(Тереза Меј) Фото: intermagazin.rs

„План Б“ о „брегзиту“ који је Британска премијерка Тереза Меј требало да представи у Парламенту практично не постоји! Мејова је одбацила позиве да одложи излазак Британије из ЕУ и поручила да ће се још више залагати да Парламент одобри закон о „разводу“ од Уније.

Премијерка је посланицима поручила да би требало да прихвате споразум који је њена Влада договорила с Бриселом. Алтернатива томе је заустављање процедуре која је покренута активирањем Члана 50 Европског споразума, а то значи останак у ЕУ.

А то је, како је већ раније рекла, превара британских бирача који су на референдуму 2016. године одлучили да земља напусти ЕУ.

Постоји још једна могућност, а то је продужење рока трајања Члана 50, али то не би значило да се искључује излазак без споразума. Само се одуговлачи с доношењем коначне одлуке.

Мејова је изјавила да ЕУ не би прихватила продужење Члана 50 чисто продужења ради и потврдила да се она противи таквом сценарију.

Кад је реч о другом референдуму, премијерка је рекла је да би такав корак значио поткопавање поверења у политику, чиме би се додатно поткопала социјална кохезија.

„Не мислим да постоји подршка за други референдум“, изјавила је Мејова пред Парламентом, додајући како очекује да ће заступници одбацити такав захтев.

Европска унија поручује да неће бити нових разговора о споразуму о повлачењу Британије из ЕУ, подсећа АП.

Британски посланици одбили су прошле недеље споразум о „брегзиту“ који је предложила Мејова. Она се тад суочила и са захтевом да закључно с данашњим даном изнесе „План Б“.

Дебата о том плану и алтернативним плановима које су предложили посланици биће одржана 29. јануара у Парламенту.

Чланак ОБРТ У БРИТАНСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: „План Б“ за „Брегзит“ није ни постојао се појављује прво на ИСКРА.

Тереза Меј (фото: © REUTERS/ Kevin Coombs)

Уједињено Краљевство се придружило војној операцији у Сирији, не да би задовољило америчке власти, него на основу својих националних интереса, саопштила је британски премијер Тереза Меј, преносе РИА Новости.

„Ми нисмо испуњавали налоге Америке, него своје националне интересе. Сматрали смо да је то правилно, а не да би се придружили захтевима председника Трампа“, рекла је Мејова, говорећи у Парламенту.

Она је такође објаснила зашто није укључила Парламент у дискусију о војном нападу на Сирију. Према њеним речима, иницијално су планирани прецизни напади, а не операција великог обима, тако да је Влада могла деловати независно од посланика. Истовремено, она је рекла да се парламент треба информисати о томе шта се догађа, те да је због тога дошла.

Истовремено, представници опозиције одбили су да подрже премијера и затражили од ње да пружи потпуну правну оправданост ракетног напада.

Према речима лидера лабуриста Џереми Корбина, акције шефа Владе показују да је она одговорна „не британском парламенту, већ америчком председнику“.

Чланак МЕЈОВА: Напали смо Сирију због националних интереса, а не због Трампа се појављује прво на ИСКРА.

Британски војници излазе из војног авиона (Фото: Sputnik/ REUTERS/ Ints Kalnins)

Британска премијерка Тереза Меј спремна је да дозволи да Велика Британија учествује у ваздушним нападима у Сирији, преносе медији.

Тереза Меј „изгледа да је спремна“ да се придружи војној акцији у Сирији без одобрења парламента, коју разматрају Сједињене Америчке Државе и коалиционе снаге, преноси Би-Би-Си позивајући се на изворе упознате са ситуацијом.

Извори наводе да је Мејова сматра да је потребно да се хитно поступа. Осим тога, она не жели да одлаже одлуку америчког председника Доналда Трампа и настоји да избегне опструкцију изазвану процедуром одобравања парламента.

Раније данас лидер Лабористичке странке Џереми Корбин је захтевао да се одржи гласање у парламенту како би се дало зелено светло потенцијалном војном нападу на Сирију, пренео је „Скај њуз“. Корбин је позвао Мејову да „позове све земље, укључујући САД и Русију, као и суседне државе, за сто у Женеви како би се дошло до политичког решења“.

Амерички председник Доналд Трамп је данас на написао на Твитеру да би Русија требало да буде спремна да обара ракете лансиране на Сирију, а ракете ће бити „добре, нове и ’паметне‘“.

Раније је Запад оптужио Дамаск за хемијски напад у сиријски град Дума у Источној Гути. Москва је одбацила информације о хлорној бомби коју је наводно бацила сиријска војска. Министарство спољних послова Русије саопштило је да је циљ ових клевета о употреби отровних материја од стране сиријских владиних трупа, заштита терориста и правдање евентуалних спољних војних напада.

Чланак ТЕРЕЗА МЕЈ ПРЕЛОМИЛА: Британци спремни за војну интервенцију у Сирији се појављује прво на ИСКРА.

Тереза Меј (фото: © REUTERS/ Kevin Coombs)

Министри спољних послова ЕУ размотриће додатне мјере против Русије до јуна, рекао је портпарол британског премијера Терезе Меј након масовног протјеривања руских дипломата из 18 земаља.

„Од министара спољних послова затражено је да размотре да ли постоје додатне мјере, можда шире, које је потребно предузети и да о томе обавијесте ЕУ до наредног састанка министара у јуну“, рекао је портпарол новинарима.

Одлуке о протјеривању услиједиле су након што је Москва оптужена за умијешаност у тровање нервним агенсом некадашњег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове кћерке у енглеском граду Солсберију 4. марта.

Москва је одбацила оптужбе.

Чланак МЕЈОВА НЕ ОДСТУПА: „Министри да размисле и о другим мјерама против Русије“ се појављује прво на ИСКРА.

Крег Мареј (Фото: Sputnik/ AFP 2018/ CARL COURT)

Тереза Меј инсистира на својим неутемељеним изјавама да је Москва одговорна за тровање бившег двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља. Поводом свих оптужби и мера које су уследиле, Спутњик је разговарао са бившим британским амбасадором у Узбекистану Крегом Џоном Мaрејем, како би чуо његово мишљење у вези са том „токсичном“ причом.

Шта мислите о тону и начину на који Тереза Меј и британске власти представљају својим грађанима и светској јавности случај Скрипаљ?

— Реакција званичног Лондона напросто фасцинира. Ако Тереза Меј искрено верује да је Скрипаљ жртва руских власти, у том случају је њена реакција неадекватна, јер послати кућама 23 дипломата неће нанети никакву штету. Дипломате нису пресудно битни чиниоци друштва. Тако да је то потпуно неуобичајен гест имајући у виду да она даје изузетно оштре изјаве и истовремено прави некакве претпоставке. Укупно гледано, такво понашање је прилично отужно.

Другим речима, чуди Вас понашање британских власти?

— Британске власти су од самог почетка ставиле до знања да имају намеру да оптужују Русију, без обзира на доказе, за које до сада не можемо рећи да су јасни и убедљиви.

Пре само две године шеф истраживања у лабораторији Портон Даун је објавио научни материјал у којем се говори да је гас „новичок“ био успешно физички синтетизован. Такође, у овом тексту се говори да Организација за забрану употребе хемијског оружја никада није забранила употребу тог гаса, јер није било доказа да је он икада заиста физички постојао, већ је постојао само као теоретска концепција. Сада Влада Велике Британије тврди да је отровни гас нађен на основу његових компоненти, које према писањима британског стручњака никада нису ни постојале.

Како ће се оптужбе Терезе Меј одразити на односе Британије и Русије?

— Као што знате, пре неког времена почела је кампања ширења русофобије и оптужби на рачун Москве за наводно мешање у америчку предизборну кампању. Русофобија иде на руку војној и шпијунској индустрији.

Све што се тиче шпијунаже и система безбедности, они су предмет интересовања крупне индустрије. Стотине, па и хиљаде обавештајаца су на платним списковима МИ5 и МИ6. Буџет војне лабораторије Портон Даун је повећан за 85 милиона фунти у вези са оптужбама на рачун Москве. Посланици Конзервативне партије су тражили драстично повећање давања за куповину оружја. Тако да сами видите коме је русофобија од користи.

Такође, постоје наде да ће играма у парламенту противници успети да се реше Џеремија Корбина. Људи који су сада на власти у Британији имају јако лош однос према Русији, као што су га имали и раније. Прича са Скрипаљем неће значајно погоршати односе између Британије и Русије, већ ће све остати као и до сада.

Чланак БИВШИ БРИТАНСКИ АМБАСАДОР: „Новичок“ закуван у британској војној лабораторији се појављује прво на ИСКРА.

(Шпијунирање) Фото: AFP

Ени Мешон, која је раније радила као официр у МИ 5; британској служби безбједности, у интервјуу за Спутњик оцијенила је да је изјава Терезе Меј више инсинуација, него чврсто провјерена тврдња о кривцу за тровање бившег шпијуна и његов кћери у Британији.

„Збуњена сам! Говорим од самог почетка да постоје три момента које је у старту требало да утврде полиција и обавејштајне службе. Прво, да нађу свједоке и провјере све снимке са безбједносних камера. Друго, да направе анализу коју су изгледа ипак у међувремену урадили, и треће и најважније, да утврде мотив овог тровања. Знате, он је шпијунирао за МИ 5 и био је ухваћен на дјелу у Русији. Њега су осудили и послали у затвор. Затим су га помиловали и послали у Британију уз услов да га надгледа МИ 6. До тога је дошло током размјене шпијуна између двије земље 2010. године. Тако да, имајући у виду све ово, он је свакако морао све што је знао да каже и руској страни, али и британској. Зато то што му се десило, не би требало сагледавати само у контексту његове прошлости, већ и могуће умјешаности криминалног подземља“ наглашава Мешон.

Она истиче да су британске власти тачно установили састав средства којим су били отровани Скрипаљ и његова кћерка. Међутим, према њеним ријечима, то не значи да су рецепт за справљање убојитог гаса од двије компоненте знали само Руси, јер по цијелом свијету имате „прелетаче“, постоје бегунци из обавјештајних и других служби који су могли да дођу до формуле за отров који је кориштен.

Чланак ЕНИ МЕШОН, БИВШИ АГЕНТ МИ5: Меј се у оптужбама према Русији користи инсинуацијама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2018/ Alexander NEMENOV

Велика Британија ће протерати 23 руских дипломата због случаја Скрипаљ, саопштила је премијерка те земље Тереза Меј у Парламенту.

Како се наводи, руским дипломатама је дат рок од недељу дана да напусте земљу. То је највећа мера такве врсте у последњих 30 година.

Мејова је додала да ће та мера „поткопати делатност руских обавештајних служби“ у Британији у наредном периоду.

Британија прекида све билатералне контакте са Русијом и повлачи позив руском министру Сергеју Лаврову да посети Лондон.

„Због случаја Скрипаљ Лондон ће појачати контролу приватних авиона и провере на царини“, саопштила је Мејова.

Међу мерама против Русије које је британска премијерка саопштила налази се и она да високи званичници земље и чланови краљевске породице неће присуствовати Светском првенству у фудбалу које се одржава у Русији овог лета.

Она сматра да потпуни прекид дијалога између Русије и Велике Британије није у националном интересу земље.

„Велика Британија ће замрзнути рачуне Русији, ако пронађе доказе да они могу представљати претњу животу и имовини британских грађана“, рекла је она.

Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија пронађени су онесвешћени 4. марта у Солсберију у јужној Енглеској, а према наводима они су отровани војном нервном супстанцом. Британска полиција саопштила је да ће истрага о нападу хемијском супстанцом на Скрипаља трајати више недеља и да у досадашњој истрази још нема ниједног осумњиченог.

Чланак ПУТИН НИЈЕ РЕАГОВАО НА УЛТИМАТУМ: Британија протерије руске дипломате, прекида билатералне односе са Русијом! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: REUTERS/ Jonathan Brady/Pool

Реторика британске премијерке Терезе Меј, док је оптуживала Москву за покушај убиства бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља, звучала је „ратнохушачки“, али рат Русији није објављен, сматра руски политиколог Владимир Брутер.

Аналитичар такође подсећа да је Мејова и раније говорила у сличном тону, користећи антируску и русофобску реторику.

„Оно што смо чули из Велике Британије је реторика која личи на објаву рата, али рат није објављен. Тереза Меј неће објавити рат и то из основа мења ситуацију. Таква њена реторика имала је три циља. Први — наставак притиска на Русију, јер притисак не сме да попусти ни на минут. Други — покушај да се Русија испровоцира и повуче неадекватне потезе, што они одавно прижељкују. Трећи — координација, усаглашавање напора са Вашингтоном и консолидација унутрашњих британских политичких снага против Русије. У сваком случају, реторика Мејове не би требало да изненађује… Могло би се помислити да је она до сад била мирољубива и мирна“, рекао је Брутер за Спутњик.

Оптужбе британске премијерке руски политиколози тумаче на различите начине. Неки у томе виде „медијски шоу“, а други „добро испланирану операцију информационог рата“.

Међутим, експерти су сагласни у вези са тим да би овај случај могао да доведе до заоштравања односа између Лондона и Москве, а такође су уверени и да би Британци то могли да искористе као изговор за увођење нових санкција Русији.

Подсетимо, премијерка Велике Британије Тереза Меј изјавила је да је велика вероватноћа да је Русија умешана у тровање бившег пуковника руске Главне обавештајне управе (ГРУ) Сергеја Скрипаља, а такође је запретила и новим, далеко озбиљнијим мерама према Русији.

Она је Москви дала рок до краја овог дана да објасни ситуацију у вези са тровањем Скрипаља, а у случају да то не учини, Лондон ће напад на бившег обавештајца третирати као акт незаконите примене силе против Велике Британије.

Руски аналитичар Михаил Нејжмаков оцењује да су те оптужбе британске премијерке само увертира за нове антируске санкције.

„То значи, као прво, да Британија и не рачуна, чак ни мало, на отопљавање односа са Русијом у скорије време. Као друго, таква изјава је усаглашена не само са владајућим круговима унутар саме Велике Британије, него, могуће је, и са њиховим савезницима с друге стране океана. Због тога ћемо у наредном периоду, највероватније, видети захлађење односа између Русије и Британије, а све ово што се дешава је увертира за наметање нових санкција, које Лондон жели да уведе под изговором да је Русија покушала да убије Скрипаља“, рекао је Нејжмаков за Спутњик.

Експерт истиче да се овде ради о информационом рату против Русије.

„Те оптужбе су танке, неубедљиве, неутемељене и изнете без доказа, али са информационе тачке гледишта, публика, која је већ ионако затрована причама о наводној руској претњи, могла би те оптужбе олако да прихвати, макар у прво време док се емоције не стишају. Због тога ће представници елите неко време држати ту тему ’на површини‘, у жижи интересовања јавности, а за даље ћемо видети. Могуће је и да се скандал стиша сам од себе, а они који су га иницирали прећи ће на нешто друго или ће покушавати да истим, неоснованим оптужбама тај скандал потпирују и даље“, сматра Нејжмаков.

Ветеран ФСБ и директор аналитичког Центра ветерана државне безбедности „Вимпел“ Сергеј Кривошејев сматра да би, пре свега, требало поставити питање коме би убиство бившег обавештајца одговарало.

„Јасно је да Русији то апсолутно не би одговарало. Зашто би Русија то радила уочи председничких избора и Светског првенства у фудбалу?! Испада да је то одговарало енглеској страни. Сам тај издајник је у Русији своје одлежао и размењен је за наше људе. То јест, њега су пустили, ништа му у Русији није урађено. Он је изабрао да живи у Енглеској и чини се да је направио погрешан избор. Резултат је видљив. Он није први коме се тако нешто догодило у тој земљи. Због тога би требало питати британске власти због чега су они све то започели, мада је нама у Русији то јасно“, рекао је Кривошејев.

Према његовим речима, таквим оптужбама треба да се оклевета руски председник Владимир Путин уочи председничких избора, као и да се спречи одржавања Светског првенства у фудбалу у Русији.

„Још боље, они би желели да Светско првенство у фудбалу буде пребачено у Енглеску. Они су то одавно хтели и радили су много тога како би Русији проузроковали проблеме, а посебно су то чинили након што је наш председник говорио о новом руском наоружању, због чега су се мало уплашили. Њима је потребно нешто да се са тога одвуче пажња, а тај издајник им више није потребан, он је све што је знао већ рекао. Међутим, његова болест или не дај Боже смрт допринела би медијском рату против Русије“, сматра Кривошејев.

Ветеран ФСБ наводи да у свету нема много експерата који се разумеју у технологију коришћења отрова и отровних супстанци, као и да су Британци у истрагу могли да укључе и стране стручњаке, укључујући и руске.

„Да су имале намеру да истрагу спроведу ваљано, британске власти су могле да се обрате стручњацима, укључујући и нашим — руским, али они то нису урадили, а уверавам вас да то неће ни учинити. Наши експерти би могли да открију праву слику о томе шта се догодило, а то Британци ни под каквим околностима неће допустити“, рекао је Кривошејев.

Како закључују експерти, случај Сергеја Скрипаља са којим ни Русија, ни Путин, ни руске обавештајне службе немају никакве везе, користи се као још један додатни начин притиска на Русију, а зарад интереса земаља које те оптужбе износе.

Подсетимо, бивши совјетски и руски официр Државне обавештајне управе (ГРУ) Сергеј Скрипаљ радио је за британску обавештајну службу МИ6 и десет година јој је продавао поверљиве податке о структури и особљу руске војно-обавештајне службе.

Скрипаљ, који је у Русији осуђен за издају, пре осам година је размењен током велике шпијунске афере која се одиграла између Русије и САД. Скрипаљ је касније добио азил у Великој Британији.

Он и његова ћерка тренутно се налазе у тешком стању, након што су 4. марта пронађени без свести у центру британског града Солсберија. Према наводима Скотланд јарда, то је био покушај убиства нервно-паралишућим гасом под називом „новичок“.

Чланак Атак Лондона на Русију на ивици објаве рата се појављује прво на ИСКРА.

(Тереза Меј) Фото: AP Photo/ Virginia Mayo

Британска премијерка Тереза Меј позвала је Европу да пажљиво прати Русију, коју је назвала непријатељском државом.

„Морамо пажљиво да пратимо акције непријатељских држава као што је Русија, која угрожава потенцијални раст источног региона и која стреми да уништи нашу колективну снагу“, изјавила је Мејова пред самит Источног партнерства.

Раније је кабинет британског премијера саопштио да ће Мејова на самиту Источног партнерства говорити о значају супротстављања „претњама“ Русије и издвајању 100 милиона фунти за борбу против „дезинформација“.

Амерички државни секретар Рекс Тилерсон раније је потврдио да ће бити издвојено 60 милиона долара које је одобрио Конгрес за борбу против „пропаганде и дезинформационе кампање“, коју наводно спроводе руске власти.

Министарство правде САД ставило је телевизију „РТ Америка“ на списак страних агената по Закону о страним агенцијама из 1938. године, а истовремено многи други страни државни медији као што су британски Би-Би-Си, кинески Си-Си-Ти-Ви, француска телевизија „Франс 24“, немачка радио-станица „Дојче веле“, нису регистровани као такви. Главна и одговорна уредница РТ и Спутњика Маргарита Симоњан изјавила је да је телевизија бирала између регистрације и кривичног дела и у вези са тим честитала „америчкој слободи говора и свима који у њу и даље верују“.

Са своје стране Државна дума Русије подржала је амандман према којем страни медији који примају средства из иностранства могу у Русији да буду препознати као „страни агент“. Одлуку о томе који медије ће бити класификовани као страни агенти доносиће Министарство правде. Председник Одбора Државне думе за информациону политику Леонид Левин нагласио је да под закон о медијима — страним агентима неће потпадати руски медији са страним финансирањем.

Председник Русије Владимир Путин раније је изјавио да ће ускоро свакоме бити јасно да Русија не представља претњу ни за прибалтичке земље ни за земље Источне Европе, а још мање за неке удаљене земље у Западној Европи. Са своје стране, министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да је НАТО свестан да Москва не планира никога да напада, али да искоришћава тренутак како би разместио више технике и војника на границу са Русијом.

Источно партнерство је политичка иницијатива ЕУ која има за циљ приближавање Европској унији шест источних суседа — Јерменије, Азербејџана, Белорусије, Грузије, Молдавије и Украјине. Оно предвиђа значајан пораст нивоа политичке сарадње, широку интеграцију бивших совјетских република у економију ЕУ и повећање обима финансијске помоћи коју им пружа. Истовремено, учешће у програму не подразумева изгледе за чланство у ЕУ. Пети самит Партнерства одржава се у Бриселу 24. новембра.

Чланак БРИТАНСКА ПРЕМИЈЕРКА: Русија је непријатељска земља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Британска премијерка Тереза Меј је саопштила да ће Велика Британија бити домаћин самита о Западном Балкану 2018. године.

– Јасно ћу изразити своју забринутост о потенцијалу за појачану нестабилност у том региону као и о ризицима које то представља за нашу заједничку безбедност – рекла је Меј на самиту лидера ЕУ који се одржава у Бриселу.

– У светлу наводног покушаја пуча у Црној Гори, позваћу да учинимо више како би сузбили дестабилизирајуће руске кампање дезинформисања и нагласићу видљиву посвећеност Запада овом региону – додала је Меј.

У Бриселу се данас и сутра одржава самит лидера ЕУ на којем ће бити разматрана ситуација са мигрантима, економска пиања, заједничка спољна и одбрамбена политика и ситуација на Западном Балкану.

Чланак ТЕРЕЗА МЕЈ: Учинићемо све да сузбијемо руски кампању дезинформисања на западном Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Ројтерс

Британска премиjерка Tереза Mеj изjавила jе данас да Eвропска униjа мора да размотри све опциjе како би извршила притисак на Русиjу и сириjског председника Башара ал-Aсада да обуставе нападе на сириjски град Aлепо, jавља Роjтерс.

„Били смо веома jасни у погледу улоге Русиjе и потребе да EУ jасно каже шта има и да, уколико се злодела наставе, размотри све опциjе. Управо то ћемо и урадити“, рекла jе Mеj новинарима, додавши да се у EУ заложила за снажну и jединствену поруку кад jе реч о Сириjи.

Истовремено, немачка канцеларка Aнгела Mеркел затражила jе данас окончање напада сириjских владиних снага и Русиjе на Aлепо, упозоривши да ће EУ предузети мере против обе стране уколико се, како jе навела, та „варварска акциjа“ настави.

„Tражимо окончање напада. Рекли смо да бисмо могли да наметнемо санкциjе не само Сириjи, већ и свима онима коjи су у савезништву са Сириjом. Tо се односи на Русиjу“, поручила jе Mеркел у Бриселу.

Лидери EУ осудили су Русиjу због бомбардовања цивила у Aлепу под опсадом, али се суочаваjу са отпором Италиjе да наметне нове санкциjе Mоскви због тих акциjа, подсећа британска агенциjа.

Чланак MЕJ И MЕРКЕЛ: EУ спрема мере против Русиjе и Aсада због Aлепа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Чланак Г20: Проблеми Mеjове са протоколом, Путинова шала се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Ројтерс

Премијерка Велике Британије Тереза Меј изјавила је на прес-конференцији у Братислави да је спремна да употреби нуклеарно оружје за застрашивање.

Тереза Меј је била у радној посети Словачкој која тренутно председава ЕУ.

Новинар словачке телевизије ТВ3 је у вези са дебатом у британском парламенту прошле недеље о нуклеарном потенцијалу ове земље поставио питање Терези Меј: „Да ли је британска премијерка спремна да искористи оружје против Русије?“.

„Заиста, протекле недеље је одржано веома важно гласање у парламенту о наставку нашег нуклеарног програма. Током дебате је постављено питање да ли бих ја била спремна да искористим нуклеарно оружје у циљу застрашивања. Мој одговор је био ’да‘“, одговорила је Мејова.

Парламент Велике Британије гласао је за модернизацију нуклеарног штита земље.

Према програму „Тридент“, најскупљем програму Оружаних снага Велике Британије, предвиђена је изградња четири подморнице које могу да носе нуклеарне и термонуклеарне бојеве главе. Пројекат модернизације предвиђа замену подморница класе „Вангард“ новим подморницама типа „Суксесор“ од 2030. године.

Чланак ЗАСТРАШИВАЊЕ МОСКВЕ: Тереза Меј спремна да употреби нуклеарно оружје против Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Kремљ jе данас саопштио да су „за жаљење“ коментари коjе jе изнела британска премиjерка Tереза Mеj о потенциjалноj претњи од земаља попут Русиjе и Северне Kореjе.

„Русиjа jе увек била посвећена добрим односима са Великом Британиjом“, казао jе у конференциjском позиву коjи jе обавио са новинарима портпарол Kремља Jуриj Песков, а пренео Роjтерс.

Aгенциjа подсећа да jе у свом првом говору у британском парламенту Mеjова поменула нарастаjуће претње из Русиjе и Северне Kореjе.

Чланак KРЕМЉ: За жаљење коментари Mеjове да jе Русиjа претња се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Восток

Наследница Дејвида Камерона, нова британска премијерка Тереза Меј, наставља његову русофобску политику.

Објавила је да је уверена да Владимир Путин жели да подрије норме међународног права.

„Као што је показала незаконита анексија Крима, не треба сумњати да ће председник Путин да подрије међународни систем да би следио и остваривао своје интересе“.

Овоме је додала: „Током последње две године се забрињавајуће појачала руска реторика о коришћењу нуклеарног оружја, а учестале су и изненадне нуклеарне војне вежбе. Путин је већ запретио да ће нуклеарно оружје разместити на Криму и у Калињинградској области, енклави која се граничи са Литванијом и Пољском“.

Меј је све ово рекла у парламенту у оквиру расправе о модернизацији британског нуклеарног арсенла.

Унутар ове расправе, посебна тема је градња нове (британске) подморничке флоте опремљене ракетана „Trident“.

За Меј је „руска опасност“ у овој распрви била кључни аргумент за издвајање новца за мдоернизацију и градњу нових подморница.

Чланак МЕЈ: Путин подрива међународни поредак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

У односима Велике Британије и Русије остаће статус кво пошто Тереза Меј преузме функцију британског премијера, јер је она ту само прелазно решење и неће се упуштати у велике ризике на спољнополитичком плану, сматра дугогодишњи новинар у Лондону Синиша Љепојевић.

Терезу Меј је конзервативна политичка елита довела на место премијера да би амортизовала промене којих се плаши. „Брегзит“ је, пре свега, ослободио једну огромну енергију незадовољства људи, енергију за промене, и они покушавају да ублаже ту енергију. У тој ситуацији промене на спољнополитичком плану не треба очекивати, објашњава за Спутњик публициста и дугогодишњи новинар у Лондону Синиша Љепојевић.

Не би требало очекивати било какве промене у односима Лондона и Москве након данашње инаугурације Терезе Меј за премијера, из простог разлога јер Британија улази у озбиљну политичку кризу, а Мејева, додаје Љепојевић, има проблем легитимитета. Она није бирана као лидер партије на изборима, већ октроисана специјалном операцијом према осталим кандидатима.

„То што су урадили другим кандидатима, Андреи Лидс и Борису Џонсону, на нивоу је специјалних операција америчких тајних служби“, сматра Љепојевић.

Други њен проблем је што припада пораженој струји у Конзервативној партији јер је она подржала останак Британије у ЕУ, што, такође, доводи у питање њен легитимитет, објашњава он.

Неће се мешати у спољну политику

Зато је Мејева привремено у премијерској фотељи, уверен је Љепојевић, напомињући да је ситуација попут оне када је Гордон Браун дошао за премијера после Тонија Блера.

Медијске написе који Мејеву виде као нову „челичну леди“, што не наговештава њен краткотрајан боравак у Даунинг стриту, Љепојевић види као пропаганду која нема никакве везе са реалношћу.

Они Мејеву неће доводити у питање због институције председника Владе, али перспективе су јој, понавља он, слабе.

„Због тога што је октроисана, она се неће упуштати у велике ризике на спољнополитичком плану, то ће бити статус кво. Посебно не треба очекивати промене према Москви као једном од кључних питања спољне политике“, нагласио је Љепојеић.

Он подсећа да су односи са Москвом били једна од тема у току кампање за излазак Британије из ЕУ. Заговорници „брегзита“ су тада говорили о потреби нормализовања односа са Москвом. Чак се, каже он, у граду на северу, поред Њукасла, „брегзит“ славио уз руску музику.

Дугогодишњи дописник из Лондона, добар познавалац тамошњих прилика, Љепојевић сматра да ће вероватни исход политичке кризе у Британији бити превремени парламентарни избори следеће године. Могуће је чак, додаје он, да дође до оснивања једне нове политичке партије.

„Све више се показује да људи који представљају изборно тело, гласаче, у британском парламенту, немају никакве везе са реалношћу у којој живе ти исти њихови гласачи. Према томе, сазрело је време после сто и више година да Британија добије једну потпуно другачију политичку партију и наговести темељну промену политичког рељефа у Великој Британији“, закључио је Љепојевић.

Директор московског Института перспективних истраживања Јуриј Громико за Спутњик каже да је Тереза Меј веома искусна политичарка конформистичког стила. Она веома брзо мења ставове у зависности од околности, и управо зато је шест година била на челу Министарства унутрашњих послова, што се ретко дешава у Великој Британији.

Корисна конфронтација

Притом, Мејева, сматра он, има изразито конфронтирајући став према Русији и то илуструје „случајем Литвињенко“, када је током истраге оценила да Русија крши међународно право. Залагала се, такође, за модернизацију британског нуклеарног програма „Трајдент“ и позивала Лондон да напусти Европску конвенцију о људским правима јер овај документ „не ради ништа како би променио понашање Русије“.

„Уколико Тереза Меј буде наставила да заговара овакву политику, конфронтација ангосаксонског света и Русије ће се наставити“, закључује Громико. Он, ипак, додаје, да је питање да ли ће такав став Лондона остати и после „брегзита“.

Громико, међутим, сматра да би наставак конфронтације могао да буде и од користи, објаснивши да би тако ЕУ могла врло брзо да схвати да јој је потребна нова стратегија, која би била независна од англосаксонског утицаја и САД.

„Пратићемо развој ситуације, али засад Тереза Меј и даље остаје, рекао бих, мали јастреб“, каже Громико.

Чланак ПРЕЛАЗНИ РЕШЕЊЕ: Тереза Меј – резултат специјалних операција америчких служби се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

Премијер Велике Британије Дејвид Камерон изјавио је да ће оставку на ту функцију дати 13. јула, као и да ће од тог тренутка нова премијерка бити Тереза Меј, која је досад била на челу Министарства за унутрашње послове. Мејева је данас изабрана за председницу владајуће Конзервативне странке.

„У среду ћу да сазовем састанак у парламенту на којем ће посланици моћи да ми постављају било која питања. Након тога отићи ћу у Бакингемску палату, где ћу краљици понудити оставку како би Велика Британија добила новог премијера до вечери истог дана“, рекао је Камерон.

Претходно је саопштено да је британска министарка унутрашњих послова Тереза Меј остала једини кандидат за премијерско место након што се Андреа Лидс повукла из трке.

Мејева је данас поручила да ће „ставити британску владу у службу обичног народа“ и изградити економију „која ће свима бити од користи“.

„’Брегзит‘ значи ’брегзит‘, па хајде да од тога направимо успех“, рекла је она у телевизијском обраћању и додала да је број гласова показао исконску жељу за променама.

Тереза Меј, која се залагала да Велика Британија остане у ЕУ, изјавила је у оквиру своје кампање да ће поштовати резултат референдума о иступању из блока.

Како преносе агенције, Мејева је изјавила да неће покушавати да остане у Унији нити ће „покушавати да на мала врата поново приступи Унији“.

Мејева је тада поручила да ће ставити британску Владу у службу обичног народа и изградити економију „која ће свима бити од користи“.

Ко је Тереза Меј

Тереза Меј ће бити прва жена премијер на челу Велике Британије после Маргарет Тачер.

И сама је заслужила титулу „челична леди“ останком на месту министарке унутрашњих послова познатом по томе што „меље“ политичке каријере дуже од било ког колеге за последњих стотинак година.

Тереза Меј је и прагматична политичарка која је изашла неозлеђена из хаоса проузрокованог референдумском одлуком о „брегзиту“, представљајући се као лидер који ће повести земљу из ЕУ иако је званично, премда не и много ентузијастично, била за останак у Унији.

Она сада инсистира да „’брегзит‘ значи ’брегзит‘“, али каже да неће покренути процес изласка пре краја године и док преговарачка стратегија не буде јасна, преноси АФП.

Пред њом је напорна борба да уједини земљу и Конзервативну странку подељену референдумом. Један од значајнијих конзервативаца, Кенет Кларк, својевремено ју је назвао „веома тешком женом“, али она каже да јој управо то иде у прилог у борбама које предстоје.

„Следећа особа која ће то открити је Жан-Клод Јункер“, рекла је Мејева наводно члановима парламента, поводом предстојећих преговора о ’брегзиту‘ са председником Европске комисије.

Рођена је 1956. године као Тереза Брасијер у Исбурну, приморског граду на југу Енглеске, у породици англиканског свештеника, што је једна од неколико ствари по којима је упоређују са немачком канцеларком Ангелом Меркел.

Школовала се у не много познатим државним и приватним школама, за разлику од Камерона и многих из његовог круга који су ишли у престижни Итон, али је као и он универзитетско образовање стекла на Оксфорду.

У Оксфорду је упознала и свог мужа Филипа, банкара, а наводно их је упознала покојна пакистанска премијерка Беназир Буто.

Венчали су се 1980. године, али нису могли да имају децу.

Мејева је радила у финансијском сектору, укључујући Банку Енглеске, пре него што је изабрана за посланика 1997. године. Залагала се за промену лошег имиџа Конзервативне странке, а након победе те странке не изборима 2010. године именована је за министарку унутрашњих послова, што важи за најтежи посао у влади.

Мејева је издржала на том послу шест година, дуже од било ког другог министра унутрашњих послова од 1892. године, преноси АФП.

Иако поштована, она није део ниједне „клике“ у Вестминстеру и сама признаје да не пије у баровима парламента, нити трачари о људима на ручковима.

Извори наводе да је јако вредна и да долази три сата пре било ког другог и зна пет пута више од било кога присутног, да није склона ризицима и да нема много времена за хоби.

Воли да носи ципеле са шаром леопарда, да кува и иде на одмор са мужем.

Код нас је позната по изјави коју је пренео Би-Би-Си да „Албанија, Србија и Турска имају сиромашно становништво и озбиљне проблеме са организованим криминалом, корупцијом, понекад чак и тероризмом“, и да зато треба да се упитамо „да ли ЕУ треба да настави да се шири, и даје свим новим чланицама сва права која подразумева чланство“.

Чланак ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: Камерон у среду подноси оставку, Тереза Меј нова премијерка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Да ли Велика Британија жели проширење Европске уније, каква ће бити њена улога у овом процесу и поготову како ће то утицати на земље кандидате као што је Србија, остаје под знаком питања после иступа британске министарке унутрашњих послова Терезе Меј.

– Међу оним земљама које сада преговарају са ЕУ су и Албанија, Србија и Турска – земље са сиромашним становништвом, озбиљним проблемима, са организованим криминалом, корупцијом, понекад и тероризмом. Да ли је исправна одлука да ЕУ настави са ширењем и додељивањем свих права новим чланицама? – упитала је она у делу свог говора на тему „Брегзита“ који је објављен на једном од политичких вебсајтова, иначе блогу британских конзервативаца, странке премијера Дејвида Камерона, чији је Тереза Меј истакнути члан. – Да ли ћемо зауставити кретање ЕУ у погрешном правцу тако што ћемо викати са ивице терена или ћемо преузети вођство и представити план за Европу у правом смеру? Да ли је у нашем интересу аутоматска подршка даљем ширењу ЕУ?

Британски политички аналитичар и стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи казао је на „Твитеру“ да је овај део говора британске министарке „велика вест“ и да Тереза Меј најављује да би Британци могли да блокирају улазак Турске и балканских земаља у EУ.

Чланак ТЕРЕЗА МЕЈ: Зашто да Србију пустимо у Унију? се појављује прво на ИСКРА.