Фото: standard.rs

Савременом политичком Србијом доминирају нејасноће и покушаји скривања од јавности кључних збивања од највећег државног интереса. Међу симболима тих процеса је и присуство бивших страних политичара а садашњих лобиста за које јавност ипак некако сазнаје, додуше на посредан начин. Најбизарније су вести да је и бивши британски премијер Тони Блер, некадашњи шампион НАТО бомбардовања Србије и још увек активни лобиста за независност Косова и Метохије, саветник Владе Србије и да британски „стручњаци“ обучавају државне службенике. Шта то, у ствари, раде Блер и Британци у Влади Србије?

Пре свега, о чему то Тони Блер може да саветује власти Србије? Блер је у Британији остао упамћен као председник владе који је активно урушавао институције дајући овлашћења партијским чиновницима, понижавао државне службенике, и заобилазио процедуре предвиђене законом. Постао је и симбол медијских обмана и лажи чак и у Парламенту. У британској јавности има статус човека који је на лажима Британију увео у пет ратова чије су последице разарање удаљених земаља и стотине хиљада изгубљених живота. Већина Британаца га сматра ратним злочинцем и политичким преварантом. Ништа мање важно није ни питање ко је уопште довео Блера у Београд? Он је већ дуго присутан у власти Србије а раније се тврдило да су га довели „пријатељи“ из Абу Дабија који га наводно и плаћају. Уочљиво је да се о томе више не говори. После одласка са места премијера Блер је кренуо у приватне послове распродаје државних контаката и тајни које је створио док је био на власти и, уз подршку Америке, зарадио велике паре. То се у Британији није никада раније догодило.

ПОДИЗВОЂАЧ РАДОВА ДУБОКЕ ДРЖАВЕ
Тони Блер је, у ствари, нека врста подизвођача радова специјалних операција западне такозване „дубоке државе“ коју изнад свега симболизују бивши председник Америке Бил Клинтон и његова супруга Хилари. Блер је део „Клинтонове екипе“. Своје услуге нуди и специјалне операције спроводи преко шеснаест својих невладиних организација и института. Сви ти послови су у великој мери обавијени велом тајни. На згради у Лондону, на пример, где су канцеларије Блерових организација уопште нема табли да су оне ту налазе.

Вештим маневрима пребацивања новца са рачуна једне организације на другу избегава се порез а сав новац у највећој мери заврши у једној која је регистрована у Кигалију, у Руанди, где уопште не плаћа пореске обавезе. Блер је и пријатељ и саветник председника Руанде генерала Кигамеа којег оптужују и за ратне злочине у тој земљи. Њега од тих оптужби, као адвокат, брани Блерова супруга Шери.

Временом, међутим, Блер има све мање клијената. Поред Руанде, присутан је у другим земљама у Африци, у Гвинеји Конакри и Сијера Леонеу. Суштина посла је – поред специјалних операција – прикупљање обавештајних података и стварање амбијента за субверзије тих држава, и у Блеровом лобирању да државе које он саветује купују робу од компанија које га плаћају, или да кроз такозване „реформе у приватизацији националног богатства“ посао добију они чији је Блер лобиста.

АЛБАНСКИ САВЕТНИК, ГАДАФИЈЕВ „ПРИЈАТЕЉ“
Све је то Блер веома добро наплатио. Рачуна се да је до сада приходовао око 200 милиона фунти и стекао 37 станова и кућа у Британији. За Србију би требало да буде посебно занимљиво и то што је Блер истовремено саветник владе Албаније и блиски пријатељ косовских Албанаца. Блер је редован почасни гост „Косовске амбасаде“ у Лондону, где га дочекују као „хероја“. Још је занимљивије питање да ли можда он и његови људи кроз привилегију увида у послове Владе Србије додатно зарађују и од Албанаца којима преносе те – на неки начин – тајне Србије?  Уз то, у Блеровом  Институту за веру (религију) је и бивши старешина Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Мустафа Церић. Ефенди-Церић је и високи функционер Муслиманске браће која харају по Босни и Херцеговини и носиоци су антисрпског расположења.

За актуелну политичку елиту Србије би било веома корисно подсетити се и изненадног пријатељства Тонија Блера са покојним лидером Либије Моамером Гадафијем. Блер се спријатељио са Гадафијем, и заиста либијски лидер га је називао „својим пријатељем“ још док је био премијер, а после одласка са власти био му је нека врста саветника. Блер је тако био у прилици да сакупи довољно поверљивих информација. Оно до чега је то довело и шта се десило свима је добро знано.

Присуство Института Тонија Блера у Влади Србије је пре неколико дана потврдила и председница Владе Ана Брнабић. Она је, према извештатима медија, „захвална том институту на свему што раде и подршци коју пружају пре свега њеном кабинету“. Она је, такође, тврдила да Блеров институт не добија ни динар из буџета и да ради pro bono, значи бесплатно. Она је рекла да на такав начин Србија ради и са агенцијом Уједињених нација за развој (УНДП). Али, пропустила је да каже да је то агенција Уједињених нација на буџету те светске организације и да ниједна земља не плаћа УНДП, док је Блеров институт приватна организација.

ШТА КРИЈЕ АНА БРНАБИЋ
Требало би, међутим, знати да Тони Блер никоме не каже ни „добар дан“ а да не наплати. На сумње упућује и то што је Блеров институт са свог интернет портала одмах по објављивању послова у Србији повукао ту информацију. На чији захтев? Председница Владе је бесплатан рад илустровала и својом некадашњом активношћу у НАЛЕД-у где је, каже, радила бесплатно. Али, у првим месецима на челу владе она је лично потписала једну значајну донацију НАЛЕДУ-у за коју се не зна где је завршила. Можда би више о томе могао да каже бивши министар финансија Душан Вујовић.

Утисак је да се нешто, ипак, крије. Додуше, Ана Брнабић и треба да буде захвална Тонију Блеру за своју политичку каријеру. Она се појавила у владиним круговима када је Блер, као саветник, увео такозване „јединице за извршење“ (delivery units) којима је припадала и Брнабићева, где је и стекла репутацију. Те јединице су Блеров изум, али их је он у својој влади као премијер убрзо укинуо. То је Блеров систем да се државом управља кроз паралелне канале, практично изван закона, јер ти људи који контролишу владину политику и њено спровођење никоме не одговарају, па ни грађанима о чијим животима одлучују. Тај систем скоро да више нигде не постоји, али је и даље присутан у Влади Србије.

ДВОСТРУКИ ЛОБИСТА
Недавно је обзнањено да је Блер постао и лобиста актуелне власти у Србији. Током расправе у једном комитету британског Парламента речено је да је Блер лобирао за идеју о разграничењу на Косову и Метохији, и то као лобиста и Србије и косовског председника Хашима Тачија. Наведено је да је Тачи платио доста пара, али Србија није спомињана. Блер се тако, независно од савремене косовске драме, придружио сивим личностима међународних лобиста које ангажују власти Србије.

Занимљиво је да је већина њих везана за досадашњу антисрпску политику, посебно за бомбардовање Србије. Међу њима је посебно занимљив бивши немачки канцелар Герхард Шредер. Према пре годину објављеним документима, Шредер је био пресудан за коначну одлуку о бомбардовању Србије 1999. године. Тони Блер је предводио кампању, али није имао довољну подршку. Кључна подршка је коначно дошла од немачког канцелара Шредера и тако је дошло до бомбардовања. Ти документи такође сугерише да је тадашњи амерички председник Бил Клинтон био невољан, а против бомбардовања је био и француски лидер Жак Ширак. Али, када је Шредер преломио, онда је све било узалуд, а Клинтон је само поставио услов да нема копнене инвазије. Наравно, лобирање је, нажалост, део савременог политичког живота, мада у основи лобисти не могу битније да промене политику држава. Проблем је у томе што Србија плаћа оне који су се о њену судбину тако много огрешили.

ИЗГРАДЊА ОБАВЕШТАЈНЕ МРЕЖЕ
Уз Блерово саветничко присуство сазнало се и да око 6.000 државних службеника Србије обучавају људи из владиног апарата Велике Британије. Као да Србија никада није постојала нити имала државу. И то да их обучавају службеници државе која је била аутор срамне резолуције у Савету безбедности којом се Срби проглашавају кривцима за геноцид. То је највећа увреда српског народа у досадашњем међународном искуству Србије. Резолуција није прошла захваљујући блокади Русије. А сада људи из те администрације обучавају службенике државе Србије. Откуд сад то ако се зна да су политички односи Србије и Велике Британије већ извесно време на веома ниском нивоу?

Та обука је класичан – толико пута виђен – систем грађења обавештајне мреже у страној земљи. Требало би, наиме, подсетити да су службеници државног апарата први круг сарадника обавештајних служби. Када – у овом случају – Британци обучавају те службенике у Србији, онда се маркирају занимљиве и перспективне личности и потом креће даљи развој сарадње. То се тако ради. А зашто Србија пристаје на то? Е, то није британски проблем. Нејасно је, међутим, шта то службеници државе Србије могу да науче од британских инструктора, а још је нејасније ко су ти људи који их „обучавају“. Наиме, велики део британске државне управе (civil service) је – према америчком моделу „реформи“ – приватизован, a државне послове сада обављају приватне компаније. Ко су онда ти британски инструктори?

Србија ће, наравно, преживети и Блера, као и многе друге британске инструкторе. Aли остаје сведочанство о самопонижењу савремене Србије и увреди за коју нема никакве потребе. То самопонижење, поред осталог, урушава и углед Србије међу онима који још увек имају неког разумевања за њу и њену судбину.

Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи колумниста Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и ,,ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта“.

Чланак СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ: Зашто Блер и Британци саветују Владу Србије? се појављује прво на ИСКРА.

(Тони Блер) Фото: РТРС

Британски Врховни суд одлучио је данас бивши премијер Тони Блер неће бити кривично гоњен поводом рата у Ираку.

Тужбу је желио да поднесе некадашњи начелник Генералштаба ирачке армије генерал Абдул Вахед Шанан Ел Рабат, који је оптужио Блера за „злочин агресије“ почињен инвазијом на Ирак 2003. године ради свргавања Садама Хусеина.

Суд је одбацио овај захјев, пренио је Спутњик.

Британија је 2003. године била дио коалиције на челу са САД која ја извршила инвазију на Ирак, оптужујући Хусеина да посједује оружје за масовно уништење. Те тврдње нису никада доказане.

У званичном извјештају састављеном по налогу британске владе наводи се да је изговор за интервенцију био лажан и да рат, у којем је погинуло и 176 Британаца, није био неопходан.

Кривичну истрагу против Блера блокирао је 2016. године и окружни судија из Вестминстера Мајкл Сноу.

Чланак ЗЛОЧИНАЦ БЕЗ СУДА: Блер неће бити кривично гоњен због Ирака се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Дугокоси правник и адвокат Тони Блер био је кандидован за британског Џона Кенедија и наду социјално обесправљених сталежа крајем деведесетих година прошлог вијека, али је постао политички јастреб и највећи заговорник ратова, који су довели до енормних страдања људи и држава.

Блер је по доласку на власт издао лабуристичке снове о праведнијем друштву и преузео велики дио програма конзервативаца -торијеваца.

Већ 1994. године, када је постао вођа Лабуристичке странке, Блер је тражио да странка из Статута избаци дио у којем се изражава „приврженост јавном власништву над средствима за производњу и размјену“, у чије име је та странка спровела национализацију великог дијела британске привреде.

Амбициозни Блер практично је преписао „торијевце“ обесмисливши њихов политички програм. Када је 5. јуна 2001. године поново добио мандат већ је иза себе имао један рат и припремао се за други.

У оба случаја ријеч је о политичким, војним и материјалним интересима, који су били правдани фразама о „људским правима“ и „тајном оружју за масовно уништење“. Прво је нападнута СР Југославија, односно Србија, уз оптужбу о „етничком чишћењу Албанаца“.

Тони Блер је био највећи заговорник разарања те земље, што је признао у својим мемоарима. Блер је написао да је тадашњи амерички предсједник Бил Клинтон имао резерве у вези са том акцијом, али да га је он на крају наговорио да САД и НАТО чак употријебе и копнене снаге против Србије.

Како је Блер правдао дивљачко уништавање српске инфраструктуре и убијање народа? Тврдио је да Срби „убијају, пљачкају, силују и прогоне Албанце“.

Позната је Блерова изјава да „рат против Срба није више само војни сукоб, већ је то битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“. Ту поруку Блер је послао Србима, британским савезницима у два свјетска рата.

Друга Блерова порука Србима изговорена 1997. године на берлинској конференцији европских званичника гласила је да би Срби „требало да пређу на исламску вјероисповијест, да би се изједначили са жртвама“.

„Њихова /српска/ потреба за крвљу мора се опрати цивилизованим путем“, изјавио је тада веома популарни британски премијер, који ће своје мандате завршити као презрени политичар, коме су леђа окренули сви, чак и његова странка.

Ако је на Клинтона имао „ђавољи утицај“, онда је са наредним америчком предсједником нафтним магнатом, ратоборним Џорџом Бушом имао другачији однос. Због честих путовања у Вашингтон и сједења на Бушовом каучу у Бијелој кући Блера су прозвали „Бушовом пудлицом“ и „кућним инвентаром Бушових“.

Радо је подржао разарање Ирака, а британска штампа је уносно извјештавала о „тајном Садамовом оружју“, за које ће се касније испоставити да га никада није ни било, као што на Косову и Метохији није било десетине хиљада убијених Албанаца.

Сви виђенији Британци, политичари и медији који би се дрзнули да скептичније гледају на ратове, били су скрајнути, а било је и случајева „необичних смрти“.

Постојала су и сензационална свједочења некада блиских Блерових сарадника о природи Блерових односа са неким свјетским лидерима. Замјеник шефа Горњег дома британског Парламента Џон Сјуел снимљен је како објашњава да је бивши премијер Велике Британије „био заљубљен у некадашњег лидера САД“.

Сјуел је ухваћен како шмрче кокаин и оргија са проституткама, а у снимку је изнио тврдње о бившем пријатељу и шефу Тонију Блеру које су саблазниле јавност.

Обучен у наранџасти брусхалтер и женску кожну јакну, док пуши цигарету, Сјуел је причао проституткама да су Блер и Буш „били у љубавној вези“.

„Блер је страшно погријешио са политиком у Ираку. Ушао је у рат у тој земљи јер је имао ту врсту љубавне афере“, говори Сјуел и додаје како је Блер „успио да због свега тога заради много новца“.

Сјуел, кога су британски медији звали „лорд кокаин“, поднио је оставку, а о том случају била је покренута и истрага. Али, проблем је што је Сјуел био у Блеровим лабуристима. Сам Блер га је 1997. година поставио за министра за Шкотску, а посједује и титулу лорда.

Блера су након одласка са премијерске функције пратили остаци изневјерених очекивања и ратнохушкачке прошлости.

Када је прије пар година свједочио пред комисијом која је истраживала повезаност медија и власти у оквиру афере прислушкивања, у чијем је средишту био угашени таблоид „Вијести из свијета“ /Неwс оф тхе Wорлд/ медијског магната Руперта Мардока, дошло је до скандала.

У просторију је упала особа која је Блеру довикивала да је – ратни злочинац и да треба да буде ухапшен. Ријеч је о филмском режисеру и ратном ветерану из Ирака Дејвиду Лолију Вејклину, који је у судницу ушао кроз пролаз за судије.

И каснији лидер лабуриста Џереми Корбин и његови љевичари оптуживали су Блера за ратне злочине и лагање у вези са ратовима, првенствено у Србији.

Корбин је Блера у више наврата назвао „ратним злочинцем“. Он је отворено изнио став да мотиви за рат у вези са Косовом и Метохијом „представљају лажан геноцид и исфабриковану представу“.

Блер и савезници су без икаквог права и одобрења УН напали територију једне суверене земље, како би одбранили оне који су ту земљу покушали да распарчају и униште. Послије тога, кривце су прогласили жртвама, а Србе, који су праве жртве тог злочина, назвали геноцидним. Корбин је подржао ову тезу.

Сам Блер признао је у својој књизи да није предвидио, како је описао, „кошмар“ који се догодио у Ираку након свргавања тадашњег ирачког предсједника Садама Хусеина.

Он „дубоко жали“ због изгубљених живота током војне кампање у Ираку, али сматра да би останак Хусеина на положају био опаснији по међународну безбједност.

Блер пише да га је тадашњи амерички лидер Бил Клинтон критиковао зато што су се у америчкој штампи појављивали текстови у којима се говорило да британски премијер врши притисак на САД да пристану на слање копнених трупа на Космет, уколико ваздушни напади не буду дали резултате.

Блер је из свих ратова које је започео и на којима је инсистирао изашао као богат човјек, али чак и неки његови лабуристи нису жељели да приме, како су то јавно наводили, „крвави новац“.

Иако је Блер за „Њузвик“ тврдио да је његово богатство резултат „срећних околности“, као и да сву своју имовину улаже у инфраструктуру која га окружује, многи му не вјерују.

Јавност је била затечена када је донирао лабуристима 106.000 фунти за предизборну кампању, подијеливши по хиљаду фунти сваком од 106 кандидата.

Тада су се у медијима појавиле информације о Блеровој умијешаности у контроверзне и уносне послове са ауторитативним владама, па је лабуристкиња Лесли Бренан одбила Блеров „крвави новац“.

Медији су писали да је Блер преко своје консултантске фирме „Тони Блер асосијејшнс“ приходовао скоро седам милиона фунти само од савјетовања предсједника Казахстана Нурсултана Назарбајева.

Мада је био огорчени противник, како је говорио, „диктатора /предсједника СР Југославије Слободана/ Милошевића“, Блер није био гадљив на новац Назарбајева, којег је британска влада називала „ауторитативним“.

Блера медији често повезују и са нафтним компанијама из Саудијске Арабије.

Тако је нада британске љевице аванзовала код адвоката крупног капитала, заговорника империјалистичких ратова, звијезду сензационалних и бизарних афера и, на крају, бизнисмена који нуди велики, али сумњиви новац.

Бивши премијер Шкотске Алекс Салмонд поручио је својевремено Блеру да се „не може ускочити у нелегални рат са ужасним посљедицама, као што је то учинио Лондон, а да на крају нико за то не одговара“. Шкотска је деценијама, иначе, важила за бастион лабуриста у Великој Британији.

О Блеру све најгоре мисли и најпознатији британски филмски режисер и лабуриста Кен Лоуч, који, такође, сматра да Блер мора да одговара за своје поступке.

У међувремену је у Великој Британији објављен званични извјештај владине комисије о Ираку, на чијем је челу био сер Џон Чилкот.

Истрага је званично показала да је инвазија Велике Британије на Ирак, спроведена под притиском САД, била у супротности са националним интересима земље, те да није било разлога за тај војни акт.

„Инвазија је била акт агресије заснован на намјерним лажима“ – један је од закључака Комисије, који би се могао примијенити и на Блерову биографију.

Насиље, лаж, материјални интерес – свето тројство „успјешне“ каријере Тонија Блера, британског Робина Худа који се одмах након освајања власти пресвукао у политичког Џека Трбосјека.

Чланак БУШОВА ПУДЛИЦА: Тони Блер – политички јастреб и највећи заговорник ратова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Некадашњи британски премијер Тони Блер изјавио је да му је „Брегзит дао директну мотивацију да се више укључи у политику“, двадесет година након што је убједљиво тријумфовао на парламентарним изборима.

„Морате да упрљате руке и ја ћу то да учиним“, рекао је Блер британском таблоиду Мирор.

Навео је да му је циљ да омекша Брегзит и „обликује политичку дебату“, али да тренутно не планира да се врати у прве политичке редове нити да постане посланик.

Дејли телеграф преносећи његову изјаву наводи да Блер изгледа поставља темеље за формирање нове политичке странке или покрета и подсјећа на примјер Најџела Фаража који је био на челу покрета за излазак земље из ЕУ заједно са својом Партијом за независност Уједињеног Краљевства, иако никада није био посланик те странке у британском парламенту.

Блер тврди да оснивање покрета против Брегзита не би било противљење вољи народа који је гласао за напуштење европског блока на прошлогодишњем референдуму.

„То нема везе са противљењем вољи народа. Ради се о томе да воља народа може да се промјени када буду видјели коначни споразум о Брегзиту“, тврди Блер.

Чланак БЛЕР: „Морате да упрљате руке и ја ћу то да учиним“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Википедија

Оптужбе за одговорност за манипулације јавношћу како би се Британија увукла у рат у Ираку подстакле су наде да ће неко на Западу почети да преиспитује улогу политичара за агресију НАТО-а на СРЈ. Да ли су таква очекивања оправдана или се ради само о пустим жељама?

Чилкотов извештај, којим је влада Велике Британије на челу са Тонијем Блером оптужена за манипулације јавним мнењем како би пошто-пото ушла у ирачку авантуру на страни САД, открива макијавелистичку природу западних војних интервенција.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић са правом је подсетио да је прва интервенција те врсте била на СРЈ и изразио је наду да ће доћи време када ће и та НАТО операција бити преиспитана у државама које су је извеле.

Војне интервенције против непослушних држава нису ново политичко оруђе у рукама Запада, као што нису ни манипулације како би се јавно мнење придобило за њих. Треба се само присетити америчке интервенције у Гватемали или америчко-британске акцијe, којом је са власти свргнут ирански премијер Мохамед Мосадек педесетих година прошлог века.

У новије време, међутим, манипулације се откривају брже и лакше излазе на видело. У случају Ирака било је очигледно да је повод за рат, оружје за масовно уништење, које наводно поседује режим Садама Хусеина, био провидан изговор. Такође, није постојао консензус о потреби интервенције, као што је био случај са СРЈ.

Историчар Бојан Димитријевић каже да је време показало да је интервенција у Ираку резултирала формирањем пропале државе на чијој је територији створена терористичка целина (ДАЕШ), што је британско јавно мњење покренуло на преиспитивање.

То, према његовим речима, није случај са Србијом, у којој је прича о интервенцији на Западу затворена са, како каже, за Запад најлепшим могућим крајем.

„Оно што би било потребно анализирати су догађаји који су били окидачи за ратна дејства — Маркале, Тузла, Рачак. Мислим да је ту простор за неку врсту истраге, јер политички контекст је затворен и, рекло би се да је ствар урађена тако да нема отворених дилема. Догађаји који су били увод у ваздушне операције и у Босни и на Косову погодни су за нова истраживања, али то је само пуста жеља једног београдског историчара“, сматра Димитријевић.

Могућност преиспитивања НАТО агресије на СРЈ није реална ни за аналитичара Драгомира Анђелковића. Према његовим речима, на Западу је и пре почетка агресије на Ирак било много расправа и сукоба око сврсисходности те акције, док у случају СРЈ то није био случај.

„Када се ради о Србији, нажалост, ту је постојала готово хомогена политика. Само су се поједини интелектуалци супротстављали, али политички естаблишмент је био неподељен. Читав западни блок те 1999. тражио је прилику да, на неки начин, дâ смисао постојању НАТО-а, а агресија на Југославију је тај смисао дала. Наравно, да би дошло до агресије, смишљена је прича слична оној нацистичкој када је нападнута Пољска“, каже Анђелковић.

Према његовим речима, шансе да се прича о бомбардовању СРЈ отвори на начин на који је отворена прича о Ираку не постоје због јаког интереса и исувише јаког јединства западних сила, које је 1999. постојало да би се СРЈ напала.

На крају, , додаје Анђелковић, у Србима на Западу виде „мале Русе“ и као што су јединствени у антируској политици, тако су јединствени и у антисрпској.

Као што је скептичан према отварању питања одговорности за манипулације пред НАТО агресију на СРЈ, Анђелковић је исто толико скептичан према томе да ће Чилкотов извештај дати неки резултат. Према његовим речима, овај извештај служи само да скине одговорност са британске владе, а да се кривица персонализује и пребаци на Тонија Блера.

Чланак СЛУЧАЈ БЛЕР: Хоће ли ико икада одговарати за бомбардовање Србије? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Tри некадашња светска лидера Џорџ Буш, Бил Kлинтон и Tони Блер, били су приморани да заjедно сиђу у подрум jедне школе у Aркансасу, након што су се огласиле сирене за опасност од торнада током церемониjе поделе диплома у оквиру Предсдедничког рограма за обуку будућих лидера.

Бивши председници Џорџ Буш и Бил Kлинтон и бивши британски премиjер Tони Блер су се обраћали присутнима на свечаности у централноj гимназиjи у граду Литл Рок када jе почела олуjа.

Снажна олуjа jе оборила стабла и оштетила водовод у Литл Року, али ниjе било већих оштећења.

Kада jе олуjа прошла, три некадашња лидера су одвела ђаке у Kлинтонов председнички центар.

Чланак У СТРАХУ СУ ВЕЛИКЕ ОЧИ: Kлинтон, Буш, Блер спас од олуjе потражили у школском подруму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

После извештаја Џона Чилкота чују се бројни позиви да се Тонију Блеру суди за ратне злочине. О томе зашто би то требало или не би требало урадити води се дебата, али нема збора да је бивши британски премијер овим незаслужено промовисан у протагонисту рата у којем је у ствари био само млађи партнер. Главни архитекта окупације Ирака још није добио свој „Чилкот”.

Американци никада нису написали своју „пресуду” за рат у Ираку па се заборавља улога Џорџа Буша и његових најближих сарадника у осмишљавању и извођењу напада на Багдад. Офанзива од пре 13 година као да припада неком давно прошлом времену па извештај из Лондона чак није завредио ни значајнији медијски простор у америчким медијима.

Једини суд јавности са којим се суочио Буш била је убедљива победа Барака Обаме на председничким изборима 2008. на платформи противљења рату у Ираку. Деловање Буша и његовог потпредседника Дика Чејнија никада није осветљено као Блерово. За разлику од британског премијера, нису платили ни политичку цену јер су отишли с власти тек после истека мандата.

Не само да актери нису одговарали за своја дела него ни навијачи рата из 2003. нису скрајнути са јавне или политичке сцене. Напротив. Демократска странка је као кандидата на овогодишњим председничким изборима истурила Хилари Клинтон која је у Сенату гласала за ирачки рат и која се никада није оградила од те своје одлуке. За разлику од Блера који је можда и само реда ради казао да му је жао због свега, Буш никада није изразио жаљење због страдалих у Ираку и катастрофе која је наступила после окупације, укључујући грађански рати и рађање Исламске државе (ИД). Штавише, бивши шеф Беле куће је после објављивања „Чилкота” саопштио да је „цео свет боље место без Садама Хусеина на власти”.

Амерички медији, аналитичари, професори међународних односа углавном се слажу у оцени да је окупација Ирака била катастрофална одлука, али то није консензус и међу бројним конзервативцима. Многи републиканци не могу да смисле сопственог кандидата за председника Доналда Трампа управо због тога што је Трамп више пута критиковао Бушову и Обамину политику мешања по Блиском истоку, тврдећи да је ирачки рат био грешка (иако је 2003. казао да „ваљда подржава” тај рат). Због изјаве да је Хилари Клинтон крива за хаос на Блиском истоку јер је водила погрешну политику према Ираку, Сирији и Либији, Трамп је заувек изгубио подршку значајног дела странке – неоконзервативних „јастребова” који су најавили да ће гласати за кандидаткињу демократа.

Управо је у време објављивања „Чилкота” Трамп још једном узбуркао јавност понављајући да би Ираку било боље да је Садам Хусеин остао на власти. Са скупа у Северној Каролини републиканац је поручио да је Садам Хусеин био „веома лош”, али да се барем успешно борио против терориста, док је Ирак после америчке окупације – „Харвард за терористе”.

„Био је веома лош човек, веома лош. Али, убијао је терористе. Био је добар у томе. Није им предочавао њихова права. Данас, Ирак је Харвард за тероризам. Ако желиш да будеш терориста, иди у Ирак. Тамо је као на Харварду. Веома тужно”, казао је Трамп.

Иако је свргавање Садама довело до смрти стотина хиљада људи, распада Ирака и ницања ИД, идеја да Садама можда није требало дирати и даље је табу у делу америчке јавности. САД су двапут ратовале против њега да би га коначно смакнуле у рату који је правдан заштитом људских права и непостојећим оружјем за масовно уништење. Председавајући Представничког дома Конгреса, републиканац Пол Рајан осудио је Трампову изјаву.

„Он (Садам) је био један од најгорих људи 20. века. Починио је масовни геноцид над сопственим народом (Курдима) користећи хемијско оружје”, казао је Рајан за Фокс њуз.

И други правдају тадашњи напад и окупацију сводећи сукоб на свирепу личност тадашњег владара у Багдаду и тврдећи да је он био „зло” које се морало искоренити. Поводом Трампове изјаве о Садаму републикански конгресмен Крис Колинс је, како је пренео „Вашингтон пост”, изјавио да је за настанак ИД крив Обама јер је пребрзо повукао војску из Ирака. Конгресмен из исте странке Том Кол такође не види кривицу своје земље објашњавајући да је Садам био „грозно зла особа и свет је боље место без њега”.

Чланак НИЈЕ САМО БЛЕР ЛАГАО: А шта је са суђењем председнику САД? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Намјерно преувеличавање разлога Тонија Блера за инвазију на Ирак урађено је према истој матрици центара моћи са Запада као и у случајевима „Маркале“ у БиХ и „Рачак“ на Космету, који је послужио за агресију на Србију 1999. године – каже професор Универзитета у Београду Слободан Рељић.

Рељић, бивши уредник београдског недељника НИХ, чија књига „Медији и Трећи свјетски рат“ ускоро излази из штампе, рекао је за Спутњик да се може повући паралела између „разлога“ за инвазију на Ирак и случаја гранатирања сарајевске пијаце Маркале, или случаја „Рачак“ из 1999. године на Косову и Метохији.

Он је истакао да је западна медијска фаланга систематски производила „масакре“, па је тако, с невиђеним цинизмом, од фотографије на којој се виде три линије бодљикаве жице иза које стоји мршави млађи човјек у Омарској, створен стереотип о „концентрационим логорима“.

– Приче неколико анонимних муслиманки у загребачкој џамији произвеле су у западним медијима бројку од преко 100.000 силованих жена, а предсједник Србије Слободан Милошевић је проглашен за „балканског касапина и Хитлера“ – наводи он.

Рељић напомиње да је истовремено испред тих „слободних новинара“ прошла колона од 250.000 српских избјеглица из Српске Крајине, невиђена у Европи од Другог свјетског рата, али да су њихови извјештаји ту несрећу описивали као „изливање воде у јесен преко плавног пута“.

Ратови су испланирани у великим центрима моћи, појашњава Рељић и додаје да није ријеч о случајности и да се тако изводе све операције Запада у посљедњих бар четврт вијека.

Он наводи да данас живимо у времену у коме се на Западу практично не одлучује у оквиру политичких структура.

– Немојте заборавити да је у Америци оно што се зове војно-индустријски комплекс највећи послодавац на свијету. То је једна смјеса, а све увезано са политиком и увијек, наравно, са глобалном економијом – каже Рељић.

Он оцјењује да се реактуелизовање случаја „Блер“ дешава десет година касније кад то више не може да утиче на било какав слијед догађаја и представља покушај „пеглања“ зато што су они тада прекршили овлаштења УН.

– Из тога је јасно, кад се прелази на паралелу са нама, зашто им је данас толико стало да премијер Србије Александар Вучић и наша влада признају Косово. То је, дакле, изравнавање тих старих ствари, зато што је тада рађено све противно основним правилима“ – сматра он.

Подсјећајући на преговоре у Рамбујеу, Рељић каже да је бомбардовање Србије већ било одлучено и да је све било спремно, само је требало да се покрене операција, због чега је Рачак био неопходан.

– Да није било Рачка, било би нечег другог, јер у сваком случају операција не може да стане – рекао је Рељић, наводећи да за извршиоце казне не може бити, јер ти људи реално не одлучују.

Он је истакао да су Слободан Милошевић и сви српски генерали, за разлику од Блера, морали бити кажњени, зато што су се супротставили операцији која је негдје планирана у САД, а циљ је да ником другом не падне на ум да се супротстави томе.

– Проблем је што клизимо ка сукобу који може да буде планетарних размјера, зато што у вријеме кад су акције изводили Буш и Блер нису имали реалне противнике у свијету – рекао је он.

Међутим, истакао је Рељић, данас постоји Русија која неће дозволити да се на њој изводе такве врсте експеримената, а с друге стране, постоји и Кина која такође није спремна да буде дио таквих врста игара.

– Због тога, свијет улази у страшно ризичан период који је много ризичнији од периода Хладног рата, јер се одлуке не доносе у неком логичком слиједу ствари, него се сваки пут доносе на нивоу потреба неких корпоративних дијелова у свијету – рекао је Рељић.

Чланак ИСТИ РУКОПИС: Маркале и Рачак су исто што и Блерово „хемијско оружје“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Након 2,6 милиона речи у извештају Чилкотове комисије постају јасне грешке британске власти која је послала војску у Ирак, наводи немачка штампа која разматра и питање да ли би бивши британски премијер Тони Блер могао да одговара као ратни злочинац.

Велика Британија је дуго чекала на извештај тима под вођством дипломате Џона Чилкота, преноси Дојче веле. Оно што је Чилкот јуче представио у Лондону разорило је сва објашњења која је о нападу на Ирак до сада давао бивши премијер Тони Блер и елита којом је био окружен.

Чилкот је закључио да је Британија 2003. кренула у рат у Ираку пре него што су исцрпљене могућности мирног разоружавања.

Према оцени Дојче велеа, тадашњи премијер Блер морао је да доведе у питање тврдњу да режим Садама Хусеина поседује оружје за масовно уништење – то је био главни повод за интервенцију, а испоставио се као чиста лаж.

Уз то, последице инвазије на Ирак биле су потцењене упркос јасним упозорењима. У разговорима са више од сто сведока утврђено је да су чак и правници британске владе видели инвазију као кршење међународног права.

Извештај открива да је у јулу 2002. Блер тадашњем америчком председнику Џорџу Бушу млађем обећао: „На твојој сам страни, шта год да се деси.“

Десило се да су уместо мира и демократије у Ираку завладале побуне, грађански рат, тероризам. Хаос је однео стотине хиљада жртава. Након представљања извештаја, Блер више није деловао убедљиво – видно потресен рекао је да је одлука за рат ипак била добра и да је свет боље место без Садама Хусеина. За све грешке ће, без изговора, преузети одговорност. Представљање извештаја пратили су протести грађана и породица палих британских војника.

„Овде има само један терориста и то је Тони Блер“, рекла је сестра једног страдалог.

Мителдојче цајтунг из Халеа закључује да је Блер један од криваца што је Ирак гурнут у хаос без перспективе и што је „диктатура Садама Хусеина замењена нестабилном креацијом у чијим великим деловима Исламска држава шири своју тиранију“.

Другачије пише конзервативни Велт који наводи да је „сулуда тврдња да би Ирак данас био стабилнији и мирнији само да је деспотима попут Садама допуштено да терају по старом“.

„Заправо су такви деценијама систематски уништавали све темеље цивилизованог и хуманог уређења. Они су били ти који су одгојили џихадистички тероризам како би га искористили у своје сврхе. Метода функционише до данас, као што показује заједничка игра Асадовог режима и Исламске државе у уништавању умерене реформистичке опозиције. Стога је Блер у праву када признаје грешке, али се не извињава за свргавање Садама. С овим кољачем свет извесно не би био боље место“, оцењује Велт.

Минхенски лист Зидојче цајтунг износи критику да се Чилкотов извештај завршава тамо где би заправо требало да почне.

„Политички суд о инвазији давно је донет па вредност новог британског извештаја лежи само у његовом званичном карактеру. Он се завршава тамо где би могло да постане непријатно за Блера: код питања кривично-правних консеквенци. Џон Чилкот, који је водио комисију, није мистификовао свој задатак, од почетка је говорио да његов посао није да доноси судске пресуде, да за то постоје судови. Истина, Велика Британија је правна држава, а ако јој баш и није до кривичног гоњења, постоји Међународни кривични суд међу чије осниваче спада и Британија“, сматра минхенски дневник.

Дневник пише и да је „упркос оправданом огорчењу због политичких грешака које су поплочале пут рату, потребно разјаснити ствар са могућим правним оптужбама“.

„Чилкотов извештај не доказује да је Блер кренуо у рат са знањем да је он противправан. У извештају само стоји да је правна основа за инвазију све само незадовољавајућа. То је исказ који је све само не задовољавајући, али индиције не показују више од тога. Ниједан суд још није изнео доказе који би потврдили кривично-правну релевантност ствари. Не може се британској држави пребацити да избегава гоњење правних непочинстава током инвазије. Још увек истраживачки тим од 145 људи по правним критеријумима претреса извештаје о убиствима, злостављањима и мучењу и могуће случајеве предаје правосуђу“, наводи Зидојче цајтунг.

Левичарски лист Нојес Дојчланд пише да итекако има основа да се Блер нађе пред судом, јер је као „верни вазал“ Џорџа Буша кренуо у поход без мандата УН, поход који је „легитимисао масном лажи о оружју за масовно уништење у рукама Садама Хусеина, а онда дестабилизовао свет без концепта за послератни период“.

„Оправдана је бојазан да ће још дуго потрајати пре него што коначно један западни државник пред судом у Хагу буде суочен са својом политичком и правном одговорношћу за насиље и збегове – као ратни злочинац“, пише овај дневник.

Берлински Тагесцајтунг о томе има нешто другачији став и наводи да би „наравно, многи противници рата били задовољни тек ако Тони Блер лично заврши на оптуженичкој клупи неког међународног трибунала“.

„Али фиксација на освету не нуди одговор на основно питање око којег се тако загрижено свађало: под којим околностима је неопходно умарширати у једну суверену државу? Тони Блер и Џорџ Буш су пре тринаест година на ово питање одговорили на свој начин – историја им није дала за право. Још не постоји другачији одговор који би све задовољио. Чилкотов извештај барем омогућава да се у потрагу за тим одговором крене паметније“, пише лист.

Франкфуртер алгемајне цајтунг такође бележи да Чилкотов извештај носи важне поуке.

„Извештај има поенту за британску политику: више не би требало да прецењују своју позицију у свету. Премијер Блер је очигледно мислио да може да утиче на Џорџа Буша. За своју подршку војној акцији он је најпре побројао низ услова, између осталог и мандат УН. На крају га то више није занимало. Тако је на страни Америке кренуо у борбу за коју његова армија није била опремљена. Уколико нешто слично икада некоме падне на памет, надајмо се да ће они који доносе одлуке утувити поруку овог извештаја: пре почетка, мислите шта ће бити на крају“, закључује дневник.

Чланак ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Блер је далеко од Хага се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, REUTERS/ Peter Nicholls

Тони Блер је један од најодговорнијих за изузетно бруталне, злочиначке акције у Ираку, али и према Савезној Републици Југославији 1999. године, каже за Спутњик војни аналитичар Милован Дрецун.

Извештај британске парламентарне комисије о томе да је та земља предузела војну инвазију у Ираку пре него што су исцрпљена сва мирна решења јесте вишеструко значајан догађај, а њени резултати су поражавајући, каже за Спутњик професор Владета Јанковић, бивши амбасадор СРЈ у Великој Британији. Он подсећа да су британски медији одавно писали и говорили да нема довољно података да Садам Хусеин представља озбиљну претњу и да не поседује нуклеарно оружје.

„Међутим, то је било прегажено режимском пропагандом Тонија Блера, који, ако је у нечему био вешт, био је вешт у томе. Изгледа да је саветник нашег премијера Вучића на путу да добије оно што заслужује, и то би било праведно, јер је он у овом случају заправо увео своју земљу у неправедан и скуп рат и изневерио националне интересе и поверење свог народа. Ако неко треба да иде на суд, то је Тони Блер“, каже Јанковић.

Бивши амбасадор СРЈ у Уједињеним Краљевству наглашава и постојање друге важне компоненте целог овог случаја — питање односа Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.

„Чињеница је да у Британији одавно мало либералнији, објективнији и трезвенији посматрачи говоре да је спољна политика Британије потпуно подређена америчкој и да је Блер био пудлица америчког председника. Изгледа да би требало да и томе дође крај, и ако уопште у британској спољној политици дође до неког заокрета, он био морао бити тај. Једно је специјално пријатељство и савезништво тих земаља са две стране Атлантика, а сасвим друго потпуно предавање сопствене судбине у туђе руке, што је урадио Тони Блер“, каже Јанковић.

Да је Тони Блер један од најодговорнијих за изузетно бруталне, злочиначке акције у Ираку, али и према Савезној Републици Југославији 1999. године, сматра и војни аналитичар Милован Дрецун.

„Колин Пауел је својевремено у УН доказивао да тадашњи режим у Ираку располаже оружјем за масовно уништење и да је Садам Хусеин повезан са Ал Каидом и Осамом бин Ладеном. Већ тада је, међутим, било потпуно јасно да је истина потпуно другачија, јер су бивши агенти ЦИА говорили да су америчког председника обавестили да Хусеин нема нуклеарно оружје“, напомиње Дрецун.

Како каже, сада су се појавили Шкоти, довољно активни и агилни да не дозволе да се истина сакрије.

„Поред тога што је Тони Блер урадио да би подстакао интервенцију у Ираку, не смемо да заборавимо да су од ирачког рата профитирале управо британске фирме. У њиховој штампи се појављивао податак да су у првих годину дана обнове Ирака британске фирме приходовале 600 милијарди долара. Да је било и шест милијарди, то је огроман профит донет тако што је Блер, уз америчко руководство, разорио једну суверену земљу без разлога“, истиче Дрецун.

Упркос извештају Чилкотове комисије, саговорници Спутњика сумњају да ће се Блер наћи пред лицем правде. То, сматра Дрецун, зависи од политичке снаге и утицаја оних структура које су стајале иза интервенције у Ираку.

„Поред структура везаних за бизнис, имате и актуелан пројекат преуређења Блиског истока, који не предвиђа стабилан Ирак. Они који су кренули у преуређење Блиског истока ће вероватно покушати да заштите Блера од било какве одговорности, јер за структуре које су изазвале бројне ратове како би да би геополитички преуређивали територије и отимале националне ресурсе, био би опасан преседан да неко попут Блера седне на оптуженичку клупу и одговара за почињене злочине“, напомиње Дрецун.

Да подсетимо, у извештају „Истрага о Ираку“ наводи се да обавештајни подаци који су оправдавали одлуку о интервенцији нису били довољно чврсти. Истрага је трајала седам година и коштала је десет милиона фунти. Цео извештај израђен је у 12 томова, биће објављен у целости на интернету, и жестоко критикује потезе британских власти и „безусловну подршку“ коју је бивши премијер Тони Блер пружио администрацији САД.

Сам Блер рекао је после објављивања извештаја да је деловао у најбољем интересу Британије, као и да ће преузети одговорност за сваку могућу почињену грешку, без изузетка и оправдања.

Чланак ЗЛОЧИНАЦ: Блер треба да одговара и за Ирак и за Југославију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Десетине људи протестовало је данас у Лондону, у близини Центра „Елизабета Друга“, захтијевајући да бивши премијер Велике Британије Тони Блер буде кажњен за рат у Ираку.

Протест је одржан у близини зграде у којој је објављен извјештај Џона Чилкота о истрази дејстава британске Владе у кампањи у Ираку.

У извјештају комисије наводи се да је британска Влада потцијенила посљедице инвазије на Ирак и послала своје трупе у земљу без подршке већине чланова Савјета безбједности УН, преноси „Спутњик“.

Људи, међу којима су били рођаци војника погинулих у Ираку, скандирали су антиратне пароле и држали у рукама транспаренте, оптужујући Блера за рат и позивајући да он буде кажњен.

Посланик Керолин Лукас рекла је да је Чилкотов извјештај потврдио постојећу забринутост због британског учешћа у кампањи у Ираку.

„Била сам у канцеларији и проучавала Чилкотов извјештај и он потврђује наше највеће страхове. Он потврђује оно што сви знамо — Тони Блер је лагао када је ову земљу увукао у рат“, рекла је Лукас.

Рат у Ираку почео је у прољеће 2003. године упадом трупа САД и њихових савезника, укључујући Велику Британију, на територију земље са циљем рушења режима ирачког лидера Садама Хусеина.

Питање учешћа британских војника у операцији изазвао је раскол у Блеровом кабинету. Кабинет је донио одлуку о слању војних контингената у Ирак тек након изјаве Блера да Хусеин посједује оружје масовног уништења, које у Ираку није пронађено.

У септембра 2010. године САД је објавила званичан крај борбених операција у овој блискоисточној земљи.

Британски државни службеник Џон Чилкот рекао је данас да је правна основа за улазак Велике Британије у рат у Ираку 2003. године била „далеко од задовољавајуће“.

Он је рекао поводом објављивања званичног извјештаја о учешћу Британије у том рату да је његов истражни тим закључио да су САД и Британија поткопале ауторитет Савјета безбједности УН јер су извршиле притисак да се покрене војна акција, иако нису биле исцрпљене мировне алтернативе.

Чланак ПРОТЕСТИ У ЛОНДОНУ: Блер да одговара за ратне злочине, лагао је када је Британију увукао у рат! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Након објављивања Извештаја о улози Велике Британије у рату у Ираку, огласио се бивши премијер Велике Британије Тони Блер који је поручио да је, без обзира да ли се људи слажу или не слажу са његовом одлуком да започне војну акцију против Садама Хусеина, радио у најбољем интересу земље.

„Извештај би требало да оконча све досадашње оптужбе о лошим намерама, лажима и праварама“, наводи се у саопштењу које је објавила Блерова канцеларија, пренела је агенција АФП.

„Било да се људи слажу, или не са мојом одлуком да покренем војну акцију против Садама Хусеина, ја сам је донео са добрим намерама и како сам веровао, у најбољем интересу земље“, истакао је бивши премијер Велике Британије.

Он је додао да Чилкотов извештај садржи реалну и материјалну критику припреме и планирања интервенције у Ираку.

„Ја ћу на то детаљно одговорити поподне. Преузећу пуну одговорност за сваку могућу почињену грешку, без изузетка или оправдања“, навео је Блер.

Пре објављивања Извештаја, Тони Блер напустио је Лондон, наводи АФП.

Чланак БЛЕР: Жао ми је жртава, радио сам у интересу Британије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Британиjа jе ушла у рат у Ираку „пре него што су исцрпљене све опциjе за мирно разоружавање“, изjавио jе данас пензионисани британски званичник Џон Чилкот, представљаjући своj извештаj о улози Велике Британиjе у ирачком рату.

„Закључили смо да jе Уjедињено Kраљевство одлучило да се прикључи инвазиjи на Ирак пре него што су исцрпљене опциjе за мирно разрешење. Воjна акциjа тада ниjе била последња опциjа“, истакао jе Чилкот, пренела jе агенциjа AфП.

Oн jе додао да jе одлука о укључењу у америчку инвазиjу у Ираку почивала на неисправним обавештаjним подацима и да jе извршена уз „потпуно неадекватно“ планирање.

Чилкот jе навео да jе влада тадашњег британског премиjера Tониjа Блера представила процену претње од оружjа коjим располаже ирачки лидер Садам Хусеин са „сигурношћу коjа ниjе била оправдана“, као и да воjно планирање тог рата и његових последица ниjе било на нивоу тог задатка.

Kомисиjа за званичну истрагу улоге Велике Британиjе у ирачком рату обjавила jе данас своj дуго очекивани извештаj, седам година од почетка истраге и 13 година од инвазиjе на Ирак 2003. године, коjу су предводиле СAД.

Чилкот  jе обjавио извештаj од 2,6 милиона речи, што jе четири пута више од Tолстоjевог „Рата и мира“, о конфликту у Ираку у коjем jе до 2009, кад су британске трупе напустиле ту земљу, погинуло 179 британских воjника, готово 4.500 америчких воjника и више од 100.000 Ирачана.

Након што jе свргнут са власти Садам Хусеин, његова влада и воjно руководство, Ирак jе запао у секташко насиље, а таj хаос jе допринео касниjем jачању самозване Исламске државе, пренела jе агенциjа AП.

Ирачки рат jе бацио сенку на заоставштину тадашњег британског премиjера Tониjа Блера, чиjу владу критичари оптужуjу да jе преувеличала обавештаjне податке о наводном оружjу за масовно уништење коjе поседуjе Садам Хусеин, како би добили већу подршку за воjну интервенциjу.

Блер, коjи ниjе желео да коментарише Чилкотов извештаj пре његове обjаве, увек jе тврдио да његова влада ниjе измишљала нити искривљавала обавештаjне податке.

У току Чилкотове истраге jе између 2009. и 2011. одржано више jавних саслушања, сведочило jе више од 150 сведока и прегледано 150.000 докумената.

Oбjава извештаjа jе више пута одгођена, делимично због неслагања око тога да ли у документ треба да буду убачени поверљиви материjали, укључуjући снимке разговора између Блера и тадашњег председника Џорџа Буша млађег.

Aнтиратни активисти и рођаци неки од погинулих британских воjника се надаjу да ће извештаj закључити да jе инвазиjа била илегална, што би отворило пут да се Блеру суди за ратне злочине.

Чланак БЛЕРУ СУДИТИ ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН: Британиjа ушла у рат у Ираку иако jе било jош опциjа за мир се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Бивши председник шкотске владе Алекс Салмонд изјавио је у понедељак да би бившем британском премијеру Тонију Блеру могло да се суди за ратне злочине пред шкотским судом.

Чланак САЛМОНД: Блеру би могло да се суди у Шкотској за ратне злочине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Извештаj о околностима учешћа Британиjе у рату у Ираку биће обjављен 6. jула и очекуjе се да ће бити прилично критичан према бившем премиjеру Tониjу Блеру коjи и даље брани одлуку о инвазиjи на ту земљу.

Блер ниjе желео да потврди да ће да прихвати закључке дуго очекиваног „извештаj Чилкотове комисиjе“, на ком jе почело да се ради jош 2009. године у време Гордона Брауна.

Политико наводи да Блер и даље брани одлуку да се инвазиjом, покренутом 2003. године, Садам Хусеин свргне с власти, истичући да jе Ирак данас jедина земља у региону „способна за борбу против тероризма“.

Гостуjући на Би-Би-Сиjу, Блер jе одбацио оптужбе да jе приватно већ био донео одлуку о инвазиjи на Ирак, пре него што jе таj став представио jавности.

Упитан да ли ће прихватити закључке извештаjа, Блер jе рекао:“Сачекаjмо таj тренутак“.

Блер jе, такође, енергично бранио своjу одлуку да нападне Ирак.

„Aко погледате земље коjе се налазе данас на критичноj листи, као што би били Сириjа, Ирак, Либиjа и Jемен. У само jедноj од њих имате владу коjа jе способна да се бори против тероризма и коjа jе међународно легитимна, како у Саудиjскоj Aрабиjи, тако и у Ирану, и чиjи се премиjер поjављуjе у Белоj кући – а то jе Ирак“, навео jе Блер.

Oн jе одбацио и оптужбе да jе хаос, коjи jе настао после инвазиjе 2003. године, помогао стварању Исламске државе.

Чланак КАКО ЈЕ ЗАРАТИО У ИРАКУ: Страхуjе ли Блер од „Чилкотовог извештаjа“? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Покојни Хелмут Кол изјавио је да Срби могу да се „подаве у сопственом смраду“, док је Тони Блер сматрао како „рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“.

Када бисмо примењивали методологију Хашког трибунала и широко тумачење принципа командне одговорности, уз повезивање ових и оваквих изјава са бомбардовањем осиромашеним уранијумом, повећавањем броја канцерогених обољења у Србији, и уз два-три сведока која би могла још и да додају шта су дотични говорили на затвореним састанцима, за које злодело и на колико година би били осуђени људи попут Кола и Блера?

Просто је невероватно да се у једном међународном суду изричу пресуде за најтежа кривична дела утемељене у највећем делу на изјавама једног или два сведока. Та најтежа кривична дела подразумевају планиране и организоване акције, које би морале бити разматране и разрађиване на неким састанцима и саветовањима иза којих би остали записници, стенограми, одлуке, решења и остала службена документа. А што се сведока тиче, о њима је већ пуно речено претходних година. Свакојаких ликова је ту било. Свима се не може веровати.

Иако су у Сарајеву видно разочарани и незадовољни, и због тога што је Радован Караџић ослобођен по првој тачки оптужнице, и због тога што је добио „само 40 година“, и оваква пресуда је донета на силу. Једног дана, у будућности, о њој ће се сасвим сигурно много дискутовати.

Вероватно у циљу минимализовања штете, судско веће Хашког трибунала је одбацило прву тачку, која се тицала „почињеног геноцида у општинама Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Mост, Фоча и Кључ“. Наиме, по овом питању су судије поступиле слично као и њихове колеге у Међународном суду правде пре девет година, када је појам „геноцидне намере“ повезан искључиво са злочином у Сребреници.

Да су другачије пресудиле, то би имало озбиљне политичке последице и бацило би сасвим ново светло на спор који је вођен између БиХ и СР Југославије. Међутим, да се судско веће упустило у тај посао, питање је како би се из свега извукло. Зато у пресуди Радовану Караџићу готово и да нема неких нових елемената, о којима већ није било речи током многобројних претходних процеса. За пресуду против њега коришћени су „чврсти темељи“ сазидани у претходним годинама рада Трибунала.

Такође, упада у очи да, иако је проглашен кривим за Сребреницу, Радован Караџић није осуђен на доживотну казну, као Љубиша Беара, коме се то такође ставља на терет. И овде су узете у обзир извесне „олакшавајуће околности“, што указује и на то да су постојале несугласице између политичког и војног руководства Републике Српске. У поступку доказивања „геноцидних намера“ ово је врло битан моменат, пошто организовање геноцида сигурно не би подразумевало било какве несугласице или различита виђења шта и како радити у Сребреници.

Сада, и у Сарајеву и у Бањалуци је општи утисак како се ради о политичкој пресуди. Она то у сваком случају јесте, само што из два различита угла и политичка димензија изгледа другачије.

За српске аналитичаре, политика се умешала како би пресуда била овако срочена, а за муслиманске како би казна била ублажена. У Сарајеву су више очекивали од целог овог процеса, а потврђивање кривице по свим тачкама оптужнице требало је да послужи као окидач за тражење укидања Републике Српске. Јер, тада би се могло говорити како су „геноцидне намере“ постојале за територију целе Српске (уз Сребреницу би то било пресуђено за укупно осам општина), па би теза о српском ентиненту као „геноцидној творевини“ била одрживија. Овако, маневарски простор за очување Републике Српске је остао шири.

Али за то што су околности овакве какве јесу не треба тражити неке „скривене разлоге“. Није својом пресудом Хаг желео да сачува Српску, нити да због политичких разлога ублажи пресуду Радовану Караџићу. Већ једноставно, више од овога написаног у пресуди није могао да исконструише.

A и ово је много.

Чланак Радован и опстанак Српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Уколико би Велика Британија напустила ЕУ, Шкотска би то искористила да стекне независност, упозорио је бивши британски премијер Тони Блер.

Он је за француски „Радио Европа 1“ рекао да је веома забринут због предстојећег референдума о изласку Велике Британије из Уније.

„Уколико Уједињено Краљевство напусти Европу, Шкотска ће гласати да напусти Уједињено Краљевство“, сматра Блер.

Он је додао да ЕУ пружа стратешке и економске користи и да служи као „тампон“ за нестабилна тржишта као што су, како је рекао, индијско и кинеско тржиште.

Блер је изразио наду да ће актуелни британски премијер Дејвид Камерон обезбедити подршку захтевима за реформу односа са ЕУ, као и да ће гласачко тело у Уједињеном Краљевству изабрати да остане у Унији.

Он је, такође, оценио да су преговори о односу Велике Британије са ЕУ прилика за Европу да спроведе неопходне реформе.

Лидер Шкотске националне странке Никола Стурџен раније је најавила да ће њена партија тражити да се одржи други референдум уколико Велика Британија одлучи да напусти Унију.

Чланак БЛЕР: Излазак Британије из ЕУ шлагворт за отцепљење Шкотске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Британска политика према Балкану и посебно Србији, увек је била прожета лицемерјем, силом и бескрупулозношћу.

Вест да је британска „независна“ истрага закључила да је убиство Александра Литвињенка наручио лично Владимир Путин не треба да чуди. Чуди једино то што је за тај закључак било потребно толико времена. Међутим, привид независности треба одржати, а са друге стране, одлуку треба пласирати у правом политичком тренутку.

Предрасуде и уврежена мишљења које у Британији гаје према Русији и Русима тешко је разбити. Русија је у очима Британаца увек била ледена пустиња којом владају деспоти. Ништа боље не мисле ни о Србији. Наравно то није записано у књигама, већ у поступцима.

Чини се, судећи по поступцима, да Британци имају посебан пик на Србе и Русе. То је рекао и Емир Кустурица на прослави годишњице СНС–а британском амбасадору у Србији Денису Кифу у лице, па је он увређено напустио скуп.

Историја британског мешања у унутрашња питања балканских народа је дуга и није нимало позитивна. Српски народ је највише од свих балканских народа осетио британски бич на својим плећима.

Британске поруке биле су сурове и бескрупулозне, лицемерне и подле, али увек јасне. Било је тако на албанској обали 1915, када су српски војници, вољом британских политичара, остављени да помру од глади (срећом, спасио их је руски цар); било је тако и 27. марта 1941, када је група југословенских официра, плаћена британским новцем организовала пуч; било је тако и на Васкрс 1944. године, када је англо–америчка авијација бомбардовала српске градове и разорила их више него немачки Луфтвафе три године раније. Кад год је српски народ покушао да се супротстави британским циљевима на Балкану био је кажњен.

Ни после распада Југославије, а ни после 5. октобра, српски народ није био поштеђен порука из Лондона. Српски премијер Зоран Ђинђић убијен је када је направио заокрет у својој политици према Западу, а као једног од актера тог злочина британски медији помињу Ентонија Монктона, тајанственог службеника британске обавештајне службе са дугогодишњим стажом на Балкану.

Последње видљиво мешање Британаца у српске послове је британска резолуција у Савету безбедности Уједињених нација о Сребреници. Још нисмо добили поруку због одбијања да признамо да смо геноцидан народ, али треба је очекивати, пре или касније.

Зашто је тако, можда је најбоље објаснио Емир Кустурица рекавши да су „Британци још од времена Османлија Србе сматрали ’балканским Русима‘“. У дипломатској терминологији то би могло значити да Срби стоје као препрека остваривању британских циљева, исто као и Руси. Са тим што је Русија тврд орах, па се кола често ломе на — Србији.

Чланак БРИТАНСКА ПОЛИТИКА ПРЕМА СРБИЈИ: Прожета лицемерјем, силом и бескрупулозношћу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Либијски лидер Моамер Гадафи упозоравао је бившег премијера Велике Британије Тонија Блера на претњу од исламистичког екстремизма за Европу, испоставило се на основу тумачења телефонских разговора двојице политичара, које је у четвртак објавио Комитет за иностране послове Парламента Велике Британије, пише Телеграф.

Гадафи је објашњавао Блеру 25. фебруара 2011. године, када су у Либији већ избили нереди, да покушава да заштити земљу од бораца Ал Каиде.

„Не нападамо ми њих, него они нас. Хоћу да вам кажем истину. Ова ситуација није тако компликована, све је једноставно: у Северној Африци су се појавили огранци организације Ал Каида. Огранци у Либији су слични онима који су били у Америци уочи 11. септембра“, рекао је Гадафи.

„Они (џихадисти) су набавили оружје и утерују људима страх у кости. Људи не могу да излазе из кућа… Али нико не представља реалну слику, овде нема страних дописника. Молили смо све светске репортере да дођу и да виде истину. То су наоружане банде… С њима нема договора“, додао је Гадафи.

Према његовим речима, циљ терориста био је успостављање контроле над Средоземљем и потом напад на Европу.

Блер је на то одговорио да је неопходно пронаћи мирно решење за ту ситуацију.

Три недеље после овог разговора коалиција западних земаља, у којој је била и Велика Британија, почела је да бомбардује Либију како би свргнула Моамера Гадафија, пише Телеграф.

Лист наводи да је Тони Блер два пута звао телефоном Гадафија покушавајући да га наговори да напусти Либију.

„Упозорења Гадафија су се, изгледа, обистинила“, пише у чланку. „После његовог свргавања Либија је доживела потпуни крах, а грађански рат и даље траје. Многе територије контролишу исламистички екстремисти, повезани с ДАЕШ-ом (такозвана Исламска држава). Терористи које је ДАЕШ послао у Француску у новембру су извршили терористичке нападе у Паризу“, пише лист.

Председник Комитета за иностране послове Криспин Блант изјавио је да ће овај комитет у оквиру истраге о догађајима у Либији размотрити „пророчко упозорење“ Гадафија.

Према његовим речима, сведочанства којима Комитет располаже у овом тренутку говоре о томе да су „западни политичари били мање проницљиви од Гадафија у вези с ризицима интервенције како за либијски народ, тако и за интересе Запада“.

Чланак ПРЕДВИДЕО: Гадафијево „пророчко упозорење“ се потврдило се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши британски премијер Тони Блер изјавио је да му је жао због „грешака“ направљених у инвазији под вођством САД на Ирак 2003. године.

Он је истакао да не жали због свргавања с власти ирачког предсједника Садама Хусеина.

„Могу да кажем да се извињавам због чињенице да су обавјештајни подаци које смо добили били нетачни, зато што, иако је Садам обимно користио хемијско оружје против свог народа и других, није постојао програм у облику у којем смо ми мислии да постоји“, изјавио је Блер.

САД и Велика Британија су рат против Ирака покренуле на основу информација да Садамов режим посједује оружје за масовно уништење које су се касније показале као нетачне.

Блер се, такође, извинио и за „неке од грешака у планирању и, наравно, нашу грешку у разумијевању шта ће се десити када се уклони режим“.

„Тешко ми је да се извиним за уклањање Садама. И данас мислим да је боље да он није тамо него да је тамо“, казао је Блер.

Бивши британски премијер је признао да „има елемената истине“ у мишљењу да је инвазија на Ирак 2003. основни узрок успона Исламске државе.

„Наравно, не можете рећи да ми који смо уклонили Садама 2003. не сносимо никакву одговорност за ситуацију у 2015. Али је такође важно схватити да би арапско прољеће које је почело 2011. такође имало тај утицај на Ирак данас, као и да се Исламска држава у ствари развила из своје базе у Сирији, а не у Ираку“, оцијенио је Блер у интервјуу за америчку мрежу Си-еН-еН.

Чланак ЛИЦЕМЕР: Блер „жали“ због грешака у рату у Ираку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Некадашњи премијер Велике Британије и лидер лабуриста Тони Блер био је веома близак са убијеним лидером Либије Муамером ел Гадафијем, са којим је имао уносну сарадњу. Сада се Блер налази пред истрагом владе своје земље усљед индиција да је покушао да упозори и спасе Гадафија прије него што је НАТО бомбардовао Либију и практично потписао смртну пресуду пуковнику.

У биографији Дејвида Камерона, чији је аутор сер Ентони Селдон, наводи се да је Тони Блер 2011. године контактирао „кључног Гадафијевог сарадника“ и упозорио га да је у току војна кампања да се дотадашњи лидер Либије свргне с власти, уз подршку САД и њених савезника.

У књизи се наводи да је Тони Блер чак назвао сједиште британске владе у Даунинг стриту 10 и рекао како „Гадафи жели договор са Британцима“. Премијер Дејвид Камерон, ипак, није прихватио ту понуду.
У Великој Британији је тренутно у току истрага о учешћу војске те земље у акцијама у Либији.

Надхим Захави, посланик конзервативаца у парламенту Велике Британије изјавио је да би „у јеку ових открића, Блер морао да иступи и открије јавности везе које је Британија имала са Либијом“.

Иако је у питању биографија Дејвида Камерона, Тони Блер је добио велики простор у њој, у којем је углавном спомињан у негативном контексту.

Селдон наводи да „Блер није имао петље да интервенише у Сирији, јер да јесте, ИСИС не би био овако моћан“. Ова теорија је, пак, крајње дискутабилна, нарочито имајући у виду да је све главне лидере Исламске државе током 2000-их финансирала САД, која своје акције реијтко када спроводи без помоћи Британаца. Циљ је био рушење сиријског режима, који никако не одговара њиховим спољнополитичким аспирацијама.

Године 2003. Тони Блер је у УН предложио резолуцију за укидање америчких санкција Либији. Британски медији писали су да је некадашњи премијер радио као савјетник Либијске инвестиционе управе, фонда који су основали Гадафијеви 2006. године и чија се вриједност процјењује на 70 милијарди долара. Баш у то вријеме, пуковников најконтроверзнији син Сеиф је изјавио да је Блер постао добар пријатељ породице Гадафи.

Људи блиски Гадафију, као и његов син Саиф ел-Ислам Гадафи, помињали су да им најмање двије државе, односно компаније из тих држава – Француске и Италије, дугују 200 милијарди америчких долара.

Љути због неплаћања дугова, Либијци су планирали да не обнове уговоре с компанијама који истичу 2012. године. Према неким гласинама, убијени либијски вођа тајно је изнио из Либије и у иностранству инвестирао више од 200 милијарди долара.

Данас, четири године након бруталног убиства пуковника Гадафија на улицама, Либија је у потпуном хаосу.

У земљи чије је кланове, илегалне милиције и племена Гадафи контролисао више од четири деценије, послије „увођења демократије“ баш ништа не функционише, а сви су на (нечијој) мети: на кратко и са јасном поруком отет је па убрзо ослобођен премијер Али Зејдан, амерички командоси су „опуштено“ упали у земљу и отели исламисту Абуа Анаса ел Либија, а амерички амбасадор је убијен.

Од „почетка револуције“ само у Бенгазију извршено је више од 70 политичких убистава… несташице воде и струје све су чешће, производња нафте вишеструко је умањена…У преводу, Либија је огрезла у неимаштини, крвавим сукобима и анархији, док је са Гадафијем ситуација била знатно другачија.

Чланак ИМАО УНОСНУ САРАДЊУ СА ПУКОВНИКОМ: Тони Блер покушао да „спаси“ Гадафија прије бомбардовања Либије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Само су Алфред Гузенбауер и Франко Фратини у саветничком тиму премијера Александра Вучића, док Доминик Строс Кан и Тони Блер нису више активни у тој улози – сазнају „Новости“.

Као могуће појачање помиње се и бивши немачки амбасадор у Београду Волфрам Мас, али нам наши извори преносе да његов ангажман још није договорен.

Према нашим информацијама, некадашњи аустријски државник Гузенбауер и италијански шеф диломатије Фратини и даље често долазе у Београд и својим сугестијама поспешују владине одлуке.

Они премијера и министре саветују у процесу европских интеграција, лобирају у Бриселу и европским метрополама за нашу земљу, организују састанке на разним нивоима са људима из ЕУ који су Србији веома битни у фази прикључивања ЕУ.

Како сазнајемо у Немањиној 11, Блеров програм „деливери јунит“ за ефикасније деловање министарстава, спроведен је у Влади, али сам бивши премијер Велике Британије више не учествује директно у њему.

Такође, ни некадашњи генерални директор ММF и економски стручњак Доминик Строс Кан, не посећује више кабинете српске Владе.

Било је најављено и да ће Лазар Крстић, по одласку са места министра финансија преузети саветодавну улогу у Немањиној 11, али се ни он од силаска с функције практично није појављивао у Београду.

Чланак БЛЕР СЕ НЕ ВРАЋА: Вучићу саветници само… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Бивши премијер Велике Британије Тони Блер одбио је да говори на Свјетском форуму у Стокхолму о глади зато што организатори нису жељели да му исплате астрономску цифру већу од 450.000 евра за двадесетоминутни наступ или 380 евра по секунди говора.

Према једном извору, прехрамбена компанија која је организовала форум одбила је Блера сматрајући да је „његова звијезда на заласку“, преноси британски лист „Индепендент“.

Али без обзира да ли је то тачно или не, многи вјерују да је погријешио што је тражио баснослован хонорар.

Након што је напустио Даунинг стрит Блер је у више наврата негирао наводе да је стекао лично богаство од 137 милиона евра, већ тврди да има више него скромних 27 милиона евра, наводи британски лист.

Чланак ПОМОЋ ГЛАДНИМА: Блер тражио 450.000 евра за 20-минутни говор се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Тони Блер има дозволу да под маском међународног преговарача Џеј Пи Моргану и себи лично обезбеђује милионе све док се клони Русије, тврде британски новинари.

Тони Блер је недавно у Шарм ел Шеику говорио о економском развоју Египта (Фото Ројтерс)

Американци су климнули главом Тонију Блеру, саветнику српске владе, да може да сарађује и са најрепресивнијим режимима на свету и зарађује милионе долара издајући се за међународног преговорача све док нема ништа са Владимиром Путином, тврди група британских новинара.

Бивши британски премијер у сукобу је интереса јер као специјални изасланик за Блиски исток склапа приватне послове, између осталог и са владама са којима би наводно требало да договора мир између Јевреја и Палестинаца, пише у управо објављеној књизи „Блер инк” (Blair Inc.). Блер, који је 1999. најватреније заговарао бомбардовање Србије, да би данас саветовао њеног премијера како да стиче поене у јавности и прави владу у влади („delivery units” или акционе тимове који ће радити оно што би већ требало да раде министарства), згрнуо је милионе долара када је напустио политику и посветио се бизнису. Како за амерички информативни сајт „Дејли бист” каже Дејвид Хенки, један од аутора књиге, Блер је знао како да у пословне сврхе искористи везе стечене у политици и позицију специјалног изасланика САД, ЕУ, УН и Русије за Блиски исток. Хенки, који је 20 година писао о Вестминстеру за „Гардијан” и који је 2012. проглашен за најбољег политичког новинара на Острву, открива да је Блерова грамзивост укорењена на изненађујућем месту – у зависти према Билу Клинтону.

„Узнемирен је што није постигао да годишње стиче сто милиона долара или колико већ Клинтон зарађује”, објашњава Хенки позивајући се на обавештајне изворе.

Клинтон по говору уме да наплати, како је јавио Си-Ен-Ен, и више од 13 милиона долара, док Блер „само” 300.000 долара. Скупље су и његове саветодавне услуге – после само једног уговора са Казахстаном инкасирао је 19 милиона долара.

Блер је као премијер водио ратове против Србије или Ирака да би им наводно донео слободу и демократију, а данас као саветодавац сарађује са Кувајтом, Абу Дабијем, Казахстаном и Египтом, за које Хјуман рајтс воч листом наводи да крше људска права и сламају слободу говора. Политички је платио то што је његов спин-доктор Аластер Кембел, баш онај који данас саветује пи-арове српске владе, измислио Садамово оружје за масовно уништење у досијеу о Ираку, оправдању за напад на Багдад. Ипак, финансијски му се исплатило ово „кићење” обавештајних података тако да одговарају ратним плановима Џорџа Буша јер је после окупације Ирака стекао симпатије у Кувајту, чији му емир даје послове вредне неколико милиона долара.

Одлично пролази и у Абу Дабију, где наводно одлази као представник дипломатског квартета за Палестину. Он је свега три дана месечно у Јерусалиму, одакле би као специјални изасланик требало да помаже палестинској економији и помирењу у региону. Не само да тамо није постигао никакав успех – што доказује и летошња разорна израелска офанзива на Газу – већ је дипломатски статус искористио да склапа уговоре у корист Џеј Пи Моргана, америчке инвестиционе компаније, која га годишње плаћа четири милиона долара. Блер је, преносе светски медији, убедио Израел и САД да 2009. дозволе да у Гази послује други мобилни оператер, „Ватанија”, клијент Џеј Пи Моргана. Други клијент исте банке, „Бритиш гас”, добио је „зелено светло” да вади гас недалеко од обале палестинске енклаве.

„Американци одобравају већину послова које Блер прихвата, укључујући и оне са земљама на Блиском истоку, и веома су задовољни његовим пословањем са Казахстаном, који се граничи са Русијом, али је наклоњен Западу. Али запазићете да Блер нема никаквих веза са Русијом. Американци би били веома узнемирени када би Блер саветовао некога ко је повезан са Путином”, каже Хенки.

Док не пронађе неки интерес у Москви, Блер ће у САД увек имати отворена врата. Биће му свеједно ако на председничким изборима следеће године победи Хилари Клинтон или Џеб Буш, двоје најјачих претендената, пошто је пријатељ обе породице. Управо му је Џорџ Буш и обезбедио посао специјалног изасланика. Међутим, „Фајненшел тајмс” је прошле недеље јавио да се Блер повлачи са тог места јер не жели да више слуша позиве да као јавна личност покаже своја примања.

Српску јавност сигурно збуњује како то да Уједињени Арапски Емирати плаћају бившег шефа Даунинг стрита да саветује Александра Вучића, али Блерови послови су и иначе прекривени велом тајном. Аутори „Блер инка” су са рачуновођама чешљали јавно доступне информације и сазнали да је структура Блерове империје намерно замршена – да „осам компанија пребацују новац једна другој, а неке од њих не морају да показују рачуне”, све са циљем да се заташка „ко плаћа све то”.

„Све то” је у случају Тонија Блера, према проценама британске штампе, негде око 90 милиона долара личног богатства.

Чланак ДА СЕ КЛОНИ РУСИЈЕ: Саветуј кога хоћеш, само не Путина се појављује прво на ИСКРА.

Режисер Емир Кустурица оцијенио је да се на Западу не дешава ништа ново, једино што нетрпељивост према Русима прераста у хистеричну мржњу, претвара се у фобију и достиже највишу тачку.

Кустурица у ауторском тексту за „Политику“ подсјећа да бивши генерал америчке војске Роберт Скејлс поручује преко америчке телевизије „Фокс њуз“ да у „Украјини треба убијати што више Руса“, док на годишњици ослобођења нацистичког логора Аушвица нема руског предсједника.

Уз преживјеле логораше, напомиње Кустурица, сједе /амерички режисер/ Стивен Спилберг, те предсједници република које су за вријеме Другог свјетског рата блиско сарађивале са Хитлером, а „пољски организатори су заборавили да позову Русе који су ослободили Аушвиц“.

Кустурица истиче да у случају Аушвица није у питању заборав, него фалсификат.

Он додаје да се у изјави америчког генерала Скејлса налази сада већ нескривена жеља и очигледна намјера Америке за уништењем Русије, која се раније прикривала под фирмом борбе против тоталитарног режима.

Кустурица наводи да је и ову идеју формално уоквирио Холивуд и да је реченица „Рашн шит Југослав идиот“ код америчке омладине формирана 90-их на холивудском закључку да су Руси криминалци, растурачи дроге и да је свијет у опасности.

Он подсјећа да је тих година „Си-Ен-Ен“ готово сваку вијест на простору Југославије, па чак и када су Хрвати срушили стари мост у Мостару, почињао реченицом да су Срби традиционални пријатељи Руса.

„И када нисмо чинили злочине и када јесмо, то је `Си-Ен-Ену` било исто. Због тога се не треба чудити како је неко ко је тада гледао филмове и слушао `Си-Ен-Ен`, видјевши Југословена рекао: Рашн шит Југослав идиот. Шта ли тај мисли или намјерава данас? Не смијем ни да помислим“, наводи Кустурица.

Он додаје да у Америци има пријатеља који су оштрији према Стејт департменту од пријатеља у Србији, а неки од њих уопште немају дилему да су Буш млађи и Буш старији, те Тони Блер, обични нацисти.

„Ко год да буде, само да мржња и бијес не добију шансу“, навео је Кустурица и подсјетио на причу писца Бориса Пастернака о томе како су Нијемци, Украјинке које су оженили, послали авионом у Њемачку, а када се авион дигао на 2.000 метара, копилот је отворио врата и једну по једну избацивао из летјелице.

Чланак КУСТУРИЦА: На Западу нетрпељивост према Русима прераста у хистеричну мржњу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости/Танјуг/АП

Бивши британски премијер Тони Блер могао би да буде смењен са места изасланика УН, САД, ЕУ и Русије за Блиски исток, пише Индепендент, а преноси Б92.

Према наводима британског медија, амерички званичници су Блера прогласили “ходајућом шалом“ и навели да Блер нема кредибилитет за обављање актуелне функције.

Квартет укључен у решавање спора између Израела и Палестине сматра да Блер не може да остане на функцији због својих амбиција да прошири пословне аранжмане, а уз то има и веома лоше односе са властима Палестине.

Позивајући се на добро упућене изворе, Индепендент наводи да би Блер ускоро могао да се састане са државним секретаром САД Џоном Керијем и шефицом дипломатије ЕУ Федериком Могерини, како би се решио његов статус.

“Он је био веома неуспешан у свом послу. Нема кредибилитет у том делу света“, изјава је неименованог дипломате коју је пренео Фајненшал тајмс.

Блер је наводно дошао у сукоб интереса пошто тесно сарађује са нафтном компанијом ПетроСауди, која је повезана са краљевском породицом у Саудијској Арабији, компанијом ЏејПиМорган и Мубадалом, инвестиционим фондом из Абу Дабија.

Уз то, Блер је изгубио поверење власти у Палестини, пошто је подржао рат у Ираку, а прошле године је прихватио да саветује председника Египта Абдела Фатаха ел-Сисија.

Чланак ЗВАНИЧНИЦИ САД: Тони Блер је ходајућа шала се појављује прво на ИСКРА.

Ако честите старице оставимо на миру и по страни, Блер је постао тема дана у Србији, бар за једно време. Власт је истрошила Гузенбауера, неуморног хедонисту Доминика Строс Кана и још неке модерне и демодиране саветнике.

Сама позиција саветника је вишеструко сумњива и неодређена, нејасна и конфузна. И за онога ко то има у себи па савете даје, и за примаоца савета, који би му, у најбољим околностима помогли да свој посао ради боље него што га ради. Чак боље него што уме.

Господа Кан и Гузенбауер су негде волшебно нестали, а и да су овде били би у сенци Тонија Блера, колонијалног првог министра, агресивног и скупог предавача, волшебног творца идеје о потреби да Европа одживи још једну етапу своје најгоре историје.

Да ли су Срби мајстори у забораву? Могуће, мада није сигурно. Пре ће бити да је наша национална великодушност важнија од злопамћења, ако већ смемо да се похвалимо, а да то не буде опште место.

На неки начин Тони Блер се вратио у Србију после шеснаест година, мада је овде, по неким подацима свраћао у међувремену. У марту 99. он је овде био симболично, као горљиви лобиста бомбардовања и кажњавања Србије а пре свега Срба. На страну политика Слободана Милошевића, обрачун са њим није морао нити смео да се отпочне и заврши преко леђа и глава невиних.

Више пута после 99. Блер је покушао да образложи своју улогу, тврдећи да је агресија на Србију била неизбежна и потребна, чак и ако је била илегална, и управо због тога.

Способност да брани своје милитарне ставове, који су одвели у злочин, уздигла је Блера до едукатора владајућих елита. Како је то могуће? Блер је верзија државника сумњиве биографије, који се увек креће за већом силом него што је има у поседу своје државе. Империјално доба је прошлост, викторијанска Британија само је симбол историје о краљевству у коме заласка сунца нема. Због немогућности да своју милитарност оствари средствима краљевине у којој је канцелар, Блер постаје сервилни епигон Вашингтона. Тачније, Вилијама Клинтона, чија је адмнистрација била принуђена да води бар један „еротски“ рат. Клинтонова фера са службеницом Моником Луински, морала је да буде заташкана сензацијом која надилази бизарну верзију дворске еротике.

Наравно да би било преслободно агресију НАТО образлагати Клинтоновом сексуалном брљивошћу, али у том смислу имао је савет и подршку Блера, уз уверење да ће НАТО стварно нестати ако поклекне под тврдоглавошћу једног банкарског чиновника, Слободана Милошевића.

Тим снова је био формиран, а он је незамислив без још једног ратног лешинара у виду волуминозне фигуре Мадлен Олбрајт, коју је чак један британски коментатор дефинисао као: „Одвратну милитантну креатуру, инертну према људским патњама, агресивно чудовиште у рату против Србије.“

Скоро да је све ово потпуно тачно, уз опаску да је Олбрајтова била нужан производ осовине Блер-Клинтон, катализатор најгорих агресивних идеја, актер несувислих образложења сваког злочина.

Ако је, дакле, Тони Блер имао тако ружну прошлост коју не признаје, чак сматра да је све што се догодило било нужно и неизбежно, како се тај човек уопште нашао у Србији? И на основу писања независних британских медија, његова агресивност према Србији била је скоро равна психопатским испадима генерала Веслија Кларка. Има сазнања да је пропагандна концепција, коју су образложили Кларк и портпарол НАТО-а Џејми Шеј, о нападима на цивиле „који би ослабили морал Србије“, управо Блерова „доктрина ужаса“, која је у оно време одбрањена застрашујућом, превентивном медијском агресијом.

Нема сумње да је однос грађана Србије према агресији из 99. пре свега емотиван. То је сасвим разумљиво, као што се може појмити и рационална еволуција у смеру „можемо да опростимо, али не и да заборавимо.“

То је тај неопходни сегмент великодушности који би морао да буде и у интересу Србије. Узмимо да нас те године није напао западни свет, него клика људи на власти, пројектованих да бране неугрожени престиж силе, и да у то уложе своје прикривене злочиначке импулсе. Тако се Запад нашао у сукобу своје цивилизације са својим варварством, а идеални политичко-милитанти бисексуалац за манакенство у оба смисла, био је и остао Тони Блер.

Коначно се такав човек нашао у Србији, и њене министре подучава о вештини владања, о начину управљања ресурсима и о свему што власт чини одрживом. Мисли се да он то ради „про боно“, то јест бесплатно, мада та околност престаје да буде важна. Да ли то значи да је Тони Блер еволуирао дотле да је постао пријатељ Србије, не мењајући свој ригидни, ратнички вредносни корпус? Ако је тако, са њим је све у реду, јер он не може да буде другачији. Али, шта се догађа нама? Прашина и коров остају на нашој историји, а њени озлоглашени творци нас уче како да напрвимо нову и бољу. Хоћемо ли научити?

Чланак Волите ли Блера? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Премијер Србије Александар Вучић рекао је да неки пут помисли како проблем Србије нису ни њена прошлост, нити њена садашњост, већ да му се чини да је проблем свако одсуство жеље да се оде у будућност.

„Будућност је превише неизвесна, захтева превише труда, зависи од нас самих, тражи да јој посветимо и време и рад, једном речју превише је захтевна, бар за нас“, навео је Вучић у ауторском тексту „Мој одговор Њима“ у листу „Блиц“.

Зато и данас ова влада, без обзира на приче о томе да је свеприсутна, да све контролише и да утиче на ама баш све у друштрву и држави, нема подршку тог истог друштва или бар њеног најелитнијег дела у ономе што је основ сваке будућности, рекао је премијер и додао: „Осуђени смо на то да сањамо сами“.

Према његовим речима, рад није идеологија, много тражи од свакога од нас и зато је јесте лакше бавити се се неким другим.

„Па када дође Владимир Путин – аха, продали су се Русима. Одустали су од Европе и угрозили будућност модерне Србије. Када дође Тони Блер – аха, улазимо у НАТО, или причамо о медијским манипулацијама. Ваљда знају шта би они радили, о чему би они разговарали“, навео је Вучић.

„И коме да објасниш да су теме, са Путином, биле реформе и инвестиције, дакле рад, и да је основна тема са Блером била ефикасност, опет у раду. И да је основна тема са Европом – рад, и да са Кином, Азербејџаном, Уједињеним Емиратима…опет разговарамо – о раду“, рекао је премијер.

Он је нагласио да део Србије, „уједињен у својим суманутим идеологијама, живи од прича“. „Храни се њима, навучена је на њих више него на било који порок који се може замислити“.

Зато се данас, сматра премијер, нико и не бави резултатима ове владе, нити и једном бројком која говори о томе да је то, што смо радили, дало резултате.

„То признања долазе из света, и то оног његовог највреднијег и најразвијенијег дела“, истакао је Вучић.

„Важније је, бар према насловима у новинама, украјински сценарио (о том сценарију говорио је само један од лидера бившег режима), и Путинов удар на Србију, и то што ћемо, сигурно, поново бити поплављени, и то што 300.000 Срба размишља о самоубиству…“, навео је Вучић.

„И зато свим беспосленим тероретичарима заваре још једном да поновим. Ова земља, под овом владом, наставиће да разговара и са Русима, Американцима, Кинезима, Арапима, Немцима, Бугарима, па ако треба и са ванземаљцима – о само једној ствари. О раду“, рекао је он.

„Добили смо мандат да будемо мрави. А цврчци…они су, плашим се, отпевали, баш на тим последњим изборима. Неће више бити такве Србије. Без обзира на то колико се трудили, уједињени идеолози, да је врате, и без обзира на сву помоћ коју имају кроз пророчко штампање и емитовање разних катастрофа“, рекао је Вучић.

Ова земља се, нагласио је премијер, ипак одлучила на нешто друго, „за онај сценарио у којем ће много више од 300.000 људи да ради“.

„Ја бар радим на томе. Сваког дана. Наставићу и неће ме зауставити“, поручио је премијер Вучић у ауторском тексту за лист „Блиц“.

Чланак ВУЧИЋ: Део Србије уједињен је у својим суманутим идеологијама, живи од прича се појављује прво на ИСКРА.

Кренимо редом, дакле наопако – како то у Србији најприродније функционише:

Дакле, Тонија Блера ангажовала је српска влада 1999. године да је посаветује мало, али како најбоље зна и уме; онда је Тони Блер под притиском НАТО алијансе, а кажу као послушна Клинтонова пудлица, једнострано раскинуо уговор са српском владом и почео да бомбардује Југославију, а понајвише Србију, што својим, британским, што авионима остатка алијансе; након дводеценијске истраге, са осталим злочинцима осуђен је у одсуству на 20 година затвора; након црвене интерполове потернице – прекјуче је изручен Србији на издржавање казне…

Не иде ово овако…

Обрнуто је у Србији: Тони Блер је прво бомбардовао војне и цивилне циљеве у Србији, дакле – истоварао бомбе готово насумце, заиста му је суђено и пресуђено у одсуству на 20 година затвора, а онда га је ДОС аболирао, па се сусретао и са Зораном Ђинђићем и са Борисом Тадићем, да би га Александар Вучић ангажовао за саветника Владе Србије.

’Ајд, сад!

Нису њега Вучић и дружина ангажовали да их саветује, него да га намаме и скембају у затвор! Прво га представили у згради Владе, сликали се, као, под заставама Србије и Велике Британије да не посумња, а онда га перфидно одвели у Клуб посланика на Дедињу ”на бесплатан разговор и кафу”, одакле је требало да му се изгуби сваки траг… Већ било спремљено саопштење са оном насмејаном сликом Вучића и Блера и текст: ми смо га, видите, лепо дочекали, попили кафицу и испратили, шта је после било, не знамо… А да превејани Блер не би посумњао, у пратњи су му били Зорана Михаиловић, Иван Тасовац, Никола Селаковић, Душан Вујовић, Златибор Лончар, Кори Удовички, Жељко Сертић, Александар Вулин и Синиша Мали, иако није министар. Све први позив! Побројане је камера, после неких сат времена, снимила како, један по један излазе из Клуба, ко на састанак, ко тетки да да лек… И – таман када је Блер остао сам са конобарима који су били преобучени специјалци, он им утекне кроз кухињска врата испред којих су га чекали црни џипови са британским заставама! Побеже!

Извуче се кроз ”врата за нужду” – енглески педерски испрдак, алијас Тони Блер! Да, тако га је назвао Војислав Шешељ у наслову своје књиге којој је (сада овај кримић добија на заплету!) рецензент био – Александар Вучић: ”Потпуно је свеједно (то што Блера назива педерским испрдком, прим.аут.), он (Шешељ) њима показује како му ништа не значе, а како много чине против слободе човечанства, против свих народа на кугли земаљској. Покажите ми неког ко је толико храбар да то учини? Покажите на кугли земаљској ако га има!?”

На страну и то, али ко је извршио тако килав избор министар задужених да наватају Блера? Шта је било са осталима? Други, трећи позив?… Где су били? Како је то могло проћи без Веље Илића, када је добро позната његова намеравана жртва ”да натакари Олбрајтову” и освети се за све бомбе? Шта је тек Блеру могао да уради, у светлу Шешељеве дефиниције! Не, он се тог дана осетио (зап)остављеним од премијера који га није водио ни у Македонију ни у Словенију, па је накнаду за душевну бол пронашао дајући интервју ”Политици” где је на последње питање новинара – ”Чули смо да је Алистер Кембел, спин доктор Тонија Блера, одржао предавање министрима. Јесте ли чули нешто корисно од њега?” – Веља одговорио: – Мени никакво предавање није држао.

Можда је премијер министре поделио по групама, због квалитетнијег рада. Ено, Вулин је већ нешто научио, па је само дан после Блеровог предавања научено и демонстрирао, јавно коментаришући ђаковичку оптужницу против 17 Срба и црвене интерполове потернице: – Србија неће дозволити да се злочинци прогласе жртвама!

Осим Блера, ваљда.

То што је тек научио Вулин, никада није заборавио Небојша Крстић, па је брже-боље, колико сутрадан,  јавно похвалио Александра Вучића што је ангажовао Блера јер, забога, ”и Ђинђић и Тадић су били са њим”. Вучић би комотно могао да му одговори – ”Крле, живота ти, иди мало саветуј и подржи Николића, председник државе је твој формат…”

Шалу на једну страну, а Вулина на другу, вређа се када га назову шалом, ништа од претходног не мора се проверавати на полиграфу, али радо би на ту луду справу прикључио Владимира Лепјохина, новинара Агенције РИА Новости, који је у тексту под насловом ”Тони Блер у Србији спрема неку крупну геополитичку игру против воље САД”, написао и ово:

”По мишљењу руског економисте Михаила Хазина, иза леђа Блерове компаније стоје најкрупније транснационалне банке које се обично сврставају у групу ”ротшилдових”, а те банке воде закулисну борбу са америчким елитама за сфере утицаја и реализују низ глобалних пројеката алтернативних, на пример, пројектима америчких компанија са добијањем нафте из шкриљаца.

Управо у интересу таквог светског играча, Тони Блер је током неколико година саветовао, на пример, руководство независног Казахстана.

Услуге компаније Тонија Блера зато су усмерене пре свега на обезбеђивање контаката влада земаља у развоју (и земаља које то могу да плате – таквих као што су Казахстан, Катар, Уједињени Арапски Емирати и других) – са потенцијалним (није обавезно да буду амерички, чак су пре неамерички) инвеститорима који су – ако се држимо верзије Михаила Хазина – са групом водећих транснационалних банака (кинеских и арапских, поред осталих) које су у стању да донесу одлуке не обазирући се на позиције Стејт департмнта.

Није искључено да ће управо конзорцијум не евроамеричких него евро-кинеских компанија и банака – након избацивања из Европе руског пројекта Јужни ток – постати основни инвеститор градње гасовода од Турске до Србије и Мађарске преко Грчке и Макадоније.

Све у свему, ако је компанија Тонија Блера показала интерес за Србију – то значи да се поводом те земље спрема нека крупна геополитичка игра, алтернативна овој коју сада воде САД. Самим тим, ако је влада Александра Вучића, са своје стране, показала интерес за услуге компаније Тонија Блера – то значи да се руководство Србије укључило у прилично суптилну и професионалну игру за учвршћивање својих суверених позиција у светској економији, као што је то у своје време урадио председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.

Хоће ли Вучићевој влади поћи за руком та суптилна игра – показаће време. Независно од тога, већ сада се може рећи да је руководство Србије за главу професионалније од влада целог низа европских земаља (Бугарске, БиХ, Румуније, Грчке, Балтичких држава, Украјине и сл.) које су запале у зависност од евробирократије и америчких компанија које су поменуте земље већ довеле или их воде ка губитку националног суверенитета и економском пропадању. Надајмо се да се то неће догодити и Србији.” – пише Лепјохин.

Етo ти сад!

Тони Блер  ће помоћи Србији да не изгуби национални суверенитет, да добије гасовод  и сачуваће је од економског пропадања!

Ако Вучић ”гађа” овако висок циљ, зашто му је, онда, требала онако траљава епизода у Клубу посланика?

А Лепјохин, због тврдње да ће Блер сачувати наш национални и економски суверенитет,  а и због тога што ми је упропастио концепт овог текста – њега одмах прикључити на полиграф.

Добро, и Вулина, да се не увреди што њему верујемо.

Чланак БЛЕФИРАЊЕ СА БЛЕРОМ ИЛИ БЛАМАЖА се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Бивши премијер Велике Британије Тони Блер одржао је данас једносатно предавање појединим министрима и њиховим сарадницима у Клубу посланика у Београду, јавља Б92.

Како наводи та телевизија, Блер је присутнима објашњавао стратегију политичког деловања и односе с јавношћу, као и начин на који би требало да комуницирају са медијима.

Предавању је присуствовао и градоначелник Београда Синиша Мали.

Блер је, како наводи Б92, саветовао министре и њихове сараднике да се за време свог мандата фокусирају на три или четири главне теме и да њих решавају.

Чланак Б92: Тони Блер одржао у Београду предавање српским министрима се појављује прво на ИСКРА.