Фото: З. Шапоњић

Швајцарски политичар Донатело Пођи из кантона Тицино осуђен је правоснажно због јавног негирања геноцида у Сребреници, објавили су локални медији.

Он је 31. маја прошле године осуђен првостепено због негирања сребреничког геноцида, након чега се жалио, а сада му је суд изрекао правоснажну пресуду.

Осуђен је на две године условне затворске казне, затим са 45 дневних износа од по 110 франака, а мора да плати и судске трошкове у износу од 900 швајцарских франака.

Он је осуђен јер је 2012. године у текстовима у локалним медијима тврдио како је сребренички геноцид последица „пропагандне лажи“, и да су Срби а не Бошњаци највеће жртве у Европи након Другог светског рата.

Након тих текстова против њега је кривичну пријаву поднео је адвокат Емир Кобилић.

Ово је прва пресуда коју је донео швајцарски суд због негирања геноцида у Сребреници.

Чланак ШВАЈЦАРСКА: Политичару затворска казна због негирање „геноцида у Сребреници“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

На 6. Европској математичкој олимпијади за дјевојке која се одржава у Швајцарској, математичка екипа Србије је остварила велики успјех освојивши 4 медаље – једну златну, двије сребрне и једну бронзану, преноси „Танјуг“.

Златну медаљу је освојила Јелена Иванчић (35 бодова), сребрне Јана Вучковић (23) и Ирина Ђанковић (22) и бронзану Даница Зечевић (16).

Екипно Србија је освојила четврто мјесто у званичној конкуренцији 33 екипе (пето мјесто од 44 екипе укупно) одмах иза Украјине, Русије и Мађарске, наводи се у саопштењу Друштва математичара Србије.

Максималан број поена на такмичењу је 42.

Вође екипе Србије су били: др Милош Стојаковић (Нови Сад) и др Соња Чукић (Београд).

Такмичење је почело 6. априла а траје до 12. априла.

Чланак ЗЛАТНА ДЕЦА: Математичка екипа Србије освојила четири медаље се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Лозничанин Раде С. јуче ујутру у једном циришком кафићу претукао је енглеског пилота који се друштву у кафани хвалио како је бомбардовао Србију 1999. године!

Након што га је добро научио памети, Раде му је рекао: „Од сада кад год се погледаш у огледало, сетићеш се Срба које си убијао!“

Убрзо након тога, Раде је напустио Швајцарску. Раде је са пријатељем седео за столом и разговарао.

– Енглез је за суседним столом био са једним локалним политичарем, а у једном тренутку му је казао да је био војни пилот и како је са поносом причао да је бомбардовао „је*ене Србе“. У том тренутку Раде и његов другар су престали да причају, јер му се учинило да Енглез поред њега помиње Србе и 1999. годину. Пре тога су били насмејани јер су договарали посету неких српких певача у Швајцарску. Раде је заћутао кад је чуо шта Енглез прича и начуљио уши – прича извор из Цириха.

Затим је Раде устао и кренуо ка Енглезу и његовом пријатељу.

– Лепо му се обратио, љубазно. Извинио се и рекао да је случајно чуо причу о бомбардовању Србије. Када је Енглез потврдио, Раде му је рекао да ће добро запамтити Србе. Почео је да га удара шакама, а затим је зграбио стаклену посуду за шећер, па је и њом ударио Британца. Бивши пилот је био сав крвав, а његов пријатељ је призор гледао у шоку – каже очевидац.

Авијатичар НАТО пакта је, према његовим речима, запомагао и урлао од болова, али нико у кафићу није смео да се умеша у тучу.

– Тад му је Раде рекао: „Кад год се будеш погледао у огледало, сетићеш се свих Срба и недужне деце коју си побио“ – наводи саговорник.

Након тога Раде је изашао из кафића и побегао. Информер незванично сазнаје да је одмах потом напустио Швајцарску. Енглез је са бројним подливима и расекотинама завршио у болници.

Чланак РУКЕ МУ СЕ ПОЗЛАТИЛЕ: Лозничанин у Цириху претукао енглеског пилота који се у кафићу хвалио да је 1999. бомбардовао „је.ене Србе“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, REUTERS/ Murad Sezer

Свијет се у једном дану суочио са три напада – у Турској, Њемачкој и Швајцарској, за које многи сматрају да су можда и повезани терористички акти.

У Анкари је убијен амбасадор Русије у Турској Андреј Карлов, кога је пуцњима из пиштоља усмртио бивши туски полицајац на отварању руске изложбе фотографија. Руско Министарство спољних послова је недвосмислено оцијенило да је то био терористички акт.

У Берлину је возач камиона на Божићном вашару усмртио најмање девет особа и повриједио 50-так, док су у Цириху најмање три особе рањено у пуцњави у једном Исламском центру у Цириху, а нападач је у бјекству.

За новоизабраног председника САД Доналда Трампа нема дилеме да су то три повезана терористичка напада.

Он је осудио нападе у Анкари, Берлину и Цириху и за сва три напада окривио „исламске терористе“.

„Данас су се десили терористички напади у Турској, Швајцарској и Њемачкој и само ће бити још горе. Цивилизовани свијет мора да промијени начин размишљања“, навео је Трамп на Твитеру.

Да су напади повезани примјетио је и европски комесар за проширење Јоханес Хан, који је на Твитеру осудио нападе.

„Осуђујем гнусне нападе. Насиље и мржња неће побједити“, рекао је Хан.

Због убиства амбасадора, Турска и Русија су поручиле да ће појачати сарадњу у борби против тероризма, а председници двају земаља Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин сагласили су се да је циљ напада угрожавање турско-руских односа, али и покушај одлагања разговора Ирана, Русије и Турске о будућности Сирије, који ће бити одржани данас у Москви.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност је у име Уније осудила напад, док су чланови СБ УН поново указали на потребу да се приведу правди починиоци, организатори, финансијери и спонзори терористичких напада.

Камион-убица који је улетио у штандове на Божићном вашару у Берлину пуном људи, многе подсјећа на терористички напад који се догодио у Ници, њемачка полиција не искључује ниједну опцију, али је уздржана да тај трагични догађај назове терористичким нападом.

Министар унутрашњих послова Немачке Томас де Мезијер сматра да је смртоносна вожња камиона кроз божићни вашар у Берлину био напад.

Извор: Танјуг

„Много тога говори у прилог томе“, навео је он.

Чланови немачке владе потресени су „стравичним вестима“ из Берлина, али избегавају да говоре о тероризму, већ желе да чекају исход истраге.

Немачка канцеларка Ангела Меркел није се огласила поводом напада, али су агенције пренеле да је министар унутрашњих послова Томас де Мезијер информисао о догађају.

Ипак, има и оних који су напад у Берлину оценили као терористички, а међу њима је и посланик владајуће ЦДУ Волфганг Босбах који је уверен да је реч о тероризму.

У Цириху, главном граду Швајцарске, у нападу код Исламског центра повређене су најмање три особе. Осумњичени за пуцњаву је у бекству.

Медији преносе да се инцидент догодио у молитвеном дому близу железничке станице у центру Цириха.

Чланак АНКАРА, БЕРЛИН, ЦИРИХ: Три повезана напада? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министарство правде БиХ је захтјев за изручење Елфете Весели, осумњичене за убиство дјечака српске националности 1992. године у околини Зворника, послало одмах након што је ухапшена у Швајцарској, на чијим властима је да одлуче да ли ће и када бити извршена њена екстрадиција, речено је Срни у Министарству правде.

На захтјев Тужилаштва БиХ, власти Швајцарске ухапсиле су Елфету Весели 29. септембра.

Елфета Весели је под истрагом и осумњичена је да је заједно са другим лицима у љето 1992. године у близини мјеста Каменица, код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем усмртила Слободана Стојановића, дванаестогодишњег дјечака српске националности.

Тужилаштво БиХ је обавјештено да се осумњичена у Швајцарској успротивила добровољном изручењу по скраћеној процедури у БиХ, гдје ће јој бити суђено.

Чланак ШВАЈЦАРСКА ОДЛУЧУЈЕ: Још се чека изручење Елфете Весели се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

На захтјев Тужилаштва БиХ, власти Швајцарске ухапсиле су Елфету Весели, осумњичену за убиство дјечака српске националности 1992. године у околини Зворника, саопштено је данас из Тужилаштва.

Елфета Весели је под истрагом и осумњичена је да је заједно са другим лицима у љето 1992. године у близини мјеста Каменица, код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем, усмртила Слободана Стојановића, дванаестогодишњег дјечака српске националности.

Тужилаштво БиХ спровело је опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи Елфету Весели и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске, те су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ.

Тужилаштво је обавијештено да се осумњичена у Швајцарској успротивила добровољном изручењу по скраћеној процедури у БиХ, па ће се у наредном периоду приступити активностима за њено изручење и депортацију у БиХ, гдје ће јој бити суђено.

Из Тужилаштва БиХ изражавају велику захвалност властима Швајцарске на разумијевању и помоћи у овом предмету и борби против некажњивости ратних злочина.

Чланак У ШВАЈЦАРСКОЈ УХАПШЕНА ЕЛФЕТА ВЕСЕЛИ: Под истрагом да је на свиреп начин убила 12-годишњег српског дјечака се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Генерал-потпуковник Андре Блатман, шеф Швајцарске војске је упозорио становнике Европе да грађански рат само што није почео.

Блатман је упозорио Швајварце да је друштво врло близу потпуног распада и да се морају предузети мере да се људи наоружају и заштите од неизбежног грађанског рата.

Према немачком листу Deutsche Wirtschafts Nachrichten, Блатман каже да је ситуација веома ризична и додаје: “Повећавају се претње од тероризма, хибридни ратови се воде широм планете; економски изгледи нису сјајни, а резултати миграција и број измештених људи и избеглица су до сада невиђени”.

Блатман додаје да се друштво не може сузбијати: “Неспокој и друштвене побуне се не могу спречити, а он очекује да ће јавни дискурс бити “опасно агресиван”.

“Мешавине су све непожељније и већ дуго се доводе у питање.” Он подсећа на ситуацију пред Први и Други светски рат и саветује Швајцарце да се наоружају.

Швајцарски војска је у прошлости одржавала опште маневре чија је полазна тачка била друштвени немири у суседним земљама. Суседне земље укључују и Француску и Аустрију, које имају велики проблем са имигрантима, исламизацијом и репресијом елите према општој забринутости куда све води.

Чланак КОМАНДАНТ ШВАЈЦАРСКЕ ВОЈСКЕ: Европа је на ивици грађанског рата! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Швајцарска је званично обвестила Брисел да опозива захтев за улазак у Европску унију који је била поднела 1992. године.

Ово је објавио начелник Федералног департмана за спољне послове Дидије Буркхалтер. Претходно је швајцарски парламент гласао за повлачење захтева.

Буркхалтер је поводом повлачења – на свечаности поводом 725-годишњице оснивања Швајцарске Конфедерације – рекао:

„Ми имамо билатералне споразуме са својим најближим партнером, Европском унијом, али ми не желимо да у ЕУ улазимо“.

За повлачење захтева за улазак у ЕУ прво је – у марту – гласао Национални савет, такозвани „велики дом“ швајцарског парламента. Ових дана је то учинио и „мали дом“ – Савет кантона.

Чланак ЗВАНИЧНИ ШАМАР ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ – Швајцарска повукла захтев за улазак у ЕУ! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Глас Српске

Посланици швајцарског парламента данас су гласали за званично повлачење апликације за придруживање ЕУ.

„Након гласања у Доњем дому парламента, Влада ће поручити ЕУ да сматра да је наша апликација повучена“, рекао је данас швајцарски министар спољних послова Дидије Буркхалтер преноси дневник „Ноје Цирхер Цајтунг“.

Буркхалтер је раније изјавио да је апликација, коју је Берн послао 1992. године Европској економској заједници, већ била неважећа.

Током 1992. године, Швајцарска је одбила да се придружи Европској економској зони чије су чланице биле Исланд, Норвешка и Лихтенштајн и имали су приступ јединственом тржишту ЕУ.

Швајцарска Влада је тада подржала чланство у ЕУ, али су гласачи на референдуму касније одбили ту иницијативу. Апликација је од тада била неактивна.

Чланак ЕУ ИХ НЕ ЗАНИМА: Берн и званично за повлачење апликације за чланство се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Википедија

Швајцарци су данас на референдуму одбацили приједлог да сваки становник треба да добије од владе гарантовани мјесечни приход.

Стручњаци су процијенили да је мјесечни минимум потребан за основне трошкове у богатој Швајцарској 2.500 франака (око 2.200 евра), преноси АП.

Према овом приједлогу, свако дијете би добило једну четвртину предвиђеног износа, док они који мјесечно зарађују више не би добијали ништа.

Швајцарци су се, међутим, изјаснили већином против таквог приједлога.

Критичари оваквог приједлога навели су да би то довело до експлозије државног буџета и ослабило националну економију.

Швајцарска влада је, такође, савјетовала грађанима да одбаце приједлог, а анкете прије гласања су, такође, показивале да он неће бити прихваћен у земљи која је позната по политици слободног тржишта, високој технологији и капиталистичком финансијском сектору, преноси АП.

Чланак ПРОПАО РЕФЕРЕНДУМ: Швајцарци неће гарантованих 2.500 франака мјесечно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Шваjцарске власти, на основу оптужнице правосуђа Србиjе, ухапсиле су косовског Aлбанца, коjи се као припадник бивше OВK терети за ратне злоцине над српским цивилима, преносе приштински медиjи, позиваjући се на шваjцарске медиjе.

Kако наводи РTС, A. С. ухапшен jе у свом стану у Цириху, а косовска амбасада у Берну затражила jе обjашњење. Интервенисао jе и косовски министар правде Хаjредин Kући, у писму упућеном шваjцарском министру Симонету Сомаруги.

Према наводима шваjцарских медиjа, власти Србиjе траже изруцење A. С, цему се он противи, тврдећи да jе невин, навео jе РTС.

Српске власти оптужуjу A. С. да jе као припадник OВK чинио ратне злоцине над српским цивилима у два села на Kосову.

У писму Сомаруги, Kући наводи да jе због наводних дела злочина надлежан суд на Kосову, а не суд Србиjе.

Чланак ШВАЈЦАРСКА: По оптужници Србиjе, ухапшен члан бивше OВK се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Фликер

У Швајцарској се данас одржава референдум на којем ће гласачи доносити различите одлуке – од могуће депортације страних изгредника, до градње другог тунела кроз планински вијенац Готард.

Швајцарска одржава референдуме неколико пута годишње према новом систему директне демократије током којих гласачи дају своје мишљење о предложеним законима и јавним иницијативама за које је неопходно 10.000 потписа.

Главно питање на референдуму је приједлог радикалне Партије швајцарског народа /СВП/ о томе да ли ће се страни држављанин суочити са аутоматском депортацијом, уколико буде проглашен кривим и за најмањи прекршај, попут прекорачења брзине.

Према нацрту закона СВП, странци ће аутоматски бити депортовани по одслужењу казне за теже прекршаје попут убиства, силовања и оружане пљачке или за два мања прекршаја почињена у размаку од десет година, као што су прекорачење брзине или провала.

Аналитичари сматрају да би позитиван одговор могао да додатно закомпликује односе између Швајцарске и ЕУ, која је њен највећи трговински партнер и већ су у спору око одређивања квота за раднике из европског блока.

Према резултатима анкета истраживачке групације „ГФС.Берн“, гласачи ће тијесном већином одбацити приједлог.

Чланак ШВАЈЦАРСКА: Референдум о аутоматској депортацији странаца и за најмањи прекршај се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У Швицарској се појавио проблем – имају превише новца.

Порезне власти кантона Зуг укинуле су повластице за рано плаћање пореза и замолили грађане да што је више могуће одгоде плаћање својих порезних обавеза, јавља Financial Times.

У Швицарској су каматне стопе у банкама негативне, што значи да клијенти морају практички плаћати банкама чување новца, па кантон Зуг не жели акумулирати готовину, како би избјегао плаћање камата.

Према процјенама Financial Timesа, Зуг ће на тај начин уштедити око 2,5 милиона швицарских франака годишње.

„С обзиром да још увијек владају ниске каматне стопе, те да би морали плаћати негативни камату, Кантон нема разлога потицати порезне обвезнике на хитно плаћање пореза… Управо супротно, наш је интерес да обвезници порезе плаћају што касније – како би имали мање трошкова камата“, наводи се у приопћењу кантона Зуг.

Швицарска централна банка крајем 2014. године увела је негативну каматну стопу како би смањила потражњу за властитом валутом, јер су процијенили да им прејаки курс штети економији.

Чланак ШВИЦАРСКА У ПРОБЛЕМИМА: Моле грађане да не плаћају порез јер имају превише новца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Парламент швајцарског кантона Тичино изгласао је одлуку према којој ће се жене које носе бурке или хиџаб кажњавати.

Казна ће износити између 100 и 10.000 франака, што је око 9.800 евра.

Ова одлука односиће се и на туристе који долазе у Тичино.

Тамошњи парламент донео је одлуку у свјетлу резултата референдума на којем је двије трећине грађана кантона подржао овај приједлог.

Чланак ШВАЈЦАРСКА: За бурку и хиџаб казна десет хиљада франака се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/АП

Швајцарска централна банка у првом полугодишту имала је губитак од чак 50 милијарди швајцарских франака, показује данас објављени извјештај.

Након што је у јануару ове Народна банка престала да брани курс франка у односу на евро, њихове девизне резерве изгубиле су на вриједности у износу од 47 милијарди евра. Додане три милијарде минуса настале су због пада цијена злата.

Швајцарска централна банка до средине јануара ове године куповала је евро како би бранила курс од 1,2 франка за евро. Када је курс препуштен тржишту дошло је до снажног јачања франка што је створило огромне губитке.

Чланак ЈАЧАЊЕ ФРАНКА СТВОРИЛО ОГРОМНЕ ГУБИТКЕ: Швајцарска централна банка на курсу франка и злату изгубила 50 милијарди се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Насер Орић, који се тренутно налази у екстрадиционом притвору у Швајцарској, биће изручен БиХ, саопштено је из Савезне канцеларије за правду у Швајцарској.

Због безбједносних и приватних разлога информација о времену изручења није саопштена.

Министарство правде БиХ, јуче послијеподне, дан уочи истека рока за 15-дневни екстрадициони притвор Насеру Орићу, прослиједило је правосуђу Швајцарске захтјев за изручење Орића БиХ.

Замјеник министра правде БиХ, Незир Пивић, рекао је да ће овај захтјев имати предност над захтјевом Србије, који је упућен 22. јула.

Орић је ухапшен прије двије недјеље у Швајцарској по потјерници Србије.

Србија је потјерницу за Орићем расписала 2014, због сумње да је починио кривично дјело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992. године.

Чланак ШАМАР СРБИЈИ: Швајцарска Орића изручује БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Швајцарског публицисту српског поријекла Александера Дорина, који се 15 година бави истраживањем догађаја у Сребреници, одвели су наоружани људи из његове куће у Базелу и од тада му се губи сваки траг.

Дорин је аутор књиге „Сребреница – како се заиста збило“, у којој је изнио доказе о манипулацији бројем бошњачких жртава. Ова књига у италијанској и њемачкој штампи представљена је као књига која је зауставила лаж. Посљедњих мјесеци учестало су му стизале пријетње смрћу које су му упућивали исламски екстремисти.

У полицији у Базелу нису жељели да коментаришу информације о нестанку Дорина, док тужилац није могао ни да потврди ни да демантује да су га одвели наоружани људи. Незванично, Дорина је одвела швајцарска полиција, а у медијима се појавила  информација да је то урађено по налогу једне стране тајне службе због снимака и докумената о Сребреници и Насеру Орићу које Дорин посједује. Медији истичу да тајна служба Швајцарске до сада није имала ништа са Дорином па је, како наводе, сасвим извјесно да је то урадила по нечијем налогу.

Портпарол Министарства правде Швајцарске Гали Фолко каже да Дорин није ухапшен по налогу овог министарства, али да то не значи да он можда није ухапшен у некој другој истрази швајцарских државних органа.

– Наше одјељење има мала овлашћења. Ми смо одговорни само за интернационалне захтјеве за праћење и хапшење. Ако је одређена особа ухапшена током неке истраге о криминалу у Швајцарској, ми немамо овлашћења да дамо те информације – каже Фолко.

Представници МУП Швајцарске рекли су да је Фолко задужен за тај случај.

Александер Дорин је псеудоним Бориса Крљића, а његов издавач Ахриман-Ферлаг обавијестио је јавност да још не знају гдје се налази, ни због чега је ухапшен.

– Припремамо сваку могућу помоћ. Чим буде неког ефекта наших активности, бићете одмах обавијештени о резултатима. Али не очекујте превише – навели су у Ахриман-Ферлагу.

Канадски новинар српског поријекла Џон Боснић каже да је потребно хитно сазнати гдје се налази Дорин како би му била пружена неопходна помоћ.

Дорин је у јануару прошле године изјавио да је његов сарадник у проучавању догађаја у Сребреници и коаутор књиге која се бавила тим догађајима, објављене 2012. године у Лајпцигу, Зоран Јовановић умро 13. јула 2013. године само десетак часова након што му је јавио да је успио да откупи два снимка која су била доказ за рушење мита о Сребреници. Дорин је крајем 2013. године представио доказе према којима је између 3.000 и 4.000 муслимана током јула 1995. године пребјегло у Србију, гдје су били смјештени у кампове за избјеглице. Навео је да је то доказ да у Сребреници није убијено 8.000 муслимана, већ знатно мање. Изјавио је да су му након тог текста удвостручене пријетње смрћу упућене путем Интернета.

Дорин је у фебруару у разговору за Глас Српске рекао да је званична верзија догађаја у Сребреници измишљена прича.

– Умјесто наведеног броја од око 8.400 убијених, дошао сам до података да је у Сребреници послије њеног пада страдало око 2.000 Бошњака, од чега је 1.450 настрадало као жртве освете – рекао је Дорин.

На Фејсбук профилу Ивана Вилимоновића, пријатеља Александера Дорина, пише да су Дорину разбили улазна врата куће и унутра преметали и разбијали тражећи нешто.

– Било их је шест, седам. Касније су се вратили са појачањем и вадили су чак паркет и растурили старе штокове врата. Дорин је, по ријечима базелске полиције, ступио са својим адвокатима у контакт, а нама су дозволили да му се писаним путем обратимо – навео је Вилимоновић.

Чланак БАЗЕЛ: Истраживача Сребренице одвели наоружани људи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министарство правде БиХ, јуче послијеподне, дан уочи истека рока за 15-дневни екстрадициони притвор Насеру Орићу, прослиједило је правосуђу Швајцарске захтјев за изручење Орића БиХ.

Замјеник министра правде БиХ, Незир Пивић, рекао је да ће овај захтјев имати предност над захтјевом Србије, који је упућен 22.јула.

Одбрана Насера Орића нада се да ће швајцарске власти донијети одлуку уважавајући чињеницу да Орић буде процесуиран тамо гдје је злочин почињен, дакле у БиХ.

Адвокат Васвија Видовић каже да захтјев за екстрадицију значи налог за хапшење Орића и да је то разлог кашњења захтјева Тужилаштва БиХ за екстрадицију.

Предмет Орић Тужилаштво БиХ преузело је 2009. године од Окружног тужилаштва Бијељина које је истрагу о злочинима над српским становништвом у Подрињу довело до оптужнице. Шест година од преузимања предмета Тужилаштво БиХ није ништа урадило.

Раније је српски тужилац Владимир Вукчевић, поучен негативним искуствима у случају Ганић и Дивјак изразио сумњу у погледу изручења Орића Србији.

Чланак ШВАЈЦАРСКА: Данас истиче екстрадициони притвор Насеру Орићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Министарство правде Србије затражило је од Швајцарске изручење Насера Орића, који је недавно у тој земљи ухапшен по српској потерници због сумње да је извршио ратне злочине. Орић се од хапшења налази у екстрадиционом притвору.

Правни стручњаци тврде да би Орић најраније могао да буде испоручен за 40 дана, а најкасније чак за годину дана. Сагласни су да његово изручење умногоме зависи од политичке климе.

Уз захтев за изручење, Швајцарској је прослеђена и пратећа документација у вези са оптужбама за које Орића терети Тужилаштво за ратне злочине. Адвокат Драгољуб Огњановић објашњава да постоји међународна конвенција о екстрадицији која се примењује у свим таквим случајевима.

У скраћеном року од 40 дана Србија је била у обавези да достави Швајцарској све податке о кривичном делу које му се ставља на терет, поступку и његовој фази и утврђивању идентитета. Како се у случају Насера Орића ради о ратном злочину, Швајцарска нема основ да одбије његово изручење.

„Мислим да је та ствар, поред тога што је у највећој мери правне природе, у великој мери такође и политичка. Ту ће политички фактор, по мојој субјективној процени, одиграти највећу улогу, тим пре што целу ову ствар треба гледати у контексту Резолуције о Сребреници“, каже адвокат Огњановић за Спутњик.

Адвокат Бранислав Тапушковић упоређује случај Орића са случајем бившег члана ратног Председништва Босне и Херцеговине Ејупом Ганићем који је ухапшен у Лондону, а одакле се за своја права борио са слободе.

„Сада све зависи од швајцарских власти, а ја мислим и још од понеког, колико ће процедура за изручење Орића трајати. Он има значајне правне могућности да то отеже. Ја сам убеђен да ће се он изборити да не буде испоручен Србији“, уверен је Тапушковић.

Иначе, бивши командант муслиманске војске у Сребреници ухапшен је 10. јуна у Берну, а како су пренели медији он је поручио да „одатле у Србију жив неће“. Орић је, како је наведено, ухапшен по потерници Србије, а на путу за Швајцарску, где је требало да присуствује обележавању двадесете годишњице злочина у Сребреници.

Србија је потерницу за Орићем расписала 2014. године. Сумња се да је Орић са још четворицом осумњичених 12. јула 1992. године починио ратни злочин против цивилног становништва у месту Залазје, Доњи Поточари, у општини Сребреница, на истоку БиХ.

Насер Орић и још четири осумњичена терете се да су том приликом убили девет цивила српске националности. Поред Орића, међународна потерница је расписана и за ратним начелником Полицијске станице у Сребреници Хакијом Мехољићем и још тројицом Бошњака. Орић тврди да то „не може бити случајно“ и да за то нису, како је казао, „криви Срби, србијански лобији и службе“, већ власти БиХ.

Чланак АКО ПРЕВАГНЕ ПРАВДА А НЕ ПОЛИТИКА: Швајцарска не може да одбије изручење Орића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Mинистарство правде Србиjе затражило jе од Шваjцарске изручење Насера Oрића коjи jе недавно у тоj земљи ухапшен по српскоj потерници због сумње да jе извршио ратне злочине, речено jе Танјугу у Mинистарству правде.

Уз захтев за изручење Шваjцарскоj jе прослеђена и пратећа документациjа у вези са оптужбама за коjе га терети Tужилаштво за ратне злочине.

Oрић се налази у екстрадиционом притвору од хапшења по српскоj потерници.

Чланак БЕОГРАД: Mинистарство правде Србиjе затражило изручење Oрића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Некадашњи командант муслиманске војске у Сребреници Насер Орић, који се налази у притвору у Швајцарској, поручио је данас да „одатле у Србију жив неће.“

„Држављанин сам Босне и Херцеговине и као такав не бежим од органа гоњења државе која има своје правосудне органе, који могу да ме гоне. Не бежим од тога да ми Хаг поново суди, а не бежим ни од тога да ми суди Швајцарска, ако жели. Али одавде жив у Србију нећу“, порука је Орића коју је Дневном авазу пренео начелник Општине Сребреница Цхамил Дураковић.

Дураковић је посетио Орића у притвору затвора „Шамп-Долон“ код Женеве.

Орић, бивши командант муслиманске војске у Сребреници, ухапшен је 10. јуна у Швајцарској по потерници Србије под сумњом за ратне злочине и налази се у екстрадиционом притвору.

Чланак ОРИЋ ИЗ ПРИТВОРА: Одавде у Србију жив нећу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Није случајно да је Орић ухапшен баш у Швајцарској. Одбрана, коју би требало да води Гинел Метро, инсистираће да му је већ пресуђено у Хагу. Читав случај може да послужи за додатне притиске на Србију.

Док се Насер Орић, командант војске босанских муслимана за време рата у БиХ, налази у притвору у Швајцарској где је недавно ухапшен на основу захтева Србије и чека одлуку о изручењу, саговорници Спутњика су скептични према исходу читавог случаја.

Адвокат Бранислав Тапушковић децидирано тврди да од изручења неће бити ништа. Он за Спутњик каже да није присталица претпоставки, али да је у овом случају убеђен да је реч о чистој паради.

Све је унапред испланирано?

Тапушковић наглашава да Орић уопште није случајно отишао у Швајцарску, као неутралну земљу, и да није случајно тамо ухапшен.

„Догодиће се исто оно што се догодило кад је Хашим Тачи хапшен у Будимпешти или кад је хапшен Ејуп Ганић у Лондону. Само ће да се направи тензија уочи догађаја у Сребреници 12. јула. То је очигледно добро смишљено и моја претпоставка је да нема шансе да он буде испоручен Србији“, категоричан је Тапушковић.

Према уреднику Нове српске политичке мисли Ђорђу Вукадиновићу, сам чин Орићевог хапшења је рутинска ствар и ако би се посматрао само правни аспект, ту нема ништа спорно.

Међутим, истиче Вукадиновић, имајући на уму све оно што смо гледали у ближој и даљој прошлости у сличним случајевима, од Хашима Тачија па надаље, јасно је да свако у Србији има разлога да буде скептичан. Поготову с обзиром на близину годишњице Сребренице и читаве акције која се води на више фронтова.

Сребреница и потенцијални бумеранг

„Од стране БиХ односно Сребренице, Сарајева, до Савета безбедности УН где се најављује резолуција о Сребреници, плус Европски парламент. Дакле, у том контексту, хапшење Насера Орића добија једну додатну, пар екселанс, политичку димензију у којој је тешко замисливо да ће исход бити онакав какав би био за очекивати да нема ових других ванредних околности. У том светлу, рекао бих да је готово минимална шанса да Насер Орић буде изручен Србији“, тврди Вукадиновић.

Он подвлачи и још једну могућност према којој би читав „случај Орић“ могао да буде нека врста бумеранга Србији, односно да тај догађај послужи за додатне притиске на Београд да се њени највиши представници појаве у Сребреници.

„Дакле, да се хапшење искористи као ’аргумент‘ за тезу како Београд заправо одбија да се суочи са злочином у Сребреници, како покушава да релативизује и како је малтене нека врста провокације хапшење сребреничког хероја Орића, у тренуцима када се ’цео свет‘ спрема да обележи годишњицу тог злочина“, закључује Вукадиновић.

Иако се оптужница према којој је Орић ухапшен не односи на исте случајеве који су били предмет његовог суђења у Хагу, Бранислав Тапушковић је убеђен да ће Орићева одбрана потенцирати на томе да му је већ пресуђено у Хагу.

„И тамо се говорило да је оно све што је он радио, радио да би одбранио муслимане. Упрошћено речено, тако је он дошао до ослобађајуће пресуде за злочине у Братунцу и околини“, закључује Тапушковић.

Чланак ПОВОД ЗА НОВИ ПРИТИСАК НА СРБИЈУ: Изручење Орића Србији – чиста фарса се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АП

Швајцарске власти саопштиле да ће се Насер Орић жалити на одлуку о изручењу Србији.

Командант војске босанских муслимана за време рата у БиХ Насер Орић, који је ухапшен у Швајцарској због наводних ратних злочина и злочина против човечности, жалиће се на изручење Србији, саопштиле су данас швајцарске власти.

Орић је ухапшен јуче у Тонексу, у швајцарском кантону Женева, на основу захтева који је Србија доставила 3. фебруара 2014, саопштила је швајцарска Федерална правосудна канцеларија, преноси Ројтерс.

Он се сада налази у притвору где чека изручење, а Федерална правосудна канцеларија наводи да ће он уложити жалбу на изручење.

Федерална правосудна канцеларија је рекла да ће од Србије тражити да достави формални захтев за изручење у року од 18 дана, у складу са Европском повељом о екстрадицији.

Хашки трибунал је оптужио Орића за злочине над Србима, али га је 2008. ослободио по свим тачкама оптужнице.

Чланак ШВАЈЦАРСКА: Насер Орић ће се жалити на изручење Србији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Аваз

У Јавном тужилаштву женевског кантона, данас је саслушан Насер Орић, коме је одређен екстрадициони притвор од 14 дана.

Тужиоци су му предочили налог за хапшење које је за њим 3. фебруара 2014. године расписала Србија, а у којем се терети за злочине почињене у Залазју 12. јула 1992. године, изјавио је за нашу телевизију портпарол Савезног бироа правде Фолко Гало.

Орић је током саслушања оспорио налог за изручење, каже Гало и додаје да ће Савезни биро правде затражити од српских власти да пошаљу службени налог за изручење у року од 18 дана, што је у складу са Европском конвенцијом о екстрадицији.

С обзиром да је Орићу пред Међународним кривичним трибуналом у Хагу суђено за ратне злочине, швајцарско правосуђе током доношења одлуке о изручењу, разматраће да ли се случај представљен у српском налогу за хапшење, разликује од оног о којем је Хашки трибуунал раније одлучивао, наведено је у саопштењу Савезног бироа правде.

Директор Канцеларије за сарадњу са медијима Владе Србије Миливоје Михајловић изјавио је јутрос да је хапшење бившег команданта муслиманске војске у Сребреници Насера Орића резултат регионалне сарадње, да су сви злочини персонализовани и да је то један од поступака да се дође до истине.

Чланак ОСПОРИО НАЛОГ ЗА ИЗРУЧЕЊЕ: Насер Орић саслушан у Швајцарској се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Хапшење бившег команданта муслиманске војске у Сребреници Насера Орића у Швајцарској узроковало је нове поделе у Босни и Херцеговини, али и у региону који се питањем ратних злочина(ца), у потрази за истином, бави и 20 година након рата.

Једни сматрају да је поново реч о политички мотивисаном процесу, док други то виде као почетак утврђивања истине о злочинима над Србима, анализира „Дојче веле“ и додаје да су на вест о хапшењу Орића реаговала удружења жртава из оба ентитета БиХ, као и политички субјекти.
АДВЕРТИСИНГ

Тако председница удружења „Мајке енклава Сребреница и Жепа“ Мунира Субашић говори у прилог тези да је у питању „намештаљка“ којом се настоји да омаловажи обележавање двадесете годишњице злочина над Бошњацима у Сребреници јула 1995.

„Да је Насер крив, то би доказали и у Хагу“, инсистира Субашић, док председник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић наводи да је „задовољан“ због хапшења Орића.
Митровић то види као „почетак утврдјивања истине о злочинима над Србима“ и нада се да Србија сада неће подлећи медјународном притиску“.

Председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић осудио је хапшење Орића, наводећи да ће бити пружена сва потребна правна помоћ и заштита како би он био ослободјен.

Звиздић је уверен да је хапшење Орића политички мотивисано и напомиње да не само да је ослободјен пред судом у Хагу, већ је, каже, скинут са Интерполове потернице. Симптоматично му је, додао је, да се хапшење по налогу Србије десило у време када Велика Британија активно ради на припреми резолуције о Сребреници и пред обележавање две деценије од ратних дешавања у том граду.

Директор владине Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић изјавио је, пак, да је хапшење Орића резултат регионалне сарадње, да су сви злочини персонализовани и да је то један од поступака да се дође до истине.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је хапшење Орића једна од последица регионалне сарадње, односно сарадње читавог региона са међународним полицијским службама и подсетио да је реч о особи осумњиченој за злочин, која је ухапшена по српској потерници.

Политика Србије је да су сви злочини персонализовани и да сваки злочин има име и презиме и жртве и починиоца, нагласио је Михајловић и додао да „док суд не каже своју реч, не треба никог осуђивати“, али да је ово „један од поступака да се дође до истине“, рекао је Михајловић.

Иако званично није потврђено, Ориће је, како су пренели медији, ухапшен по потерници Србије, а у Швајцарској је требало да присуствује обележавању двадесете годишњице злочина у Сребреници.

Швајцарска гранична полиција је, пише Радио Слободна Европа, потврдила да је у кантону Женева ухапсила Орића и саопштила да је предат женевској полицији, а потом стављен на располагање Федералној канцеларији за правду (ОФЈ).

Орићев адвокат Васвија Видовић је, реагујући на хапшење, навела да њен клијент поновно ухапшен по потерници за коју је сматрала да је повучена, јер је БиХ протестовала због потернице у складу са конвенцијом из Дохе.

Србија је потерницу за Орићем расписала 2014, због сумње да је починио кривично дело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992.

Начелник Општине Сребреница Ћамил Дураковић који је, такође, јуче приведен са Орићем, али убрзо и пуштен, изјавио је да се након Орићевог саслушања очекује коначна одлука да ли ће бити задржан у ектсрадиционом притвору или пуштен. За медије у БиХ данас је из Женеве прецизирао да још нема званичне информације зашто је Орић ухапшен и поручио да се без њега не враћа.

Истовремено, у Тужилаштву БиХ, РСЕ није добио потврду о хапшењу, односно речено им је да о томе „ништа не знају“, док је из Министарства безбедности БиХ стигла информација како у Интерполовој бази података нема Насера Орића.

У међувремену, док читава ситуација која је узбуркала страсти у региону не буде добила епилог, медији преносе реаговања политичких субјеката и разних удружења на хапшење Орића, односно њихова размимоилажења по питању оравданости тог чина.

Рекције иду од тога да српска оптужница говори да систем у Србији не одустаје од политичке манипулације медјународним правним механизмима који су им на располагању, до наде оних који очекују да Орић буде бар један камичак правде у мозаику правде у Сребреници – да и српске жртве осетити делић истине и сатисфакције.

Иначе, адвокатски тим Насера Орића не искључује могућност да су швајцарске власти у овом случају починиле „административну грешку“, попустивши да избришу потерницу из система.

Адвокат Видовићева додаје да је могуће и да су српске власти након протеста БиХ и брисања те потернице, поново издале потерницу што би, према њеном мишљењу, „било супротно нормалној дипломатској комуникацији измедју држава“.

Правни експерт Дамир Арнаут, који је пред лондонским судом заступао бившег члана Председништва БиХ Ејупа Ганића, наводи да се ради о „готово идентичним ситуацијама“ и да је „Хашки трибунал у оба случаја рекао шта је имао рећи“, а уверен је и да ће и у овом случају надлежним органима Швајцарске имати ко да покаже да се ради о „политички мотивисаном процесу“ српског правосуђа.

Орића је Хашки трибунал осудио за ратне злоцине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

Након жалбе на пресуду, проглашен је невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило „да нема сумње да су тешки злоцини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да „доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу“.

Чланак МАЈКЕ СРЕБРЕНИЦЕ: Хапшење Насера Орића је „намештаљка“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: принтскрин Јутујб

Бљештави метеорит пао је у јужној Њемачкој, а ова ватрена кугла била је видљива у великом дијелу Европе.

Синоћ око 20.44 часова изнад Швајцарске и јужне Њемачке небо је освијетлила падајућа ватрена кугла чији је бљесак био јачи и од самога Мјесеца, преносе агенције.

Највјероватније је ријеч о паду метеорита, а свједоци тврде како се чуло више гласних праскова.

Према изјавама оних који су видјели ову необичну небеску појаву, падајуће тијело било је видљиво из разних дијелова Европе, од Ирске па све до овадашњих простора.

Чланак ВАТРЕНА КУГЛА: Меотеорит ноћас обасјао велики дио Европе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Ројтерс

Грађани који су спремни да своје стамбене кредите везане за швајцарски франак претворе у зајмове у европску монету, за то треба да издвоје најмање 1.000 евра. Банке се одричу свог дела трошкова, односно обраде кредита. Али, тренутни највећи трошак је осигурање код Националне корпорације који износи минимум 1,5 одсто од вредности зајма. На то треба додати и накнаду од 30 евра. Тако за просечан стамбени кредит од 30.000 евра премија осигурања НКОСК у случају да не постоји животно осигурање кошта 525 евра. Са животним осигурањем ова накнада је 450 евра.

Како кажу банкари, висина основне премије осигурања НКОСК се може увећати готово дупло. Тако, на пример, станови који су купљени пре шест или седам година сада вреде мање. Ако се приликом рефинансирања стамбеног зајма, обави процена, добиће се знатно мања вредност. То утиче на премију која се повећава и може да износи и 2,5 одсто, уколико се под хипотеку не стави још нека некретнина.

Затим, ако корисник зајма нема плаћено животно осигурање, премија расте за 0,25 одсто. Уколико је предмет хипотеке легализован објекат премија се повећава за још 0,15 одсто.

Оно што може највише да утиче на висину осигурања је то што су рате стамбених кредита у „швајцарцима“ толико нарасле да су оптеретиле кредитну способност грађана. Тако, уколико је рата кредита и солидарног дужника једнака или већа од 60 одсто плате, премија осигурања се повећава за 0,5 одсто. Ако су месечне обавезе грађана и жиранта за зајам 70 или више одсто, премија осигурања расте за чак цео проценат. Најгоре могу да прођу корисници стамбеног кредита који су своју плату оптеретили са 80 или више одсто, у том случају осигурање НКОСК расте за још 1,5 процената.

Банкари сматрају да би Национална корпорација за осигурање стамбених кредита требало такође да изађе у сусрет грађанима који имају проблем с кредитима у швајцарским францима а желе да пређу у евро, и умањи им премију. Такође, истичу да би овера заложне изјаве која сада износи 10.080 динара за просечан кредит од 30.000 евра као и такса за упис хипотеке која кошта 20.000 динара, требало да буду смањене.

Осим ових крупних трошкова, грађани који желе да пребаце своје стамбене кредите из швајцарског франка у евро треба да издвоје новац и за процену вредности некретнине, која износи 100 евра, да уплате животно осигурање уколико га немају од такође 100 евра, а за осигурање непокретности 40 евра. Такође, преласком из једне у другу валуту нови кредит носи нову каматну стопу. Тако је тренутно цена стамбеног кредита у еврима од 4,78 одсто уколико се изабере променљива камата до 7,20 одсто за фиксну. Како су неки банкари најавили, они су спремни и да смање своје марже које сада износе од 4 до 6,5 одсто.

ПОНОВО СЕ САСТАЈУ
Банкари и представници Народне банке Србије, како је најавила Јоргованка Табаковић, гувернер централне банке, данас би требало да се поново састану и понуде предлог за решење проблема грађана који имају кредите везане за швајцарски франак.
Стамбене зајмове у францима узело је око 22.000 грађана Србије, а рате су им сада у неким случајевима и веће од плате.

Чланак НЕМА КРАЈА МУКАМА ЗАДУЖЕНИХ: Хиљаду евра за промену „швајцарца“ у евро се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Швајцарски публициста Александар Дорин тврди да је у Сребреници у догађајима из 1995. године укупно страдало око две хиљаде Бошњака, а не 8.400, како се наводи.

Дорин је оценио невероватним да је Хашки трибунал објавио да је у предмету „Сребреница“ уништено хиљаду страница доказног материјала, а као разлог је наведена тврдња да „нема довољно места за архивирање“, те констатовао да у то не може да поверује нормалан човек.

„Зато је Сент Луис, у америчкој држави Мисури, ново место становања великог броја веома живих `жртава` Сребренице“, истакао је Дорин. Дорин је после 15 година истраживања догађаја у Сребреници и око ње и објављених неколико књига о тој теми изнео доказе о манипулацији истином о броју убијених бошњачких жртава на том подручију.

„Теоретски би могло бити идентификовано мало више од 3.300 људи који имају везе са Сребреницом.
Од тога је око 1.300 оних који су страдали 1992, 1993. и 1994. године. Већина и једне и друге групе страдала је у борбеним дејствима“, написао је Дорин на „Фејсбуку“. Према његовим речима, све тврдње које иду преко те цифре су чисте измишљотине, преваре и лажи, преноси агенција Срна.

„Нико није нашао око 7.000 жртава из Сребренице, то је чиста лаж“, истакао је Дорин.

Он је изнео и податке о томе како тада бошњачки представници и УН потврђују да у Сребреници уопште није било злочина, као и холандски војници, те да је невероватно да је Војска Републике Српске негде ухапсила и стрељала 7.000 до 8.000 заробљеника у време када нико од међународних посматрача и војника није био спречен да се слободно креће у региону.

Он је подсетио да су иницијатори званичне верзије о Сребреници и поред тога ширили тврдњу да је ВРС у Поточарима одвојила 1.000 војно способних мушкараца од осталих и да су негде одведени на стрељање, док у извјештају холандске Владе пише да у Поточарима није било војно способних мушкараца и да нема потврде о хиљаду ухапшених.

Он напомиње и да је хашки истражилац Дин Манинг у извештају из 2000. године навео да су пронашли 2.000 лешева које су тражили у масовним гробницама 50 километара од Сребренице, а да српски стручњаци и патолози током ископавања лешева нису смели бити на лицу места.

Дорин се позива на интервју Насера Орића из 1995. године листу „Торонто стар“. „Он је с поносом причао да су он и његова јединица снимили како су у региону Сребренице и Братунца масакрирали Србе.

Тај видео запис пустио је репортеру, рекавши да је његова војска у једном селу убила 114 Срба“, рекао је Дорин и додао да се нико од западних медија није згрозио над тим злочином…

Чланак ШВАЈЦАРСКИ ПУБЛИЦИСТА: Званична верзија о Сребреници чиста измишљотина, лаж о 7.000 жртава! се појављује прво на ИСКРА.

Швајцарски франак је у односу на динар скочио за 15,4 одсто и данас ће, према последњим подацима са међународних финансијских тржишта, износити 117,62 динара, након данашње одлуке Швајцарске националне банке да више не ограничава вредност своје националне валуте. Овакав потез монетарних власти алпске земље је изазвао шок, а многи, па и сами Швајцарци га називају цунамијем на светским финансијским тржиштима и берзама. Највећи проблем због ових померања могло би да има 22.000 грађана Србије, који су узели стамбене кредите у овој валути.

Вредност франка скочила је после обелодањивања ове одлуке за чак 30 одсто у односу на евро, али је током дана пала на 13 одсто, а затим и на шест одсто. Ово је први удар, који не мора да значи да ће швајцарска монета интензивно да јача, али је сигурно, како указују економски аналитичари, да ће наредних дана бити јаких турбуленција.

У Националној банци Швајцарске ову одлуку правдају недавно промењеним односима на тржишту валута, мисливши притом на пад вредности евра у односу на амерички долар, па су се због тога створили услови за укидање ограничења од 1,2 франка за евро. Поред ове, одлука Национална банка Швајцарске је додатно умањила каматну стопу на депозите на – 0,75 одсто.

– Глобална финансијска тржишта су на ове мере веома бурно одреаговала – наводе у Народној банци Србије. – Неочекивана одлука Централне банке Швајцарске је у преподневном трговању довела до значајног јачања франка, да би се нешто касније стабилизовао на нивоу од 1,03 франка за евро, што представља јачање швајцарске валуте за око 15 одсто.

Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић каже да пуштање швајцарског франка „на слободу“ није неочекивано:

– Геополитичка и економска дешавања у Европи натерала су велике играче на тржишту да пронађу сигурну луку – а то је швајцарски франак. У време финансијске кризе, уточиште је било злато, а како сада вредност овог племенитог метала пада, „швајцарац“ је поново на цени. С друге стране, јачање ове валуте погубно ће утицати на швајцарски извоз.

Како истиче Ђукић, наши грађани и привреда неће превише бити угрожени због новонастале ситуације. У односу на Мађарску и Пољску која има много кредита у швајцарским францима, код нас је задуженост грађана 8,14 одсто, а привреде свега један одсто.

– Највећи проблем су стамбени кредити у францима, односно како ће становништво да их враћа – каже Ђукић. – Питање је да ли ће банке да понуде решење за дужнике који не буду могли да их враћају или ће то препустити држави.

Домаће девизно тржиште, као је навела НБС, није било значајније уздрмано данашњим турбуленцијама из међународног окружења. Ипак, имајући у виду актуелна кретања, централна банка ће и даље пажљиво пратити промене вредности највећих светских валута и настојати да умањи преливање негативних последица на домаће тржиште. Централна банка ће нарочито пажљиво пратити последице ових промена по стабилност финансијског система, имајући у виду положај корисника стамбених кредита индексираних у швајцарским францима.

Грађани који имају стамбене зајмове у швајцарским францима могу да у наредним данима очекују веће рате. Ово је још један удар на џеп дужника, после 2008. године када је ова валута нагло скочила. Три године су грађани тешком муком враћали рате, а многи су морали да продају станове како би се решили дугова или су им пак банке одузеле некретнине.

– Стамбени кредит у „швајцарцима“ узео сам 2008. године у износу од 69.000 односно 41.600 евра и рата ми је била 301 франак или 250 евра – каже Београђанин Милан В. – Сада дугујем 55.000 франака или 46.000 евра односно обавезе су ми се у „швајцарцима“ смањиле за 14.000 франака, али у еврима дугујем 5.400 више. Сада ће ми рата опет порасти. Али питање је колико ће „швајцарац“ да порасте. Ако је тачно да се изједначио са евром, рата ће ми бити око 37.000 динара или 5.500 више!

Чланак ШВАЈЦАРЦИ ИЗАЗВАЛИ ПОТРЕС НА БЕРЗАМА: Франак диже рату 15 одсто се појављује прво на ИСКРА.