Фото: vostok.rs

Црно-наранџаста лента постала обележје храбрости, витештва, врлине и победе. На истоку Украјине и на Криму она симболизује отпор. У остатку Европе је симбол победе над фашизмом, а у Србији је још и симбол јединства са руским народом.

Георгијевска лента представља један од најпрепознатљивијих симбола Дана победе. Одавно је прешла границе Русије и бившег СССР. У недељи која претходи Дану победе може се видети у свим европским градовима, па и у српским. Међутим, грађанима је нејасно шта она заправо значи.

Боје барута и ватре

Мало је културних и субкултурних феномена који у Европу долазе са руске стране. Матрјошки, самовару или балалајки, по којима је Русија препознатљива свуда у свету, у последње време придружује се и Георгијевска лента, црно-наранџаста трака која симболише победу у Другом светском рату.

Фото: vostok.rs

Георгијевска лента је, захваљујући не баш срећним догађајима у Украјини, добила и ново значење — на просторима Крима и истока Украјине она симболише припадност и отпор.ж

У последње време, међутим, овај симбол победе над фашизмом може се видети и по Европи — не носе је само Руси, већ и грађани других земаља, па и Срби. То је својеврсно признање улоге Црвене армије у ослобађању Европе.

Настанак и значење

Настанак Георгијевске ленте доводи се у везу са 26. новембром 1769. године. На тај дан, царица Катарина Велика установила је орден Светог Великомученика Георгија Победоносца и одредила боје ордена — црну и наранџасту.

Фото: vostok.rs

Недоумице настају када се говори о симболици боја. Гроф Липка пише 1833. године да боје симболишу барут и ватру, док се други историчари не слажу са његовом тезом и наводе како су црна и златна боја биле симболи царске Русије још од времена када је за грб Русије установљен двоглави орао.

Обе тезе имају смисла, али уместо расправе о томе шта представљају боје ленте много је важније шта представља лента данас и шта је представљала у руској историји.

Само за најхрабрије

Орден светог Георгија (Георгијевски крст или, како га Руси једноставно зову — Георгиј) највише је руско одликовање за војничке врлине. У царској Русији добијао се ретко, за исказану храброст на копну и мору, или за 25 година службе у копненој војсци или за 18 година у морнарици. Имао је четири степена — лента је била иста за све степене.

Георгијевски крст могли су добити официри копнене војске и морнарице, док је за обичне војнике, морнаре и подофицире била установљена Медаља за храброст чија је лента такође била наранџасто-црна. Тако су они који нису познавали ордење са лакоћом могли да по боји ленте распознају за које је заслуге дотични одликован.

Фото: vostok.rs

Колико је Георгијевски крст ретко додељиван, или боље речено, за каква је дела додељиван, говори чињеница да је Георгијевским крстом 1. степена, за време његовог трајања, одликовано само 25 људи — четири официра била су награђена орденима сва четири степена: кнез М. И. Голенишчев-Кутузов, гроф М. Б. Барклај де Толи, гроф И. Ф. Паскевич-Јеревански и гроф И. И. Дибич-Забалкански.

Први официр одликован Георгијевским крстом био је потпуковник 1. гренадирског пука Ф. И. Фабрицијан, за показану храброст прликом освајања Галаца.

У руској армији Георгијевским одличјима награђиване су и војне јединице. Тако су, у војној кампањи 1799. године овим одличјем одликовани Архангелогородски, Московски, Смоленски и Таврически пук, а у кампањи 1810. и у руско-турском рату 1806—1810 Московски гренадирски и Стародубски драгонски пук. Они су били награђени Георгијевским трубама — златним трубама око којих је била увезана Георгијевска лента.

Касније су биле одликоване и пуковске заставе, а војници награђених пукова на капама су носили црну и наранџасту боју.

Тврђава Верден је једина која је 1916. одликована орденом светог Георгија. Георгијевска лента била је увезана и око највишег одликовања за храброст у руској војсци — златне сабље.

Од Срба, Георгијевским крстом био је одликован кнез Арсен Карађорђевић, који је у руско-јапански рат отишао са чином капетана, а вратио се са чином пуковника.

Носиоци Георгијевског крста имали су право на наследно дворјанство, а од 1849. године имена носилаца свих степена ордена записана су на мермерној плочи у Георгијевској сали Кремаљског дворца. Осим тога, све војне школе у Русији морале су да истакну портрете својих бивших кадета, носилаца ордена.

Повратак славној традицији

Совјетске власти укинуле су сва одликовања царске Русије и увеле нова.

Међутим, за време Другог светског рата, када је било потребно оживети руске ратничке традиције, Стаљин одлучује да, између осталог, врати и Георгијевски крст, додуше другог имена и облика, па орден Славе има црно-наранџасту ленту.

Фото: vostok.rs

После распада СССР-а руске власти поново враћају Георгијевски крст као највише војничко одликовање. Последњи пут Георгија су добиле јединице које су августа 2008. године учествовале у операцији „Приморавање Грузије на мир“.

Тако је црно-наранџаста лента постала симбол храбрости, витештва, врлине и победе. На истоку Украјине и на Криму, она је симбол отпора онима који желе да затру руско име. У остатку Европе она је симбол победе над фашизмом, а у Србији је још и симбол јединства са руским народом.

Чланак И ПО ЊОЈ СЕ РУСИЈА ПОЗНАЈЕ: Георгијевска лента — симбол победе и отпора се појављује прво на ИСКРА.