Фото: РТРС

Kина ће сутра лансирати свемирску мисиjу са људском посадом, jавили су данас кинески медиjи, што jе jедан од корака званичног Пекинга ка успостављању кинеске свемирске станице.

Aстронаути Ђинг Хаипенг и Чен Донг ће се сутра налазити у космичком броjу „Шенжу-11“ кад он буде лансиран са космодрома Ђиукван у пустињи Гоби, обjавила jе кинеска државна новинска агенциjа Синхуа, а пренео Франс Прес.

Oни би требало да стигну у кинеску космичку лабораториjу Tjангонг-2 за два дана и да у њоj остану 30 дана, пре него што се врате на Земљу.

Ђинг, 50-годишњи астронаут коjи jе већ двапут боравио у свемиру, биће командант лета до лабораториjе, коjа jе лансирана у септембру.

Oн и Чен ће током боравка у свемиру вршити истраживачке проjекте у вези са поправком опреме у свемиру, ваздухопловном медицином, космичком физиком и биологиjом, атомским часовницима и истраживањем соларних олуjа.

Званични Пекинг улаже милиjарде долара у своj космички програм, у настоjању да ухвати корак са СAД и Eвропом, наводи AФП.

Чланак ПЕКИНГ: Kина сутра шаље два астронаута у свемир се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Совјетски астронаут Јуриј Гагарин, 12. априла 1961. године постао је први човек који је отпутовао у космос у космичкој летелици „Восток 1″. Тако је отворена ера космонаутике.

Данас Русија по 55. пут слави Дан космонаутике. Пре 53 године Јуриј Гагарин на броду „Восток“ први је у свету летео око Земље. Лет је трајао 108 минута и започео је нову еру у освајању космоса.

Како је рекао директор Института космичких истраживања РАН Лав Зељониј, у најближим годинама руска космичка наука поставља нове задатке – експедицију на Месец, а затим се планира лет на Марс и друге планете, рекао је Зељониј.

Према резолуцији Генералне скупштине ОУН 12. април је званично проглашен за Међународни дан лета човека у космос.

У совјетском одреду космонаута број 1  било је 20 људи. Свако од њих је сањао о првом лету, али је отворио пут у космос управо Јуриј Гагарин. Он је био  најбољи међу једнаким, – каже двоструки херој Совјетског Савеза, генерал-мајор авијације, пилот-космонаут  Виктор Горбатко, који је три пута летео у орбиту. Данас је од тог тима остало само четири човека.

Фото: vostok.rs

Легендарни лет је трајао свега 108 минута, али је он омогућио да се савлада психолошка  препрека и докаже да је човек способан да лети ка звездама. Поред тога је тај догађај постао тријумф совјетске науке и индустрије и победа над САД-ом у  великој конкуренцији  у отварању врата у космос. Од тог је времена космонаутика постала локомотива напредних достигнућа и територија тесне сарадње различитих земаља.

Поводом обележавања годишњице руски председник Владимир Путин ће данас одржати видео-конференцију са Међународном космичком станицом и космодромом Восточни.

Током видео конференције, Путин ће космонаутима честитати празник 12. април. Он ће такође саслушати извештај руског премијера Дмитрија Рогозина и Игора Комарова, шефа Руске државне корпорације Роскосмос о развоју руске космонаутике.

Руска космичка агенција „Роскосмос“, у част 55. годишњице слања првог човека у космос, прогласила је 2016. годином Јурија Гагарина.

„То је веома важна иницијатива, то је сећање на велики догађај, који се догодио пре 55 година на Саратовској земљи, у близини Енгелса…“, рекао је шеф „Роскосмос“ Игор Комаров.

Према његовим речима, косичка агенција је спремна да обезбеди експонате и материјале за будући музеј, а такође да затражи помоћ од представника космичке индустрије, центра за припрему космонаута и ветерана космонаутике.

На месту где се чувени космонаут спустио, 27 километара од Енгелса, данас се налази архитектонски комплекс „Гагаринско поље“, у чијем се централном делу налази споменик Гагарину.

У почетку се на том месту налазио стубић са даском на којој је био натпис: „Не пипајте. 12.04.51. 10 ч. 55 м. Моск. врем.“

Годину дана касније ту је направљено мало постоље, а сада се на том месту, осим споменика Гагарину, налази и обелиск са космичком ракетом.

То место је 2012. године добило статус „знаменитост од федералног значаја“.

Сам Гагарин је сматрао симболичним слетање близу Саратова, где је похађао техничку школу и где је у локалном аеро-клубу научио да лети нa авиону „Јак-18″.

„Мој повратак из космоса догодио се баш на тим местима на којима сам први пут у животу летео авионом“, причао је Гагарин.

Совјетски пилот и космонаут Јуриј Гагарин у космичкој капсули „Восток 1″ полетео је са космодрома у Бајконуру. Гагарин је облетео један круг око земље за сат и 48 минута. Кретао се брзином од 27.500 километара на сат и досегао је висину од 327 километара.

Приликом слетања, Гагарин је искочио падобраном на висини од седам километара и без проблема се приземљио.

Када је полетео у космос имао је чин мајора, а када је слетео на земљу био је пуковник. Због подвига, 27-годишњи Гагарин је одликован и орденом Совјетског Савеза.

Гагарину су подизани споменици, улице су добијале његово име, његова слава постала је светска. Његово родно место добило је име по њему, а такође и један кратер на Месецу.

Јуриј Гагарин је погинуо 27. марта 1968. у авионској несрећи док је тестирао један млазни авион. Требало је то да буде, како је сам изјавио пред лет, један рутински задатак. Било му је свега 34 године.

Урна са његовим пепелом је постављена уз зидине Кремља.

Чланак ДАН ЗА ИСТОРИЈУ: Пре 55. година обављен први човеков лет у космос се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Василий Малышев

Први човек у космосу се није бојао смрти, желео је да донесе корист људима, па се надао да ће човечанство чувати лепоту наше планете. Према различитим испитивањима јавног мњења, Јуриј Гагарин се налази на списку најпознатијих Руса, заједно са Лењином, Достојевским, Чеховом, Солжењицином, Путином.

Совјетски космонаут Јуриј Гагарин је 12. априла 1961. године постао први човек који је отпутовао у космос. Тога дана људи су се грлили и плакали од среће. Један руски блогер се нашалио да је веома рано схватио значај Гагариновог лета јер је тог дана његов деда заборавио да га покупи из обданишта. Толико је био фасциниран подвигом совјетског народа. Чак и познати совјетски спикер Јуриј Левитан је једном признао да је скоро плакао пред микрофоном само два пута о животу: када је читао вест о капитулацији Хитлерове Немачке, и када је Гагарин отпутовао у космос.

„Ако већ постојим, желим да будем први“

Много тога је написано и речено о Јурију Гагарину, он је чак постао својеврстан мит. Али најбитније је оно што је Гагарин говорио о себи: „Ја сам обичан совјетски човек“.

Неколико дана пред полетање он је писао супруги Ваљи: „Верујем у технику, она неће издати. Али дешава се да човек падне на равној подлози па сломи себи врат. Али ја у то не верујем. И током лета би могло да дође до квара. Ако се то буде десило, молим те, Ваљуша, не умри од туге. Живот је живот. Чувај наше ћерке, воли их као што их ја волим. И нек одрастају као праве комунисткиње, а не као нерадници — држава ће ти сигурно помоћи. Што се тиче твог приватног живота, поступај онако како ти савест налаже, не могу да ти диктирам. Али ипак се надам да никад нећеш видети ово писмо и да ће све бити у реду.

Досад сам живео поштено, и надам се да сам доносио барем неку корист људима. У детињству сам прочитао речи пилота Валерија Чкалова: ’Ако већ постојим, желим да будем први‘. И ја покушавам да будем први.“

Лепота свемира и лепота храма

Мало ко зна да је комуниста Гагарин један од првих предложио да се обнови храм Христа Спаситеља који су комунисти срушили ′30-их година.

Занимљиво је да је 1964. године Гагарин посетио Тројице-Сергијеву лавру у којој је видео макету Храма Христа Спаситеља. Његов пријатељ, пуковник у пензији Валентин Петров, сећа се да је тада Гагарин рекао: „Види какву су лепоту уништили“.

Касније је на заседању Централног комитета Комунистичке странке посвећеном васпитавању омладине Гагарин отворено подржао идеју обнове храма. Како каже Петров, Гагарин је сматрао да је немогуће васпитавати младе у духу патриотизма ако они не познају сопствене „корене“. За Гагарина је тај храм био пре свега споменик војне славе, и он је желео да људи то знају.

Иако је Гагаринов предлог био пропраћен овацијама, до обнове храма је дошло тек почетком ′90-их година.

Краљевски доручак, космички ручак

Једном је Гагарин добио позив за доручак у Бакингемској палати код Елизабете Друге. Космонаут је био збуњен због количине прибора за јело, па је чекао да краљица прва почне да га користи. Али и Елизабета Друга чекала да он направи „први корак“. Онда је Гагарин отворено рекао: „Ваше величанство, ја сам обичан пилот и не умем да користим све ове виљушке“. Али краљица је уз осмех одговорила: „Мистер Гагарин, одрасла сам у Бакингемској палати, али ни ја не знам од чега да почнем. Хајде да једемо онако како сваком од нас одговара.“

Узгред, за време лета, који је трајао 108 минута, Гагарин није стигао да нешто поједе, иако су научници спремили за њега специјални ручак у тубама: резанце и сос од чоколаде.

Месец као споменик за руског научника

Сергеј Корољев, генијални инжењер и руководилац совјетског свемирског програма, чији је главни успех управо лансирање првог човека у свемир, умро је 1966. године.

Једном је чувени руски космонаут Алексеј Леонов у интервјуу за руску штампу рекао да је Гагарин желео да сахрани пепео Корољева на месецу. „За 1968. годину смо планирали искрцавање на Месец. Онај ко би први успео да слети требало би да ископа нешто попут гробнице и да сахрани урну са пепелом, као што се то ради на Земљи“.

Рус широког осмеха

Пуковник Валентин Петров, професор у Центру за припрему космонаута и пријатељ Јурија Гагарина, за Спутњик каже да је Гагарин био изузетан човек.

„Руски пионир свемирске науке Константин Циолковски, иако је умро још 1935 године, предвидео је да ће први у свемир отпутовати Рус широког осмеха. Гагарин је био изузетно добар и пажљив према другима. А са друге стране — био је одговоран и строг командант посаде“, подсећа Петров.

Гагарин је, како каже, умео да нађе заједнички језик и са пионирима у дечијим камповима, и са лидерима прогресивне омладине из 37 земаља на важним конференцијама.

„Корољев је за њега говорио да ће, када буде завршио Универзитет, он сигурно дати допринос развоју науке. Нажалост, Гагарин је завршио Ваздухопловну инжињерску академију „Жуковски“ тек неколико месеци пре смрти (он и његов инструктор су погинули у авиону Миг-15 на рутинском лету). Имао је само 34 године, али ће сигурно остати заувек упамћен. Људи су веровали у њега, поносили се његовим подвигом. Он је био јунак целог човечанства, али пре свега — своје отаџбине“,.

Зашто још нисте на Марсу?

После првог лета Гагарин је написао: „Облетео сам Земљу у сателиту и видео сам колико је предивна наша планета. Људи, хајде да чувамо ову лепоту и да је множимо уместо да уништавамо“.

Као што видимо, човечанство се оглушило о његов предлог. Тешко је одговорити на питање како садашња генерација доживљава првог човека у космосу. Али постоји мишљење да би Јуриј Гагарин, да је жив, био веома зачуђен зашто људи још нису освојили Марс.

У том смислу, опрости нам, Јура.

Чланак ГАГАРИН КАКВОГ НЕ ПОЗНАЈЕТЕ: Kомуниста који се залагао за обнову храма се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Jуриј Гагарин је рођен у селу Клушино код Гжатска (данас у Смоленској области, Русија) 9. марта 1934. Његови родитељи, отац Алексеј Иванович Гагарин и мајка Ана Тимофејевна Гагарина, су радили на колхозу. Јуриј је био треће од четворо деце, а његова старија сестра Зоја га је учила док су му родитељи радили. Док је био млад, Јуриј је био заинтересован за космос и планете, и маштао је о путовању космосом.

До краја 1942. село су окупирали нацисти, а један немачки официр је обесио Јуријевог млађег брата Бориса о дрво и оставио га да умре, али га је мајка спасила. Борис се од тога није потпуно опоравио, а неколико година касније је окончао себи живот вешањем. Гагаринову мајку Ану немачки војник је тешко повредио косом, а отац Алексеј је претучен када је покушао да саботира млин у ком је радио и био је трајно онеспособљен. Цела породица је била протерани из свог дома, па су морали себи да ископају примитивно склониште да би преживели. Старији брат Валентин и сестра Зоја послати су у окупирану Пољску као робовска снага и нису се вратили све до краја рата.

Од 1949. до 1951. ишао је у школу у месту Љуберци покрај Москве. Његов наставник математике и науке је летео у совјетском ратном ваздухопловству за време рата, што је могло да остави јак утисак на Гагарина. Након тога се уписао у техничку школу у Саратову. Док је био тамо, учланио се у обласни аеро-клуб и научио је да лети у авиону Јак-18, а тај хоби му је одузимао много времена. Након завршетка средње школе, уписао се у војну Пилотску школу у Оренбургу. Ту је упознао Валентину Горјачеву, са којом се оженио 1957. Након дипломирања, постао је пилот авиона МиГ-15 и распоређен је у војну базу Луостари у Мурманској области. Као одрастао човек, Гагарин је био висок само 1,57 m, што је било предност у малом кокпиту Востока. Добио је чин поручника 5. новембра 1957. а 6. новембра 1959. је унапређен у старијег поручника.

У 1960, након велике потраге и процеса селекције, Јуриј Гагарин је одабран са још 19 космонаута за совјетски свемирски програм. Уз друге потенцијалне космонауте, Гагарин је био подвргнут ригорозним експериментима са циљем да се тестира његова физичка и психолошка издржљивост. Такође је прошао и интезивну обуку за предстојећи лет. Од 20 одабраних космонаута, само су Гагарин и Герман Титов ушли у најужи круг због својих изврсних учинака током обуке, као и због својих физичких особина, пошто није било много места у Вастоку, а обојица су били ниски. Коначна одлука, донета у највишим нивоима Комунистичке партије Совјетског Савеза, можда је била донесена због Гагариновог скромног порекла и веселе личности, насупрот Титову, који је био пореклом из средње класе.

Гагарин је 12. априла 1961. постао први човек који је полетео у свемир у Вастоку 1. Пошто је постојала велика вероватноћа да мисија не успе и Гагарин погине, направљена су три саопштења за штампу, један у случају успеха и два у случају неуспеха. Контролори на земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту. Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагрин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1 у случају да се деси нешто непредвиђено). Аутоматски систем је подесио Восток 1 у положај за уљкучивање повратних ракета отприлике након 1 сата лета.

Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8000 km од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано.

Након паљења ракета за повратак, Вастоков модул са опремом је неочекивано свежњом жица остао привезан за капсулу за повратак. Две половине летелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни после 10 минута. Летелица се нагло окретала пре него што су жице изгореле и модул се наместио у погодну висину за улазак.

Гагарин је искочио падобраном на висини од 7 km и без проблема се спустио на земљу. Како су правила Међународне аеронаутичке федерације захтевале да се пилот мора спустити са својом летелицом, Совјетски Савез је инсистирао да је Гагарин слетео Востоком и Међународна аеро-наутичка федерација је признала лет. Неколико година касније је откривено да је Гагарин искочио из Востока.

Гагарин је током лета унапређен у чин мајора.

Након лета, Гагарин је одмах постао позната и славна личност широм света и путовао је по Италији, Великој Британији, Немачкој, Канади и Јапану да би промовисао совјетски успех. У чин потпуковника совјетског ваздухопловства је унапређен 12. јуна 1962, а 6. новембра 1963. је добио чин пуковника. Постао је члан Врховног совјета 1962. Касније се вратио у Звездани град и радио је на дизајну свемирске летелице која се могла користити више пута. На тим пројектима је радио 7 година.

Касније је Гагарин постао заменик директора за обуку у Звезданом граду. У исто време покушао је да се преквалификује у пилота ловца. На дан 27. марта 1968. Гагарин и његов иструктор Владимир Серјегин су погинули у МиГ-15УТИ на рутинском лету близу Киржача. Није познато шта је изазвало пад, али је истрага из 1986. показало да је турбуленција настала када је пресретач Су-11 користио комору догоревања, могла да изазове да Гагаринов авион лети неконтролисано. Временски услови су такође били лоши, што је могло допринети немогућности да се Гагарин и инструктор исправе пре него што су пали.

У својој књизи „Две стране месеца“ (енгл. Two Sides of the Moon), Алексеј Леонов прича да је летео хеликоптером у тој области тог дана када је чуо два гласна праска у даљини. Његов закључак је да је авион Сухој (који је он идентификовао као Сухој Су-15) летео испод минималне дозвољене висине, без сазнања о томе због грозних временских услова, прошао је на 10 до 20 метара од Јуријевог и Серјегиновог авиона док је пробијао звучни зид. Резултујућа турбуленција је изазвала неконтролисана окретања МиГа. Леонов верује да је први прасак који је чуо био од авиона који је пробијао звучни зид, а да је други од пада Гагариновог авиона.

Нова теорија, коју је 2005. изнео првобитни истражитељ несреће, тврди да је претходни пилот или посада авиона случајно оставила отворену кабину, што је довело до губитка кисеоника, па Гагарин и Серјегин нису могли да управљају авионом.

Гагарин и Серјегин су сахрањени један до другог у зиду Кремља на Црвеном тргу.

Совјетски Савез је издао комеморативне новчиће на 20. и 30. годишњицу Гагариновог лета: новчић од једне рубље (1981) и 3 рубље (1991). На 40. годишњицу лета, у Русији је представљен низ новчића од 2, 3 10 и 100 рубаља.

Једна од највећих новобеоградских улица носи његово име.

Чланак ПРВИ ЧОВЕК У СВЕМИРУ: 82. године од рођења Јурија Гагарина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: принтскрин јутјуб

Сваком се деси да позове погрешан број, али то досад нико није урадио из свемира.

Британски астронаут Тим Пик извинио се путем Твитера што је са Међународне свемирске станице на Божић окренуо погрешан број и збунио једну госпођу питањем: – Хало, је ли то планета Земља?“

– Желим да се извиним госпођи коју сам управо грешком позвао. То није била шала, само сам откуцао погрешан број!, написао је он.

Четрдесеттрогодишњи астронаут и бивши пилот хеликоптера није рекао кога је заправо звао. С обзиром да је први Британац који борави на МС С-у, милиони његових сународника од самог почетка помно прате његову мисији у свемиру.

Пик је, такође, путем Твитера послао своје божићне честитке.

Чланак ГРЕШКА АСТРОНАУТА: „Хало, јел то планета Земља?“ – погрешан број из свемира се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Први кинески сателит који је у потрази за тамном материјом, послао је поруку на земљу станицама у Кини, научници су објавили у понедјељак.

Кина је 17. децембра послала свој први телескоп у свемир у обновљеној потрази за знацима тамне материје, која, како тврде научници, чини већину масе Универзума.

Станица у Кашгару, на сјеверозападу кинеског Ксинјанга, ефикасно је у недјељу пратила и добијала податке из специјалног сателита (ДАМПЕ), који истражује честице тамне материје

Примљени подаци су пребачени у Национални центар за свемирску науку, наводи се у изјави Кинеске академије наука, јавили су кинески медији.

Слично томе, станице Мијун и Санија на југу кинеске провинције Хајнан такође су касније у недјељу пратиле податке из сателита.

Како тврдр научници подаци су „исправног формата и доброг квалитета“, рекли су из Кинеске академије наука.

У четвртак, Кина је послала свој први телескоп у свемир у потрази за сигналима тамне материје.

Чланак ПЕКИНГ: Кинески сателит у потрази за тамном материјом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Проучавајући област свемирске маглине Тарантула у оквиру Великог Магелановог облака, који је трећа најближа галаксија нашем Млечном путу, астрономи су открили двоструки звездани систем.

Две звезде, чије су орбите толико близу да се заправо додирују, откривене су на око 160.000 светлосних година од планете Земље у свемирској маглини Тарантула, најактивнијем региону за формирање звезда у Великом Магелановом облаку.

Систем у ком се звезде налазе познат је под именом ВФТС 352, а њима је потребан временски период у трајању од једног дана на Земљи да се окрену око своје осе. Њихова језгра су удаљена само 12 милиона километара једно од другога.

„У ствари, звезде су толико близу да се њихове површине додирују и формирају мост између њих“, објаснили су у Јужноевропској опсерваторији, која је дошла до овог несвакидашњег открића.

„Звезда ВФТС 352 није само највећа позната звезда у овом делу свемира, са својом комбинованом масом 57 пута већом од нашег Сунца, већ је такође и рекордна и по температури. На површини ове две спојене звезде она превазилази 40.000 степени Целзијуса!“

Звезде су уочили астрономи у Јужноевропској опсерваторији користећи свој Европски изузетно велики телескоп, најнапреднији оптички инструмент на свету, способан да реконструише слике са таквим еквивалентом резолуције би био у стању да уочи фарове аутомобила на удаљености до Месеца.

Тренутно стање ВФТС 352, где две звезде деле око 30 одсто свог материјала, веома је специфично, пошто је таква фаза у животу звезда врло кратка. Истраживачи верују да ће систем ускоро доћи до свог краја на један од два начина.

„Ако звезде наставе са својим брзим окретањем, може доћи до једне од највећих енергетских експлозија у свемиру“, рекао је Иг Сане, један од аутора стручних радова о звездама.

Док би таква експлозија довела до спајања две звезде у једну гигантску, помоћу вртоглаво брзе и евентуално магнетне ротације, остаје и могућност да се звезде одвоје, објаснила је Селма де Минк, још једна научница који ради на пројекту.

„Ако обе звезде остану компактне и систем ВФТС 352 избегне спајање, то би довело објекте до новог еволутивног пута који је потпуно другачији од класичних звезданих еволуција. У случају да ВФТС 352 заврши свој живот у гигантској експлозији, формирао би се бинарни систем црних рупа. Такав невероватан објекат би био интензиван извор гравитационих таласа“, рекла је Де Минкова.

Чланак СВЕМИРСКИ СПЕКТАКЛ: Смртоносни загрљај два џиновска сунца се појављује прво на ИСКРА.

Фоот: Блиц/ESA/Hubble & NASA; Jet Propulson Laboratory

Сателити свакодневно прате шта се дешава у свемиру, па на сваких неколико дана можемо видети неки нов фантастичан призор из своје и из удаљених галаксија. Август је био посебно плодан по том питању.

Фоот: Блиц/ESA/Hubble & NASA; Jet Propulson Laboratory

Свемирски телескоп Хабл снимио је крајем месеца величанствену маглину „Близанци“ која подсећа на лептира у лету. Удаљена је од нас 5.560 година, настала је пре 1.200 година и и даље расте.

На 15.000 светлосних година од нас налази се маглина М1-67, а фотографија изнад настала је утренутку када је усред ње јарко засијала звезда Хен 2-427.

Фоот: Блиц/ESA/Hubble & NASA; Jet Propulson Laboratory

Маглине су и иначе једна од најлепших појава у свемиру. Хабл је ову фотографију маглине Лагуна снимио овог месеца, а на њој се могу уочити јаки ветрови топлих звезда, велике количине гаса и рађање нових звезда.

Чланак ЧУДА УНИВЕРЗУМА: Ово су најлепше свемирске фотографије направљене у августу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: ddmcdn.com

Свијет може да одахне, пошто је америчка Наса саопштила да се никакав гигантски астероид не креће према Земљи нити ће било шта из свемира ударити у нашу планету сљедећег мјесеца.

Блогови и поједини информативни веб сајтови пренијели су да ће велики астероид погодити Земљу у другој половини септембра недалеко од Порторика и да ће то изазвати велико уништење у околном региону.

Наса је саопштила да је ова теорија потпуно неоснована.

„Нема научне основе, нити било каквих доказа о томе да ће астероид или неко друго небеско тијело ударити у Земљу у том периоду“, изјавио је Пол Ходас, менаџер Насине канцеларије за истраживање објеката у близини Земље.

Наса је саопштила да сви познати опасни астероиди имају шансу мању од 0,1 одсто да се сударе са Земљом у наредних 100 година, пренио је АФП.

„Када би постојао објекат довољно велики да може да изазове такво уништење у септембру, до сада бисмо имали нешто о њему“, рекао је Ходас.

Наса је подсјетила да су теоретичари износили слична предвиђања у јавност и у прошлости, укључујући 2012. годину, када су очекивали уништење Земље због тумачења мајанског календара.

Ниједна од тих теорија нема научну основу и све су се показале нетачним.

Чланак НАСА: Астероид неће погодити Земљу у септембру се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Астрономи који трагају за Земљином двојницом открили су егзопланету која је досад најсличнија нашој, потенцијално стеновиту планету која кружи око своје звезде на истој раздаљини као Земља око Сунца, саопштила је данас Америчка космичка агенција.

Не само да се налази у „идеалној зони“, у којој је живот могућ јер није ни превише топла, ни превише хладна за воду у течном стању, већ њена звезда личи на „старију сестру“ нашег Сунца, навела је НАСА.

Другим речима, ова егзопланета, названа Кеплер 452б, која се налази на 1.400 светлосних година од нас, могла би да нам пружи увид у апокалиптичну будућност Земље, сматрају научници.

За откриће ове планете заслужан је космички телескоп Кеплер, вредан 600 милиона долара, који је лансиран 2009. године са задатком да открива нове светове, сличне нашем.

Фото: vostok.rs

„Кеплер 452б кружи око сличног Сунца као што је наше, али 1,5 милијарди година старије“, истиче НАСА у свом саопштењу.

Његова звезда је за четири процента масивнија и 10 одсто светлија од Сунца.

Уколико је, као што се научници надају, Кеплер 452б стеновита планета, онда је врло вероватно актер застрашујућег сценарија, будући да под утицајем врелине њене умируће звезде испаравају сва њена језера, мора и океани.

„Ако је Кеплер 452б заиста стеновита планета, из њеног положаја у односу на звезду би се могло закључити да она улази у фазу стаклене баште своје климатске историје“, казао је Даг Калдвел, истраживач са Института за истраживање ванземаљске интелигенције (СЕТИ).

Фото: vostok.rs

„Могуће је да растућа енергија њеног умирућег сунца загрева њену површину и доводи до испаравања њених океана. Водена пара би могла заувек да нестане са планете“, додао је он.

„У овом тренутку Кеплер 452б вероватно доживљава оно чиме ће се Земља суочити за више од милијарду година, када Сунце почне да стари и да буде светлије“, навео је Калдвел.

Кеплерова мисија лансирана је 2009. године са задатком да истражи Млечни пут у потрази за планетом на којој би живот био могућ. „Данас, након толико хиљада нових открића, астрономи су на прагу да пронађу нешто о чему је човечанство сањало хиљадама година — другу Земљу“, навела је данас НАСА најављујући откриће егзопланете Кеплер 452б.

Америчка космичка агенција је објавила и најновији каталог кандидата за егзопланете, у који је на досадашњих 4.175 небеских тела које је свемирски телескоп открио додато више 500 нових, потенцијалних планета.

„Каталог садржи наше прве анализе података које је Кеплер прикупио“, казао је Џефри Кафлин са Института СЕТИ.

Чланак У ЗОНИ У КОЈОЈ ЈЕ ЖИВОТ МОГУЋ: Откривена планета најсличнија Земљи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Руски космонаут Генадиј Падалка, који се налази на Међународној свемирској станици, поставио је данас свјетски рекорд у укупном времену проведеном у орбити, који сада износи 803 дана.

Претходни рекордер био је његов колега Сергеј Крикаљов, који је поставио рекорд прије десет година.

Падалки је ово пета свемирска мисија, а на МСС је отпутовао 27. марта.

Очекује се да ће се овај космонаут вратити на Земљу 11. септембра. Ако тај план буде реализован, он ће у свемиру до тада провести укупно 880 дана, пренио је ТАС.

Извори из руске ракетне и свемирске индустрије рекли су да ће Падалкин рекорд бити званично признат уколико проведе у орбити пет одсто више времена од претходног рекордера.

То значи да ће Падалкин рекорд бити потврђен у првих десет дана августа.

Чланак МЕЂУНАРОДНА СВЕМИРСКА СТАНИЦА: Рус оборио свјетски рекорд у времену проведеном у орбити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Прва фаза пројекта свемирске електране започела је 2009. Она би требало да се састоји од огромних фотонапонских панела, а њен капацитет био би и до 10 пута већи од сличних земаљских електрана.

Замислите да човјек црпи струју из свемира и шаље је на Земљу. Захваљујући Јапанцима, можда нећемо још дуго то морати да замишљамо.

Јапанци су на удаљености од 55 метара успјели да пренесу микроталасним зрачењем чак два киловата електричне енергије. На тај начин су учинили важан корак ка развоју бежичног начина преноса струје, али и започели нову фазу реализације пројекта изградње соларне електране у орбити Земље.

Јапанци о томе размишљају још од почетка осамдесетих, а основна идеја је да производе струју у свемиру и непрекидно је шаљу на Земљу, без ограничења која на нашој планети настају усљед смјењивања дана и ноћи и мањка сунчеве свјетлости током облачних дана.

Прва фаза пројекта свемирске електране започела је 2009. Она би требало да се састоји од огромних фотонапонских панела, а њен капацитет био би и до 10 пута већи од сличних земаљских електрана.

Струја произведена у свемиру претварала би се у тзв. енергетски проток који би се коришћењем ласера или микроталаса преносио на Земљу. На површини наше планете све би то скупљала велика сателитска антена која би на крају то претварала у електричну енергију.

Иако је на овом пољу сада учињен значајан напредак, Јапанци ипак напомињу да технологија неће бити примјењива прије 2040. године.

Чланак МИКРОТАЛАСНО ЗРАЧЕЊЕ: Јапанци шаљу струју из свемира на Земљу? се појављује прво на ИСКРА.