Фото: vostok.rs

Кo даје, Бог му враћа.

Овако, за „Новости“, почиње причу Милош Вучковић из Угљарева крај Трстеника, данас угледни приватник који живи и ради у Немачкој. У Амбергу крај Нирнберга чувен је међу нашим људим, али не само у овом делу Немачке. Од 1992. помаже српском народу у Републици Српској и Србији. Поново се о њему, међу „нашим“ Немцима прича, јер се „сетио“ да обиђе српске генерале које је Хашки трибунал осудио због наводних ратних злочина.

Вучковић је прво у октобру отишао у градић Пјотроклов Трибуналски у Пољској, где „лежи“ генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић. Онда се у децембру запутио у Финску, у затвор „Киламкоски“, у ком је је генерал Небојша Павковић. Кад се вратио кући у Немачку и земљацима показао слике и испричао причу о путу, јавили су се многи да му се „придруже“. Према Вучковићевим речима, већ с пролећа, један број наших имућнијих људи из Немачке, „развиће се у стрелце“ по казнионицама Европе да бар мало овим људима олакшају робију.

– Никад нисам сањао нити желео да постанем хуманитарац, неко о чијем ће се „срцу“ говорити јавно. Крива је моја жена Милка. Она је из села Подножје, између Добоја и Дервенте, а тамо је све почело у пролеће 1992. – сећа се Вучковић. – Кад је Милка тог априла и маја почела да плаче и кука над судбином њених, на које су поново као и 1941. године кренуле комшије Хрвати и муслимани, морао сам да се умешам. Усред тог рата отишао сам у тазбину да видим муку и одмах схватио да ми жена после сваког телефонског разговора не плаче без разлога.

Скупљао је и носио Милош из Немачке у отаџбину прво чизме и униформе. Онда, после рата, новац и грађевински материјал. Затим су се обнављале богомоље. Сада прикупља паре и купује инвалидска колица. Сада обилази затворене официре. Вели, све што је и потрошио вратило му се кроз пријатељства, а послови у фирми коју води „сами су се намештали“.

– Идеју да одем у Пољску добио сам од једног нашег официра, пролетос. Тај потпуковник ми је причао о Крстићу, јер је са њим службовао на Космету. Потресла ме је судбина генерала без потколенице, кога су Алабанци у затвору Вејкфилд у Енглеској покушали да прекољу. Зато сам се упутио прво код њега и направио праву ствар – у даху ће Вучковић.

Саговорник „Новости“ наводи да је сусрет са генералом Крстићем био веома емотиван. У међувремену, генерал је прво научио енглески, а данас говори пољски као прави Пољак. Месечно чита око 100 књига.

– Код Павковића сам отишао „наоружан“ искуством од посете Крстићу – смеје се наш саговорник. – Очекивао сам да ћу наћи утученог човека који је са места начелника Генералштаба пао у затворску ћелију. Међутим, он ме сачекао у тегет оделу са позом управника затвора. Чувари око њега личили су на затворенике. У рату метак нисам опалио и како сам сигуран за себе, толико сам уверен и за генерале, да нису заслужили да се срећемо иза решетака – каже Вучковић.

Чланак ДА ЉУДИМА ОЛАКША РОБИЈУ: Милош обилази српске генерале по затворима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Четири метра висок споменик краси центар Трстеника. Аутор овог дела је академски вајар професор Драгољуб Димитријевић, који је, према сопственом казивању, уложио много напора, јер је реч о дивној причи о српској владарки.

Споменик су свечано открили аутор Димитријевић и председник Општине Трстеник Мирослав Алексић, који је овом приликом рекао да је сећање на истакнуту српску владарку веома важно због свега што је, са сином Стефаном, учинила да сачува српски народ у најтежим тренуцима, под турском окупацијом.

Споменик је освештао патријарх српски господин Иринеј, а затим је кнегињи Милици у част одржана свечана академија у Дому културе под називом „Од рода светла и славна”.

– Морао сам доста да истражујем да бих дошао до овог мозаика, да нађем начин за приступ решавању, пре свега, ликовног проблема. Радио сам врло студиозно да бих на најбољи начин представио ову дивну српску владарку – изјавио је проф. Димитријевић поводом откривања споменика кнегињи Милици.

Финансијска средства, у износу од 21.000 америчких долара, Трстенику је за израду и откривање овог споменика поклонила проф. Радмила Милентијевић, која ради у САД. Као донатор, и сама је присуствовала овом чину.

Кнегиња Милица, рођена 1335. године, после погибије кнеза Лазара у Косовском боју 1389. године, замонашила се у манастиру Љубостиња (код Трстеника) као монахиња Јевгенија, одакле, је, у савладарству са сином Стефаном, управљала средњовековном Србијом у време турске окупације. Упокојила се 1405. а њене мошти чувају се у манастиру Љубостиња, који је њена задужбина.

Крушевац је 1971. године, поводом шест векова постојања града, подигао споменик кнезу Лазару, рад академског вајара Небојше Митрића. Иницијатива за подизање споменика кнегињи Милици на месту средњовековног двора, поред кнеза Лазара, постојала је, али никад није реализована. Због тога су многи Крушевљани, упркос вејавици, присуствовали свечаности откривања споменика кнегињи Милици у Трстенику.

Чланак СРПСКОЈ ВЛАДАРКИ: Центар Трстеника краси споменик кнегињи Милици се појављује прво на ИСКРА.