Фото: pravoslavie.ru

На велики празник Светог Николаја Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Драговићу.

Овај дан, када се сећамо величанствених дела врлинског угодника Божјег, Архиепископа мирликијског и великог светитеља, посебно је значајан за сав православни род. -У нашем народу се често каже да Светог Николу слави половина Срба, а друга половина иде код њих на славу. Тако ће се и данас у многим домовима, Божјом милошћу, окупити породице и пријатељи да би у радости и заједничкој молитви прославили име свога заштитника. Свети Николај Чудотворац слави се широм света, где год да има православних људи, њему се моли на разним језицима и на свим континентима. И заиста је чудесно житије његово, препуно дела којима нас је задужио да их се док је света и века радо сећамо, а његово име изговарамо са посебним поштовањем и захвалношћу, поручио је владика Фотије.

-Иако рођен у богатој породици, Свети Николај од ране младости беше незаинтересован за материјално и посвећен Господу. Након смрти родитеља он раздели сиротињи сав свој иметак и тиме започе мноштво добрих дела због којих је остао довека запамћен по својој скромности и милосрђу. По промислу Божјем он би изабран за архиепископа града Мира у Ликији, а у време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном би бацен у тамницу, али је и тамо људе поучавао закону Божијем. Би познат као велики заштитник истине Божије, али и борац за правду међу људима, па тако у два маха по три човека спасе од незаслужене смртне казне. Још за живота људи су га сматрали светим и молили од њега помоћ у разним невољама, а он им се увек радо одазивао, те се многима јављао у сну и на јави. Лице овог чудотворца сијало је посебном светлошћу и сама његова појава била је довољна да међу људе унесе утеху и мир. Упокоји се овај светитељ у старости, али духом остаде међу људима до дана данашњег као светао пример архијерејима и свештенослужитељима да буду чувари вере, својим животом и учењем у свему први у стаду, а за све вернике да буду истински хришћани, благи и милостиви и носе бремена једни другима како би испуњавали закон Христов, беседио је Владика.

Епископ Фотије честитао је крсну славу игуману манастира Драговића Варсонуфију (Рашковићу) и свима који славе Светог Николу и поручио да се увек угледамо на овог великог светитеља који је био за оне који путују сапутник, за болесне исцелитељ, за сиромашне заступник и у свему свет да би нас за Христа задобио.

Чланак ПРАЗНИК У ДУШИ: Никољдан у манастиру Драговићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

„Српска слава“ назив је етнолошке изложбе и игроказа за дјецу које је уочи и поводом Светог Николе у Приједору приредио Музеј Козаре.

Кустос етнолошке збирке Музеја Козаре Марија Радаковић рекла је синоћ да су познате бројне приче о томе како је Свети Никола помагао људима и како је овај светитељ оличење јеванђеоског начела да милостињу не треба чинити пред људима, због чега се управо и вјерује да он долази ноћу да дарује дјецу.

„Живио је, условно речено, нормалним животом. Родитељи су му рано умрли и након тога је он подијелио сиромашнима све што је од родитеља наслиједио, отишао код стрица, па се замонашио и кренуо путем духовног просвјетљења“, навела је Радаковићева.

Музеј Козаре први пут је приредио обиљежавање најраспрострањеније крсне славе код Срба на радост најмлађих суграђана, а у сарадњи са Удружењем „Жене у умјетности“ Приједор, Колом српских сестара и два приватна предузећа из Приједора.

„Питали смо свештенике за савјет и речено нам је да било какво истицање или претјеривање није у духу православља, те да, кад се дарива, то не треба да се шири, иако је то код нас популарно. Свети Никола је био свештеник и није хтио да се зна да је он тај који дарива, а камоли да се покаже свијету да носи поклоне и да сви знају за то“, додала је Радаковићева.

Изложене су старе српске народне ношње, оружје, музички инструменти, дијелови намјештаја, посуђе, елементи који чине славски угођај, а госте су обичајима добродошлице дочекивале дјевојке у ношњи са погачом и крчагом воде.

„Ми смо ту да ову етно изложбу обогатимо визуелно и вербално, да повежемо савремено и традиционално и да кажемо да се обичаји увијек могу носити и његовати без обзира на то колико модерним начином живота живјели“, рекла је предсједник Удружења „Жене у умјетности“ Биљана Војводић.

Најмлађима су подијељени никољдански пакетићи, а причу о једном доброчинству Светог Николе казивала им је глумица Позоришта Приједор и чланица Удружења „Жене у умјетности“ Зорица Јојић.

Вриједног, угледног и богатог оца трију кћери, који нагло осиромаши, те одлучи да подводи своје кћери, Свети Никола спасаве такве зле судбине доносећи му ноћу и кришом вреће златника за мираз кћерима за удају. Прва два пута прође неопажено, али трећег га пута отац сачека, поче му љубити ноге и захваљивати му се, али га светац закле да док је жив никоме не каже шта је с њим било.

Чланак ПРИЈЕДОР: Изложба и игроказ „Српска слава“ у Музеју Козаре се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Српска православна црква прославиће данас Светог Николу Чудотворца – Никољдан, у помен на дан када је овај светац окончао овоземаљски живот 343. године Нове ере.

Свети Никола рођен је у Патари у породици богатих родитеља, чији је иметак након њихове смрти раздијелио сиротињи.

Врло млад је постао свештеник, а затим и епископ свог родног града. Био је потпуно посвећен свештеничком животу и милосрђу и неуморно је радио на ширењу и утврђивању Христове вјере.

Много је путовао и највећи број његових чуда, које је чинио за овоземаљског живота, везана су за путовања, нарочито за спашавање морепловаца из олуја и магле.

Сахрањен је у саборној цркви у Миру, а када су Турци у 11. вијеку освојили тај град, Хришћани су мошти Светог Николе 1096. године пребацили у Бари, гдје се налазе и данас. Никољдан је, уз Јовањдан и Ђурђевдан, најчешћа слава код Срба.

Овом празнику посебно се радују дјеца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони. Обичај потајног остављања поклона везан је за живот Светог Николе јер он доброчинства и милосрђа никада није чинио јавно.

Свети Никола слави се у вријеме Божићног поста, па вјерници припремају искључиво рибу и другу посну храну.

Чланак ЧУДОТВОРАЦ: Данас је Свети Никола се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Поводом предстојећег празника Светог Николе, малишанима из социјално-угрожених породица у Православном дјечијем вртићу у Козарској Дубици, подијељени су пригодни пакетићи.

Дјеца из социјално-угрожених породица у Козарској Дубици осјетиће радост предстојећих празниика, захваљујући помоћи добрих људи. У Српској православној цркви истичу да сва дјеца заслужују пажњу, без обзира на имовински статус њихових родитеља.

На подручју Козарске Дубице дјеца из социјално-угрожених породица, кажу у Центру за социјални рад, ни у претходном периоду нису била маргинализована.

„Дјеца из социјално угрожених породица наше општине су и ранијих година били укључени у друге активности и акције, као што је акција средње школе `Један слаткиш, једно дијете`“, истакла је Весна Мијић из Центра за совијални рад.

Овогодишњу подјелу пакетића у православном вртићу у Козарској Дубици помогла је фирма „Дубикотон“.

Чланак КОЗАРСКА ДУБИЦА: Дјеци из социјално-угрожених породица подијељени пакетићи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Кренула је сверуска Великорецка литија са иконом Светог Николе из града Кирова. Одредиште је у село Великорецкоје, на обалу реке Великаја, где је пре више од 600 откривена чудотворна икона.

Први пут ће литију дугачку више од 150 километaрa предводити митрополит вјатски и слободски Марк, саопштила је Руска православна црква.

Традиционално ходочашће одржава се сваке године од 3. до 8. јуна, а главне свечаности, у којима учествују водећи функционери области и града, одржавају се 5. и 6. јуна на реци Великаја и у црквама Великорецког подворја манастира светог Трифуна у селу Великорецкоје.

„Митрополит Марк ће учествовати у литији од Успенске саборне цркве целом маршрутом литије. Заједно с митрополитом Марком на реку Великаја ходочастиће десетине хиљада верника из различитих епархија РПЦ, као и више од 70 свештеника. Ове године, с обзиром да свечаности на обали реке Великаја падају на суботу, 6. јуна, очекује се до 100 хиљада верника“ – наводи се у саопштењу.

Великорецка литија је једна од најдужих литија у Русији.

Икона Светог Николе откривена је 1383. году. Сељак Агалаков из села Крутица приметио је икону на обали реке Великаја, по томе је литија добила назив – Великорецкаја.

Око 1400. године икона је послата у град Хлинов, који је после преименован у Вјатку, а затим у Киров. Приликом рушења саборне цркве 1935. године икона је изгубљена. Великорецка литија је била забрањена 1930-тих година и званично је обновљена 1989. године.

У складу са обновљеном традицијом, литија се одржава сваке године почетком јуна. Сада уместо изгубљене иконе верници носе једну од њених копија. Патријарх московски и целе Руси Алексеј II је својом одлуком 2000. године доделио литији статус сверуске.

Овакве литије су још један доказ јачања православне вере у Русији.

Чланак ВЕЛИКОРЕЦКА ЛИТИЈА: У Русији почела литија са 100.000 верника дугачка 150 километара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: СРНА

Мати Исидора и сестре: Марта, мајка владике Теодосија, Јелисавета и Вида задњи су чувари манастира у Гориочу, на Космету, који је једва одбрањен пред налетима албанских терориста.

Како каже предање, у знак захваланости Светом Николи за изљечење сљепила, Стефан Дечански је, у давна времена, дао благослов да се сазида манастир у мјесту у коме горски вјетар чисти плућа и душу.

Вјеровање у чудесне моћи Гориоча, лијечење сљепила и слабовидости /уз једину фреску – „Свети Никола лијечи очи краљу СтеФану Дечанском“/ чувало је ову светињу, каже стара игуманија, мати Исидора.

Фото: СРНА

На манастир су у новије доба насртали злочинци, па су је припадници међународних снага – Шпанци, а потом и Словенци – додатно обезбиједили са пет редова бодљикаве жице.

Вјеровање у чудесну моћ Гориоча повезало је велики број истинских вјерника и пријатеља ове српске светиње.

Милутин Богдановић из Ужица је „исконски везан за Гориоч“.

„Ово је светиња која уноси смирење и јача вјеру у Свевишњег да ће сваког стићи заслужена награда или казна“, каже он показујући на фреску посвећену Светом Николи исцјелитељу.

Сестринство манастира каже да је тешко бреме и вријеме „иза и испред њих“.

Фото: СРНА

Мати Исидора, тихим гласом, тишим од „самоће у Гориочу“, покушава да пренесе страдалништво сестринства из ове српске светиње.

„Богу великом хвала. Сачувао је наш манастир и нас у њему. То је наша света дужност. То је оно за шта се молимо јутрима и повечерјима“, каже она.

Мати Исидора напомиње да је било „тешко, али и свето“ молити се 1999. године Светом Николи , а потом и злогласног марта 2004. године током погрома Срба, да спаси и заштити сестре и светињу.

Гориоч данас пркоси и штити „са висине“ изнад Истока све српско и православно докле поглед сеже у Метохијској и Осојанској котлини, до превоја према Зубином Потоку са сјеверне, те Проклетија и Шар планине са јужне стране.

Фото: СРНА

У посједу манастира било је неколико стотина хектара, што шуме што њива и виногорја.

Данас, висока ограда и тешка улазна капија одвајају свега 25 хектара шуме и око два хектара њиве ослоњене на манастир од оних који би да узму манастиру све.

Мати Исидора и сестре вјерују да ће се народ вратити и да ће Гориоч, не само за славу и за велике празнике, бити пун живе ријечи…

У градићу је од пет хиљада Срба остало свега њих тридесетак.

Али, у Осојанској котлини живи око 2.500 православаца, улавном поријеклом из Андријевице, Берана, Плава и Колашина.

Тиња нада да ће баш Осојанска котлина, највеће повратничко насеље на Космету. оживјети и да ће Гориоч и манастир Будисавци остати светиње – ослонци српског трајања у Метохији.

Чланак ТРИ МОНАХИЊЕ, ПОСЛЕДЊИ ЧУВАРИ СВЕТИЊЕ: Свети Никола из Гориоча, ослонац српског трајања у Метохији се појављује прво на ИСКРА.