Фото: РТРС

Два страна држављанина, која су ухапшена у Новом Пазару, у својим земљама евидентирана су као посебно опасне особе повезане са терористичким организацијама.

Ухапшени су македонски и шведски држављани. Они су праћени од тренутка када су из Македоније ушли у Србију, пишу „Вечерње новости“.

Они су ухапшени јуче, а полицијским инспекторима су рекли да су у Србију дошли да би „обишли пријатеље“.

Чланак НОВИ ПАЗАР: Ухапшена лица повезана са тероризмом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Ова „непостојећа“ терористичка организација тренутно броји око 40.000 људи, од чега је 10.000 увек „са прстом на обарачу“. Разлог зашто ОВК није мртав је прилично приземан — Западу треба реметилачки фактор у Европи ради контроле и заштите својих политичких и других циљева.

Ове године 22. јуна биће обележено 17 година откад су албански терористи 1998. године организовали и отели осам белаћевачких рудара. Званично су киднаповања од стране ОВК почела месец дана раније — 17. маја, када је отет возач у руднику Белаћевац Жарко Спасић.

Ослободилачка војска Косова (ОВК), која се скоро две године (1997-1999) крајем деведесетих водила као терористичка организација у Америци, ни до данас није расформирана, а ни трансформисана, како је предвиђено Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

„Спавачи“ ОВК, они који нису обухваћени Косовским безбедносним корпусом, према подацима безбедносних служби са ових простора, спремни су да у сваком тренутку изазову проблем или инцидент сличан ономе који се недавно десио у Куманову. Колико тачно броји „подмладак“ који се обучава у малим групицама (највише 20 људи) у војним камповима махом смештеним у подручју Урошевца, Дренице и Ђаковице на Космету, али и у Албанији, Македонији и на југу Србије — не зна се.

Процењује се да има око 10.000 оних „са оружјем на готовс“. Овомe треба додати и 30.000 оних који су у сваком моменту спремни да им се прикључе и који, према проценама, рaсполажу савременим оружјем, које добијају од Британаца и Американца.

Логистика смештена у иностранству

Логистика је смештена на релацији Вашингтон — Тирана — Цирих, преко Косова. Према тврдњама упућених, ове мале војне базе споља и не личе на војне кампове, већ више на фабрике или индустријска постројења. Новац и обуку, осим од старијих чланова ОВК, као и деведесетих када се ова терористичка група и приказала свету (1995. први пут јавно преузела одговорност за убијање Срба и Албанаца наклоњених Србији на Космету) добија из албанске дијаспоре, која опет финансије прикупља преко америчке владе. Као и онда, припадници ОВК у својим редовима имају људе из ЦИА и саветнике из окружења организације Осаме бин Ладена. (Мухамед ел Завахири, брат Ајмана ел Завахирија, тадашњи војни саветник Осаме бин Ладена, обучавао је јединице ОВК на Космету).

Управо ови подаци казују да ОВК има већи циљ од оствареног — рушења режима Милошевића и сецесије Косова.

Познаваоци тврде да ОВК неће нестати са ових подручја све док не остваре план „Велике Албаније“, да прави герилски рат са њима тек предстоји. Посебан моменат на који се скреће пажња је тај што се не дозвољава да ОВК постане прошлост „величањем улоге њених припадника“, коришћењем психолошке тактике.

Само на Косову налази се десетак што већих што мањих меморијалних центра посвећених палим припадницима ОВК. Споменици Адему Јашарију (убијен 1998, наследио га Хашим Тачи) и Захирији Пајазитију (погинуо код Подујева 1997) — првим ратним командантима ОВК на Косову, могу се видети не само у Приштини, већ и ван Косова, у свим албанским срединама у окружењу. На Косову нема већег града који нема улицу или трг са именом неког од палих бораца ОВК.

Амерички окидач за Европу

Реч ветерана ове организације на Косову има већу тежину од било које власти. То знају и међународни представници и косовске власти. Уосталом, неколико бивших лидера ОВК је и данас у косовским институцијама — нама најпознатији су Рамуш Харадинај и Хашим Тачи, али има и много других са мање звучним именима.

Разлог зашто ОВК није мртав је прилично приземан — Западу треба реметилачки фактор ради контроле одређене средине, то јест за заштиту својих циљева.

Оно што Западу (Европи) не треба, а што је све извесније, то су превише блиски односи са исламским фундаменталистима. Стручњаци тврде да то ствара поприличан проблем на релацији ЕУ — Америка, јер Европа не жели тероризам на свом тлу. С друге стране, упућени кажу да Америка управо на овај начин држи у шаци не само Балкан, већ целу Европу.

Од почетка 1995. године до краја 1998. године албанске терористичке групе извршиле су укупно 1.845 оружаних напада на Космету.

Чланак 10.000 ТЕРОРИСТА С ПРСТОМ НА ОБАРАЧУ: ОВК чека свој тренутак с оружјем на готовс се појављује прво на ИСКРА.