Фото: З. Шапоњић

Аустријски писац Петер Хандке, руски редитељ Никита Михалков и норвешки политичар и дипломата Торвалд Столтенберг и званично су постали почасни грађани Београда, једногласно су јуче одлучили одборници Скупштине града. Опозициона Демократска странка, која је такође подржала ове предлоге, затражила је дијалог како би се одредили критеријуми ко може да понесе звање почасног грађанина.

Мање јединство владало је међу одборницима при изјашњавању о расписивању конкурса за директоре градских предузећа и постављању обележја српским жртвама ратова деведесетих година.

Образлажући предлог за именовање нових почасних грађана, Горан Весић, градски менаџер, истакао је да су за седам деценија постојања ово признање добијали политичари и генерали, а сада ће први пут бити додељено уметницима.

– Зато је ова одлука историјска. Ово није признање само Столтенбергу, већ и Норвешкој, земљи која нам је можда највише помогла последњих петнаест година. Михалков, добитник Оскара, задужио је наш град филмом „Сунчаница” о руским емигрантима у Београду. Хандке деценијама подржава Србију, а 50.000 евра од награде „Хенрик Ибзен” поклонио је српским енклавама на Косову и Метохији – рекао је Весић.

Представници ДС-а траже да се разговара о критеријумима за почасног грађанина. У супротном, Зоран Алимпић, одборник ДС-а, оценио је да ће уследити „инфлација предлога за ово звање и девалвација тог признања”. Он је упитао и да ли јучерашњи предлог има сврху успостављања вештачке политичке равнотеже.

– Хандке и Михалков су противници НАТО-а, а Столтенберг је, између осталог, отац актуелног генералног секретара Северноатлантског пакта, па ми ово изгледа као да на политичком плану играмо „тамба-ламба”, мало лево, мало десно – истакао је Алимпић.

Весић је узвратио да критеријуми нису постојали ни када је претходна власт „на пречац прогласила Мигела Анхела Моратиноса, тадашњег шефа шпанске дипломатије, за почасног грађанина.

– То не значи да Моратинос није заслужио да буде почасни грађанин, али немојте нама да замерате одсуство критеријума – поручио је демократама Весић, додајући да је једино мерило да ли је неко својим дугогодишњим деловањем урадио нешто за Београд.

Београд ће, одлучено је јуче, добити и обележја Михајлу Пупину и српским жртвама ратова од 1991. године на простору СФРЈ. Формирани су и одбори који ће одредити локације и изглед споменика. Опозиција је критиковала предлог постављања споменика српским жртвама, који је иницирала Коалиција удружења избеглица у Републици Србији уз подршку Министарства рада. Демократе су истакле да Београд као „космополитски град” треба да добије обележје свим, а не само српским жртвама ових оружаних сукоба.

Чланак У БЕОГРАДУ СПОМЕНИЦИ ПУПИНУ И СПРСКИМ ЖРТВАМА: Михалков је задужио Београд и филмом “Сунчаница” се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Фонет/Зоран Шапоњић/Ројтерс

Аустријски писац Петер Хандке, руски редитељ Никита Михалков и норвешки политичар Торвалд Столтенберг изабрани су данас за почасне грађане Београда. Њихово именовање подржале су све одборничке групе, иако је Демократска странка имала неколико критика.

Образлажући предлог за њихово именовање градски менаџер Горан Весић истакао је да то на неки начин представља преседан и почетак нове ере у области добијања признања почасног грађанина Београда јер су до сада, међу 27 почасних грађана, били политичари и генерали.

„Ово је први пут откако се проглашавају почасни грађани да ће ту титули добити два уметника и зато је ова одлука историјска“, истакао је Весић и поручио да је време да се Београд одужи уметницима и другим истакнутим јавним личностима који промовишу српску престоницу.

Према његовим речима богата политичка каријера Торвалда Столтенберга на неки начин почела је у Београду, где је био секретар амбасаде Краљевине Норвешке.“Његова улога у распаду Југославије је свима позната, о нашем народу и земљи није говорио кроз шаблоне, већ се трудио да нађе решење и зато је заслужио поштовање људи у свети и Србији“, рекао је Весић.Он је додао да је признање Столтенбергу истовремено признање и Краљевини Норвешкој која је, како је рекао, можда највише помогла Србији последњих 15 година.Када је реч о Никити Михалкову, Весић је подсетио да је реч о једном од најзначајнијих редитеља данашњице и подвукао да је титулу добио превасходно филмом „Сунчаница“ у којем се афирмише Београд.

„То му можда није најпознатији филм, али говори о руским емигрантима у Београду и делу наше историје када су многи од њих оставили велики траг у култури, архитектури, просвети и другим областима. То је филм који на леп начин промовише Београд“, рекао је Весић.Петер Хандке, како је објаснио, звање почасног грађанина заслужује јер деценијама подржава Србију „независно ко је у њој на власти“ и који се кроз јавне наступе бори да се сазна право стање на Косову и Метохији.“Он је писац и према њему имамо обавезу и као Србија и као Београд.

Он је као интелектуалац урадио много да се у време распада Југославије сазна и друга истина, да није све онако како се представља. Он је од сваке награде коју је добио, а то су угледне награде, део новца поклањао српским енклавама на Косову и Метохији“, рекао је Весић.Како је нагласио, ако неко од европских интелектуалаца заслужује да понесе награду почасног грађанина Београда, то заслужује Хандке.Шеф одборничке групе Демократске странке Балша Божовић рекао је да признање почасног грађанина не сме бити последица симпатија или враћања политичких услуга, што се, како тврди, полако уводи на мала врата.

„Зашто Исидора Жебељан не би била почасни грађанин, или Влада Величковић, или Марина Абрамовић, Новак Ђоковић, Ана Ивановић…“, упитао је Божовић и додао да нико од њих мање не заслужује да буде почасни грађанин него што је то случај са данашњим лауреатима.Он је најавио да ће ДС за следећу седницу Скупштине града предложити „сијасет имена“ која би могла да буду изабрана за почасне грађане Београда, а међу којима ће бити много људи из Србије који су много учинили за наш град и земљу.Божовић сматра да је градска управа непажљиво „измерила“ како ће додељивати признање почасног грађанина, због чега је, како каже, отворила врата да већ следеће године буде више од 50 почасних грађана, скоро дупло више него данас.Одборник ДС Зоран Алимпић сматра да ни Михалков ни Хандке нису предложени због својих филмова и књига већ због „хобија бављења политиком“, као и да се Столтенберг налази на супротном делу политичког спектра.

„Они су антиглобалисти и противници НАТО, а Столтеберг је нешто супротно од тога“, рекао је Алимпић и упитао да ли се именовањем данашњих лауреата прави политичка равнотежа да се не наљуте „ни ови ни они“.Он је упитао своје колеге одборнике шта то раде и да ли играју „мало лево, мало десно, тамба-ламба“.Одборник Демократске странке Србије Дејан Чулић рекао је да додела награда није подилажење, већ признање за „честит став“ према Србији.

Одборница СНС Јасмина Митровић Марић одбацила је критике да је Столтенберг изабран за почасног грађанина зарад успостављања равнотеже, и нагласила да би требало да нас буде срамота што је за 60 година само 27 особа изабрано за почасног грађанина.“То што их је мало изабрано, не чини награду изузетном“, истакла је Митровић Марић.

Према њеним речима, Хандкеа, Михалкова и Столтенберга треба да „вежемо“ за Београд, а данашња признања су начин да им српска престоница захвали за све што су учинили „ходајући улицама и калдрмом овог града“.Из одборничке групе Партије уједињених пензионера Србије поручено је да су данашњи лауреати својим стваралаштвом, пријатељским односом, хуманошћу и афирмацијом Србије и Београда заслужили признање.Хандкеа је за почасног грађанина предложила Задужбина Милоша Црњанског, Михалкова Југословенска кинотека, а Столтенберга Београдски фонд за политичку изузетност.

Чланак ОД ДАНАС СУ И ОНИ БЕОГРАЂАНИ: Хандке, Михалков и Столтенберг почасни грађани престонице се појављује прво на ИСКРА.