Свети Сава (Фото: in4s.net)

Прођоше празници, одморисмо се. Прође пост, преједосмо се. Надахнути Божићем, помолисмо се.

Таман утемељисмо наду у Нову годину и из ниског старта се затрчасмо ка свим мањим и већим плановима које смо сковали уз врућу ракију и порцију празничног оптимизма, кад ето ти њега, оца нације и цркве српске, ето Савиндана пред нама да нас подсети завета, заплета и нашег задатка за расплет и разрешење.

Ускликнимо с љубављу! Коме и зашто? Свети Сава није само утемељитељ аутокефалне цркве, српског школства и здравства, па и правног система (сетимо се Номоканона) већ је изнад свега семе наше нације, прецизна дефиниција нашег рода. И све ово, колико год изгледало и јесте грандиозно за историју и све будуће векове и довољно оправдање за усклик по школском плану и програму, толико је његова улога данас далеко значајнија у оном сегменту у којем је утицао и на своју браћу – помирење и саборност.

Дубоко подељено српско друштво данас вапи за истинским светосављем. Напросто, школска приредба са неколико рецитација уз изложбу ликовне секције са ворхоловским приказом Растка Немањића није довољна да се утемељи светосавска идеја у главама нових нараштаја, а камоли да смири узавреле мозгове потпаљене политичко-лешинарским нагонима.

Скуп свих породичних и других здраворазумских вредности концентрисаних око светосавља потребно је наново афирмисати у целом српству, кудикамо јаче од новог ријалити формата или певачког такмичења. Херој младих мора бити Растко, узор Сава, а најближи род сваки светосавац. Кад светосавље постане модел сваког Србина, тада ће и наш усклик пун љубави потећи из срца, а жеља за животом у слози ће постати искрена.

У супротном, преко уста оно мало светосаваца данас преломиће се она Матијина: “Нека је проклета земља у којој је пашчад пуштена, а камење свезано!”

Чланак БОШКО КОЗАРСКИ: Свети Сава и шта ћемо са њим? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Несрећни Дукљани којима смета Свети Сава, па га не прослављају, иако је Свети Сава прослављан на Цетињу у вријеме владавине Петровића.

Зато желе да га забране, али очигледно да су се преварили да могу силом да га потру из нашег памћења, јер како рече умни Васојевић Вук Караџић “Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати.“

Како историчари пишу: “Свети Сава је наставио оно што је почео његов отац Немања, да сабере српски народ у једну државу, а да том државом руководи божија мудрост. Епископије које је поставио у Стону, у захумској области, на Превлаци, у зетској области, овдје у Будимљи, у рашкој области, у Жичи у области Мораве, у Призрену, на југу своје очевине, у Хвосну говоре видно каквом је духовном жеђу горио да сабере српски народ у једној држави, у једном језику и у једној цркви. Све што је дограђено послије светог Саве опет се ослањало на његову науку и подвиг и његову љубав према роду. О томе говори и Милешева на Херцеговини, и Грачаница на Косову, и Пећка патријаршија и Дечани у Метохији, али исто тако у новом времену многе цркве од Америке до Аустралије, па до оног храма на Врачару, који је слика пламена, којем су плануле његове свете мошти, да га боље виде Срби и сјеверно и јужно од Саве и Дунава. Тим сопственим пламеном Свети Сава се сјединио, стварно и за сва времена, са свим Србима који су разумјели Христову науку, као небески пламен на земљи“.

Има данас оних који хоће да потру Савино име у Црној Гори. Они су вјероватно заборавили да је дјело Светог Саве толико грандиозно да му је тешко наћи примјер поређења, не само у нашем, него и у другим народима. Свети Сава је био високо цијењен и уважаван још за вријеме свог овоземаљског живота. Димитрије Оболенски каже да је Свети Сава био највећа личност 13.вијека, а др Жарко Видовић, да је у тадашњој Европи Свети Сава сматран за најмудријег човјека. Све то посвједочава да није лако говорити о Светом Сави. Ја бих био слободан, да после свега написаног о нашем духовном вођи, Светог Саву назовем највећим српским ујединитељем. При том не мислим да је он ујединио наше територије и земље, мада је и то радио, као што су то чинили и многи други српски владари, него је Свети Сава суштински и безусловно ујединио православну вјеру и српски народ.

Плод те величанствене синтезе између хришћанске вјере и српског народа је светосавље, односно српско православље, које је и нашем народу и читавом свијету дало најдаргоцјеније плодове кад су у питању: црквена архитектура, иконописање, духовност, култура, умјетност и етика. Светосавље је дало нови духовни идентитет српском народу.Српски народ је стари народ, неупоредиво старији него што то тврди званична историја, али тек са просветитељском мисијом Светог Саве долази до коначног духовног и карактеролошког обликовања Срба. Стога је светосавље у ствари преображење српског народа, а ко то не види тешко ће икада ишта видјети.

Треба подсјећати и овдје данас да се Свети Сава славио у нашем народу у школама на овим “просторима на светим водама Лима“ и  “у турско вријеме“, што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској – „Цариградском гласнику“.

У „Цариградском гласнику“ бр.16 из 1904.године Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о Доњоржаничкој школи. Он, поред осталог, каже:

„Ево већ пета година од како је у овом селу отворена српска школа и од како у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (…) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су ову школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија…Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи гдје одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић…“. Даље се у чланку каже: „Пред многобројним народом из 6 села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати „Шта је темељ народности“… За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, мјесном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу…“

Ево још једне репортаже у „Гласу Црногорца“ од 12.фебруара 1905. године, у броју шестом, на страни трећој, у којој се описује прослава Савин-дана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу, у којој стоји: „Светосавска прослава у Беранама – Извјештач М. Н. пише: Хитам да извијестим поштоване читаоце „Гласа Црногорца“ да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу – Св. Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваковом одзиву овдашњих грађана, има радовати сваки брат Србин, и нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмјерно већим и богатијим варошима у царевини.“

Зашто је Свети Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори, кад ни Турцима није? Како су умни у нашем народу рекли :

За Светог Саву се везују ријечи да смо ми Срби Исток на Западу и Запад на Истоку. И знајући за ту духовну располићеност овог простора, учинио је све да нас веже за Цариград, за источно православље.Као да је и тада видио да ће се западно хришћанство охладити и најчешће остати прича без живота, а да ће исток остати не само ријеч него живот и дјело. Зато је рекао и ону ријеч о слободи да се на земљи никоме не клањамо само него само небеском Јерусалиму. Као да је и тада видио колико ће та ријеч коштати српски народ, али је видио и да је “Страдање крста добродјетељ“, како је то касније Његош записао.Зато ћемо прослављати Светог Саву, јер је он и нас Србе прославио.

Чланак ГОРАН КИКОВИЋ: Свети Сава се увијек прослављао у Црној Гори, јер је она његова очевина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

10. маја, Српска Православна Црква и њени вјерници сјећају се дана спаљивања моштију Светог Саве.

Године 1237. мошти Св. Саве су пренијете из Трнова у манастир Милешеву. Његово присуство у Србији имало је црквено-религиозни и политички значај, а нарочито у вријеме турског ропства, јер ниједна личност код Срба није толико уткана у свијест и биће народа као светитељ Сава. Њему се српски народ у данима турског ропства обраћао за утјеху и лијек.

Његов култ окупљао је све јужнословенске народе, а посебно православне Србе; његовом гробу долазили су на поклоњење и римокатолици и муслимани. Жан Шесно (1547.) и Катарин Зен (1550.) забиљежили су да муслимани поштују гроб светитеља Саве и да га се боје. Бенедикто Рамберти је оставио свједочанство из 1553. године да Турци и Јевреји дају већу милостињу манастиру Милешеви неголи Срби. Турски султан Махмут Трећи био је забринут јер су се мухамеданци, након ходочашћа Св. Сави враћали у вјеру предака.

Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, те да се 359 година након његове смрти спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од Османлија. Мошти Светог Саве биле су, по ријечима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Како биљеже савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнијет на све стране. Црквени оци кажу да је тиме светитељ хтио да узме учешћа у страдању свог народа под Турцима.

Међутим, спаљивањем моштију светитељевих не само да није угашена свијест о Светом Сави у народу, већ је још више укоријењена. Дан у којем је требала да буде сломљена српска душа постао је дан у којем су Срби смогли снаге да ојачају и преживе, да сачувају интетитет и своју вјеру. Постао је дан васкрсења.

Чланак СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВ. САВЕ: Дан када је требала да буде сломљена српска душа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/facebook

У граду Фиеру, у Албанији, живи пет хиљада Срба, од којих је неколико хиљада муслиманске вјероисповести. Срби муслимани – тако се изјашњавају. И таквих има у више мјеста Албаније, посебно у Скадру, гдје је ријеч углавном о породицама поријеклом из Подгорице и њене околине. Ови у Фиеру су поријеклом из Санџака, доселили се на албанску обалу 1924. године.

Захваљујући задивљујућој храбрости и упорности породице Дуљевић, већ пету годину ради прва и једина српска основна школа у “земљи орлова“. За ову просветитељску мисију, домаћин Екрем Дуљевић, даровао је своју кућу. Преуредио је за потребе школе у којој данас неколико стотина ђака сриче српску азбуку. Уче о српској историји и традицији.

Наставу за ученике од првог до четвртог разреда изводе учитељи који долазе из Скадра и Тиране, а ангажовано је и шест возача који довозе ђаке из сусједних мјеста.

“Отац мога оца оставио нам је аманет да сачувамо српски језик. Половином септембра 2010. године, када смо почели, био је то курс српског језика и требало је да га држимо у вријеме викенда. Интересовање је, међутим, било огромно и сада имамо прву основну школу са четири, а наредне школске године са пет разреда, коју похађа 213 ученика“, прича Екрем Дуљевић, који је и предсједник “Јединства“, Удружења Срба у Албанији.

Према његовим ријечима, било је свакојаких притисака, од скидања српских симбола, заставе и табле школе, до пријетњи смрћу његовој дјеци од припадника Црвено-црне алијансе.

Домаћини објашњавају да су се у ове крајеве доселили прије скоро сто година из околине Новог Пазара, Сјенице и Тутина. Њихови преци су, у ствари, муслимани српског поријекла, чији се потомци данас изјашњавају као Срби и често дјеци дају српска имена. У цијелом округу Фиер има чак 2.000 српских породица.

У лијепо уређеној учионици, окићеној српским заставама, први час почиње школском химном “Свети Сава“.

Ученици показују свеске са обрађеним градивом исписане на српском језику, ћирилицом и латиницом, цртеже са изложбе.

На часове, како рекоше, долазе с великом вољом, јер желе да што боље овладају српским језиком. Да стекну знања о историји и култури својих предака. Наставник Козма Дима на табли исписује “Србија је наша мајка“, а ђаци га прате и читају у глас.

Чланак „СРБИЈА ЈЕ НАША МАЈКА“: У срцу Албаније муслиманска деца пјевају о Светом Сави се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Српска православна црква прославља данас Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства.

Свечано је било и у Фочи, а најмлађи Фочаци говорили су стихове у част Светог Саве.

Ово је већ трећа година како се крсна слава прославља у Светосавском храму. Ријеч је о највећој православној богомољи у БиХ. Прилозима вјерника,Владе Српске и општине Фоча градња Светосавског храма почела је 2006.године.Од Васкрса 2013.године редовна су богослужења.

Свечано је било у Билећи гдје се данас прославља Дан и крсна слава општине. Свету архијерејску литругију у храму СВ. Саве служио је епископ захумско- херцеговачки и приморски Григорије уз присуство бројних вјерника.

Након литругије, главним гардским улицама прошла је свечана литија, а по традицији најзаслужнијим поједицима, приведницима и спортистима додијељења су највећа општинска признања – светосавске повеље.

У славу Светог Саве, царског сина и просветитеља колективи основних школа „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву и „Србија“ у Палама заједно са својим ученицима, свечано су обиљежили овај дан. Уз славски обред организоване су и Свечане академије.

Ученици и наставници ОШ „Свети Сава“ припремили су богат културно умјетнички програм који је био посвећен српском светитељу и српским обичајима.

У Српскoм културнoм цeнтру у Moдричи oдржaнa је 25. Свeтoсaвскa aкaдeмиja. Нa aкaдeмиjи су трaдицинaлнo уручeнa признaњa учeницимa, злaтнa пaлeтa Maрку Симићу зa нajуспjeшниjи ликoвни рaд и злaтнo пeрo Aнђeли Лaзић зa нajбoљи литeрaрни рaдa о теми светосавља.

Учeници СШЦ „Joвaн Цвиjић“ организовали су данас зa oкo 3 хиљaдe учeникe и прoсвjeтнe рaдникe академију „Пут je Сaвин пут кa Бoгу сaв пoсвeћeн српскoj срeћи“ .

У Бањалуци, градоначелник Игор Радојичић указао је на значај обиљежавања школске славе Свети Сава да би се дјеца упознала са историјом, традицијом и поријеклом, које треба да чувају и поштују.

Радојичић је присуствовао Светосавске академије у Основној школи „Свети Сава“ у Бањалуци.

Поводом школске славе Свети Сава, Градска управа Бањалуке уручила је награде најбољим ученицима средњих школа.

Град Бања Лука додјељује награде најбољим ученицима основних и средњих школа, а средњошколци који су добили награде, одлуком наставничког вијећа сваке школе проглашени су за најбоље.

Поводом Светог Саве начелник општине Градишка организовао је пријем за најбoље ученике и директоре средњих и основних школа. Пријем је била прилика да се сумирају ученичка достигнућа и најаве нови пројекти у области образовања.

У протеклој школској години ученици су бројним наградама освојеним на такмичењима, у БиХ и иностранству, образовање општине Градишка представили у најбољем свјетлу.

Чланак ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ: Светосавске свечаности широм Републике Српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Његово преосвештенство епископ зворничко- тузлански Хризостом рекао је у бесједи на Светосавској академији у Бијељини да је Свети Сава духовни отац и сила која окупља и одржава српски народ.

Владика Хризостом је истакао да је Свети Сава, као духовни вођа, учитељ и просвјетитељ, повео српски народ путем Исуса Христа који води у живот вјечни.

Стотинама окупљених на Светосавској академији епископ зворничко-тузлански је поручио да Свети Сава треба да буде инспирација за све лијепо, свето и честито међу Србима.

У свечаном програму наступили су велики и мали хор Српског црквеног пјевачког друштва „Србадија“ и ученици Основне школе „Кнез Иво од Семберије“ који су извели рецитал о Светом Сави.

Етно група „Траг“ из Лакташа извела је бијељинској публици пјесме са своја два албума „Звуци Балкана“ и „Завјештање“, као и пјесме које ће се наћи на њиховом новом албуму који припремају за ову годину.

Умјетнички руководилац групе Валентина Милекић рекла је новинарима да је ово њихов први концерт у Бијељини и да је задовољна што се одржава баш у духу светосавља које окупља и спаја српски народ.

Етно група „Траг“ дјелује од 2003. године и изводи традиционалну музику Балкана, а до сада су одржали више од 600 концерата у земљи и иностранству.

Организатори Светосавске академије су Црквена општина Бијељина, Мисијски фонд епархије зворничко-тузланске и Светосавска омладинска заједница Бијељина.

Светосавска академија одржана је у Центру за културу „Семберија“.

Чланак ВЛАДИКА ХРИЗОСТОМ: Светосавље као пут у живот вјечни се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Спутњик

Његова светост патријарх српски Иринеј отвориће данас у Историјском музеју Србије у Београду мултимедијалну изложбу „Свети Сава Српски“, на којој је централно мјесто посвећено оригиналном жезлу, односно штапу Светог Саве, донесеном из српског манастира Милешева, најављено је на конференцији за новинаре представника овог музеја.

Посјетиоци ће до краја новембра моћи да погледају копије фресака и икона са ликом Светог Саве, легенде о животу и његовом раду, фотографије личних предмета и реликвија, као и списе.

Ови артефакти најмлађег сина родоначелника српске средњовјековне династије Немањића треба да што потпуније приближе јавности његов световни и духовни пут, као и величину и значај његове личности за српску државу и Српску православну цркву, али и цјелокупну српску историју и културу.

Аутор изложбе Андреја Вујновић рекао је да је на овим просторима остало мало из Савиног времена, али да је остало жезло које се чува у Милешеви, додавши да ће жезло бити изложено у музеју до 5. септембра, а онда ће умјесто њега бити приказиван филм о жезлу.

Вујновић је истакао да је изложба посвећена највећем човјеку српске историје резултат дугогодишњег истраживања, пренијели су београдски медији.

Савјетник у Музеју историје Србије Небојша Дамњановић каже да су у самом Сави Немањићу садржани многобројни ликови и да он сједињује у себи „монаха, државника, дипломату, великог организатора“.

„Он је и наш први велики писац којег знамо по имену. Постоји и његов култ, а све то обухвата ова изложба“, наводи Дамњановић.

Изложба најављује и велике годишњице, тако ће наредне године бити навршено 800 година од када је Србија стекла степен краљевста, а 2019. године осам вијекова од самосталности Српске цркве коју је извојевао Свети Сава.

Након Београда, планирано је да изложба посвећена Светом Сави буде представљена у Народном музеју у Краљеву, затим у Чачку и Пријепољу, а припрема се и одлазак изложбе у иностранство.

Отварање изложбе предвиђено је за 12.00 часова у посебном дијелу изложбеног простора Историјског музеја Србије.

Чланак ДУХОВНИ И СВЕТОВНИ ПУТ: Патријарх Иринеј у Београду отвара изложбу о Светом Сави се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, С. Радовановић

Патриjарх српски Иринеj рекао jе да jе наjмање могуће да се Саборна црква Светог Саве у Њуjорку запалила од свећа и додао да ће, чим буде завршен извештаj о узроцима пожара, кренути обнова храма, преносе данас београдски медиjи.

„Наjмање jе могуће да се црква запалила од свећа jер богослужење било завршено, верници су отишли, а црква jе после тога закључана, рекао jе патриjарх за „Блиц“.

Здање на Mенхетну, нагласио jе патриjарх српски, има велики духовни и богослужбени значаj за српски народ у расеjању и додао да ће ускоро бити направљен план обнове.

„Чим буде завршен детаљан извештаj о узроцима пожара и последицама, почећемо санациjу. Надам се да ће црква врло брзо бити обновљена и спремна да као и до сада дочекуjе Србе, православне вернике и све грађане Њуjорка коjима су њена врата увек била отворена“, рекао jе патриjарх за Новости.

Вест о пожару да jе изгорео храм Српске православне цркве патриjарх jе поднео веома тешко.

„Искрено сам се растужио чувши да jе црква Светог Саве на Mенхетну изгорела до темеља. У њоj сам био неколико пута, а посебно памтим своj боравак 2013. године. Било jе то после темељне реконструкциjе цркве  када jе заблистала у пуном сjаjу. Oна jе била истински понос нашег народа и наше цркве у Aмерици“, рекао jе Иринеj.

Патриjарх подсећа да jе црква на Mенхетну наjвећа црква у расеjању, коjа jе матица за велики броj наших људи коjи живе у Њуjорку и СAД.

Њен значаj jе, како каже, већи jер jе њена историjа везана за име владике Николаjа Велимировића, краља Петра Другог, Николе Tесле и великог броjа успешних Срба у СAД.

Подсетимо, Саборна црква Светог Саве у Њуjорку изгорела jе до темеља на Васкрс, а званичан узрок пожара jош увек ниjе утврђен.

Чланак ПАТРИЈАРХ: Наjмање могуће да се црква запалила од свећа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

У наjмање четири православне цркве широм света избили су пожари током ускршњих празника.

Tако jе, српска црква Светог Саве на Mенхетну уништена у пожару коjи jе избио само неколико сати пошто су верници у њоj завршили ускршњу литургиjу.

Пожар jе брзо захватио цркву, изграђену 1855. године. Црква jе 1968. године проглашена знаменитошћу града Њуjорка, а 1982. уписана у амерички Национални регистар историjских места.

„Њуjорк таjмс“ jе пренео да су ватрогаци прву доjаву о пожару у цркви, коjа се коjа се налази на 25. улици, између Пете и Шесте Aвениjе, нешто пре 19 сати. У гашењу ватре, коjи се брзо раширила, учествовало jе чак 168 ватрогасаца и пожар jе после три сата гашења стављен под контролу.

Портпарол ватрогасне службе френк Грибон наводи да се чини да узроци пожара нису сумњиви, да ће се истражити узроци, али да би велика штета коjу jе претрпела црква могла да закомпликуjе те напоре.

„Штета jе тако велика да не може да се нађе тачка где jе пожар избио. Kров jе био дрвен и више га нема“, рекао jе Грибон.

На дан Ускрса jак пожар потпуно jе уништио македонску цркву у Сиднеjу, и том приликом повређена су два верника и неколико ватрогасаца.

Сведоци кажу да jе  пламен почео да тиња из торња храма, коjи припада канонски непризнатоj Mакедонскоj православноj цркви, пре почетка ускршње литургиjе, у недељу око 10 сати уjутру.

Oко 60 ватрогасаца из 15 станица позвано jе да угаси пожар, коjи jе траjао неколико сати. Oко 60 штићеника суседног старачког дома евакуисано jе током пожара, jавили су аустралиjски медиjи.

У Aустралиjи jе пожар избио у jош jедноj православноj цркви – у грчкоj цркви у Mелбурну – коjи jе, срећом, брзо угашен.

Tоком гашења ватре евакуисано jе 200 људи из околних зграда. У пожару ниjе било повређених.

Пожар jе избио само дан након ускршње литургиjе, а полицаjци су позвани на лице места након што су пролазници уочили дим са крова цркве.

Црква у источном Mелбурну jе наjстариjа грчка православна црква у аустралиjскоj држави Викториjи, сазидана 1901. године.

Пожар jе избио и у комплексу манастира Валам, на острву у jезару ладога, на северу Русиjе.

Дим и ватра су примећени у недељу уjутру, док jе православна заjедница прослављала Ускрс, и захватио jе око 800 квадратних метара зграда из 19. века, поред самог манастира.

Нема информациjа о повређенима, а руски медиjи преносе да су сви присутни евакуисани на време.

Чланак МОСКВА, ЊУЈОРК, СИДНЕЈ: Изгорела црква Светог Саве у Њуjорку, гореле jош три у Aустралиjи и Русиjи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је синоћ да је Свети Сава личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља, и то када год стане пред његову икону, пред његово лице.

„Стојећи пред његовом иконом као пред огледалом, у њему можемо видјети нашу прошлост, нашу историју, у њему се огледамо и онакви какви јесмо сада, у овом часу, док стојимо пред његовим ликом“, рекао је владика Григорије у бесједи на Светосавској академији Епархије дабробосанске, одржаној на Палама.

Он је истакао да нас то огледање пред лицем Светог Саве упућује ка будућности, јер он није постојао и ишчезао, него он јесте и биће.

Подсјећајући на Житије Светог Саве, епископ Григорије је рекао да се о њему може говорити и као о организатору, а да ријеч организација долази из истог коријена од којег и ријеч организам. „Многе органе треба усагласити да би организам функционисао. Управо то је са црквом урадио Свети Сава“, нагласио је владика Григорије.

„Као племић он се спустио до посљедњег човјека, до посљедњег земљодјелца, пастира. Његово друговање са њима није њега умањивало, него је њих подизало. Он је њих учио да постану племство, царско свештенство, свети род. То је он народ хришћански изводио из таме у свјетлост, из незнања у знање, од примитивизма до културе. Зато је Свети Сава просвјетитељ, али то је он у свом народу могао постати само зато што је схватио да је тај народ, заједно са њим, заправо један организам“, рекао је владика.

Нико у том народу, у том организму, поручио је епископ Григорије, није ни мањи ни већи, јер нико није ни мање нити више важан – важан је свако појединачно.

Према његовим ријечима, Свети Сава је унио духовну свјетлост међу свој народ, дао му идентитет, идентификујући га са Христом и укључујући га у организам, у породицу хришћанског народа.

Послије толико вијекова, каже владика Григорије, било би добро да се данас запитамо – угледамо ли се на Светог Саву, учимо ли, радимо ли, волимо ли један другога, јесмо ли организовани, осјећамо ли се као да смо дио организма једног тијела, једног народа.

Фото: Срна

„Јесмо ли спремни склонити се неком са пута? Јесмо ли спремни показати пажњу један према другоме? Јесмо ли и на шта спремни од свега онога на шта нас Свети Сава, као најсвјетлији лик и најсвјетлоносније огледало упућује“, упитао је он.

Слободно замислимо како нам је ум отворен за свјетлост и добро, замислимо како су нам срца отворена за љубав, за Бога, за другога и ма ко да смо, велики и мали, вишег или мањег звања, осјетићемо радост постојња. Имаћемо утисак као да смо харфа у рукама Божијим или једноставније – да смо харфа у рукама Светог Саве који доноси најљепшу музику, рекао је владика Григорије у својој бесједи.

„Треба нам што више таквих тренутака, не сјећајући се само оног што је некад било, него ходећи напријед у сусрет Светом Сави и Христу. Тада ћемо схватити да, ма каква нас невоља срела у овом свијету, овај живот има смисла“, нагласио је епископ.

Скуп у част Светог Саве, првог архиепископа и просвјетитеља српског, одржан је на паљанском Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Светосавској академији присуствовали су и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, те представници политичког, културног и јавног живота града Источно Сарајево.

У музичком дијелу учествовали су солисти на клавиру Маја Аранђеловић Ђого која је извела композиције „Хиландар“ и „Грачаницу“, хор Богословије из Фоче је отпјевао химну Светом Сави, те глумац Љубо Божовић који је говорио стихове посвећене првом српском архиепископу.

Многобројној публици представила се и Етно групе „Захумље“ из Требиња.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Држимо се ријечи Светог Саве се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

У Андрићграду је вечерас у оквиру светосавских свечаности јереј Средоје Андрић бесједио „Слово о Сави“, те је одржан концерт етно групе „Траг“.

Свештеник Андрић је поручио да данас светосавље треба чувати посебно у школама.

„Чувати и бранити пут Светог Саве значи стражарити и патролирати његовим стазама наоружан Христом, чувати свој живот, али и живот браће од највећег непријатеља људског, од гријеха, лажи, мржње, злобе, зависти и понајвише братске неслоге која траје и не престаје. Наша дјеца, наши наставници, учитељи и родитељи треба да знају да у светосављу и православљу и вјери Христовој не лежи наша слабост, него наша снага, да бити вјерник, крстити се, долазити у Цркву и причешћивати није срамота, како нам свјетски трендови омладини намећу, него понос и радост“, рекао је Андрић.

Фото: Срна

Он је истакао да је духовни и национални живот кроз историју незамисливо сагледавати одвојено.

„Онда кад смо морално и духовно падали, падали смо и национално и државнички. Онда када смо духовно јачали – јачали смо и државнички. Свети Сава је живи свједок таквих времена. Он је сваком Србину, али и хришћанину истински и најсвијетлији примјер како се воли – најприје Христос, па Црква и држава и како се истински изгара и несебично жртвује и за Христа и за Цркву и за државу“, закључио је Андрић.

Руководилац групе „Траг“ Валентина Милекић рекла је да је ово први наступ групе у Андрићграду. „Вечерас смо се представили новим програмом, под називом `Етно бал`. Ми покушавамо да оживимо традицију светосавских балова који су још од 19. вијека наше културно насљеђе“, навела је Милекићева.

Фото: Срна

Она је рекла да група постоји 13 година, те да је то вокално-инструментални састав, који његује традиционалну музику Балкана.

„На нашем репортоару су пјесме из Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске и Републике Српске. Покушавамо да традиционалне ритмове осавременимо“, каже Милекићева.

Она је додала да су имали наступе у Русији, Холандији, Њемачкој, Аустрији, Македонији, те у другим земљама Европе.

Концерт је одржан у организацији Српске православне црквене општине Вишеград, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарства цивилних послова БиХ, те Андрићграда.

Чланак АНДРИЋГРАД: Бесједа о Светом Сави и концерт етно групе „Траг“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас на Светосавској академији у Скопљу да је слобода ријеч која остаје заједничка за све Србе и истакао да је Свети Сава учинио све да Срби имају свој идентитет.

Он је рекао да је чињеница да је Свети Сава код Срба и симбол за слободу којој је српски народ увијек тежио, освајао, са огромним губицима кроз историју, али никада није тежио и борио се за слободу да би други били потлачени и никада није желио неслободу за друге.

„То је једино што нам треба. Томе нас је учио Свети Сава који код Срба има незамјењив значај, наш праотац, човјек који је учинио све да Срби имају свој идентитет, знајући да ће развој Цркве, просвјете, језика и писма осигурати наш идентитет кроз историју“, нагласио је Додик.

Додик је подсјетио да је Република Српска, која је настала у процесу распада бивше заједничке земље, резултат народног хтијења и борбе за слободу људи са тог простора, Срба који су хтјели слободу да не би били потлачени.

Он је истакао да је зато Република Српска данас окренута разумијевању, довољно широка да прихвати све друге различите, који желе да живе слободно, без икаквих ограда, забрана или условљавања.

„Ми нисмо уперени против било каквог дјеловања и жеље да некоме наметнемо наша права и мишљење, али смо спремни да се за наша права, која су несумњиво дио међународног права оличеног кроз Дејтонски мировни споразум, истрајно боримо свим политичким и правним средствима. Република Српска ће живјети и нема начина да буде укинута. Република Српска може само да буде сигурност и за оне који нису Срби да ће на том простору трајно владати мир, јер желимо да у регионалном смислу управо то обезбиједимо“, истакао је Додик.

Он је навео да трајно опредјељење остају оријентације европског стандарда, начина размишљања и живљења.

„Европски процеси данас не изгледају као прије десетак година у Републици Српској и БиХ. Ми желимо само једно – да у тим процесима Република Српска буде фактор, да буде виђена, да не буде заобиђена – ни мање ни више од онога што је наше уставно правно“, поручио је Додик током академије у скопском „Новиот стар театру“.

Он је нагласио и да Република Српска јесте и све више ће бити синоним за слободу којој тежи српски народ, ма гдје био.

„Ми смо нашу борбу за уставну позицију српског народа и Републике Српске у БиХ завршили. Ми се бавимо реализацијом наших права наше слободе и онога што је заједнички интерес свих“, навео је Додик.

Додик је захвалио македонском предсједнику Николи Груевском за поруке разумијевања и схватања, као и жеље да се заједно гради будућност.

„Слобода је нешто што нас окупља и данас овдје, слобода да се наша српска национална заједница окупи у оквиру Републике Македоније, слободно изрази свој идентитет, мишљење, став, слободно се политички организује, сарађује са институцијама државе у којој су грађани. Поносан сам што данас овдје могу још једном да изразим пријатељство према овој земљи и народу. Хвала Македонији што је имала разумијевања да Светог Саву уврсти као национални празник. Нека живи Република Македонија и српски народ у Македонији и гдје год био“, поручио је предсједник Српске.

Чланак ДОДИК У СКОПЉУ: Свети Сава учинио да Срби имају идентитет се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ЦДМ

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је данас у Билећи да треба научити од Светог Саве да ништа није једноставно, нити лако, али да је све могуће уколико човјек жели добро.

Владика Григорије је, након Свете архијерејске литургије коју је служио са свештенством Епархије поводом крсне славе општине Билећа – Савиндана, истакао да је Свети Сава наш највећи залог у историји, у садашњости и у будућности.

„Нека Свети Сава буде увијек наш учитељ као што нам је показао својим дјелом, науком, вјером и животом, јер му је било најважније да буде учитељ и први примјер народу, а не властодржац и самодржац. Био је свима слуга и тако постао отац“, поручио је владика Григорије.

Он је истакао да је Свети Сава све поучавао.

„Свети Сава је организовао православну цркву у Срба. Мирио са ким год је било могуће наш народ, учио, како читамо у нашим књигама, а то није без смисла, како да се оре њива, како да се зида кућа, како да се сије брашно. Иако му је по свему припадало да буде међу елитом, он је ишао међу људе и међу народ и зато је његов траг толико велики“, истакао је владика Григорије у бесједи.

Владика је поручио да морамо размислити колико смо слични Светом Сави и колико смо способни за организацију.

„Ако смо било шта или на било ком мјесту морамо да се организујемо. То је слично организму. Неће пуно значити ако један орган функционише, а неки други је сасвим и у свему болестан. Треба многе органе усагласити да функционише организам. То је урадио Свети Сава“, навео је владика Григорије.

Он је као примјер добре организације навео општину Билећа.

Након ломљења славског колача услиједио је културно-умјетнички програм на платоу испред Храма Светог Саве.

Начелник општине Билећа Миљан Алексић уручио је Повељу општине Билећа у категорији заслужног колектива мљекари „Пађени“ за одличне резултате постигнуте у привреди, а у категорији појединаца највеће признање општине припало је Милораду Самарџићу, који већ годинама дарује лаптоп ученику генерације Средњошколског центра „Голуб Куреш“ у овој херцеговачкој општини.

Светосавка признања додијељена су и најбољим спортистима са подручја општине.

Чланак ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Све је лако уколико желимо добро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Преосвећени владико, свештени оци, уважена господо, драга браћо и сестре, ево нас изнова, као и сваке године, ево већ 780 година заредом, да се у ове зимске дане прибијамо и грејемо око имена и дела највећег сина и оца Србског народа, Светог учитеља, просветитеља и архипастира Саве Србског. Из године у годину зиме духовне и климатске су све јаче и студеније, мразеви све дужи и љући, па нам је, сразмерно нашој охладелости и онемоћалости, окупљање и грејање на пламену духовног огњишта Светога Саве све потребније и све нужније. Но, требало би да на почетку овог нашег саборовања исповедимо немоћ коју су исповедали наши оци; наиме, да завапимо: која ће уста достојно да похвале хвале достојног и вредног, и који ум да домисли небоземну мисао земаљског анђела и небеског човека Светога Саве? Но, учинимо оно што њему није потребно, али је нама неопходно. Изрецимо, дакле, реч похвале, благодарности и молитве најхваљенијем међу хваљенима, и најбогопрослављенијем међу богопрослављеним светим Србима. Почнимо зато наше свечарско слово хвале и благодарности оним што је било од почетка, и оним што ће бити на крају, од Онога који је Почетак и Крај.

Читава историја људског рода није ништа друго до историја сусрета и заједничарења Бога и човека. Протеран од човека Бог се након Рајског врта стрпљиво, упорно и човекољубиво јављао старозаветним патријарсима, праведницима, пророцима и царевима. И ти сусрети су, попут оног едемско-адамовског, били лични, али, истовремено, „као у огледалу, у загонетки“ (1. Кор. 13, 12). Све је то била припрема за поновни, коначни и нераскидиви сусрет Бога и човека у Богочовеку Христу: у Божанској Личности Оваплоћеног Сина Божијег срели су се нераздељиво и несливено Бог и човек. И отада, у Цркви Христовој, као новом Едему, омогућен је поновни сусрет човека и Бога, и то „лицем у лице“.

Захваљујући овом Христовом уласку у историју и сусрету Бога и човека у Њему, историја православних, христоносних народа, суштински посматрано, јесте збир животописа њихових најхристоноснијих, најхристоликијих и најхристоподобнијих личности, тј. светитеља. Другим речима, историју православних народа писали су њихови светитељи. Тако је и са србским православним, христоносним народом. Он је Богу својим телом, својом природом, рађао своје благородне и племените изданке, и потом их посвећивао на службу Христу, Цркви и роду, а Бог би нам потом враћао те наше синове као очеве, умудрене, освештане, посвећене. Међу њима, и пре њих и после њих, прво место припада сину великог жупана Стефану Немањи – краљевићу Растку, односно потоњем оцу Св. Симеона Мироточивог – Светоме Сави.

Свети Сава је саборно-сабирна тачка наше историје и наше вечности. Свети Сава је саборно-сабирна жижа у којој су се срели, укрстили и заувек сјединили Бог и читав један народ. У Светом Сави су се срели, препознали и сјединили Богочовек Исус Христос и србски народ: србски народ је тело Светога Саве, а његова душа је Христос. И све што је мислио, чинио и молио Свети Сава подједнако се тиче и собом објављује Христа и његов, од Христа му предодређени и поверени христоносни србски народ. Зато Св. Јустин Ваљевски кличе: „Та у чему је главна сила и моћ, главна свесила и свемоћ Светога Саве? Једино и само у чудесном и чудотворном Господу Христу, вечно живом и животворном Богочовеку. Без Христа, Растко би заувек ocтao Растко, и никад не би постао и остао Свети Сава, света и бесмртна савест српскога народа“; „У њему су богочовечанске стваралачке силе Христове дошле до свог најсавршенијег израза у роду нашем. Зато је личност његова и најтајанственија и најмоћнија и најсавршенија међу Србима свих векова“. И још додаје: „У том светом животу божанско и човечанско се непрестано проткивају, мешају, сједињују. Све човечанско се неосетно прелива и разлива у божанско; и обратно. Ту је све човечанско божански чудесно и дивно; а све божанско-човечански стварно и опипљиво“.

Свети Сава је, будући жижа нашег етноса и етоса, истовремено и заувек и вододелница и венац, највиша кота наше историје, која се дели на време пре и после њега. Пре њега, историја Срба је била време припреме, ишчекивања и клијања; време прикупљања сила и моћи да се роди највећи син, коме је отац читав један народ. Са Светим Савом наша историја на стаблу нашег национа рађа свој најбољи, небески, а самим тим нетрлулежни и вечни плод. Коначно и заувек, од благодатних божанских сила сакупљених у тој златној јабуци дрвета нашег народног бића и постојања, ми живимо, ево већ 780 годнина, и живећемо, макар не онако свето и царски, као он и његови најприснији потомци, до краја света и века. Крчмимо и расипамо оно што нам је Свети Савет оставио у наследство; и ма како, по својој убогости, били лоши руковаоци његове баштине и завештања, не можемо да умањимо и потрошимо оно што је он у Христу и Христом стекао и сазидао. Сва историја србског рода после Светога Саве сведочи и упућује на ризницу његове оставштине. Св. Јустин поново ово потврђује: „У самој ствари, права историја српскога народа и није друго до непрегледна поворка сведока и сведочанства о величини, о бесмртности, о христоносности, о крстоносности, о свеживотности, о свеживотворности, о чудотворности, о светости, о непобедивости, о еванђелској свепобедности Светога Саве“.

Свети Сава је наш највећи „светитељ, апостол, еванђелист, учитељ, просветитељ, вођа, путовођа, христоносац, богоносац, чудотворац“. Он нам је у наслеђе оставио и Цркву, и државу, и просвету и културу и све што охристовљени и просвећени народи могу од Бога добити и имати. Он нам је подигао небоземни Дом, учврстио га, окречио га, украсио и живописао, оградио га, опремио га и напунио, поставио анђелску стражу око њега да га чува; тиме је учинио да нисмо бездомни бескућници, да нисмо сиротани, убожјаци и странци и да не морамо да од немила до недрага тумарамо по епохама и празноверицама; да се не потуцамо по туђим домовима и да обијамо туђе прагове, да будемо слуге и најамници; једном речју учинио нас је и синовима и домаћинима: својим и Божијим синовима; домаћинима његовог и Божијег Дома. Дао нам је Свети Сава и божански закон сабран у Законоправилу, да се њиме руководимо, управљамо и крмимо по мору и бурама неправде и зла овога пролазног света и века. Има ли нечега што нам Свети отац наш Сава није стекао и оставио? Нема; све је очински скућио, преписао и у наследство оставио. Највећи Србин после Светога Саве, што значи његов најбољи син и наследник, Св. Николај Ваљевски ово потврђује: „Најпре најбољи зидар самога себе, Сава је по том био најбољи зидар свога народа. Најтрудољубивији стваралац свога карактера, он је по том био најнеуморнији стваралац карактера свога народа. Најмарљивији сабиратељ духовне и моралне снаге у себи, он је по том био највештији изразитељ те снаге на широком платну народне историје. Све је код Саве ишло у нормалном поретку: прво Бог па човек, прво човек па онда свет, прво просвећење себе па онда просвећење других, прво садржај па онда израз, прво карактер па онда спољашња култура. Ево велике и корисне опомене нашем поколењу, у коме многи иду наопаким путем: Играју по периферији а не познају центра, муче се да изразе но немају шта да изразе, трче да просвећују а сами непросвећени, заглушују виком о култури а не брину о карактеру, траже уређење целога света а нису уредили своју душу ни своју кућу. Највећи труд који је Свети Сава показао после труда над својом душом, над том првом њивом Господњом, јесте труд над народом својим, том другом њивом Господњом. Сав тај труд његов над народом србским, сву ону ужурбану и многоструку активност његову као правог Европејца, и плодове те активности, ја ћу назвати Савиним национализмом. Овај Савин национализам обухвата народну цркву, народну династију, народну државу, народну просвету, народну културу и народну одбрану“.

Населивши заувек Христа у себи, Свети Сава је знао да је Богочовек Христос смисао, циљ и крајње назначење постојања читавог нашег рода. Зато је Свети Сава нашу историју усмерио у правцу бесмртности, вечности, светости, у правцу Царства Небеског, ка Христу. У томе је он наш ненадмашни и незаменљиви путовођа и крманош. Он је лађу нашег постојања, опстанка и спасења усмерио ка Небеском Јерусалиму, у коме је један мали део обезбедио своме роду. Другим речима, захваљујући Светом Сави, током историје је стварана и рађана, а у вечности насељавана Небеска Србија. У њој су, како неуморно и нелажно пева и сведочи Св. Николај Србски, „жупани србски, краљеви и цари“, „мајке и сестре јунака“, „посници и Свеци“, „монаси часни и монахиње бледе“, „и девојке миле и дечица мала“, „домаћини“, „сужњи, болни, паћеници, убоги и невољни“, ту и „четници славни, Божји осветници“, затим „многи богомољци, многи добротворци. Удовице тужне и мајке без деце“, „покољења многа од најбољег соја, народ, Божји народ без броја и броја“, „радују се тамо око Светог Саве, ко синови царски посред царске славе“.

Неким верујућим и свим неверујућим, свим одреда космополитима, хуманистима и глобалистима ова се Небеска Србија не свиђа, сматрају је малом, тесном, себичном и националистичком. Нама се, међутим, заједно са Светим Савом, Св. Николајом и Св. Јустином, и непребројивим мноштвом србских светитеља, мученика и праведника, веома допада, и ми је свесно и радосно бирамо и објављујемо за смисао и сврху нашег постојања и наше историје. Захваљујући Светом Сави Христос, Небеска Србија и Небески Јерусалим јесу синоними.

И као што смо на почетку рекли, поновићемо и за крај: у Богочовеку Исусу Христу срели су се и измирили Бог и човек; у Светоме Сави срели су се и заувек сјединили Христос и србски народ. Отада и заувек, у времену и вечности, Свети Сава је саборно-сабирна жижа нашег етноса и нашег етоса, наше историје и наше Небеске Србије.

И још да на крају, од сувишка наше радости и наше љубави према Христу и Светом Сави, који нам је пропутио пут до Царства Небеског, заједно са Св. Николајем, Златоустим Србским, понављамо речи захвалности: „Зато имамо да благодаримо Богу и Светоме Сави, Богу који је изнад свију, и Светоме Сави који је србском народу учитељ, у свему. Учитељ, — но не једино србском народу: он може бити и данашњој Европи учитељ у здравом национализму, јеванђелском и органском. У томе је Свети Сава потпуно савремен, и још више него савремен — он је човек будућности. И у томе он је био и остао до овога дана Европејац, и то јединствен међу Европејцима“.

И још: „Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води“.
Захваљујем.

Чланак АРХИМАНДРИТ НИКОДИМ: Свети Сава – сабирна жижа србског етноса и етоса се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Вечерњим богослужењем у Храму Светог цара Лазара у Андрићграду и рецитаторским програмом почело је обиљежавање светосавских свечаности.

Јереј Средоје Андрић рекао је да је након вечерње молитве преломљен славски колач са дјецом која су била у храму, а да је након тога изведен рецитал који се традиционално одржава у храмовима у Вишеграду.

„Свети Сава је за нас Србе веома значајан празник. То је наш национални светитељ, духовни учитељ и просветитељ. Као што други народи имају своје националне светитеље, тако и ми имамо Светог Саву“, навео је Андрић и додао да је за дјецу битно да знају о Светом Сави јер је много радио на образовању и на подизању школа, а поставио је и темеље нашег модерног образовања.

Он је рекао да ће сутра у 9.00 часова бити служена литугија, а да се светосавске свечаности настављају у суботу, 30. јануара, када ће бити одржан концерт етно-групе „Траг“.

Концерт ће бити одржан у биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду са почетком у 20.00 часова.

Чланак АНДРИЋГРАД: Почеле светосавске свечаности се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Поводом школске славе-Светог Саве уручене су награде најбољим ученицима из 29 бањалучких основних школа, а које је додјелио град Бањалука.

По 100 конвертибилних марака добило је 29 ученика за рад и допринос образовању у школама и локалним заједницама.

– Награда ми значи много јер јер представља признање за дугогодишњи труд и рад, као и јер је уручена поводом Светог Саве који је утабао пут образовања, рекла је награђена ученица деветог разреда Основне школе „Бранко Ћопић“ Анђела Недић.

Додала је да ће кроз даље школовање покушати да оправда примљену награду.

Уручујући награде, начелница Одјељења за друштвене дјелатности Града Бањалуке, Љубинка Драгојевић је истакла да су награђени ученици узор осталим ђацима и због тога их је потребно наградити и одати признање за постигнути успјех..

Награде за одличан успјех, примјерно владање, те остварене резултате у ваннаставним активностима добиће сутра, на Савиндан, и 17 ученика бањалучких средњих школа.

Такође, у свим основним и средњим школама у Републици Српској, припрема се пригодан програм, којим ће сутра бити обиљежена школска слава – Свети Сава.

Чланак БАЊАЛУКА: Уручене награде најбољим ученицима из 29 основних школа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: С. Гарић

У храму Светог цара Лазара у Андрићграду поводом Савиндана биће служена вечерња молитва и резан славски колач, након чега ће бити изведен рецитал посвећен првом српском архиепископу и учитељу Светом Сави.

Вечерња молитва биће служена у 18.00 часова.

Сутра, на Савиндан, света литургија биће служена у 9.00 часова у храму у Андрићграду и на Мегдану.

У суботу, 30. јануара, кратко слово о Светом Сави говориће јереј Средоје Андрић, након чега је најављен концерт етно групе „Траг“.

Концерт је заказан у 20.00 часова у великој биоскопској сали у Андрићграду, а улаз је бесплатан.

Чланак АНДРИЋГРАД: Свечаности поводом Савиндана се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Градоначелник Чикага Рам Емануел прогласио је 27. јануар Даном Академије „Свети Сава“ у Чикагу као признање за рад ове школе, која носи име српског светитеља и заштитника просвјетних и културних установа, и њен допринос широј заједници.

У градоначелниковој одлуци је констатовано да је Академија „Свети Сава“ једина основна школа у Чикагу која нуди цјелодневно двојезично образовање на српском и руском језику и да нуди сигурно заједништво гдје дјеца могу да изразе своју културу и вјеру, саопштила је Српска православна црква /СПЦ/.

Наведено је да ова школа одржава програм образовања утемељен на православљу који дјеци даје чврст духовни оријентир како у учионици, тако и ван ње.

Представници чикашког Саборног храма и Академије „Свети Сава“ топло су поздравили одлуку градоначелника Чикага.

„Градоначелниково проглашење Дана Академије `Свети Сава` је веома важно и заслужено признање за нашу школу и част за нашу целу заједницу и волео бих да се захвалим администрацији и управи Академије за сав њихов рад који је довео до те одлуке,“ рекао је протојереј Дарко Спасојевић, старјешина Саборног храма.

Директор Академије „Свети Сава“ Марко Бојовић захвалио је градоначелнику Емануелу због проглашења 27. јануара Даном Академије „Свети Сава“ у Чикагу, као и свештенству Саборног храма, школској управи, наставницима и особљу на заједничком раду ради остварења мисије ове академије.

„Наши ђаци имају још један разлог да буду поносни на своју школу“, додао је он.

Свештеник задужен за надзор образовних програма Саборног храма јереј Василије Вранић истакао је важност проглашења у историјском контексту те подсјетио да су свети Севастијан Џексонски, Мардарије Либертвилски и Николај Жички организовали парохије Српске православне цркве у Чикагу као црквено-школске општине.

„Угледајући се на пример Светог Саве, првог архиепископа српског, препознали су незамењиву улогу које би правословно образовање, укорењено у нашој култури и традицији, требало да има у животима наших заједница на овом континенту“, навео је он.

Вранић је рекао да је ово проглашење потврда и свједочанство да заиста напори у одржавању насљеђа великих духовних предака кроз ову парохијску школу, и друге образовне програме, рађају значајан плод.

Основана 2001. године, Академија „Свети Сава“ је двојезична парохијска школа при Саборном храму Светог Васкрсења Христовог у Чикагу која нуди динамичан васпитно-образовни програм од предшколског до осмог разреда.

Чланак ПРИЗНАЊЕ ШКОЛИ КОЈА НОСИ ИМЕ СРПСКОГ СВЕТИТЕЉА: Градоначелник Чикага прогласио 27. јануар Даном академије „Свети Сава“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: edukacija.rs

Током осам дана београдског Сајма књига продато је 7.327 примјерака романа „Гора Преображења“ Љиљане Хабјановић Ђуровић која говори о Светом Сави, саопштио је данас издавач романа „Глобосино Александрија“.
У саопштењу је наведено да роман, који је привукао огромну пажњу на Сајму, говори о томе како су Немањићи стварали српску државу и Српску православну цркву и како је Свети Сава испунио себе свјетлошћу Духа Светога и собом обасјао српски род, а српски народ кроз вијекове опстајао на стази Светосавља.

Штанд, на коме је Љиљана Хабјановић Ђуровић током цијелог дана потписивала купљене примјерке књиге посјетили су, између осталих, и Његова светост патријарх српски Иринеј и Његово високопреосвештенство митрополит црногорско – приморски Амфилохије.

Чланак БЕОГРАД: Роман о Светом Сави купило више од 7.000 посјетилаца Сајма књига се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Директор Основне школе „Свети Сава“ из Зворника Радомир Петровић рекао је у Зворнику да су бошњачка дјеца и данас наставила бојкот наставе у подручним одјељењима ове школе у насељима Липље, Снагово, Дивич, Кула Град и Доња Каменица.
Петровић је рекао Срни да у овим подручним одјељењима наставу бојкотује свих 76 ученика бошњачке националности од првог до петог разреда.

Он је поновио да бошњачка дјеца не бојкотују наставу у матичној основној школи.

Ђаци Бошњаци траже увођење изучавања групе националних предмета, укључујући и босански језики.

У Зворнику, у просторијама меџлиса Исламске заједнице, родитељи бошњачке дјеце разговарали су са функционерима Странке демократске акције Рамизом Салкићем, Садиком Ахметовићем, Едином Рамићем и Недимом Чивићем о рјешавању овог питања.

Чланак ПЕТРОВИЋ: Бошњачка дјеца наставила бојкот наставе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: edukacija.rs

Антологија пјесама о Светом Сави „Светосавник поезије“, коју је уз помоћ великог броја пјесника из Републике Српске и Србије приредио Миленко Стојичић, промовисана је у сриједу увече у Галерији Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци.

Пјеснике и љубитеље поезије угостио је руководилац Галерије професор Миливоје Унковић, а амбијент изложбе о патријарху Павлу био је идеалан за казивање најљепших стихова о Светом Сави које су, инспирисани његовим животом и великим дјелом, исписали савремени пјесници Српске и Србије, од којих су се дјела неких од њих први пут нашла у једној оваквој антологији.

– Један од разлога што сам приредио ову књигу је тај што у посљедњих неколико година о великим именима српске књижевности говоримо само про форме ради, и то говоре погрешни људи – сматра Стојичић, чију је антологију штампао бањалучки „Арт принт“ уз помоћ Секретаријата за вјере Републике Српске.

У антологији су заступљени најеминентнији савремени књижевници, као што су Матија Бећковић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Слободан Ракитић, Ранко Павловић, Рајко Петров Ного, Драган Лакићевић, Анђелко Анушић, Ђорђо Сладоје и многи други.

Фото: glassrpske.com

– Овом антологијом хтио сам да илуструјем колико је та светосавска линија поезије жива. Поред средњовјековних писаца и неколико ријечи самог Светог Саве, које као да су јутрос написане, ту су и савремени писци који својим стиховима доказују да језик нема времена, свевремен је – напомиње Стојичић.

На промоцији је своје стихове говорило неколико пјесника из Српске који су заступљени у овој антологији, за коју кажу да је пред читаоце дошла у правом времену, „времену које опомиње да треба да се вратимо правим вриједностима и на путеве које нам је својом великом жртвом утабао Свети Сава“.

Дух светосавља

– Свим овим књижевницима је заједничка једна ствар, а то је да их је за стварање умјетничког дјела, лијепе писане ријечи, инспирисао дух, а не биографија Светог Саве – рекао је Стојичић.

Чланак АНТОЛОГИЈА „СВЕТОСАВНИК ПОЕЗИЈЕ“: Вратити се на путеве које нам је својом великом жртвом утабао Свети Сава се појављује прво на ИСКРА.

Фото: СПЦ

Са благословом Епископа западноевропског г. Луке, Архиепископ западноевропски Румунске Православне Цркве г. јосиф началствовао је светом Литургијом 27. јануара 2015. године у Катедралном храму Епархије западноевропске посвећеном српском просветитељу и првом Архиепископу Светитељу Сави. На Литургији су певале, поред парохијског хора, и монахиње из манастира Боа-Салер (Bois-Salair).

Свечани ручак приредили су овогодишњи кумови славе Бранко и Бранка Радешић. Празновање је почело 23. јануара Светосавском академијом коју су припремиле учитељице Љубица Бургић, Светлана Лакићевић, Данијела Стаменов, Душанка Милутиновић-Станисављевић, Катица Павловић и вероучитељица Драгана Мандић. Том приликом изведен је програм на којем су заједнички наступали ученици српског језика чију наставу при француским школама обезбеђује Република Србија, а у својим просторијама организују Школски центар Јелена Анжујска и парохија Светог Саве. У недељу, 1. фебуара, свечаним ручком, своју славу Светог Саву обележило је и удружење Српска заједница у Француској.

Фото: СПЦ

Ове године се навршава и педесет година откако је парохија Светог Саве добила своје данашње богослужбено место у Паризу. На Литургијама и кроз неколико пригодних свечаности које су претходиле празнику Светог Саве уприличена је додела црквених одликовања и признања. Чиновима протојереја одликовани су свештеници Жељко Симоновић и Славиша Шањић, јеромонах Јустин Јеремић је одликован чином протосинђела, док је ипођакон Игор Вујисић рукоположен у ђакона. За дугогодишње прегалаштво на пољима епархијског и парохијског рада орден Светог Саве уручен је господи Кости Христићу, Љубомиру Михаиловићу, Мирку Бојићу и гђи Војислави Босанац. У знак захвалности за постављање система за вентилацију у цркви Светог Саве Управа парохије поклонила је икону Пресвете Богородице г. Саши Стојичевићу.

Чланак ЧУВАЈУ СЛАВУ И КОРЕНЕ: Светосавски дани у Паризу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир/ З. Јевтић

Србија треба да се држи светосавског пута јер смо тако имали само успех и напредак, док смо у супротном доживљавали трагедије, поручио је јуче патријарх Иринеј на прослави празника Светог Саве на Православном богословском факултету.

– Свети Сава је неко време био заборављен, да не кажем забрањен, али као што каже народ – кад река изађе из свог корита, она се и враћа. Тако смо се и ми вратили свом духовном кориту – Светом Сави – истакао је патријарх.

Он је нагласио и да је српски просветитељ централна личност наше културе и да је све што има вредност и почело с њим:
– Свети Сава је волео све народе, био је радо виђен и поштован на Истоку, од православних и муслимана, и од од браће римокатолика на Западу, и потребно је да такав однос љубави буде присутан у свима.

Свечаности је присуствовао и председник Србије Томислав Николић, представници Католичког универзитета из Љубљане и Загреба и Православног универзитета из Фоче.

– Рекли су ми да будем кратак. Чврсто сам уверен да вашим професорима немам шта да кажем о Светом Сави што они већ не знају, поштовани студенти, обраћам се вама који примате знање као што је српски народ примао речи Светог Саве засноване на вери и истини. Цитирајте их себи и другима – поручио је председник и говор наставио цитирајући Светог Саву, између осталог рекавши:

– Приклоните богољубиво срце своје да чујете речи светих истина, да их ставите у срце своје, у савест душе своје, пред очи ума свога, те да их разумете.

Чланак ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Без Светог Саве смо доживљавали трагедије! се појављује прво на ИСКРА.

Школе у Србији обележиће данас Светог Саву, дан духовности, школску славу у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.

На Савиндан нема наставе, али ђаци и наставници присуствују приредбама, сечењу славског колача, одлазе у цркву.

Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за „патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља“.

Савиндан се у школама славио све до 1945. године, када је укинут, одлуком тадашњих власти.

После полувековне забране од комунистичког режима, од деведесетих година прошлог века поново се празнује у образовно-васпитним установама.Име Светог Саве носе многи топоними на свим просторима гдје живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори.

Ко је био Свети Сава

Први Архиепископ српски, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић побегао је на Свету Гору где се замонашио. За његовим примером је нешто касније пошао и његов отац, после смрти познат под монашким именом Симеон Мироточиви. Свети Сава је био изузетно образован и енергичан човек који је у Никеји успео да издејствује независност Српске Православне цркве и постане први Архиепископ српски. Подигао је заједно са оцем манастир Хиландар, а потом многе манастире и школе по Србији. Подигао је и прве болнице које су биле при већим манастирима. По смрти, Савине мошти су пренесене у манастир Милешева 1237. године, а Турци их спалише 1594. године, на Врачару. На том месту се данас налазихрам Светог Саве.

Познато је да успомену на првог српског архиепископа у Црној Гори, чувају ови топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Сасвим је извјесно да овим није исцрпљен списак топонима који носе име нашег првог просветитеља.

Начин прослављања

Савиндан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник. Пошто је Свети Сава заштитник свих српских школа, и слави се као школска слава, на сам Савиндан, или неки дан пре, ђаци припремају приредбе са пригодним програмом, рецитацијама, скечевима, итд. који говоре о животу и делу нашег највећег светитеља. Многе песме су испеване о Светом Сави, и будући да је он узор за све Србе, то се често Православље у Срба назива Светосавље – путСветог Саве.

Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, свети Сава се сматра вучјим пастиром. Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смела стока терати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смело радити са сечивом. Бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана.

Народни обичаји

Ο Светом Сави постоје многе ангедоте и приче, али је народ испрео и праве легенде, у које је унео и елементе многих других прича. Он је путујући Божији човек, путује по српским земљама, заводи ред и благостање, учи народ како да оре, копа, кресањем огњила како да добије ватру, жене учи да кувају, месе хлеб, ткају, плету, праве сир и кисело млеко, коваче да кују гвожђе, како се сади лоза, како се добија вино…У Чачку, мајке које имају децу школског узраста, спремају на овај дан жито. У таковском крају верује се да су сви вуци, пси Светог Саве. Уврежено је мишљење да је он господар вукова и да вуковима одређује које торове смеју да нападају зими. У Херцеговини опет причају да је Свети Сава био некада пастир, па једном његов пас благо уједе залуталу овцу. Сава се наљути и прокле кера да више ништа не једе осим оног што отме. Тако је тај пас побегао у планину и постао вук.Верује се да где он дотакне штапом камен, ту се појављује извор са лековитом водом, ο чему сведоче бројни називи лековитих извора са његовим именом, као што је онај код манастира Савинац у таковском крају, или Савинац код Ужичке Пожеге.Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негде посте целу недељу пре Савиндана.

Симболика на Светог Саву

Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.

Година 1995. је сав Српски род опоменула великом грмљавином по свим нашим земљама. Уз грмљавину, ишло је и невреме, као недвосмислен знак присуства Божјег и опомене Божје.

Чак су и стари, пагански народи, који нису знали за истинитог Бога, својим врховним боговима (зевсу, јупитеру, индри, перуну, тору, итд.) давали област муње и грома као по преимућству божанске опомене и божанскога оружја. И тај знак је свако могао да види и чује, само ако је хтео да отвори очи и уши. Грмљавина је на Светог Саву забележена у народној песми о почетку буне на дахије 1804. године:

„Трећу Свеци вргоше прилику, гром загрме на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне Вериге, потресе се земља од Истока, да се Србљи на оружје дижу, ал се Србљи дигнут не смједоше…“

Чланак ДАНАС ЈЕ САВИНДАН: Свети Сава, први српски архиепископ, просветитељ, творац законодавства се појављује прво на ИСКРА.