није легитимно ни легално јер нема законског упоришта, нити консензуса три конститутивна народа у БиХ.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Радован Вуковић напомиње да Српска не признаје 25. новембар као „дан државности“ и подсјећа да на нивоу БиХ још није усвојен закон о празницима.

„У БиХ је потребна сагласност свих да би се неки празник заједнички прослављао. Због тога је организовање било каквих пријема поводом 25. новембра у институцијама БиХ, што бошњачки званичници годинама раде, апсолутно кршење закона и Устава БиХ“, објашњава Вуковић Срни.

Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић наглашава да Српска има Закон о празницима и да 25. новембар не признаје као значајан датум.

„Уважавам само празнике Републике Српске, а 25. новембар би био празник да није урушена бивша Југославија“, рекао је Станић Срни.

Шеф Клуба посланика ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бранислав Бореновић наводи да Српска слави своје празнике, а не оне који нису утврђени законом.

„Тај дан је за Републику Српску као и сваки други јер на нивоу БиХ нема закона о празницима“, оцјењује Бореновић.

Он напомиње да тај наводни празник припада прошлости и да се грађани БиХ морају окренути будућности и тежити бољим условима живота.

Шеф Клуба посланика НДП-а у Народној скупштини Републике Српске Крсто Јандрић каже да је за Српску неприхватљиво обиљежавање 25. новембра.

„Све проблеме које имамо у БиХ потребно је рјешавати договором, па и оне који се односе на обиљежавање заједничких празника“, сматра Јандрић.

Бивши Дан ЗАВНОБиХ-а, 25. новембар, обиљежава се као такозвани „дан државности“ у дијелу Федерације БиХ који је већински насељен бошњачким становништвом, док га Хрвати не обиљежавају као празник.

На нивоу БиХ нема Закона о празницима, па су у ентитетима на снази закони о празницима Републике Српске и Федерације БиХ.

Чланак БАЊАЛУКА: Лажни „дан државности БиХ“ није прихватљив за Србе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је Срни да одлука републичког парламента о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ показује одговорност Српске, те да је његов циљ очување уставног поретка од неовлаштених поступака високог представника у БиХ, који је сам себи давао овлаштења и кршио међународни споразум, самим тим и Устав БиХ.

„Ми смо показали нашу одговорност, она сеже за тим да је демократско право народа да брани уставни поредак. Ово је одбрана Устава и Дејтонског споразума, одбрана наших уставних овлаштења и није никакво призивање дестабилизације и урушавање мира“, нагласио је Додик.

Додик је, коментаришући реаговање ОХР-а на одлуку Народне скупштине Српске о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, рекао да је разумљиво да се ОХР и високи представник боре за своју позицију.

Према његовим ријечима, јасно је да је високи представник кључна институција, а ОХР његова помоћна канцеларија и особље, што није никакав инструмент.

„Референдум је начин да народ Републике Српске каже свој став о тим кршењима и да кроз ову одлуку јасно поручи да није спреман да прихвати наметнута рјешења. Све друго је дио општих спекулација које чине ОХР и опозиција у Српској, која говори истим језиком као и ОХР, наводећи неко гласање у парламенту БиХ“, рекао је Додик.

Коментаришући наводе из саопштења ОХР-а да је 2003. године у парламенту БиХ и СНСД гласао за законе о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је рекао да никада није постојао уставни основ за такву одлуку и да се то знало.

„Тада, када се гласало хтјело је да се то промијени, а очигледно је да је била превара тврдња да се само гласањем може промијенити. Све године након тога нису довеле до никаквих промјен, већ само до још горих рјешења“, навео је Додик.

Он је напоменуо да у Дејтонском споразуму, ни у Уставу БиХ нигдје не пише, да надлежност за Суд и Тужилаштво има заједнички ниво БиХ, те да је за такву одлуку потребно да постоје сагласности страна, односно два ентитета.

„Ни Република Српска, ни Федерација БиХ никада нису донијеле одлуку о томе да се успостави Суд и Тужилаштво БиХ, него је то наметнуто од високог представника, који је рачунао да ће у каснијим процедурама, пошто је то покушано неколико пута, промијенити Устав и тиме створити уставни основ. Наравно, уставног основа нема“, рекао је Додик.

Додик је оцијенио да се ОХР, наводећи ко је за шта гласао, невјешто брани, а да исто говори и опозиција.

„Они говоре истим језиком. Ово је још један доказ да је опозиција кренула спиралом издаје за Републику Српску, правдајући насиље високог представника, правдајући Суд и Тужилаштво БиХ, борећи се за њихов опстанак“, истакао је Додик.

Опозиција је, како је рекао, „показала своје право лице и шта је спремна све да учини зарад свог полтронства међународној заједници и политичком Сарајеву“.

Додик је истакао да овакав облик Суда и Тужилаштва не може остати.

„Нико није рекао да на заједничком нивоу не може остати неки облик суда и тужилаштва, али сигурно не може овакав који је кршио основне постулате правичног поступка и судске праксе“, поручио је Додик.

Према његовим ријечима, саопштење ОХР-а је потпуно невјешто зато што је спекулативно и зато што се брани неодбрањиво.

„То се не може одбранити. Да су били у праву, не би толико вршили притисак да се не деси референдум“, рекао је Додик.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко изразио је жаљење због чињенице да је данас већина посланика у Народној скупштини Републике Српске усвојила приједлог о организовању референдума о правосуђу на нивоу БиХ и овлашћењима високог представника, што, према његовом мишљењу, излази из оквира надлежности Народне скупштине Српске.

Чланак ДОДИК: Одлука Скупштине о расписивану референдума показује одговорност Српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да нигдје у Уставу БиХ не пише нити је предвиђено да су Суд и Тужилаштво БиХ институције на нивоу БиХ.

На питање да прокоментарише данашње саопштење у којем се истиче да амбасадори Управног одбора Савјета за провођење мира у БиХ, осим амбасадора Руске Федерације, сматрају да би најављени референдум у Републици Српској о овлашћењима високог представника и правосуђу БиХ представљао фундаментално кршење Дејтонског споразума, те да питања која се односе на правосудне институције БиХ спадају у уставне надлежности БиХ, а не ентитета, Цвијановићева је поручила да Република Српска има право да се изјашњава о свему што јој је нанијело толику штету и што јој и даље наноси неправду.

„Да су хтјели да до овог не дође, ограничили би те институције на надлежности државе, а не да се петљају како коме падне на памет у надлежности ентитетских правосудних институција и спријечили би да оне буду, као што је до сада био случај, склониште и заштита за ратне злочинце.

Показали би нам да су им све жртве једнако важне и онда бисмо сматрали да су свима подједнако партнери. Дошли би на наша гробља и поштовали би обиљежја Републике Српске, а не би тражили да се она уклањају тамо гдје они сједе. Кад су те институције већ накарадно настале, бар би упристојили њихову праксу да су то хтјели. Зар то није била фер понуда с наше стране?“, упитала је премијер Српске.

Цвијановићева је рекла да би било боље да престану да пријете овлаштењима ОХР-а, јер су таквим својим понашањем нанијели штету свима у БиХ, онеспособили је да развија унутрашњи дијалог и да се креће ка ЕУ.

„Крајње је вријеме да престану замјењивати тезе и говорити како дјелујемо антидејтонски сваки пут кад настојимо да вратимо систем у дејтонске оквире“, нагласила је Цијановићева.

Сљедећи пут, каже она, када нам буду држали лекције да кршимо Устав, нека нам наведу који тачно члан Устава јер нам је доста и експеримената и произвољности коју показују.

„Отворени смо за сарадњу са свима, и тако ће бити и убудуће, али ако хоће да их поштујемо, мораће и они да поштују нас“, поручила је премијер Српске Жељка Цвијановић.

Коалиција 1. март даје налог опозицији

Ако су опозициони посланици у НСРС дозволили себи да их Емир Суљагић из Коалиције 1. март позива да не гласају за одлуку о референдуму, онда су они дошли до самог дна, изјавила је за РТРС, предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић реагујући на позив Коалиције 1. март упућен посланицима опозиције у НСРС да не учествују, како су навели, у гласању о Одлуци о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

То значи, каже Цвијановићева, да им један од власника њихових политичких судбина у Сарајеву даје налог да не подрже референдум, па ћемо видјети како ће се понашати.

„И неке амбасаде су им исто то наложиле. Младен Босић је тражио да се међународфна заједница обрачуна са предсједником Додиком због референдума. Мене је преко странаца уцјењивао да Влада РС прихвати реформску агенду у оригиналној верзији, која је била апсолутно неповољна за РС, ако хоћемо да они у Парламентарној скупштини БиХ ратификују споразум са Свјетском банком, чиме би буџет РС коначно повукао 36 милиона КМ по основу извршене реформе. Буне се што их називамо издајницима. па, они су својим понашањем сами себи налијепили ту етикету, а ми само наглас читамо оно што ма њој пише, и што види сав народ у РС“, нагласила је предсједница Владе.

Чланак ЦВИЈАНОВИЋ: Престаните да пријетите! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је уставно право Републике Српске и њене Народне скупштине да расправља и одлучује о референдуму као изразу народне воље, поручивши да Српска само тражи да се поштује дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ.

– Референдум као неотуђиво право Српске регулисано је и Законом о референдуму и грађанској иницијативи који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 42 из 2010. године“, подсјетио је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

Он је напоменуо да постоје оспоравања права Српске да распише референдум о правосуђу, јер то наводно може расписати само БиХ.

– Па референдум јесте искључиво право сваког ентитета, јер то право нити је дато, нити припада БиХ, баш онако како је то и у САД – припада државама чланицама, а никако федералним властима на нивоу САД, истакао је Додик.

Он је подсјетио да је то питање добро обрадио академик и стручњак за уставно право Миодраг Јовичић, који наводи да у САД референдум и народна иницијатива не постоје и нису никада постојали у федералном законодавству, али су зато широко примијењени у законодавству држава, са изузетком државе Делавер.

– Тако је данас референдум обавезан у 47 америчких држава-чланица САД када је ријеч о уставним промјенама. Референдум у погледу закона уведен је касније, углавном почетком 20. вијека, и он постоји у 21 држави-чланици, напоменуо је предсједник Српске.

Додик је навео да је у појединим државама референдум обавезан за одређене категорије закона, док је у већини осталих факултативан, а да су поједине државе крајем 19. вијека почеле да уводе и народну иницијативу и она данас постоји у 24 државе.

– Академик Јовичић констатује све шире кориштење институције референдума у многим државама, па каже: ‘Поље примјене референдума током времена се непрестано ширило – почело се са уставом, прешло на законе и завршило на чисто политичким питањима, навео је Додик.

Он је додао да то потврђује и брошура „Приказ америчког државног уређења“, издање Канцеларије за међународне информативне програме при Државном секретаријату САД, која се може добити у америчкој Амбасади у Сарајеву, а у којој се, између осталог, наводи да се гласачи могу послужити референдумом да би „одбацили закон који је већ одобрен од државних законодавних тијела“.

– Зашто оволико говоримо о америчком Уставу? Зато што је стручна и научна јавност неподијељеног мишљења да је Устав БиХ умногоме копија америчког Устава, јер су га писали амерички правници у Дејтону. Видљиво је то по бројним одредбама које су скоро дословно преписане из Устава САД као сложене државе са великим правима држава-чланица и врло ограниченим правима федералне власти САД, истакао је Додик.

Он је у вези с тим истакао да је свих ових година, неправним интервенцијама високог представника и разним притисцима, дошло до стварања „антидејтонске БиХ, правог мастодонта који узима од ентитета новац, а сва одговорност за економско-социјално стање остаје ентитетима“.

– У периоду од 2000. до 2015. године институције БиХ су пореске обвезнике у БиХ коштале нешто мало мање од 16,4 милијарди КМ, односно пореске обвезнике Српске приближно 5,4 милијарди КМ. Управо онолико колико износи укупни јавни дуг Републике Српске, истакао је предсједник Српске.

Додик је додао да је колико су и којом брзином настајале нове институције на нивоу БиХ можда најлакше примијетити кроз буџет институција који је 2000. године био око 280,95 милиона КМ са двадесетак буџетских корисника, док буџет за ову годину износи око 1,564 милијарди КМ распоређених на око 100 буџетских корисника.

– Такође, број запослених у овим институцијама се рапидно увећавао, и то са испод 3.000 запослених у 2000. години на нешто више од 22.000 запослених у 2015. години, навео је Додик.

Говорећи о ефектима наметнутих закона о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је рекао да је за 12 година постојања Високи судски у тужилачки савјет /ВСТС/ грађане БиХ коштао око 75,73 милиона КМ, односно грађане Српске око 25 милиона КМ, док се број запослених повећао са нешто више од 30 на 104.

– Суд БиХ је, такође, у периоду свог постојања обвезнике коштао око 130,25 милиона КМ, односно обвезнике Српске мало мање од 43 милиона КМ. Од примарно 42 запослена, СуД БиХ данас запошљава 277 особа, истакао је Додик.

Он је додао да је тужилаштво БиХ до данас потрошило скоро 91 милион КМ, односно 30,03 милиона КМ новца који припада Републици Српској.

– Министарство одбране БиХ је грађане БиХ до данас коштало 3,056 милијарди КМ, односно грађане Српске око 1,008 милијарди КМ. Уједно, ово министарство броји више од 10.000 запослених, навео је Додик.

Он је напоменуо и да је институцијама БиХ на терет Српске са Рачуна јавних прихода Управе за индиректно опорезивање БиХ од 2005. године до данас дозначено око 2,085 милијарди КМ, док је од прикупљене РТВ таксе на подручју Српске у периоду од 2005. до ове године у корист јединственог јавног РТВ сервиса БХРТ дозначено 105,4 милиона КМ.

– Бројни су случајеви које бих могао навести као примјер колико нас коштају неуставно и незаконито наметнуте ‘државне’ институције на нивоу БиХ, нагласио је предсједник Српске.

Он је подсјетио да је Народна скупштина Српске у прошлом сазиву, 13. априла 2011. године, одржала четврту посебну сједницу и расправљала о недјеловању Суда и Тужилаштва БиХ разматрајући Информацију о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица.

– И данас, 20 година након завршетка рата, стално је настојање да се оспори уставноправни положај Српске који јој припада по Дејтонском споразуму. Ми само тражимо да се поштује Дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ, напоменуо је Додик.

Он је упозорио да упорно оспоравање и кршење Дејтонског споразума од дијела међународне заједнице кроз наметање уставних амандмана на уставе ентитета, наметање закона, смјене изабраних званичника од високог представника, одржава сталну нестабилност и нерационалност нефункционалних органа на нивоу БиХ.

– Свакако да у томе посебно мјесто заузима наметнуто правосуђе на нивоу БиХ, у виду Суда и Тужилаштва, а нешто мање Високог судског и тужилачког савјета БиХ. Када смо прије четири године у априлу 2011. године расправљали о тако наметнутом правосуђу БиХ, имали смо садржајну расправу и донијели закључке, који су вам достављени у материјалима за данашњу сједницу, рекао је Додик у обраћању посланицима.

Предсједник Српске је подсјетио да, када је ријеч о карактеру протеклог рата у БиХ, не постоји слагање међу народима у БиХ, наводећи да је за Српску, као и за бројне међународне институције, то био грађански рат.

– То никада није прихватила бошњачка страна која тврди да је у питању агресија Србије, понекад кажу и Хрватске на БиХ, уз геноцид и не само у Сребреници. Морам рећи да је таква пројекција бошњачке стране постављена још на самом почетку рата, да би кроз статус нападнутог и ако не једине, онда највеће жртве, себи прибавила права на једину истину о рату и највећа права на уређивање заједничке државе након рата, без обзира што то није било тако, истиче Додик.

Он је цитирао специјалног савјетника шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Сузан Вудворд, која је у свом раду „Нарушавање суверености ради стварања суверености: Да ли је босански Дејтон бескорисна вјежба или нови модел“ написала да су крајем марта 1992. године САД убиједиле Алију Изетбеговића да „може да напусти преговоре и одустане од Кутиљеровог плана, те да одмах добије признање на основу тога што насиље Срба представља као акт спољне агресије коју једино сувереност може да обузда“.

– Вудвордова даље каже: ‘Међутим, овај аргумент има мали недостатак, пошто босански Срби тада још нису започели рат против босанске независности, напоменуо је Додик.

Он је додао да је „прича о агресији“ била и на сједници крњег Предсједништва БиХ од 4. маја 1992. године, када је уз тезу о агресији Абдулах Коњиција из СДА тражио да се то прогласи и геноцидом.

– Дакле, прије било каквих ратних дејстава и злочина са српске стране, одмах се даје квалификација: агресија и геноцид. То је био основ за дјеловање, притиске и уцјене које је бошњачка страна свих ових година користила према западним земљама, понајвише према САД, да им удовоље у послијератном стварању унитарне државе и одузимању надлежности Српској, истакао је Додик.

Он је оцијенио да је у том плану, чији је зачетак на почетку рата, важна ставка одређивање карактера рата у БиХ.

– Ратна пропаганда која је означавала Србе као злочинце, а Муслимане-Бошњаке као жртве, тражила је судске потврде. Зато је било потребно измислити правосуђе на нивоу БиХ, супротно уставним рјешењима из Дејтонског споразума, наглашава предсједник Српске.

Он је упозорио да, на основу пресуда, бошњачка страна путем притиска на међународну заједницу жели одузети Републици Српској она права која је унијела у државну заједницу која је настала у Дејтону 1995. године, под називом „Босна и Херцеговина“.

– Није намјера бошњачке стране да формално укине Српску. Намјера је перфиднија – да се одузимањем надлежности и гушењем кроз неуставно приоритетно финансирање гломазног и непродуктивног административног апарата на нивоу БиХ, насталог наметањем од високог представника, обесмисли само постојање Српске“, истиче Додик.

Он додаје да би се тиме угасила перспектива економско-социјалног опстанка српског народа као већинског у Републици Српској.

– Томе се морамо супроставити због опстанка Дејтонске БиХ и заједничке будућности коју можемо градити на међусобном помирењу и повјерењу, уз поштовање Дејтонске структуре БиХ која је креацијом прије свега САД врло пажљиво избалансирана с циљем функционисања БиХ као сложене земље, а по узору на амерички Устав, поручио је Додик.

ДВИЈЕ ФАЗЕ НАМЕТАЊА ПРАВОСУЂА НА НИВОУ БиХ

Предсједник Српске Милорад Додик истакао је да је процес наметања правосуђа на нивоу БиХ ишао у двије фазе – прва је застрашивање изабраних функционера, а друга оснивање одјељења за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ са страним судијама и тужиоцима, а у функцији подржавања „бошњачке истине о агресији и геноциду“.

Навео је да је прва фаза – застрашивање изабраних функционера, садржана у разлозима за наметање Закона о Суду БиХ одлуком високог представника Волфганга Петрича од 11. новембра 2000. године.

Додик је рекао да као разлог оснивања Суда БиХ, високи представник наводи: „Успостављање неопходних структура на нивоу државе БиХ и ентитета с циљем испуњавања захтјева датих у одговарајућим уставима, укључујући и оснивање судских институција на државном нивоу чиме би се задовољила потреба дата у Уставу, а које би се бавиле кривичним дјелима званичника БиХ почињеним у току обављања службене дужности“.

– Оваква површност и неозбиљност, доказ је ароганције и умишљености и драстичан примјер кршења Дејтонског споразума. Циљ те прве фазе је било дисциплиновање српских и хрватских функционера, кроз смјене, хапшења, затварања и судске прогоне без ваљаних доказа. Застрашивање је била порука и другима шта ће их снаћи ако се буду противили прекрајању Дејтонског споразума и централизацији у корист Бошњака, истакао је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су жртве тих процеса били Мирко Шаровић, предсједник Републике Српске а потом српски члан Предсједништва БиХ, који је са функције практично отишао у притвор од годину дана, а након судског процеса је ослобођен.

– За годину дана затвора, Шаровић је тужио БиХ и добио одштету од 102.000 марака. Поред њега суђен је и неправоснажно осуђен на 10 година Анте Јелавић, хрватски члан Предсједништва БиХ. Ова пресуда је укинута, тако да сада ни Јелавић није крив. Затварање и судски процес, задесио је и Драгана Човића, бившег замјеника премијера и министра ФБиХ, садашњег члана Предсједништва БиХ. Против њега је Тужилаштву и Суду БиХ поднесено више од 10 кривичних пријава, од којих га на крају ослобађају, што је само потврда да се ради о политичком прогону, констатовао је Додик и подсјетио да је „Човићу суђено и за удружени злочиначки подухват у коме су сви други још првостепено ослобођени, а он суђен за удруживање сам са собом“.

Предсједник Српске је нагласио да су оптужница и судски процес били судбина и Младена Иванића, зато што као премијер није „довољно добро припремио сједницу Владе Републике Српске, па је наступила штета по ‘Српске шуме'“.

– За ову небулозу, Иванић је осуђен на 18 мјесеци затвора. То му је била опомена што одмах није прихватио понуду СДП-а да изађе из коалиције са СНСД-ом. На пресуду се жалио Иванић и тужилац који је тражио четири године затвора. Ослобођен је и Милован Цицко Бјелица и наложено је да му се због повреде части и угледа, претрпљеног душевног бола и противправног држања у притвору из буџета БиХ исплате 153.000 КМ. Бјелица је тада изјавио да је ово још једна потврда да су страни тужиоци у Тужилаштву БиХ монтирали политичке оптужнице без икаквих доказа. Он подсјећа да је оптужницу против њега и Шаровића подигао бивши страни тужилац Џонатан Рател кога је касније на предмету замијенио Ерик Ларсон, додајући да је Рател после одласка из Тужилаштва БиХ завршио на Косову као тужилац Еулекса. Помпезну оптужницу против Младена Иванића, која је окончана ослобађајућом пресудом, такође, је водио страни тужилац Хаике Вендорф, навео је Додик.

Говорећи о другој фази процеса наметања правосуђа на нивоу БиХ, Додик је подсјетио да се та друга фаза „правде“ по ОХР-у збила 2004. године, оснивањем одјелења за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ, са страним судијама и тужиоцима, опет у функцији подржавања „бошњачке истине о агресији и геноциду“.

Рачунало се, каже Додик, да је механизам застрашивања функционера прије свега Срба и Хрвата, успостављен и увијек спреман да по потреби настави са прогонима оних које народ изабере на изборима.

– Ради истине мора се рећи да ОХР-ово ‘правосуђе на нивоу БиХ’, некад закачи и бошњачке функционере, али само онда када се удаље од СДА. Тако је процес вођен и против Едхема Бичакчића, бившег премијера ФБиХ, који је оптужен заједно са Драганом Човићем, за злоупотребу службеног положаја, а онда ослобођен, рекао је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су страни тужиоци на крају својих мандата, доносили одлуке о обустављању истрага за ратне злочине, као у случају „Добровољачка улица“.

– Такву срамну одлуку донио је страни тужилац Дејвид Швендимен, а његов колега исту одлуку донио је у случају ‘Тузланска колона’. Свирепи злочини над недужним младићима ЈНА у повлачењу из Сарајева и Тузле, нису дочекали пресуде. Убиства неспорна, жртве познате, а починиоци никад пресуђени, нагласио је Додик.

Када по потјерницама буду ухапшени Ејуп Ганић и Јован Дивјак, истиче Додик, онда се активира Тужилаштво и бошњачке структуре у Сарајеву и траже да их изруче БиХ, да би их онда пустили на слободу.

– Тадашњи предсједник Републике Српске господин Драган Чавић и ја као премијер, поднијели смо 2006. године, кривичну пријаву против команданта Петог муслиманског корпуса Атифа Дудаковића, уз бројне доказе и видео снимке који потврђују одговорност за убиства, рушење и паљење цивилних објеката. Тужилаштво БиХ ћути већ девет година. Када Окружно тужилаштво у Бијељини покрене истрагу против Насера Орића, команданта 28. Муслиманске дивизије у заштићеној зони Сребреница, која је њему служила као заштита након бројних злочина, онда Тужилаштво и Суд БиХ преузму, боље речено отму тај предмет и ћуте шест година. Када ухапсе Орића, онда брже-боље се сјете да имају тај предмет код себе и онда траже да се Орић изручи њима, јер тобоже воде истрагу. Онда га пусте, без оптужнице, без суђења, без правде за жртве и њихове породице“, нагласио је Додик, подсјетивши да је јавност небројено пута, свих ових година, приликом помена српским жртвама широм БиХ чула – за ове злочине над Србима још нико није одговарао.

Чланак ДОДИК: Право Српске да одлучује о референдуму се појављује прво на ИСКРА.