Фото: Sputnik/ Оливера Лазаровић

На овогодишњој војној паради српски војници нису марширали Црвеним тргом, али се у Москви чула српска труба. Дувачки оркестар Дејана Лазаревића подигао је Русе на ноге испред Бољшог театра. Атмосфера готово као у Гучи — узаврела.

Уз звуке мајстора трубе и вишеструког победника Сабора у Гучи, повело се и коло у центру Москве. Заиграо је и Милош Биковић, наш познати глумац који тренутно живи и ради у Русији, где ужива огромну популарност.

Почело је „Маршом на Дрину“, а завршило се „Ужичким колом“. Играло се и уз једну од најчувенијих руских песама — „Каљинку“, коју је давне 1860. компоновао композитор Иван Петрович Ларионов за потребе једне позоришне представе.

„Браво! Хоћемо још!“, узвикивали су Руси и овацијама су поздрављали српски оркестар после сваке нумере.

Иако је по програму било планирано да сваки оркестар из иностранства наступа по 15 минута, публика српске мајсторе трубе није хтела да пусти да оду са сцене, па су се неколико пута враћали на бис.

Због хладног, кишног и ветровитог времена у Москви, плато испред Бољшог театра није изгледао уобичајено. Обично ту на Дан победе све врви. Традиционално се на том месту за празник окупљају ветерани, а млади долазе да им искажу захвалност за велику победу над фашизмом у Другом светском рату. Кува се и каша од хељде и дели се ратним ветеранима, свира се, пева и игра.

Међутим, овог пута није било такве празничне атмосфере све док на сцену нису изашли српски трубачи и док се звук трубе није заорио и оближњим улицама Москве и почео да „мами“ публику. Одједном се народ окупио, а место је заживело готово старим сјајем. Играло је и младо и старо. Руске девојке и младићи, обучени у војну униформу из Другог светског рата, демонстрирали су и елементе руских народних плесова, а покушавали су да „ухвате корак“ и „Ужичког кола“.

Оркестар Дејана Лазаревића досад је свирао пред многим политичарима и званичницима, али не и пред Владимиром Путином. Упитан коју би песму свирао руском председнику, мајстор трубе каже да би прво засвирао „Свилен конац“.

„Свакако бих му свирао неке наше, српске песме. Не би се то завршило само на једној нумери“, додаје Лазаревић.

Биковић и српски трубачи учествовали су и у манифестацији „Бесмртни пук“, у шетњи потомака оних који су погинули у Другом светском рату. Колону је предводио председник Путин, носећи фотографију свога оца.

Река људи сливала се од метро-станице Динамо ка Црвеном тргу. Невероватна енергија и емоција струјале су масом.

Ипак, српски трубачи, обучени у народну ношњу, били су права атракција током шетње. Пажњу Руса највише су привукли — опанци. Руси су загледали, чудили се, запиткивали.

„Серби, наша браћа!“, најчешће су говорили Руси, након што би сазнали да је „чудна ципела“ у ствари српска традиционална обућа.

„Ви сте из Србије?“, пита једна Рускиња са „титовком“ на глави, на сасвим пристојном српском.

Испоставило се да је она бивша српска снајка. Три године је живела у Новом Саду и ту је научила језик. И њу је занимало како се та необична обућа зове.

Дејан Лазаревић је први пут на паради у Москви. Фасциниран свим оним што је видео и доживео обећава да ће се у руску престоницу вратити већ „првом приликом“.

„Још увек сам под утиском свега. Без обзира на ово лоше време, најјачи утисак ми је огроман број људи и велико поштовање које Руси одају жртвама из Другог светског рата. То поштовање и тај понос се баш осећа у народу и свуда око нас“, каже Дејан.

Милошу Биковићу је ово такође био први Дан победе који проводи у Москви. Војну параду није гледао, али је учествовао у „Бесмртном пуку“, носећи фотографију свог претка.

„Терет борбе против фашизма је, историјски гледано, највише понела Русија. Овај 9. мај и ’Бесмртни пук‘ су иницијатива Русије и лепо је што цео свет следи ту иницијативу. Дивно је сећати се тога, поготову ако су ваши преци учествовали у Другом светском рату, а скоро свако је имао неког свог ко је учествовао у том рату. Дивно је да се сетите тога и да схватите да сте део једне целине, једног историјског континуитета“, рекао је Биковић за Спутњик.

И заиста, у Русији нема породице у којој неко није погинуо у рату. Победу над фашизмом руска војска платила је огромним жртвама — око 27 милиона људи остало је на бојном пољу.

Чланак СРПСКИ ТРУБАЧИ „ЗАПАЛИЛИ“ МОСКВУ: Путину бисмо свирали „Свилен конац“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Гуча је данас као драгог пријатеља дочекала председника Републике Српске Милорада Додика који је, као домаћин овогодишњег Сабора, отворио ову традиционалну, светски познату манифестацију. У центру Гуче, код споменика трубачу, Додик је дочекан уз звуке „Марша на Дрину“ који су заједно свирала три дувачка оркестра, а окупљеним саборашима поручио је да је „РС загледана у Србију и да воли Србију“.

– Србија и Република Српска јесу формално раздвојене, али, у душама Срба живи један живот, језик и вјера, а српски народ једну трубу слави – рекао је Додик. .

„Овде би требало да се веселимо, али и да изразимо свима пуну љубав свих људи Српске. Нека ови дани протекну у најбољем весељу“, поручио је Додик.

Додик је истакао да српски народ жели да покаже да је народ мира и стабилности.

„Српски народ је народ просперитета, народ који не мрзи. Он је доносио слободу свим другим народима на простору бивше Југославије, подарио им је републике, али други су то погрешно разумјели“, рекао је Додик.

Додик је додао да му је посебна  част бити домаћин овог великог Сабора који је познат не само у овом крају, већ у цијелом региону и свијету.

„Овде нема поруке мржње, нема поруке која би било кога довела у позицију да се неугодно осјећа. Сви, без обзира на вјеру, нацију, боју, добродошли су ако имају добре намјере“, навео је Додик.

Он је нагласио да би Србија требало да буде лидер у региону, али да јој је та улога протеклих деценија ускраћена, разним играма свјетских моћника који нису допустили да буде исказан потенцијал српског народа.

Додик је пренио поздраве из Републике Српске и истакао да велики број њених грађана редовно посјећује Сабор и живи за ове дане, те да готово сваке године на различитим манифестацијама гостују побједници из Гуче.

Он је нагласио да треба учинити све да Драгачевски сабор и ове године протекне у знаку добре енергије и добре воље, а да најбољи побиједи.

„Ово је велики догађај, народно саборовање, народно весеље. Звук трубе се шири и додирује срца свих људи нашег народа гдје год се они налазили“, рекао је Додик, захваљујући гостима из иностранства који су дошли у Гучи.

Фото: З. Шапоњић

Чланак ДОДИК ОТВОРИО САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ: Српска је загледана у Србију и воли Србију, у душама свих Срба живи један језик и једна вјера се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Највећи народни окуп у Србији увек је делио судбину наше постојбине, али су се од 1961. године трубе ориле Гучом свакога лета без изузетка, и у доба и у невреме. Тако се Драгачевски сабор трубача већ сместио у традицију и српске народне обичаје, па дочекао 55. издање (од 3. до 9. августа). Овогодишњу приредбу отвориће потпредседник Владе Србије Расим Љајић, данас пре подне, уз поздравно слово и ракијску здравицу, крај бронзаног Споменика трубачу у средишту варошице, који су пре 17 година подигли браћа Карић.

Тако овде почињу сви сабори, пригодним беседама и лепим жељама, и ето нове прилике да се у Гучи опет окупе сабораши са свих континената, и бар на тренутак утекну од свакодневице која није свима благородна. У седам наредних дана брдска варошица на 328 метара надморске висине, са својих 1.768 становника, примиће стотину пута више гостију и бити царство трубачке музике, а ниједне друге.

– У варошици постоји 31 локал, од шатре до хотела, који се привремено или стално баве угоститељством и ономад смо се, на заседању свих људи који их воде, сложили да током 55. Сабора не пуштају народну или фолк музику, нити користе разгласе. Заједничка нам је жеља да, почев од овог сабора, вратимо трубу на место где се она припитомила 1961. године – каже за „Политику” Миливоје Доловић, заменик председника општине Лучани и председник Извршног одбора Саборског одбора.

Тако, после дугог низа година, у званичном програму 55. Сабора нема ниједног певача или какве естрадне марке. А крчмарима је остављено да бирају хоће ли одржати реч о несвирању друге музике или плаћати казне. А он су папрене: од 2.500 до 300.000 за угоститеље који на јавним површинама буду пуштали другу музику сем трубача, или од 2.500 до 500.000 ако за време Сабора поставе појачало или звучник у башти.

Доловић каже да посетиоцима Сабора ни ове године неће бити наплаћиване улазнице, док седмодневна пропусница за аутомобил у Гучи кошта 1.000 динара. Он наводи да ће у програмима учествовати око хиљаду музичара и чланова културно-уметничких друштава, и 55 трубачких оркестара, тачно колико Сабор има лета.

– Ту се мисли на 16 оркестара који ће свирати у сениорском финалу, 10 омладинских и 4 пионирска, и седам из иностранства који наступају ревијално. Поред тога, акредитацију за слободно свирање у Гучи добиће по два оркестра из пет предтакмичарских центара који се нису пласирали у финале. Ту су, даље, шесторица мајстора трубе који држе солистичке концерте и, наравно, оркестри Горана Бреговића и Сање Илића.

У финалу пионира (6. августа од 18 сати) свираће састави „Браћа Илић” (Пожега), Николе Крстића (Загужање), Александра Васиљевића (Прањани) и Мирослава Ђунисијевића (Ариље). После њих, у узрасту омладинаца, надметаће се капеле Дарка Станковића (Загужање), Николе Папића (Прибој), Данијела Лазаревића (Стубал), Александра Грујичића (Драглица), Милијана Алимовића (Прекодолце), Петра Милићевића (Костојевићи), Исидора Зећировића (Бојник), Стефана Марковића (Бајина Башта), Кристијана Трајковића (Загужање) и оркестар „Тимочки весељаци” (Књажевац).

Финале 55. Сабора заказано је за суботу, 8. августа у 21 сат на великој позорници поред Белице. За звање најбољих у Србији такмичиће се оркестри Саше Крстића из Загужања (трећи пут свира у финалу као капелник), „Новосадски трубачи” (1), Владимира Ивановића из Загужања (1), Ивана Јовановића из Ужица (3), Синише Станковића из Загужања (15), „Драгачевске трубе” Јовице Павловића из Гуче (5), Бојана Крстића из Владичиног Хана (10), Марка Трнавца из Мршеља (2), „Барка” из Књажевца (5), Радише Витезовића из Тубића (7), Ненада Младеновића из Врања (9), Мирољуба Кремића из Гостинице (5), Божидара Младеновића из Свилајнца (3), Љубивоја Диковића (5) и Јанка Јовановића (2) из Пожеге, „Кобра” из Пирота (1) и Марка Глигоријевића из Дуба (2).

Музика из флигхорни, тенора, басова и гочева за многе има нарочиту привлачност, па људи не жале трошка ни пута како би чули трубачке мајсторе. Иако Сабор још није ни почео у Гучи смо јуче срели једног младића из Барселоне који је овде дошао да би чуо оркестар Горана Бреговића, мада је тај концерт на распореду тек у четвртак, 6. августа у 23.30.

Шпанац се зове Исма Монфорт, слободни је фоторепортер, и покушаће да заради нешто чекајући да се на позорници појави „Оркестар за свадбе и сахране”. Кажемо му да и у другим капелама има врхунских музичара, трубача.

– Али, ја сам чуо само за Бреговића, остали ми нису познати – вели гост док опипава храстовог бубњара испред „Броћића авлије”, тек постављеног.

Реч је новој скулптури самоуког вајара из Шљивовице, Миладина Лекића (37), који већ неколико година прави оркестар за „Авлију”, дељући жилаве лужњаке. До сада је урадио скулптуре четворице трубача, високе по 2,7 метара, а пети је, ево, бубњар. Мало је нижи, јер клечи. Да би саставио велики храстови оркестар, Лекићу су потребна још двојица трубача и бар једна година рада.

– Бубњара сам тесао шест месеци, али напоредо са другим скулптурама. Трупац је био огроман, преко 2,5 кубика, а овако завршен тежи је од тоне, рачунајући и бубањ који сам додао накнадно – прича вајар за „Политику”.

Чланак ДАНАС ПОЧИЊЕ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ: Царство трубе у брдској варошици се појављује прво на ИСКРА.