Фото: РТС

У Србији би до краја године требало да буде усвојена Стратегија за управљање водама до 2034. године која предвиђа улагање од чак 8,5 милијарди евра у том периоду, али и достизање економске цене воде од 1,35 евра по метру кубном, речено је у Привредној комори Србије.

Представници Светске банке су истакли да је цена воде у Србији социјална, због чега се недовољно улаже у водоснабдевање и каналисање воде, а за шта би годишње било неопходно издвојити најмање 200 до 300 милиона евра.

У Србији се сада издваја, на републичком и локалном нивоу, између 100 и 150 милиона евра.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине – Републичка дирекција за воде, ПКС и СБ организовали су стручни скуп на којем су представљени нацрти уредби у области водних услуга у Србији.

То су Нацрт уредбе о утврђивању методологије за обрачун цене снабдевања водом за пиће системом јавног водовода и цене сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода системом јавне канализације и Нацрт уредбе о утврђивању критеријума за одређивање референтне цене воде.

Стручњак Института за водопривреду „Јарослав Черни“ Слађана Милојковић рекла је Танјугу да би те уредбе требало да буду усвојене крајем 2016. или почетком 2017. године.

„Предвиђено је да се економска цена воде од 1,35 евра по метру кубном достигне у периоду од пет до шест година након усвајања стратегије. То поскупљење ће бити сукцесивно и неће свуда бити исто, већ је реч о просеку. То морамо да урадимо како бисмо обезбедили квалитетну воду будућим генерацијама“, нагласила је Милојковићева.

Она каже да је ситуација у Србији у области комуналних делатности, водоснабдевања и каналисања врло шаролика и да су у појединим општинама или комуналним предузећима цене воде за пиће за становништво два до три пута ниже у односу на цене које плаћа привреда за исту услугу.

„Имамо ситуацију да су цене за каналисање или сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода два до четири пута ниже од цене водоснабдевања. Колика ће бити цена и зашто су толико велике разлике – зависи од комуналног предузећа, али и од капацитета саме општине. Нажалост, у већини општина је цена воде јако ниска и много општина мора из својих буџета да издваја одређени део средстава за текуће инвестиционо одржавање“, рекла је Милојковићева.

Такође, ни степен напалате није 100 одсто, додала је Милојковићева.

Стратегија предвиђа да се до 2034. уложи 8,5 милијарди евра у побољшање инфраструктуре за водоснабдевање, каналисање и заштиту од поплава, бујица и ерозија.

Добар део тих средстава, према њеним речима, треба обезбедити из сопствених средстава, а један од начина обезбеђења су накнаде за воде.

„Ми данас имамо накнаде за воде које су симболичне и већ годинама нису мењане, а у свету и поготово у Европи се доста пажње посвећује тој врсти прихода. Осим те накнаде која би била део Фонда за воде, за који се залажемо кроз стратегију, рачуна се да ће доста средстава обезбедити локална самоуправа кроз цену воде“, рекла је она.

Да би локална самоуправа и комунална предузећа могла да обезбеде квалитетну воду за пиће за све становнике, привреду и установе, неопходно је стално улагати у инфраструктуру и зато је неопходно обезбедити економску цену воде, кажу стручњаци.

СБ: Недовољно улагање у инфраструктуру

Представник Светске банке Дејвид Мишод рекао је да је вода у Србији доброг квалитета, али да има социјалну цену, због чега се не улаже довољно у инфраструктуру, као и да треба још доста да се ради на изграђивању погона за прераду отпадних вода.

Мишод каже да је СБ анализирала више од 400 комуналних предузећа у подунавском сливу и да је у комуналним предузећима за водоснабдевање у Србији примећено, на пример, да имају много више запослених него што је то случај у ЕУ.

„Такође, Србија није најсиромашнија у региону, а има једну од најнижих цена воде“, рекао је Мишод додајући да се Суботица највише приближила економској цени, али и да тамо трошак за воду износи свега два одсто прихода домаћинства.

Мишод је рекао да се у ЕУ много више новца улаже у ту област и да је препорука ОЕЦД-а да то буде 0,5 до 1,00 одсто БДП-а, до у Србији то износи 0,2 или 0,3 одсто.

„Око 200 до 300 милиона евра треба да инвестирате ако желите да испуните захтеве ЕУ“, нагласио је Мишод.

Директор Сектора услуга ПКС-а Татјана Ерцеговић Петрић рекла је да је циљ нових уредби да свако ко користи водно добро и објекат мора да плати реалну цену којом се обезбеђује одржавање и развој система.

„Онај ко загађује мора да плати цену трошкова за отклањање загађења. Без примене ових принципа неће моћи да се одржавају ресурси водоснабдевања, а без инвестиционих капацитета нема поузданости снабдевања и одрживости система. Нацртима уредби се обезбеђује да сви пружаоци услуга морају да примењују исте елементе и начин обрачуна, као и да имамо оквир на републичком нивоу“, нагласила је она.

Директор Дирекције за воде Наташа Милић рекла је да цена воде мора да буде таква да може да се изврши пун повраћај трошкова за водне услуге.

Милићева истиче да за дугорочно одржавање квалитета услуге комунална предузећа морају да покрију своје оперативне трошкове, трошкове редовног одржавања, али и њихову обнову.

„У само малом броју земаља у региону комунална предузећа успевају да покрију оперативне трошкове из сопствених прихода“, додала је Милићева.

Циљ измена регулативе је и да цене воде буду јединствене за становништво, установе, привреду и остале кориснике.

На пример у Суботици, цена је 99,45 динара по метру кубном за водоснабдевање и каналисање са накнадама за становништво, а у Крушевцу износи 56,42 динара, али Суботица има план улагања у водоснабдевање, који је урачунала у цену.

Предвиђено је да цена трошка за воду не буде између два и по до три одсто, односно да не буде већи од четири одсто расположивог дохотка четворочланог домаћинства.

Збир накнаде за коришћење воде и накнаде за испуштену воду не може бити мањи од 10 одсто одређене референтне цене воде, која по кубику износи 28,14 динара.

Чланак СВЕТСКА БАНКА: Вода у Србији мора да поскупи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/АФП

Азијска банка за инфраструктурне инвестиције званично је почела да ради. Азијски ривал Свјетској банци, чије је оснивање иницирала Кина, има 57 земаља чланица.

Док ММФ и многе западне земље желе сарадњу и учешће у раду Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, САД упозоравају да је нова банка озбиљан конкурент Свјетској банци, коју подржава Вашингтон.

Прво окупљање директора Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, у Пекингу, означило је почетак рада финансијске институције, као одговор на растуће инфраструктурне потребе азијских земаља.

Кина види проблем у застојима у реформама ММФ-а, малом удјелу гласова које има у Свјетској банци, с обзиром на своју величину и снагу. Основана са капиталом од 100 милијарди долара, банка ће већ до љета понудити прве пројектне зајмове.

„‘Потребе азијских земаља за инвестирање у инфраструктуру су огромне. Банка ће уложити новац у пројекте који нису скупи, али су високо квалитетни“, каже Си Ђинпинг, предсједник Кине.

Оснивањем Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, Кина је показала да се не слаже с глобалном политиком и прије свега спорим реформама ММФ-а. Међу 57 земаља чланица су Велика Британија, Њемачка, Француска, Русија, Швајцарска, Израел.

„Ово је нешто ново. Ова иницијатива из Кине и Азије показује да свјетска економија почиње да се уравнотежава“, каже Пијер Грамена, министар финансија Француске.

Жељи Кине да има већу улогу у развоју региона, противе се Сједињене Државе и Јапан. Они убјеђују савезнике да бојкотују нову финансијку институцију, наводећи да ће Азијска банка за инфраструктурне инвестиције имати блаже стандарде за одобравање кредита од Свјетске банке.

Чланак 57 ЗЕМАЉА ЧЛАНИЦА: Азијски ривал Свјетској банци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Србија је коначно у другом тромесечју ове године забележила позитивну стопа раста и изашла из рецесије. Ово је једна од добрих вести у најновијем извештају Светске банке о земљама региона који за нашу земљу предвиђа стопу привредног раста од 0,5 одсто. У претходној анализи ове међународне финансијске институције наша привреда је била једина у региону за коју је прогнозирана негативна стопа раса (минус 0,5 одсто).

– Од како је претходни извештај објављен имамо неколико добрих вести – рекао је Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке за Србију. – Прва је да се српска економија вратила у позитивну зону. Тај раст би био већи да није било пада у пољопривреди од десет одсто, који је узрокован сушом. Друга добра вест је да је стопа незапослености смањена са 20,3 на 17,9 одсто. Кредитна активност банака бележи континуирани раст, а минус у државној каси је знатно смањен – казао је Шестовић.

Званичници СБ споменули су Србију као позитиван пример када је о смањењу буџетског дефицита реч. Мерама стезања каиша, пре свега кресањем плата и пензија, мањак у државној каси смањен је за 2,7 одсто и очекује се да до краја ове године буде око четири одсто бруто домаћег производа (БДП) или чак и мањи. Прошле године говорили смо о дефициту од седам, осам одсто, подсетио је Шестовић.

Ипак, без обзира на ове добре вести, пред српском економијом је и даље много изазова. Привреда јесте изашла из рецесије, али је стопа раста и даље најнижа у региону. У суседној Црној Гори очекује се раст од 3,4, а у Македонији од 3,2 одсто. Ниска стопа раста у Србији је у највећој мери узрокована прошлогодишњим поплавама, али и чињеницом да наша земља спроводи оштре мере фискалне консолидације.

– Очекивало се да ће ефекти ових мера бити већи и да ће привредна активност бити у паду – казао је Тони Верхеијен и додао да је ситуација боља него што су аналитичари светске банке првобитно предвидели.

Занимљиво је, на пример, да суседна Босна и Херцеговина, која се такође и то у већем обиму прошле године суочила са поплавама, ове године очекује привредни раст од 1,9 одсто.

И док је наша земља као позитиван пример споменута када је реч о смањењу расхода, на регионалним табелама и даље смо међу негативним шампионима када је реч о висини јавног дуга и уделу лоших кредита у укупним пласманима. За аналитичаре није добро ни то што је инфлација испод циља.

Јуче су се чуле оцене да Србија касни и у процесу приватизације и решавања судбине предузећа у реструктурирању, али да још постоји нада да тај посао може да се заврши у роковима који су предвиђени законом, односно до краја године. Такође, већ сада је јасно да је план о смањењу броја запослених у јавном сектору за пет одсто био преамбициозан. Према речима Тонија Верхеијена, шефа канцеларије Светске банке у Србији, влада ће морати да нађе неке додатне мере за уштеду.

Шестовић је навео да на различите видове подршке привреди Србија годишње издваја око 5,2 одсто БДП-а (око 200 милијарди динара), што је идентично расходима за образовање.

– Сама та чињеница говори да нешто не штима у систему подршке и да ту постоји простор за смањење – казао је Шестовић.

Чланак СВЕТСКА БАНКА: Србија изашла из рецесије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/УНИЦЕФ

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић и председник Светске банке Џим Јонг Ким потписали су у Њујорку Меморандум о сарадњи Светске банке и Фондације „Новак Ђоковић” у области раног развоја и образовања деце. Главне активности у оквиру новог партнерства, под називом „Од раних победа, користи целог живота”, биће усмерене на промоцију значаја раног образовања деце у свету и унапређење квалитета и приступа програмима раног развоја за угрожену децу у Србији.

Као први корак, Светска банка са Владом Србије разматра пројекат вредан до 50 милиона долара за инклузивно образовање и рани развој деце у Србији. Овај пројекат треба да одобре Одбор извршних директора Светске банке и Скупштина Србије. Фондација „Новак Ђоковић” прикупиће додатна средства кроз сарадњу са приватним сектором и донаторима.

„Сва деца заслужују једнаку шансу у животу, па ипак, милиони не успевају да у потпуности остваре свој потенцијал услед сиромаштва, лоше исхране или недовољних могућности за рани развој и стимулацију”, рекао је председник Светске банке Џим Јонг Ким, изражавајући велико задовољство због партнерства са Фондацијом „Новак Ђоковић”, које ће помоћи да се таквој деци да шанса за нови почетак.

Наш најбољи тенисер истакао је да постоји више од 2.500 места у Србији у којима нема предшколских установа. Он је такође оценио да је рано образовање деце узраста од три до пет година једно од најслабијих аспеката образовног система – упркос његовом огромном значају у каснијем развоју и образовању.

„Ово је велики дан за нашу децу. Захваљујући партнерству Светске банке и Фондације ’Новак Ђоковић’, моћи ћемо много више да урадимо како бисмо побољшали квалитет и приступ развоју предшколске деце у мојој земљи у наредним годинама. Прве године живота су од изузетне важности, будући да се највећи део спознајног и друштвеног развоја детета одвија до пете године. Стога морамо да се побринемо да сва деца добију једнаку шансу да одрасту и развију се у продуктивне грађане света којима је стало до напретка. Ја сам имао срећу да сам имао такву кључну подршку као дете, и мој је сан да сва деца, у Србији и у свету, такође могу да остваре свој потенцијал”, рекао је Новак Ђоковић, кога је Уницеф јуче именовао за глобалног амбасадора добре воље за рани развој деце.

Он је додао да се образовни систем у Србији суочава са многим проблемима, укључујући недовољне капацитете и њихову неједнаку распрострањеност, неадекватно разумевање значаја предшколског образовања…

„Надамо се да ћемо то променити набоље”, закључио је Ђоковић и позвао и друге организације и корпорације да се придруже напорима у решавању ових изазова.

Министар финансија Душан Вујовић, који је присуствовао потписивању споразума, истакао је да Влада Србије поздравља партнерство Фондације „Новак Ђоковић” и Светске банке, наглашавајући да Србија спроводи тешке реформе како би повратила привредни раст и унапредила конкурентност.

– Успех ових реформи зависи од способности Србије да побољша квалитет свог људског капитала. Свесни смо да је за постизање тог циља улагање у децу од кључне важности и најбољи начин да се осигура праведно и фер друштво у будућности. Због тога ћемо се прикључити овој иницијативи кроз нови пројекат који ће финансирати Светска банка и којим ћемо подржати инклузивно образовање и рани развој деце – закључио је Вујовић.

Чланак АКЦИЈА АМБАСАДОРА УНИЦЕФА: Новак Ђоковић и Светска банка граде вртиће се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија сматра да одлука Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ да не ратификује Споразум између БиХ и Свјетске банке везано за подршку буџетима ентитета представља покушај да се блокира Република Српска.

„Нова парламентарна већина у Сарајеву жељела је показати да се може блокирати Република Српска и да Српска неће сама одлучивати о својим зајмовима и када преговара са Свјетском банком, већ ће то неко други одлучивати у Сарајеву“, рекао је Тегелтија у Бањалуци, коментаришући ову одлуку Представничког дома ПС БиХ.

Тегелтија је оцијенио да су овим неки људи хтјели да пошаљу поруку да су они отишли у Сарајево да би блокирали Бањалуку. Подсјетио је да споразум између Свјетске банке и БиХ подразумијева структуралне реформе, које је требало да проведу Република Српска и ФБиХ у замјену за буџетску подршку ентитетима у износу од 50 милиона долара, од чега 40 одсто Републици Српској и 60 одсто ФБиХ под врло повољним условима.

Он је рекао да Свјетска банка ријетко даје буџетску подршку, јер углавном финансира тзв. развојне пројекте, додајући да је у готово свим земљама у Европи Свјетска банка интервенисала од појаве свјетске економске кризе средствима подршке буџетима у замјену за провођење структуралне реформе.

Тегелтија је навео да је РС да би испунила услове овог зајма донијела више закона и подзаконских аката, а основни услови који су били пред Српском су провођење новог начина регистрације привредних субјеката и доношење Закона о просторном планирању и грађењу, те подсјетио, да је Српска, да би провела цијели процес нове регистрације, промијенила 22 закона, док је само на једној сједници промијењено 13 закона.

„За нас ово није кључно питање новца, ово је кључно питање порука које су послате са сједнице Представничког дома ПС БиХ према Републици Српској, ФБиХ, као и међународним финансијским институцијама и представницима политичких партија који су потписали изјаву о европском путу БиХ која је усвојена у НСРС“, каже Тегелтија.

Он је рекао да се у историји Свјетске банке није до сада десило да је једна земља одбила да ратификује потписани споразум са Свјетском банком, истичући да је то за њих невиђени преседан, јер не знају шта даље сами да ураде.

Тегелтија је додао да је друга порука питање провођења реформи за које се залажу сви, о чему највише говори нова скупштинска већина у Сарајеву, а све реформе треба да се проводе у сарадњи са Свјетском банком.

„Ово су лоше поруке и није добро што се десило, али се надамо да ће Дом народа Парламентарне скупштине БиХ на сједници у понедјељак имати више разумијевања како би се извршила ратификација споразума о зајму између БиХ и Свјетске банке“, истакао је Тегелтија.

Он је рекао да је ријеч о покушају блокаде Српске, јер је на истој сједници Представничког дома ПС БиХ ратификован један споразум са једном општином из ФБиХ. Тегелтија каже да недостатак ових средстава неће финансијски угрозити Републику Српску, поготово што су ова средства везана за аранжман са ММФ-ом.

Према његовим ријечима, неодрживо је да неко други може да блокира споразуме које ће Република Српска проводити са међународним финансијским институцијама.

„Ако се будемо понашали по овом принципу, онда сваки споразум може бити блокиран у парламенту БиХ“, закључио је Тегелтија.

Он је подсјетио да је одлуку о задужењу Српске по основу овог зајма донијела НСРС, додајући да је ПС БиХ само требало да ратификује овај споразум.

Чланак ТЕГЕЛТИЈА: Сарајево блокира Српској зајам код Светске банке се појављује прво на ИСКРА.