Фото: Срна

Данас се навршило 75 година од успостављања Независне Државе Хрватске /НДХ/, која је имала расне законе и у којој су убијани и прогоњени Срби, Јевреји и Роми, али и сви они које је усташки режим сматрао непријатељима.

НДХ, која је формирана 10. априла 1941. године, у саставу је имала систем концентарционих логора. Јасеновац је убројан међу најужасније логоре у овом дијелу Европе. Ту су довођени припадници прогањаних народа, чак и дјеца.

Посебну голготу у НДХ, која је била чланица пакта нацистичког вође Адолфа Хитлера, прошли су српски малишани са козарског и поткозарског подручја. Цијеле породице из крајишке области у данашњој БиХ, али и из већинских српских дијелова у тадашњој НДХ збрисане су са лица земље или су растурене.

Деценијама након завршетка рата преживјели су тражили једни друге и успостављали контакте.

Геноцид који су проводиле усташе, махом над Србима, те Јеврејима и Ромима, и начини мучења и убијања људи шокирали су чак и њемачке окупаторе, што се види из историјске грађе – свједочења и писама надлежних официра командама.

НДХ је била пуна логора: Јасеновац, Вила „Лубурић“, Даница, Ливно,
Доња Градина, Ђаково, Госпић, Јадовно, Јастребарско, Керестинец, Крушчица, Лепоглава, Лобор, Паг, Стара Градишка, Ступачиново, Тења, Цапраг…..

Анте Павелић, поглавник НДХ, био је фашистички политичар и ратни злочинац. Основао је и водио усташки покрет. Послије нацистичке окупације Југославије постављен је на чело НДХ. Послије пораза у рату Павелић је побјегао у иностранство.

Умро је у Мадриду 1959. од рана задобијених у атентату двије године раније. Војни суд СФР Југославије осудио га је у одсуству за ратне злочине.

Један од најжешћих заговорника прогона Срба био је Миле Будак, министар образовања и вјере у НДХ. Након јавно изречених ставова о српском народу – покатоличавање, протјеривање и убијање Срба постаје национална политика.

Након што је НДХ престала да постоји у мају 1945. године, партизани су заробили Будака. Послије суђења стријељан је у Максимирској шуми.

Почетком деведесетих година прошлог вијека, након осамостаљивања Хрватске, многе улице у разним градовима носиле су Будаково име, а нека позоришта у Хрватској играла су његове комаде.

Врховни надзор над свим логорима у Јасеновцу Павелић је повјерио Вјекославу – Максу Лубурићу. За сав свој рад Лубурић је био само њему одговоран. Павелић је високо цијенио његове „усташке способности“, па га је коначно именовао за усташког генерала.

Лубурић је, према свједочењима, долазио у Јасеновац два до три пута мјесечно, али је за то вријеме починио многе злочине.

Октобра 1942. године Лубурић је у Јасеновцу приредио „свечаност“ и усташама подијелио златне и сребрне медаље, које им је Павелић намијенио као награду „за заслуге“.

На том „банкету“ Лубурић је одржао говор и, према исказу једног свједока, рекао дословно:“… И тако смо у овој години у Јасеновцу поклали више људи него Османлијско царство за цијело вријеме боравка Турака у Европи“.

Нијемци су га окарактерисали као „екстремног садисту“ и „менталног болесника“.

Он је створио систем концентрационих логора „Јасеновац“. Нада Танић – Лубурић, његова полусестра, била је задужена за женски логор „Нова Градишка“.

Макс Лубурић побјегао је из НДХ преко Аустрије у Шпанију. Убијен је у атентату који је, наводно, извришила тајна служба СФРЈ.

Цјелокупни врх усташке НДХ побјегао је након слома нацизма. Многи историчари износили су доказе о тзв. „пацовским каналима“, којима су неки ватикански великодостојници помагали усташким политичким и војним функционерима да се склоне у свијет.

Први предсједник Хрватске након њене сецесије и осамостаљења – Фрањо Туђман изјавио је да је „НДХ била израз повијесних тежљи хрватског народа“, те да је „сретан што му жена није Српкиња, ни Јеврејка“.

НДХ спада у најужасније творевине нацистичких власти у Европи током Другог свјетског рата.

Чланак ДАНАС 75 ГОДИНА ОД УСПОСТАВЉАЊА НДХ: Зверска творевина, затирани Срби, Јевреји, Роми, антифашисти се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принтскрин Јутјуб

Џихадисти из Исламске државе објавили су вечерас снимак на којем су приказана деца војници како убијају шест отетих припадника сиријских снага безбедности.Видео снимак с насловом „За децу Јевреја” приказује неколико десетина дечака од око 10 година, како проучавају верске текстове и обучавају се за борбу.

Међу њима је издвојено неколико дечака који „упућују поруку” противницима Исламске државе. Дечаци су на снимку уживо погубили шест припадника сиријских снага безбедност који су отети 2013. године.

Сиријски војници, које се према снимку налазе у провинцији Деир Езор, убијени су из ватреног оружја а једном је пререзано грло.

Сиријска опозициона Опсерваторија за људска права саопштила је раније да су џихадисти регрутовали око 1.100 деце од почетка година и да је више од 50 погинуло.

Исламска држава има обичај да објављује снимке с разним методама погубљења талаца и затвореника као своје пропагадно оружје за даље регрутовање џихадиста.

Чланак СИРИЈА: Исламска држава објавила видео снимак с децом војницима како убијају затворенике се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Jutarnji list, РТС

Лука Мишетић је поводом 20-годишњице „Олује“ изнео предлог да се 28. септембар обележава као дан сећања на жртве злочина почињених након те војно-полицијске акције. Дан 28. септембар није одабрао случајно – тог дана 1995, значи готово два месеца након окончања „Олује“, у селу Вариводе убијено је девет мештана српске националности, од којих је најстарији имао 84, а најмлађи 55 година.

Готовинин адвокат сматра да би на тај начин хрватски државни врх коначно на најбољи могући начин одао почаст српским жртвама, па би престале тензије којима је обележена свака прослава „Олује“, односно оптужбе Србије, али и представника српске заједнице у Хрватској да је недопустиво славити „Олују“ јер су након ње почињени злочини за које нико није одговарао.

„Треба нам да хрватски врх призна бол коју Срби осећају због злочина почињених након операције ‘Олуја’. Можда би 28. септембар, годишњица убиства у Вариводама, био примерен дан за то. Али не 5. август. Јер то је дан кад славимо ослобођење земље од злог политичког пројекта, дан кад изражавамо захвалност онима који су Хрватску одвели у победу“, поручио је Мишетић.

Таква његова иницијатива наишла је на подељена мишљења, како међу политичарима, тако и међу историчарима.

Али су је зато с одобравањем дочекали представници Срба у Хрватској.

„Легитимно право господина Мишетића је да износи своје предлоге. С наше стране такав предлог би био прихватљив“, каже заступник СДСС-а Миле Хорват.

Упозорава да српска заједница у Хрватској сваке године држи комеморацију за све жртве које су страдале током Домовинског рата, а посебно у „Олуји“ и након ње.

„Ми увек настојимо да изразимо поштовање према свим жртвама. Нажалост, службена хрватска политика не чини исто, односно не обележава српске жртве на исти начин као и хрватске“, наглашава Хорват, који зато сматра да је кључно да и политички врх Хрватске прихвати Мишетићеву идеју.

Пијетет жртвама

„Било би добро када би и службена хрватска политика учинила тај гест и одала пијетет жртвама које су пале током и након ‘Олује'“, поручује посланик СДСС-а.

Почаст невиним српским жртвама у Вариводама је, иначе, 2010. године одао тадашњи председник Иво Јосиповић, који је том приликом поручио да тих девет невиних жртава освете није смело бити, да се ничиме не може оправдати нити обрисати крв која је проливена као ни срамота која је почињена хрватском народу тим убиством.

СДСС, међутим, подсећа да ни почаст жртвама Варивода нити осуду тих злочина никад није дошао да изрази нико од председника Владе, иако их сваке године позивају.

Службена политика, по свему судећи, није превише склона томе да имамо дан сећања на српске жртве „Олује“. У владајућем СДП-у сматрају да се тиме ништа не би променило…

„Тако нешто не би довело до смиривања тензија. Треба пустити да време уради своје. Може се пружити рука, али зар заиста мислите да бисмо таквим једним датумом нешто променили. Хрватска влада, а поготово наша, стално пружа руку према Србији, али нема користи. Српски премијер Александар Вучић у јавним иступима је јако благоглагољив, али стварност је нешто сасвим друго“, каже један високопозиционирани члан СДП-а.

За разлику од СДП-а, и министар бранитеља Предраг Матић и бивша премијерка Јадранка Косор и више су него склони Мишетићевој иницијативи.

Не умањује победу

„Мислим да би се о томе могло разговарати, јер је евидентно да је било невиних жртава након ‘Олује'“, каже министар бранитеља.

Недавно је, додаје, био на Галипољу, где жртвама те битке држе комеморацију некад зараћене стране – и савезничке снаге и Турска.

„Очекујем да и Хрватска направи такав искорак. Требало би само да се нађе добар датум и место за такво нешто. Лично сам спреман да подржим такву одлуку јер држим да то ни на који начин не би умањило нашу победу у Домовинском рату, већ управо супротно: оснажило би је“, наглашава Матић.

И бивша хрватска премијерка сматра да би о Мишетићевом предлогу требало добро размислити, а верује и да би његова реализација помогла да се у потпуности затвори та ратна књига.

Значај иницијатора

„Ниједну жртву не смемо да прећутимо или заборавимо. А ова иницијатива је самим тим значајнија јер долази од човека који је одбранио генерала Готовину од оптужби за злочиначки подухват и протеривање Срба. Кад говори Мишетић, као да говори сам генерал. И ова идеја је на трагу Готовинине поруке да се треба окренути будућности. Осим тога, Мишетић је као његов адвокат и те како упућен у сва збивања током ‘Олује’ и након ње јер је то све ради хашког процеса и те како добро проучио“, објашњава бивша премијерка Јадранка Косор, која сматра да би о Мишетићевом предлогу требало да разговарају све политичке опције.

Ипак, скептична је да би се тај договор могао постићи с обзиром на то да је Хрватска у изборној години.

Нада се, најављује, да ће о томе ускоро имати прилику да разговара управо с генералом Антом Готовином.

Чланак ВАРИВОДЕ СУ СЕ ИПАК ДОГОДИЛЕ: Хрватски предлог о сећању на српске жртве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Стотину година након што су њемачке колонијалне снаге у Југозападној Африци убиле више 80.000 Намибијаца из племена Нама и Хереро, све гласнији захтјеви државном врху да коначно призна те злочине као геноцид, пише DW.

Представници шест њемачких невладиних организација и један намибијски политичар предали су петицију Канцеларији њемачког предсједника Јоахима Гаука, у којој траже да њемачка влада призна кривицу за геноцид почињен почетком 20. вијека у бившој њемачкој колонији Југозападној Африци, данашњој Намибији. Предсједник Њемачке није примио делегацију која је предала петицију, но предсједавајући њемачког парламента, Бундестага, Норберт Ламерт се начелно сложио да би се злочини од прије стотину година могли окарактеризисати као геноцид.

„Ми се морамо суочити са историјом и одговорношћу, баш као што се и Влада Турске суочава с одговорношћу за геноцид против Јермена“, појаснио је Ламерт у коментару који је написао за њемачке новине „Ди Цајт“.

Невладине организације опрезно реагују на такав Ламертов став, остајући при својим захтјевима у свјетлу онога што би могло изгледати као промјена у владиној политици.

„Од њемачке владе тражимо да призна колонијални рат против народа Нама и Хереро као геноцид“, изјавио је за ДW Кристиан Коп из Невладине организације Берлин Постколониал. „Такође тражимо извињење највиших званичника државе, од предсједника, канцеларије канцеларке и Бундестага, као и поврат свих посмртних остатака жртава тог чина“, додао је он.

Питање посмртних остатака посебно изазива емоције. Током рата од 1904. до 1908. године, њемачки еугенички научници, који су се бавили питањима усавршавања расе, тражили су од њемачких колонијалних снага да прикупе и пошаљу у Берлин лобање и друге дијелове тијела неколико хиљада од неких 80.000 побијених људи из племена Нама и Хереро. Неки људски остаци коришћени су у експериментима, док је већина продата колекционарима широм Европе.

Ида Хофман, чланица намибијског парламента, која је у Берлин допутовала како би уручила петицију, каже да тај чин представља важан моменат за нешто што прераста у међународни покрет, окупљајући њемачки невладин сектор и намибијске племенске активисте попут ње.

Петиција је предата баш уочи 100. годишњице окончања њемачке колонијалне владавине у Југозападној Африци – 9. јули 1915. године.

Хофман истиче да је незадовољна чињеницом да их предсједник Гаук није примио у својој резиденцији у Берлину, упркос чињеници да је био тамо када је петиција уручена, те да је о посјети и званично информиран још прије неколико седмица.

„То је увреда, не само против Намибијаца, већ и против бројних Нијемаца који су потписали петицију“, сматра Хофман.

Геноцид у Намибији, као и чињеница да је Њемачка имала колоније у Африци, увелико су заборављени у Њемачкој. Намибијци се, у сваком случају, ипак добро сјећају свега,а са обиљежавањем сјећања на жртве геноцида започели су још од 1932. године. Нјемачка влада се на то није нити обазирала, све до 2004. године, када је министар развоја Хајдемари Зеул боарвила у Намибији и извинила се за почињене злочине.

Фото: РТРС

„Желим да признам насиље које су њемачке колонијалне снаге извршиле над вашим прецима, посебно над припадницима племена Хереро и Нама“, изјавила је тада Зеул и додала: „Злочини и убиства почињена тада данас би била названа геноцидом, а генерал Лотар фон Трота сигурно би био осуђен због тих злодјела. Баш као што кажу и ријечи наших молитви, молим вас да нам опростите наше злочине и нашу кривицу“.

Сјећање на жртве, а не на починиоца

Невладине организације су огорчене оним што називају „званичном табу-темом“ о Нама и Хереро народима и улогом цара Вилхелма II у злочину, посебно на начин како се то тумачи у школским књигама. Такође критикују постојање споменика који славе њемачку колонијалну историју. Коп наводи примјер споменика седморици палих њемачких бораца, који се налази у Колумбиадам улици у Берлину.

„Годинама смо улагали жалбе због тог споменика и коначно су градске власти поставиле и спомен плочу у знак сјећања на намибијске жртве. Ипак, та омања камена плоча не одаје почаст намибијским жртвама на прави начин. Спомен плоча за 80.000 убијених Намибијаца постављена је испод великог споменика седморици њемачких војника, који су, у принципу, припадали трупама које су починиле геноцид“, каже Коп.

Ида Хофман и невладине организације посебно љути што је Гаук недавно оцијенио како су Турци починили геноцид над Јерменима 1915. године, али не и да су Нијемци починили геноцид у Намибији.

Наводе примјере исплате одштете Јеврејима и неким мањинским групама у Источној Еуропи због злочина које су починиле нацистичке трупе, као модел који би требао бити примијењен и у случају Намибије.

„Одштете морају бити плаћене. То није ништа чудно, једноставно мора бити тако урађено“, закључује Хоффманн.

Чланак ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ПРОДАТИ КОЛЕКЦИОНАРИМА У ЕВРОПИ: Хоће ли Њемачка признати геноцид у Намибији? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звјерски је убијено 29 српских цивила и бораца.

Овај злочин никада није расвијетљен. На мосту, на ријеци Буни, запаљене су свијеће и спуштено цвијеће, у знак сјећања на страдале Србе из долине Неретве.

Као нестали води се 97 Срба, а у спомен-костурници у Невесињу налазе се посмртни остаци 52 жртве које би требало да буду идентификовани, неке чак из размјена током ратних дејстава. 15. јун се обиљежава и као дан несталих Источне Херцеговине.

Бројне породице могле су да сахране само дио посмртних остатака својих најмилијих, јер су тијела била некомплетна и довожена у рату на размјену и у поодмаклој фази распадања.

Посмртни остаци 29 Срба, страдалих у јуну 1992. још нису сви пронађени. Породице сумњају да су тијела премјештена на друге локације.

Чланови породица страдалих знају да су егзекутори, у овом злочину, били припадници ХВО, ХОС-а, војске Хрватске и муслиманских паравојних јединица.

Жарко Брстина 23 године трага за своја два брата. Он каже да су убице биле њихове бивше комшије.

Данашњим окупљањем на мосту на Буни, породице су поново указале на спорост идентификације и трагања за српским жртвама.

Аљонка Џелетовић, предсједница Удружења породица несталих регије Источне Херцеговине, истакла је да је процес идентификације очито заустављен од стране институција БиХ, од људи који су плаћени за то.

Породице у Српској трагају за још 1.675 српских жртава, а у три костурнице налази се 675 неидентификованих тијела. Помену су присуствовали представници херцеговачких општина, кабинета предсједника РС и републичких институција.

Чланак БУНА КОД МОСТАРА: Сјећање на српске жртве (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

На данашњи дан 1941. и 1944. године у Другом свјетском рату страдало је у два усташка покоља укупно 70 недужних Срба у Лици, подсјећа Удружење „Јадовно“ у свом „Календару геноцида“.

Усташе су 11. и 12. јуна 1941. године у личком селу Расоја – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово је био први покољ од укупно три у којима су убијене двије трећине локалног српског становништва.

У засеоку Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина, 12. јуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 Срба, међу којима је 33 дјеце.

Село је остало пусто. Све је опљачкано и спаљено.

Детаљни подаци о овим и другим усташким злочинима прикупио је историчар Ђуро Затезало у својој књизи „Радио сам свој сељачки и ковачки посао – свједочанства геноцида“, коју је издало Српско културно и просвјетно друштво „Просвјета“ Загреб 2005. године.

Чланак ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА СРБА У ЛИЦИ: У засеоку Бракусова Драга усташе су поклале и запалиле у кућама 33 дјеце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

У ваздушним нападима америчких снага против исламских екстремиста у Сирији је прошле године грешком страдало двоје деце, саопштила је војска САД. То је први пут да америчке оружане снаге признају да су изазвале смрт цивила у том рату.

„Изражавамо жаљење због ненамерног губитка живота“, навео је у саопштењу генерал Џејмс Тери, који предводи ваздушну кампању америчких снага против џихадиста Исламске државе у Сирији, а пренела је агенција АФП.

У саопштењу се наводи да је америчка војска окончала прву од четири истраге о могућим цивилним жртвама напада америчких снага, закључивши да је двоје деце вероватно погинуло током америчког бомбардовања у Сирији прошле године.

Централна команда америчке војске је саопштила да је 4. и 5. новембра извршен напад на положаје исламистичке групе Корасан, повезане са Ал Каидом, у сиријском граду Харим.

Истрага је показала да је у том нападу повредјено двоје одраслих, који су живели у близини мете напада, као и да пре напада није било назнака да на тој локацији има деце.

Војска САД спроводи још две истраге поводом напада у Ираку, као и једну истрагу поводом напада у Сирији.
Неке хуманитарне организације процењују да је у нападима америчких и коалиционих снага у Сирији, који су покренути у августу прошле године, погинуло далеко више цивила.

Чланак ИЗРАЗИЛИ ЖАЉЕЊЕ: Америчка војска признала одговорност за смрт деце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: static.dnaindia.com

Комитет Уједињених нација за права деце објавио је данас извештај у којем се наводи да такозвана Исламска држава у Ираку систематски убија и врши тортуру, а њени припадници силују децу и продају их као сексуално робље.

Комитет је у саопштењу из Женеве позвао ирачке снаге да се више ангажују на заштити угрожене деце, пренеле су агенције.
Комитет је навео да је примио извештаје о „неколико случајева масовних погубљења дечака, о обезглављивању и жртвовању деце и случајевима сахрањивања живе деце“.

Ирачка влада, подсетио је АП, бори се против џихадиста Исламске државе, а влада је неколико пута затражила помоћ у обуци и више оружја.

Агенција УН је позвала ирачку владу да ипак више мора да уради и да „предузме све неопходне мере како би се обезбедила сигурност и заштиту деце и њихових породица“.

Телевизија „Раша тудеј“ је пренела да џихадисти врше тортуру не само над децом курдске секте Јазида и хришћанских заједница, већ и младе муслимане – и шиите и суните.

„Веома смо забринути због тортуре и убиства те деце, посебно припадника мањина, али не само тих група“, рекла је на конференцији за новинаре експерт УН Ренате Винтер.

Она је рекла да Исламска држава све више користи децу млађу од 18 година за извођење самоубилачких бомбашких напада, за прављење бомби, као доушнике и као људски штит за време ваздушних удара које против ИС изводе америчке снаге.
„Имамо извештаје да се деца, посебно она са менталним сметњама, користе за самоубилачке бомбашке нападе а да нису ни свесна шта раде“, рекла је она за Ројтерс.

Она је говорила и о видео снимцима на интернету на којима се виде деца стара осам година и млађа, како их ИС обучава као своје војнике.

Ово је први извештај УН о судбини деце у Ираку још од 1998. године.

Исламска држава је освојила велике делове територије у Ираку и Сирији за време својих офанзива 2014. године и прогласила калифат са стриктним шаријатским законима.

УН је владавину ИС описала као владавину терора након што су њени џихадисти убили на хиљаде људи, међу њима стране таоце, и принудила на стотине хиљада људи да напусте своје домове.

Чланак УН: ИСИЛ у Ираку систематски убија, силује децу и продаје их се појављује прво на ИСКРА.