Фото: in4s.net

На данашњи дан 1809. године погинуо је српски јунак Стеван Синђелић. Ресавски војвода је тада испалио из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку. Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење.

Још прије него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је он почео да прикупља народ ресавског краја за устанак против османске власти. Чим је објављен устанак у Орашцу, Карађорђе је о томе обавијестио Стевана Синђелића.

Синђелић је одмах побунио цијелу Ресаву. Османлије, који су били у Ћуприји, чим су чули за устанак Срба крећу против устаника. Стеван Синђелић је то на вријеме сазнао, па их је спремно дочекао на Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје и потукао до ногу. То је било његово прво бојевање и први ратни успјех.

После 1807. и кратког предаха, дошла је за српске устанике судбоносна 1809. година.

Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнале да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру.

Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.

Када је видио да браниоци, упркос невиђеном херојству, не могу да одоле турској сили, запалио је складиште муниције.

Након битке, паша је, да би застрашио Србе, наредио да се од глава погинулих устаника озида кула, која је добила назив Ћеле-кула. Првобитно су на њој биле 952 лобање, а сада је остало неколико десетина.

Синђелић је учествовао у свим борбама у Поморављу од почетка устанка 1804. и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805. кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду 1806. под командом Петра Добрњца.

Чланак НА ДАНАШЊИ ДАН ЧАСНО ЈЕ ПОГИНУО ЈУНАК СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ: Са собом у смрт повукао 6.000 Турака се појављује прво на ИСКРА.

Драги сте ми само зато што смо вас се ослободили и што нас дели неколико граница и држава са народима који су као и ми, Срби, били ваши робови. Ми 500 година.

Упркос томе, као грађанин Србије, припадник европског народа, српског, који тежи уласку у Европску унију – а чијој власти на памет не пада да то могуће унијаћење провери референдумом, немам ништа против вас.

Нити сам, и нити смо, ксенофобичан и ксенофобични према вама.

Фото: Пинтерест

Али, нисам ни за, гледајући вас, овако, из зоне колективног памћења народа којим сте, као својим робљем, владали пола миленијума. Осетио сам то ”колективно памћење”, под кожом, када нам је, недавно, у посети био ваш премијер, Ахмет Давутоглу. Уз велико уважавање наших државника, од њих је тражио ”да посредују у односима Турске и Русије”, у кризи насталој обарањем ”сухоја”.

Откуд Давутоглуу идеја да од Срба тражи било шта? Откуд му образ – када је мољен од наших државника, да Турска не призна Косово као државу на територији Србије? Откуда толика бахатост, дрскост, када је турски председник Таип Реџеп Ердоган, претходно у Призрену изјавио ”Косово је Турска и Турска је Косово”?!

И, сада: ”Помозите, Срби, са Русима”!

А, колико јуче, премијер Давутоглу у својој књизи ”Стратегијска дубина турске спољне политике”, без увијања и дипломатског речника, обелодањује да је циљ турске спољне политике на Балкану – некадашња хегемонија, обнова турске Отоманске империје, до граница Аустрије.

Да. И најављујете да ”Турци долазе као инвеститори у Ниш”, а наша власт обећава посао за две хиљаде радника… У шанчевима или рововима? Где их пре упослити?

То је питање и за нашу власт, којој предлажем да потписивање уговора са турским инвеститорима организују поред Ћеле-куле: да виде Турци колико су за њих биле јефтине главе предака данашњих Срба, Турцима занимљивих једино у форми јефтине радне снаге.

Нека дођу, Турци, и виде први ”погон за производњу страха”, који су градили српским главама у Србији. И треба да дођу. И у Ужице, град кроз који тече река која се до њиховог доласка звала Бјаска, а под турском влашћу постала је – Ђетиња. Да сазнају Турци да се Ђетиња не зове Ђетињом зато што су Турци у њу бацали српску децу, што је мит, срачунат да непријатеља учини монструознијим у историји и колективном памћењу.

Доласком Турака, Срби су своју прворођену ”ђецу” почели бацати у Бјаску, због аганлијског ”права прве брачне ноћи” у српским браковима…!

Река Морава – није добила име по томе што личи на море, јер и не личи, него по томе што су Срби и у њој морили прворођену децу. Имамо ми, добро нам не дошли, драги Турци, Западну Мораву, Јужну Мораву и Велику Мораву и све три, заједно са притоком Ђетињом, носе те дечије пливајуће гробове у ваше Црно море. Такав је слив.

Имамо, ми, и цркве и манастире из времена када смо били ваши робови. Рећи ћете: ”Ето, нисмо вам их срушили, допустили смо вам да проповедате вашу веру”, а нисте хтели да их рушите јер сте хтели да их ми саградимо, а ви да, временом, прогнате ”поган” и доградите минарет. Аја Софија?!

Зашто данас плаћате изградњу џамија на територији ваше ”интересне сфере”? Зашто не градите мостове, као ваш велики везир, Мехмед-паша Соколовић? Или је он градио мостове зато што није био ваш, него наш? Зар ништа нисте научили од одног српског, свакако непрворођеног детета, Бајице Баје Ненадића (1505-1579) кога сте у његовој петнаестој години одвели из манастира Милешево? Знате за њега? Он је Мехмед-паша Соколовић, Велики везир тројице ваших великих султана, онај који је, осим моста на Дрини, у Вишеграду, у Босни саградио још три моста и један у Црној Гори.

А ви, данас? Џамијама хоћете да премостите непремостиво? Гради ли се на Пештеру, код Сјенице, џамија са највишим минаретом у Европи, високим 99 метара?

И сада: ”Срби, помозите са Русима”!

То је као да кажете – Срби, помозите против Русије, помозите против православља….! Како да вам Срби помогну, када осим целог света и сами себе обмањујете? Је ли Давутоглу, прво, у камере изјавио да је он наредио рушење авиона који је, претходно, десет пута био упозорен да је повредио ваздушни простор Турске?

Онда су САД и НАТО, ограђујући се од учешћа у рушењу ”сухоја”, тврдили да је руски авион ”на десетак секунди повредио ваздушни простор Турске”…

А, када је постало јасно да се за ”десетак секунди” не може ”десет пута издати упозорење руским пилотима”, нациљати и срушити авион, онда је, пре неколико дана, Давутоглу ”демантовао” себе, тврдњом да ”није он издао наредбу за рушење авиона и да за тако нешто није било времена јер је авион био само 17 секунди изнад Турске”… И сада – помозите Срби…?!

Потом је Ердоган саблазнуо читав свет изјавом ”да је Турској потребан владар попут Хитлера”!

Има га или јој треба? Ако Ердоган не поднесе оставку значи да га има и да не треба трагати за ”лудим капларом”, спремним да зарати и са остатком хришћанског света, осим са Русима.

Оно ”колективно српско” памти и Хитлера и Турке на овим просторима. Не зна се ко је био гори: они што су убијали ”сто за једног” или они који су узимали ”данак у крви”…

Српско биће, оно које се генима преноси, плаши се и једних и других: као Јермени и Курди што вас се плаше, као Јевреји и Словени Немаца што се плаше…

Мир Божји, Христос се роди!

Чланак Писмо Турцима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: nezavisne.com

Позив упућен недавно путем новопазарских медија да се грађани тог дијела Србије изјасне као Турци, направио је праву пометњу Новом Пазару.

Предсједник Удружења Турака у Србији Алија Шаховић тврди да је он био упућен само грађанима турских корјена.

Санџаклије су, међутим, тај позив схватили као провокацију.

Удружење Турака у Србији, формирано прије мање од годину у Новом Пазару, 27. јула је позвало грађане да се регистрирају у том удружењу, а како би се формирала турска национална мањина.

Шаховић, каже да је позив упутио само грађанима турских корјена, којих, каже, у Србији има велики број, многи грађани Новог Пазара и других дијелова Санџака, тврде да је позив био упућен Бошњацима, што су схватили као провокацију, са дубљим – скривеним намјерама, упереним ка урушавању бошњачког идентитета.

“Кунем вам се да смо позвали само оне који имају турске корјене”, казао је Алија Шаховић за Ал Џазиру, додајући да он осјећа турске корјене у себи, што “показује поријекло његових предака који су у Санџак дошли са анадолских простора”.

“То није истина. Позив је послат Бошњацима. Да би се формирала национална мањина, потребно је 300 регистрованих грађана, а они их немају. Да има толико Турака у Србији, како Алија тврди, онда не би упућивао јавни позив путем медија. Осим тога, том човјеку је надимак Алија Нијемац и то довољно говори да он има кризу идентитета”, одвратио је др. Алмир Муратовић, предсједник Бошњачке културне заједнице.

Муамер Зукорлић, санџачки муфтија и генерални секретар Бошњачке академије наука и умјетности (БАНУ), такође каже да је позив упућен Бошњацима.

“Да, тако смо и дознали, јер су људи били изненађени, успаничени. Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овде не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички”, каже Зукорлић.

И Шефћет Билаловић са Пештера је био изненађен позивом.

“Не може Бошњак бити Турчин”, каже, додајући: “Ја још нисам срео овдје код нас некога Турчина да живи, а као туристу јесам. А пуно наших Бошњака живи у Турској, па они нису Турци, а сад испаде да смо ми овдје Турци, а они тамо нису”.“

“Судећи по информацијама из медија и сами иницијатори су бошњачке националности и самим тиме, очигледно рачунају на припаднике бошњачке националне заједнице у Санџаку за ову работу. Осим тога, у Санџаку нема етничких Турака. Колико ја знам, има неколико породица етничких Турака у Прешевској долини, у околини Бујановца”, каже Есад Џуџо, бивши предсједник Бошњачког националног вијећа, напомињући да он нема ништа против организирања турске националне мањине у Србији.

Оно што је изненадило Бошњаке Новог Пазара јесте, како кажу, чињеница да се преко народа од којег очекују највећу помоћ и сматрају највећим пријатељем, покушава извршити „туркизација Бошњака“ и стварање једне мањине науштрб друге.

“То је јако опасна идеја и брутална агресија на биће и идентитет бошњачког народа у цјелини, а посебно у Санџаку”, каже Муратовић.

Џуџо сматра, објавила је Ал Џазира, да је ова идеја диригована из “великосрпских обавјештајних кругова с циљем умањивања капацитета бошњачке националне заједнице и нарушавања добрих братских односа између бошњачког и турског народа, као и односа Србије и Турске”.

И Муамер Зукорлић истиче како се из ове иницијативе могу ишчитавати рукописи различитих политика и идеологија.

“Бошњаке овде стално негдје својатају, замишљају их као шведски сто, којем ће да приђе ко хоће, кад хоће и узме колико хоће. Иако овдашњи Бошњаци иза себе немају јаку националну државу, која ће да их штити, они ће се одупријети оваквим покушајима асимилације, а будући да имају свој етнички, национални и културни идентитет”, каже он.

Неки грађани Новог Пазара кажу да су их из Удружења Турака позвали на превару, говорећи им како ће тако из Турске добити помоћ и инвестиције, а да се они, у замјену, требају одрећи свог – бошњачког идентитета и изјаснити као Турци.

Нажалост, у времену велике незапослености и апатије, овакве злоупотребе су могуће“, каже Зукорлић.

У Бошњачкој културној заједници такође сматрају да је материјална корист била један од мотива за покретање овакве иницијативе.

”Ко год каже да се осјећа Турчином – лаже, само се за паре продаје”, резонује Шефћет Билаловић.

Иако је за српске медије предсједник Удружења Турака у Србији Алија Шаховић, између осталог, казао да је иницијатива покренута како би се лакше дошло до турских инвестиција, у разговору за Ал Џазиру тај аспект, како се наводи, није споменуо.

“Наш мотив је одређивање позиције Турака у Републици Србији те успостављање што бољих веза између турског и бошњачког народа у Санџаку, али и да постанемо важан фактор у јачању међунационалних односа између Турске и осталих националних заједница у нашој земљи”, казао је.

Шаховић каже да је задовољан одзивом грађана и бројем уписаних, а Ћани Билаћ, из села Билача у Прешевској долини, наводи како „у његовом селу има тридесетак кућа са скоро 180 чланова, да се сви декларишу као Турци и да су се прикључили акцији“.

Бошњачки лидери читаву ситуацију посматрају као “преседан у међунационалним односима у савременој историји и најављују слање протестних нота и турској дипломатији у Србији, и власти у Београду, а Бошњаке позивају да одлучно одбаце овај асимилаторски чин и понижавајући пројекат и остану дослиједни свом националном идентитету.

Удружење Турака у Србији још није скупило 300 потписа грађана, неопходних за формирање турске националне мањине.

Чланак НОВА ПОДЈЕЛА У СРБИЈИ: Бошњак или Турчин се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Београд не може да пристане да се прије било каквог разговора Приштини препусти право управљања хидроелектраном која је у прошлој години остварила профит већи од 10 милиона евра, а да се касније рјешава питање власништва.

Да ли ће Приштина сутра  у наставку дијалога у Бриселу заиста оспорити право Београду да хидропотенцијал језера Газиводе преда у надлежност заједнице српских општина и остане при ставу да цијели систем треба да припадне њој, нико од званичника у Београду протеклих дана није хтио да коментарише, иако су се разговори о енергетици водили током цијеле прошле недјеље у Бриселу.

Једино што је Марко Ђурић, директор Канцеларије за сарадњу с КиМ, изјавио  у паузи бриселских преговора јесте да се разговори настављају и наредне недјеље и да за сада ништа више не може да каже.

Сам премијер Александар Вучић, кога о овом важном питању очекују тешки разговори с косовским предсједником владе Исом Мустафом, у више наврата је категорички поручио да не да Газиводе, по цијену отварања поглавља у преговорима са ЕУ.

Како се сазнаје у Канцеларији за сарадњу с КиМ, хидросистем Ибар–Лепенац, у чијем је саставу и Хидроелектрана „Газиводе”, није дио ниједног споразума – ни оног у области енергетике, нити се у било којем акту усаглашеном у процесу бриселског дијалога помиње ријеч Газиводе. Српска влада је спремна да и о том питању разговара у даљем току дијалога, будући да је питање имовине на КиМ за Србију суштински важно. С тим што Београд не може и не жели да пристане на разне трикове Приштине, попут овог случаја – да се прије било каквог разговора Приштини препусти право управљања, а да се касније рјешава питање власништва.

То се посебно односи на хидросистем Ибар–Лепенац, будући да је знатан његов дио, око две трећине, на територији централне Србије. Када се говори о том хидросистему, мора се узети у обзир да од њега зависе електроенергетска стабилност сјевера КиМ, водоснабдјевање привреде и становништва и системи наводњавања у српским срединама на сјеверу покрајине, али и на ширем дијелу КиМ.

Осим тога, у њему су запослени локални Срби, што читавом проблему даје и значајну социјалну компоненту.

По природи ствари, заинтересована страна у овоме је и будућа Заједница српских општина, која мора да буде актер у одлучивању и управљању над тим хидросистемом, сазнаје се у Канцеларији за сарадњу с КиМ.

Приштина, с друге стране, инсистира да ово језеро припадне њима, због чињенице да су своју енергетску мрежу КЕК недавно уступили Турцима, па сада тврде да њима припада и српско језеро и трафостаница! Нови власник КЕК-а истиче да је у пакету купио и платио и Газиводе и сада тражи да му оне у потпуности припадну.

Зашто су Газиводе од виталне важности за Србију?

Представници званичне Приштине не желе да преговарају о Газиводама.

Прије свега због чињенице да ово вјештачко језеро гарантује енергетску и економску стабилност овог дијела Косова. Двије трећине језера налазе се у Србији, на територији општина Нови Пазар и Тутин, због чега званични Београд и инсистира да цеијели комплекс буде под контролом будуће заједнице српских општина. У случају да званичници ЕУ кажу не отварању поглавља у преговорима Србије са ЕУ због Газивода, премијер Србије Александар Вучић је поручио да то неће потписати.

Осим енергетске стабилности, Газиводе добро послују, па су само у прошлој години оствариле профит већи од 10 милиона евра, чиме се може похвалити мало која друга фирма на територији цијеле Србије.

Потврда да су Газиводе српске јесте и у чињеници да је Србија својим кредитима свих ових година отплаћивала његову градњу и функционисање.

Представници званичне Приштине, како преноси Танјуг, поручују да не желе да преговарају о Газиводама, јер је то, како они виде, косовско богатство и имовина Косова.

Неће ипак бити да је тако, јер је камен темељац за изградњу бране будућег вјештачког језера Газиводе постављен на Петровдан 1972, а положио га је тадашњи предсједник Савезног извршног већа Џемал Биједић.

Градила га је београдска „Хидротехника”, а подизана је парама из кредита ММФ-а који је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија.

Преграђивањем Ибра код места Газиводе (брана је висока 107 метара, у основи широка 460 и дуга 406 метара) настало је језеро са око 380 милиона кубика воде. Простире се на око 12 квадратних километара, највећа дужина је 24 километра (од места Газиводе до Рибарића), ширина варира од једног до неколико километара.

Влада Косова, наводи Танјуг, жели да по сваку цијену газдује Газиводама, јер се из језера водом снабдијевају Приштина и још неколико косовских општина.

Хидросистемом Ибар–Лепенац наводњава се дио централног Косова и, што је за Приштину најважније, термоелектране у Обилићу хладе се водом с овог језера, па не би могле да раде ако би се на сјеверу Косова заврнуле славине.

Иако се често мисли да је Електропривреда газда Газивода, то није тачно. Оне су данас у надлежности Ибар–Лепенца.

Приштински медији последњих дана пишу да ће се од Београда и Приштине захтијевати да учине неколико помака везаних за прошле, али и нове споразуме када је ријеч о Газиводама, будући да су им ставови сасвим различити.

За Србију је најважније да осигура снабдијевање струјом сјеверног Косова, односно српског живља на том простору, па се спекулише да је управо то разлог зашто би заједница српских општина на сјеверу Косова одржавала овај хидропотенцијал.

Чланак СТЕЖЕ СЕ ОМЧА: Турци тврде да су куповином КЕК-а добили и „Газиводе” се појављује прво на ИСКРА.