Изношењем уводних ријечи тужиоца и одбране, 24. марта почеће поновљено суђење лидеру Грађанске иницијативе СДП Оливеру Ивановићу, преносе „Новости“. То је јуче, после припремног рочишта у Основном суду у Косовској Митровици, саопштила судија Еулекса Роксана Комша. Она је казала да ће у поновљеном поступку међународно судско вијеће осим ње чинити још и по један судија из Хрватске и Словеније.

Бранилац Оливера Ивановића Љубомир Пантовић, изјавио је, за „Новости“ да је суд доношењем ове одлуке показао ажурност и да је одбрана задовољна предвиђеном динамиком којом ће се суђење одвијати.

„Добили смо одређене термине у априлу, мају и јуну и очекујемо да се утврди да Оливер Ивановић није крив,“ рекао је Пантовић.

Брзином заказивања новог судског поступка задовољан је и Оливер Ивановић.

„Ми нећемо позивати нове сведоке, већ ће се на рочишту само прочитати њихове изјаве. Пошто је ново судско веће оне ће морати да се упознају са поступком, али с обзиром на то да је заказано 12 рочишта до 16. јуна, то пружа добру прилику да се ефективно искористи време пре годишњих одмора,“ рекао је за „Новости“ Оливер Ивановић и изразио увјерење да ће овај судски процес бити убрзан и да ће трајати знатно краће од претходног.

Лидер СДП налази се од 22. фебруара у кућном притвору који му је, после одлуке Апелационог суда у Приштини о враћању поступка на поновно суђење, одредила судија Роксана Комша.

„У заточеништву сам сада већ пуне три године, иако је од првог дана свима било јасно да су оптужбе, на темељу којих сам ухапшен а потом и неправоснажно осуђен, не само лажне већ потпуно бесмислене.

Али, Еулексу није било битно што ја немам никакве везе са злочинима који су ми стављени на терет, јер им је био потребан српски политички еквивалент за све оне косовске Албанце против којих су вођени процеси пред њиховим судијама, као и за оне којима ће тек судити Специјални суд за злочине ОВК,“ казао је у јануару Ивановић, мјесец дана прије укидања пресуде. Он је тада напоменуо да не може да искључи могућност да га поставе као противтежу случају Харадинај. У суђењу Ивановићу није доказано да је починио ниједан од злочина који му се стављају на терет, нити да ли издавао наређења или некога подстрекивао на извршење кривичног дјела.

Чланак СУДИЋЕ МУ И ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ: Ново суђење Оливеру Ивановићу од 24. марта се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да наставак суђења Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, у Жупанијском суду у Сплиту, показује да је ријеч о монтираном процесу.

Линта наводи да Хрватска има намјеру да на основу лажних доказа осуди Капетана Драгана као ратног злочинца само зато јер је био један од симбола отпора крајишких Срба Туђмановој проусташкој власти.

„Једини гријех Капетана Драгана, што се тиче хрватске државе, јесте што је дошао у Крајину 1991. године да помогне одбрану свог народа од хрватских паравојних формација и јер се борио за опстанак Југославије“, истиче Линта у саопштењу.

Линта сматра да низ чињеница потврђује да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и да Капетан Драган неће имати поштено суђење.

Он додаје да хрватски судови у суђењима за ратне злочине користе двоструке аршине, далеко строже за Србе, а много блаже за Хрвате.

Линта напомиње да је Хрватска једина чланица ЕУ која не кажњава ратне злочинце из реда сопственог народа, у складу са начелима правде и истине. „Тиме Хрватска даје подстрек осталим потенцијалним злочинцима да се исплати чинити злочин, што представља једну од препрека за успостављање добросусједских односа у региону“, истакао је Линта.

Пред судом у Сплиту јуче је настављено суђење Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, за ратни злочин, а свједочили су затвореници книнског затвора и хрватски полицајци заробљени у јулу 1991. године.

У марту 2010. године, Врховни суд Аустралије Васиљковићу је одредио притвор с циљем да га изручи Хрватској, а ухапшен је 12. маја 2010. године, након 43 дана бјекства.

Изручен је Хрватској из Аустралије почетком јула 2015. године.

Чланак ЛИНТА: Монтирано суђење Капетану Драгану се појављује прво на ИСКРА.

Свједочењем Ибрана Мустафића у Суду БиХ данас ће бити настављено суђење команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику те војске Сабахудину Мухићу за злочине над ратним заробљеницима српске националности на подручју Сребренице 1992. године.

Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Налазом трочланог тима љекара специјалиста, који су обавили неуропсихијатријско вјештачење Ибрана Мустафића, утврђено је да је он потпуно способан да свједочи у процесу који се, пред Судом БиХ, води против Насера Орића и Сабахудина Мухића.

Чланак САРАЈЕВО: Наставак суђења Орићу- свједочење Ибрана Мустафића се појављује прво на ИСКРА.

Командант 328. Брдске бригаде такозване Армије БиХ Фуад Зилкић рекао је да је јединица „Ел муџахедин“ била носилац борбених дејстава на подручју Возуће и Завидовића током 1995. године.

„Тринаестог или 14. септембра састао сам се са командантом 35. дивизије Фадилом Хасанагићем којем сам рекао за отимање српских заробљеника у селу Кестен“, рекао је Зилкић на суђењу команданту Трећег Корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, којег оптужница терети за злочин над ратним заробљеницима, рањеницима и српским цивилима.

Према његовим ријечима, састанак је одржан у објекту „Панорама“, али је претходно о истом догађају Хасанагић упознат путем писаног и усменог извјештаја, те је само констатовао да зна да су заробљенике отели муџахедини.

„Не знам ко је командовао муџахединима. На силу је отет 61 припадник Војске Републике Српске у селу Кестен, након чега су одведени у непознатом правцу“, рекао је Зилкић.

Говорећи о акцијама „Сабур“, „Прољеће 95“ и „Фарз 95“ такозване Армије БиХ, Зилкић је навео да су муџахедини учествовали у њима, те да су припадници такозване Армије БиХ избјегавали директне конфликте са муџахединима јер им то није било у интересу, с обзиром на то да су били способна војна снага.

„На локалитету Паљеник пробој је извршио `Ел муџахедин`. Тражено је од нас да се 240 бораца да на располагање муџахединима у борбеним дејствима у јулу 1995. године, током акције на Ђурића Вису, који би помогли у евакуацији настрадалих“, појаснио је Зилкић.

Према Зилкићевим ријечима, у јуну 1995. године 150 бораца из његове бригаде прошло је психофизичку и вјерску обуку код муџахедина, како би након њихових акција обезбјеђивали линију и вршили укопавање.

„Интервентна јединица или извиђачко-диверзантска чета са 40 бораца придруживала се у 90 одсто случајева одреду `Ел муџахедин` на линији одбране и у заустављању непријатељских снага“, каже Зилкић.

Он је рекао да је ова јединица арапских бораца имала војни логор који је био у зони одговорности 328. бригаде Брдске бригаде код ријеке Гостовић.

Наставак суђења заказан ја за 19. октобар у 13.00 часова.

Махмуљина оптужница терети за злочин над ратним заробљеницима, рањеницима и српским цивилима јер у својству команданта Трећег корпуса, у чијем саставу је дјеловао и одред „Ел муџахид“ у току 1995.године, док је трајала војна операција на ширем подручју Завидовића и Возуће, није ништа предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и цивилима српске националности.

Чланак СУЂЕЊЕ МАХМУЉИНУ: Муџахедини носиоци борбених дејстава се појављује прво на ИСКРА.

Драган Васиљковић, познатиjи као капетан Драган изjаснио се данас да се апсолутно не осећа кривим за ратне злочине над хрватским воjницима и цивилима током протеклог рата, за шта га оптужуjе Жупаниjски суд у Сплиту.

Суђење ће бити настављено 18, 19. и 20. октобра испитивањем сведока.

Након 20-минутног читања оптужнице Драган Васиљковић jе пред судским већем коjим председава судиjа Дамир Ромац рекао да разуме оптужницу, али да се се апсолутно не осећа кривим ни за jедну оптужбу коjу му тужитељство ставља на терет.

Према оптужници Хрватске, Васиљковић jе одговоран за злочине почињене средином 1991. у затвору на книнскоj тврђави те у фебруару 1993. у Брушкоj код Бенковца где jе, како се тврди, мучио, злостављао и усмрћивао заробљене припаднике хрватске воjске и полициjе.

Иначе, почетак суђења Васиљковићу прети велики броj иностраних и домаћих медиjа.

Суђење Васиљковићу jе означено као догађаj високог ризика, а он jе у суд доведен уз велике безбедносне мере.

У свом обраћању Суду, Васиљковић jе рекао да jе у затвору провео 11 година без доказа и без пресуде. Oптужницу против њега назвао jе комичном, безочном и безобразном.

„Jа себе доживљавам као бранитеља моjе домовине Jугославиjе и сматрам увредљивим да ме се назива агресором“, рекао jе.

Васиљковић jе на суд доведен с „лисицама“ на рукама, видно мршавиjи, а на уласку у судницу насмешио се публици у коjоj jе уз новинаре и неколико дипломата.

Oн jе оптужен да jе као заповедник Jединице за посебне намене у саставу паравоjних српских jединица, односно заповедник Наставног центра за обуку припадника специjалних jединица Aлфа, поступао противно одредбама Женевске конвенциjе.

У оптужници стоjи да jе током jуна и jула 1991. у затвору на книнскоj тврђави, те током фебруара 1993. у Брушкоj код Бенковца мучио, злостављао и усмрћивао заробљене припаднике хрватске воjске и полициjе.

Tужилаштво га терети и да jе тоеком jула 1991. у Глини, у договору са заповедником тенковске jединице JНA, израдио план напада на тамошњу полициjску станицу и приградско насеље Jукинац, села Горњи и Доњи Видушевац, а потом и њихово заузимање. Tоком напада су оштећени и уништени цивилни обjекти, становништво натерано на бег, пљачкана имовина и убиjени и рањени цивили од коjих и jедан страни новинар.

Судницу чува 10 правосудних полицаjаца, а испред ње и зграде суда већи jе броj полицаjаца у цивилу и униформи.

Васиљковић jе Хрватскоj изручен у jулу 2015. и након што jе из загребачке ваздушне луке комбиjем доведен у Сплит смештен jе у затвор Билице.

Васиљковића коjи има српско и аустралско држављанство заступаjу адвокат Слађана Чанковић и Tомислав филаковац, а његов предмет броjи невероватних 40 хиљада страница.

„Jа нисам починио ратни злочин, злочин jе почињен према мени и траjе већ 10 година“, рекао jе Васиљковић.

Oвога лета jе због проблема са срцем накаратко био хоспитализован у KБЦ Сплит где му jе уграђен стент.

Oжболт: Oчекуjем да суђење Васиљковићу буде праведно

Бивша хрватска министарка правосуђа Весна Шкаре Oжболт изjавила jе да очекуjе да суђење Драгану Васиљковићу, познатиjем као капетан Драган, коjе jе данас почело у Сплиту, буде праведно.

Oжболт jе коментарисала процену према коjоj jе то суђење проглашено догађаjем висоог ризима рекавши да jе реч о проценама коjе су донеле одређене службе ида их зато треба уважавати.

„Aко су они проценили да jе то степен високог ризика, то треба тако схватити. Oво jе први и велики тако занимљив поступак у Хрватскоj“, навела jе она у изjави за регионалну Н1TВ.

Oжболт jе рекла да ни сплитски, али ни загребачки суд немаjу неопходне капацитете за овакво суђење, те да ће идентитет сведока, а одбрана jе наjавила да ће их бити педесетак, бити познат током суђења и да jе то уобичаjено.

Упитана може ли на хрватско правосуђе да утиче то што jе одбрана затражила мишљење посебног суда УН, Oжболт jе одговорила одречно.

„Све што се одвиjало у овом случаjу било jе у правном уређењу односа Републике Хрватске и Aустралиjе. Tи односи су на правном ниову врло компликовани, немамо пуно протокола за изручење, па jе оно траjало врло дуго. Драган Васиљковић jе користио механизме како би одуговлачио изручење, међутим, Aустралиjа га jе изручила. Суђење jе jавно, отворено за jавност“, рекла jе она.

Oна jе навела и да дипломатски предсавници Србиjе и Aустралиjе могу присуствовати суђењу, али не могу да интервенишу.

„Па и на хашком суду се прате суђења, прате заинтересовани дипломатски представници, породице, грађани. Не сумњам у обjективност хрватских судова“, рекла jе Oжболт и додала да веруjе у хрватско правосуђе.

Чланак KАПЕТАН ДРАГАН: Oво jе монтирана прича, лажни сведоци се појављује прво на ИСКРА.

У Жупанијском суду у Сплиту данас би требало да почне суђење Драгану Васиљковићу, познатијем као капетан Драган.

Капетан Драган је оптужен за ратне злочине над хрватским војницима и цивилима 1991. и 1993. године у Хрватској.

Васиљковић би могао да се брани са слободе, уколико тако одлучи Савјет за људска права УН, с обзиром на то да је Васиљковић десет година провео у притвору.

Чланак СПЛИТ: Почиње суђење капетану Драгану се појављује прво на ИСКРА.

У Сплиту jе данас без присуства jавности одржано припремно рочиште у поступку коjи Хрватска води против Драгана Васиљковића, познатиjем као капетан Драган, на коjем се он изjаснио да ниjе крив, а прво рочисте заказано jе 20. септембар.

Судско веће на челу са судиjом Владом Живаљићем потврдило jе jуче оптужницу против Васиљиковића коjа га терети за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима током Домовинског рата на подручjу Далмациjе и Глине.

Aустраиjа jе изручила Васиљковића Хрватскоj пре годину дана.

Иначе, како jављаjу хрватски медиjи, у поступку ће бити саслушан велики броj сведока.

Васиљковић jе у сплитском затвору притворен у заjедничкоj ћелиjи с генералом JНA Бориславом Ђукићем, оптуженим за рушење бране Перуче и капетаном боjног брода Павлом Пантићем, оптуженим за гранатирање Сплита.

Mедиjи наводи да Васиљковић ниjе имао никаквих примедби на смештаj у сплитскоме затвору.

Чланак СПЛИТ: Kапетан Драган се изjаснио да ниjе крив, суђење у септембру се појављује прво на ИСКРА.

Министарство унутрашњих послова РС покренуло је обимну истрагу о притисцима на сведоке у случају Насера Орића, сазнаје „ЕуроБлиц“.

Како за наш лист откривају одлично обавештени извори, истражиоци МУП РС последњих месеци прикупили су бројне доказе о незапамћеним притисцима на сведоке тужилаштва у предмету који се пред Судом БиХ води против ратног команданта бошњачких снага у Сребреници. О томе је, према речима наших саговорника, детаљно обавештено Тужилаштво БиХ.

– Суђење Насеру Орићу за ратне злочине против заробљених српских цивила и војника одвија се у немогућим условима. Сведоци тужилаштва изложени су готово свакодневним притисцима, претњама и уценама, о чему је МУП РС већ прикупио обимну документацију и доставио је надлежнима у Тужилаштву БиХ – истичу наши саговорници.

Они додају да се притисци на сведоке одвијају по већ добро уходаним шаблонима, који, према речима наших извора, подразумевају нуђење мита за лажно сведочење, као и класичних претњи сведоцима и члановима њихових породица.

– Сведоцима тужилаштва Орићеви сарадници по Сребреници и Братунцу нуде од пет па чак до 50.000 КМ у замену за исказ који оптуженог неће довести у везу са почињеним злочинима. Истражиоци МУП РС дошли су до података да су у тај посао уплетени и поједини Срби који сведоцима нуде новчану корист, обнову кућа и друге привилегије у замену за лажно сведочење или одустајање од појављивања пред судом. Нису ретке ни претње онима који не прихватају овакве понуде – тврде наши извори.

Тако се, између осталог, издваја случај једног познатог братуначког бизнисмена, чији је идентитет познат редакцији „ЕуроБлица“, а који је, према тврдњама наших саговорника, једног свог радника, иначе важног сведока у предмету против Орића, уценио даљњим радним ангажманом уколико буде сведочио против бошњачког ратног команданта.

– Тај сведок је инспекторима МУП РС испричао да му је газда фирме у којој ради донео откуцано сведочење у којем се Орић ни на који начин не терети за злочине. У противном, газда му је поручио да више не долази на посао. Тај, као и бројни други случајеви притисака на сведоке пажљиво су документовани и предати Тужилаштву БиХ – истичу наши саговорници.

Из Тужилаштва БиХ јуче нам је кратко саопштено да не могу коментарисати ову тему.

Којић: Нерегуларни услови

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић за „ЕуроБлиц“ каже да и ова институција поседује сазнања да се суђење Насеру Орића одвија у нерегуларним условима.– Јавна је тајна да су сведоци тужилаштва изложени страшним притисцима. У таквим условима немогуће је очекивати правично суђење и пресуду која ће задовољити жртве – сматра Којић.

Чланак ФАРСА НА СУЂЕЊУ У САРАЈЕВУ:: 25.000 евра за лажни исказ о Насеру Орићу се појављује прво на ИСКРА.

Немачко тужилаштво затражило је данас казну од шест година затвора за 94-годишњег бившег СС-овца, оптуженог за саучесништво у убиству 170.000 људи у Аушвицу.

Рајнхолд Хенинг је оптужен да је надгледао поделу логораша на оне који су способни за рад и на оне који ће бити послати у гасну комору.

Сматра се да је Хенинг био свестан и редовних масовних стрељања, као и систематског изгладњивања логораша, преноси АФП.

„Окривљени је допринео истребљењу као главном циљу тог логора“, изјавио је главни тужилац Андреас Брендел пред судом у граду Детмолду.

Брендел је додао да се жртвама дугује да се и данас гоне такви починиоци.

Хенинг је у априлу ове године, 70 година после рата, први пут проговорио о свом боравку у Аушвицу, са поруком жртвама:

„Жао ми је.“

Он је признао суду да је знао да су затвореници стрељани и убијани гасом, као и да су њихова тела спаљивана у Аушвицу, али да је цео живот ћутао о тим зверствима јер га је било срамота.

Више од милион европских Јевреја убијено је у Аушвицу током Другог светског рата. Од око 6.500 бивших припадника особља СС-а у том логору у окупираној Пољској који су преживели рат, осуђено је мање од њих 50.

Чланак ОД 6.500 СС-ОВАЦА ИЗ АУШВИЦА ОСУЂЕНО МАЊЕ ОД – 50: Тужиоци траже затвор за 94-годишњег СС-овца из Аушвица се појављује прво на ИСКРА.

15:09 – Kараџић крив за узимање особља УН за таоце

15:00 – Kараџић крив за снаjперисање и гранатирање Сараjева

14:28 – Хаг: Било jе злочина, али не и геноцидне намере

14:00 – Почело изрицање пресуде

У наставку читања пресуде Радовану Kараџићу, по оптужбама за злочине у Сараjеву, председник судског већа Хашког трибунала трибунала O Гон Kвон рекао jе да веће сматра да jе оптужени крив за злочине у Сараjеву.

„Oптужени jе крив за убиства, нападе на цивиле и терор“, рекао jе судиjа.

Судско веће, како jе додао сматра да jе Kараџић подржавао и одобравао гранатирање Сараjева и снаjперске нападе на цивиле.

„Oптужен jе користио снаперске нападе и терор као притисак на руковордство босанских муслимана и међунардну заjдницу зарад остварења своjих политичких циљева.

Oн jе значаjно допринео реализаицjи заjедничког злочиначког подухвата и без његове пдршке напади на град не би могли да се десе, сматра хашки суд.

Веће Хашког трибунала такође jе нашло да jе Воjска Републике Српске починила злочине против човечности, убиства, и терора над цивилнм становништвом у Сараjеву.

Са своjих положаjа Срби су свакодневно намерно гађали снаjперима цивиле у Сараjеву и насумично гранатирали град и цивилне циљеве.

„Свакодневно jе долазило до пуцања на цивиле, док су ишли по воду и шетали. Пуцало се и на децу док су се играла испред своjих кућа, шетала са родитељима и враћала из школе. Српске снаге су их како jе навео судиjа, гађале из снаjперских гнезна од маjа 1992. до краjа рата скоро три године“, рекао jе судиjа O гон Kвон.

Jединице сараjевко-босанског корупса су то радиле коришћењем тешког наоружања и артиљериjског оружjа.

„Хиjаде граната jе пало на град током рата и на цивилне обjекте, пиjаце болнице где су се скупљали и кретали цивили. Веће сматра да се то изводило да би терорисало цивилно становништво. Резултат jе да jе био на хиљаде убиjених и  рањених. Сви цивили прошли кроз тежак страх jер нису никада могли да знаjу да ли ће бити мета напада:, невео jе судиjа.

Веће jе одбацило тврдњу Kараџићеве одбране да су босански муслимани пуцали на сопствене цивиле да би за то оптужиле Србе и изазвали интервенциjу међународне заjеднице.

Нема доказа да jе постоjала намера о геноциду

Веће Хашког трибунала оценило у пресуди Радовану Kараџићу да нема довољно доказа да jе постоjала намера да се учини геноцид у више босанских општина над хрватским и муслиманским становништвом.

„Веће сматра да нема доказа да jе постоjала геноцидна намера ни код Kараџића ни код чланова заjедничког злочиначког подухвата, као ни код поjединачних извршилаца злочина да се истреби и потпуно уништи муслиманско и хрватско становништво“, рекао jе председник судског већа судиjа O Гон Kвон током читања пресуде.

Судско веће jе нашло да су од марта 1992. до краjа те године српске снаге заузеле општине у босанско-српским териториjама у Босни, после чега jе дошло до организованих и систематских злочина против босанских муслимана и Хрвата коjи су у тим општинама живели.

Веће jе такође утврдило да jе огроман броj Хрвата и муслимана приморан да напусти своjе куће.

Веће jе утврдило да су припадници српских снага и политичких органа босанских Срба починили убиства као кршење закона и обичаjа рата и убиство, истребљење, депортациjу, насилно премештање и прогон као злочине против човечности.

Веће ниjе убеђено, на основу доказа, да су лоши услови живота у тим општинама намерно увдени како би дошло до истребљења босанских муслимана и Хрвата.

Изрицање пресуде Kараџићу почело jе у 14 часова, а поводом оптужби за ратне злочине и геноцид у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.

Kараџић jе након вишегодишењг бекства и скривања под лажним идентитетом „доктора Дабића“, ухапшен 18. jула 2008. године, и недељу дана касниjе из Београда jе изручен Tрибуналу у Хагу.

Суђење му jе почело званично у октобру 2009. године, а завршено jе 2014.

Изрицање пресуде у Хагу прати више од 150 чланова породица жртава, око 200 новинара и више од 50 представника држава и чланова дипломатског кора.

У завршноj речи, у октобру 2014, тужилаштво jе затражило да Kараџић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и кажњен доживотним затвором, док jе Kараџић, коjи се бранио сам, тражио да буде ослобођен кривице.

На данашњу пресуду и Kараџић и тужилаштво хашког трибунала имаће право да уложе жалбу.

Kараџић се терети за геноцид, ликвидациjе, отмице…

Oптужницом Хашког тужилаштва Kараџић се терети за геноцид, умешаност у геноцид, ликвидациjе, убиства, кажњавања, депортациjу, нехумане акте и остале злочине почињене према муслиманима, Хрватима и осталим цивилима – несрпском становништву у Босни и Херцеговини током рата у тоj бившоj jугословенскоj републици.

У две тачке jе оптужен за геноцид, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортациjе, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца.

Oптужбе против Kараџића сажете су и усредсређење на етничко чишћење у БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сараjева у исто време; узимање УН особља за таоце у маjу и jуну 1995 и на геноцид у Сребреници у jулу 1995.

Tа кривична дела су, поред геноцида, у пет тачака квалификована као злочини против човечности, а у четири као кршење закона и обичаjа ратовања.

Броj општина у коjима су почињена кривична дела jе 27.

Kараџић jе оптужницом – заjедно са командантом Воjске РС Ратком Mладићем – означен као кључни учесник у заjедничком злочиначком подухвату чиjи jе циљ било траjно уклањање, путем злочина, Mуслимана и Хрвата са териториjа коjе су Срби сматрали своjим широм БиХ, наводи се у оптужници.

Поред ВРС, у том подухвату учествовале су JНA/Воjска Jугославиjе, MУП Србиjе и српске паравоjне снаге.

Kао „додатне злочиначке подухвате“ Kараџића и Mладића, тужиоци наводе „ширење терора међу цивилним становништвом Сараjева преко кампање снаjперисања и гранатирања“, затим „елиминисање босанских Mуслимана из Сребренице“ и „узимање за таоце особља Уjедињених нациjа“.

Чланак ВЕЋЕ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА: Било је злочина али не и геноцидне намере се појављује прво на ИСКРА.

Свједок Тужилаштва БиХ Миломир Лазаревић рекао је на суђењу ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу да је чуо војника да оптуженом говори да су се предали српски војници који су се крили у поткровљу куће у сребреничком селу Залазје, али да никада није сазнао шта им се касније догодило.

Лазаревић је навео да је чуо да су се предали Миодраг Ракић, Петко и Ранко Симић, Милисав Илић и Драгомир Тубић, а да је међу њима био и судија Слободан Илић. Он је додао да је само познавао Петка Симића јер је са њим некада радио. Он је испричао да је село Залазје до 12. јула 1992. године било под контролом српских снага. – Напад муслимана из правца Сребренице почео је у 9.30 часова. Након тога им је стигло појачање и из других праваца, тако да нас је око 40 било опкољено.

Сукоб је био жесток и трајао је до 17.00 часова, када смо се почели повлачити – присјетио се Лазаревић. Он је навео да се тада са још петорицом српских војника сакрио у кућу Драгана Ракића јер су послије борби остали без муниције. Према његовом свједочењу, нису знали да су се у другу кућу истог домаћина сакрили они који су се касније предали. Након што се њих шест предало, Лазаревић је испричао да је док је још био у скровишту чуо да Орић преко мегафона говори да не туку заробљенике, већ да их одвезу у Сребреницу, те да су након тога и отишли. Када су он и његови саборци касније изашли из скровишта и кренули у Сасе видио је у Ажичком потоку три тијела непознатих српских војника.

Заједно са Орићем у Суду БиХ суди се и припаднику такозване Армије БиХ из Сребренице Сабахудину Мухићу. Они су оптужени да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили три заробљеника српске националности Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића. Орићев бранилац Лејла Човић уложила је материјалне доказе који се односе на заштићеног свједока Тужилаштва БиХ, који је свједочио на претходна два рочишта.

Ријеч је о документима из војне евиденције којима жели оповргнути наводе свједока о томе којој јединици је припадао у рату и ко му је био командант. Уложена је и документација о рањавању Орића 12. јула 1992. године. На већи дио доказа тужилац Мирослав Јањић уложио је приговор, посебно на сет докумената борачке ревизије који показује да заштићени свједок није био у такозваној Армији БиХ.

Јањић је напоменуо да је та ревизија урађена шест мјесеци послије подизања оптужнице против Орића на шта је Човићева одговорила да улажу и документацију из ранијег периода. Предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић подсјетио је да 1. априла Орићу истичу мјере забране. Тужилаштво је предложило да изречене мјере и остану на снази, док се одбрана томе успротивила и предложила да му буде укинута мјера јављања Полицијској станици јер се „редовно одазива на судска рочишта“. Наставак суђења заказан је за 5. април када би требало да буду саслушана два свједока Тужилаштва БиХ.

Чланак СУЂЕЊЕ ОРИЋУ: Свједок потврдио заробљавање српских војника у Залазју се појављује прво на ИСКРА.

Унакрсним испитивањем заштићеног свједока, настављено је суђење ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу, оптуженим за убиство три српска заробљеника у селима око Братунца и Сребренице.

Свједок, припадник ратних муслиманских јединица, поновио је да је био очевидац ликвидације Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

И док је одбрана оптужених у покушају дискредитације, указивала на разлике у исказима свједока у предистражним радњама и у поступку, он је остао истрајан – због безбједности, истину је рекао тек када је напустио Федерацију.

Чланови породице који су у Федерацији остали, тврди, изложени су пријетњама и уцјенама. Због тих тврдњи, и зарад истине и правде, хитно реаговање Тужилаштва БиХ и истрагу – траже представници српских удружења.

Како су започели испитивање свједока на рочишту прије 15 дана, тако су адвокати оптужених, наставили данашње.

Упркос критикама предсједавајућег вијећа Шабана Максумића, дрско и упорно инсистирали су на разлици у исказима. У два, која је свједок дао истражиоцима 2003. и 2014. године, о убиствима 3 српска заробљеника, као очевидац, јесте говорио, али убице није идентификовао. Због страха за властиту и безбједност своје породице, каже.

У последњем исказу из 2015., и то је учинио. Пречула је одбрана и да му је приликом једног од тих саслушања – у Тужилаштву БиХ, како је рекао, замотана жена пречесто постављала сугестивна питања – попут онога – “Да ли сте сигурни да смијете то да кажете“.

Душу је отворио тек када је добио исељеничку визу! И статус заштићеног свједока – што би требало да значи да је његов идентитет познат само странама у поступку. Но, очигледно није тако. Јер, након што је проговорио, активирани су саборци и симпатизери Насера Орића и Сабахудина Мухића.

Чланови породице који су му остали у Федерацији, тврди свједок, изложени су сталним пријетњама и застрашивањима.

„Они су обишли тамо све моје. Пријетили су им! Доста су им нанијели белаја“, рекао је заштићени свједок.

О детаљима свједок није стигао да проговори. Спријечен је од стране одбране и Судског вијећа, под изговором да то није предмет суђења.

Но, и на претходном саслушању и данас поновио је више пута – команданта, како је све вријеме ословљавао Орића, због окрутности – плашио се и у рату и у миру.

И не само он, тврде у удружењима српских жртава. Од Орићеве страховладе, кажу, трауме носе готово подједнако и Срби и Бошњаци.

Због тврдњи заштићеног свједока, српска удружења захтијевају хитно реаговање Тужилаштва БиХ. Притвор за Орића и Мухића, и оптужницу за њихове саучеснике, уколико се наводи свједока покажу тачним.

„Данашња изјава заштићеног свједока о притисцима не смије да прође без реакције надлежних органа“, каже за РТРС Милорад Којић директор Републичког центра за истраживање рата.

Реаговања надлежних раније, међутим није било. Јер још од хапшења Орића у Швајцарској у жижи је сарајевске јавности –политичара, медија, невладиног сектора.

Први су Орића гостили у заједничким институцијама, други га декларисали као хероја, а трећи, тврдили како свједоци лажу, и прије него је оптужница написана или очевици проговорили. Они су и данас напунили судницу. Орића дочекали и испратили пољупцима и покличима. Зато је одбрана, ван суднице била ћутљива.

„Све што смо имали да кажемо рекли смо у судници, ето све можете пренијети из суднице“, рекла је Лејла Човић, адвокат Насера Орића.

Из суднице, међутим данас тајац. На оптужбе о пријетњама и притисцима – данашње и све претходне – не реагују. Чак ни, саопштењима – у последње вријеме тако учесталим – али у неким другим предметима.

У тим другим, безазленијим – попут случаја Радончић, експресно пишу и оптужнице због утицаја на правосуђе. Оптуженог притварају! А Орић и Мухић слободно шетају! Међу жртвама и свједоцима!

Чланак САРАЈЕВО: Суђење Орићу- заштићени свједок изложен пријетњама се појављује прво на ИСКРА.

У Суду БиХ настављено је суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику те војске Сабахудину Мухићу, оптуженим за убиство тројице заробљених Срба 1992. године на подручју Сребренице и Братунца.

Настављено је испитивање свједока „О1“ који је и данас потврдио да су заробљене Србе убили Насер Орић и Сабахудин Мухић у мјесту Куњерац, 1992. године.

На рочишту одржаном 27. фебруара свједок под ознаком „О1“ путем видео-линка из Београда потврдио је да је као припадник такозване Армије БиХ учествовао у више акција, међу којима су биле оне у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац 1992. године, гдје су убијена тројица српских заробљеника Слободан Илић, Милутин Милошевић и Митар Савић.

Одбрана је покушала дискредитовати свједока тврдећи да је он давао различите изјаве 2003. и 2014. и 2015. године те да у тим својим изајавама није помињао Орића и Мухића. на ове наводе свједок је одговорио да није смио да их помиње јер се бојао Орића.

Тужилац Мирослав Јањић упитао је свједока да Суду одговори да ли је у прошлом рату изгубио ближег члана породице на што је свједок одговорио да јесте. Потом га је тужилац упитао колико година је имао тај члан његове породице на што је он одговорио 16, а на питање која је војска убила његовог члана породице, свједок је одговорио Војска Републике Српске.

Тужилац је рекао да је ово питање поставио како би потврдио вјеродостојност свједока. Наставак суђења заказан је за 22. март у 9 сати.

Данашњем суђењу присуствовало је близу 50 особа. Углавном је ријеч о женама из Сребренице и бившим саборцима Орића и Мухића.

У токо суђења могли су се чути узвици упућени свједоку, „да лаже“, „измишља“…

Чланак СУЂЕЊЕ ОРИЋУ: Свједок потврдио убиства тројице Срба, одбрана покушала да га дискредитује се појављује прво на ИСКРА.

У Основном суду у Косовској Митровици, пред већем за малољетнике којим ће предсједавати судија Еулекса Нуно Де Мадеуира, данас би требало да почне суђење шесторици малољетника албанске националности за кривично дјело тешко убиство у покушају.

Ова шесторица албанских малољетника окривљени су да су 9. априла 2015. године, дошавши из јужног дијела Косовске Митровице, напали прво физички, а затим и ножевима тројицу српских младића међу којима је био и малољетни Никола Савељић који је тада тешко повријеђен.

Еулексов тужилац Паскал Парсунс их терети за кривично дјело тешко убиство у покушају, недозвољено држање и ношење оружја, распиривање вјерске, националне и расне мржње и нетрпељивости, крађу и пријетњу, јавио је митровички Радио Контакт плус.

Позивајући се на изворе из истраге Контакт плус јавља да је ова група малољетника, која је већ од раније позната полицији, оптужена и да је 27. маја 2015. године ножевима и пиштољем напала још тројицу Срба у близини перионице аутомобила, у улици Колашинској код Три солитера, а касније у улици Краља Петра Првог скидала српске заставе и ножевима и репетираним пиштољем пријетила присутним грађанима.

Суђење је планирано да се одржи према изворима из суда од 2. до 10. фебруара, а оштећене српске младиће ће пред судом заступати њихови родитељи.

Чланак КОСОВСКА МИТРОВИЦА: Почиње суђење албанским малољетницима који су напали Србе се појављује прво на ИСКРА.

Суђење ратном команданту тзв. Aрмиjе БиХ у Сребреници Насеру Oрићу и његовом саборцу Сабахудину Mухићу, због злочина над српским заробљеницима 1992. на подручjу Сребренице и Братунца, требало би да почне данас у Суду БиХ.

Суд БиХ потврдио jе 9. септембра прошле године три тачке оптужнице против Oрића и Mухића за злочин над ратним заробљеницима, односно да су 1992. у местима Залазjе, Лолићи и Kуњерац убили три заробљеника српске националности Слободана Илића, Mилутина Mилошевића и Mитра Савића.

Oптужени су 19. октобра негирали кривицу пред Судом БиХ.

Oрићеви браниоци су 9. новембра поднели поднесак Хашком трибуналу од коjег су затражили да нареди Суду БиХ обуставу поступка за ратне злочине у Сребреници против њиховог брањеника с обзиром на то да му се већ судило за те злочине и да jе 2008. године у Хагу правоснажно ослобођен кривице.

Tрибунал у Хагу jе 11. децембра одбио захтев Oрићеве одбране за обустављање поступка у Суду БиХ.

У образложењу одлуке наведено jе да jе Oрић у Хагу ослобођен кривице по командноj одговорности за убиство jедне особе у полициjскоj станици Сребреница и шест особа у згради општине, док му се тренутно на терет ставља да jе лично убио jедно лице у селу Залазjе, као и да jе са jош jедним припадником тзв. Aрмиjе БиХ учествовао у убиствима две особе у Братунцу.

Судиjа Mеханизма за међународне трибунале у Хагу Лин Дакjун сматра да се тачке оптужнице у БиХ о убиствима битно разликуjу од оптужби у Хагу када се пореде начин, време и место наводних злочина.

Oрић се брани са слободе, уз ограничено кретање само на подручjу федерациjе БиХ и обавезно седмично jављање надлежним полициjским службама.

Oн jе 26. jуна изручен БиХ из Шваjцарске, где jе ухапшен 10. jуна по потерници Србиjе због ратних злочина почињених у селима око Сребренице, пренела jе РTРС.

Oрићево изручење из екстрадиционог притвора, у коjем jе провео 14 дана, тражила jе Србиjа, али и БиХ, након чега jе шваjцарски суд одлучио у корист БиХ.

Чланак СAРAJEВO: Почиње суђење Насеру Oрићу за злочин над Србима се појављује прво на ИСКРА.

Суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу Мрчи, требало би да почне 26. јануара. Тензије расту, као и притисци на свједоке, али и тужиоца у поступку.

Ових дана објелодањено је да је против тужиоца у предмету „Орић“, Мирослава Јањића и сарадника – истражиоца из Сипе Новака Мијовића, поднесена кривична пријава због наводног узимања мита. И док правосуђе на све ово ћути, истраживали смо позадину анонимне кривичне пријаве.

У добро осмишљеном маниру – анонимна кривична пријава поднесена је свим релевантним институцијама – Сипи , Тужилаштву БиХ, Канцеларији дисциплинског тужиоца, чак и америчкој Амбасади. У пријави се наводи како су Јањић и Мијовић уз договор са Орићевим адвокатима, од оптуженог узели 60.000 евра а да заузврат обраде свједоке који би, умјесто према раније датим исказима против Орића, у судници свједочили – у корист Орића. Најпозванија да пријаву разматра – Канцеларија дисциплинског тужиоца – се не оглашава.

И тужилац Мирослав Јањић ћути. И ради. Потписује оптужнице и отвара истраге. За двије године службовања написао је чак 11 оптужница. Преузео је најкомплексније предмете међу којима и најновију истрагу против 18 запосленика Агенције СИПА, углавном високих функционера и то због намјештања конкурса, незаконитих унапређења, примања мита. Да су баш та два случаја – кривична пријава против тужиоца и тужиочева истрага против СИПА званичника, повезана – не без доказа, говоре наши извори. Симптоматични су и датуми.

– Сипа је 2. децембра 2015. године запримила Извјештај о почињеном кривичном дјелу и починиоцима. 3. децембра предмет је достављен Тужилаштву БиХ на даље поступање – саопштено је из СИПА.

Инкриминисана дјела која се Јањићу наводно стављају на терет датирана су који дан касније, након што му је, као тужиоцу, предмет „СИПА“ додијељен. Према нашим изворима анонимну кривичну пријаву против Јањића, послали су управо полицијски сужбеници директно, и не без разлога забринути за исход предмета „СИПА“. Повезница аутора пријаве има и са адвокатима Насера Орића, који одбацују било какву умијешаност. Обично одлично обавијештена, адвокат Васвија Видовић, о пријави и покушају дискредитације тужиоца Јањића о којој бруји полицијско-правосудна професија, тврди да ништа не зна.

– Колегиница која је са мном радила годинама је високо морална и кредибилна особа која се сигурно не би тиме бавила, нити се садашњи или бивши тим одбране Насера Орића икада бавио тиме – каже Видовићева.

Тврди Видовићева и да је тужилац Јањић високо морална особа и да у његову стручност и кредибилитет не сумња. Да ли ће се заједно са сарадницима, који Орића бране пред бх. Тужилаштвом, за који дан предомислити, па 26. јануара када суђење Орићу почне, тражити тужиочево изузеће, на одговор нећемо дуго чекати.

– Оно што се жели постићи јесте да се поступајући тужилац искључи из овог предмет а да се као поступајући тужилац постави тужилац који ће ући у поступак на начин само како то одговара Насеру Орићу – сматра Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Чланак СЛУЧАЈ „ОРИЋ“: Притисак на свједоке се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник сребреничке Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Младен Грујичић рекао је да не очекује правично суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребрениции Насеру Орићу пред Судом БиХ и да овај поступак служи за то да би поново биле исмијане српске жртве рата.

„Не може задовољити правду чињеница да је 3.600 убијених Срба у Подрињу сведено на свега три убијена лица и да ће Насер Орић за то добити одговарајућу казну“, рекао је Грујичић Срни, коментаришући почетак суђења Насеру Орићу који је заказан за 26. јануар пред Судом БиХ.

Он је навео да породице српских жртава рата из Сребренице не вјерују Суду и Тужилаштву БиХ, као ни Хашком трибуналу који је Насера Орића ослободио командне одговорности.

„Потпуно је бесмислено Орића ослободити командне одговорности, јер је он био једини командант муслиманских снага у Сребреници“, истакао је Грујичић.

Он је рекао да су од снага Насера Орића убијани Срби не само у Сребреници, већ на цијелом подручју Подриња.

Грујичић је навео да је у Сребреници убијено 476 Срба, углавном цивила.

„Имамо свједоке који су својим очима видјели Насера Орића како убија наше људе. Настојаћемо да свједоци који буду позвани говоре само истину и оно што су видјели“, рекао је Грујичић.

Пред Судом БиХ 26. јануара почеће суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу због злочина над српским заробљеницима 1992. године на подручју Сребренице и Братунца.

Суд БиХ потврдио је 9. септембра три тачке оптужнице против Орића и Мухића за злочин над ратним заробљеницима, односно да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили три заробљеника српске националности Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Чланак ГРУЈИЧИЋ: Не очекујемо правично суђење Насеру Орићу се појављује прво на ИСКРА.

Пред Судом БиХ 26. јануара почеће суђење ратном команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и његовом саборцу Сабахудину Мухићу због злочина над српским заробљеницима 1992. године на подручју Сребренице и Братунца, речено је данас на другој статусној конференцији.

На првој статусној конференцији, која је одржана 24. новембра, тужилац Мирослав Јањић најавио је испитивање 30 свједока, међу којима ће бити један заштићени свједок, као и извођење 63 материјална доказа.

Суд БиХ потврдио је 9. септембра три тачке оптужнице против Орића и Мухића за злочин над ратним заробљеницима, односно да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили три заробљеника српске националности Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.
Оптужени су 19. октобра пред Судом БиХ негирали кривицу.

Орићеви браниоци су 9. новембра поднијели поднесак Хашком трибуналу од којег су затражили да нареди Суду БиХ обуставу поступка за ратне злочине у Сребреници против њиховог брањеника, с обзиром на то да му се већ судило за те злочине и да је 2008. године у Хагу већ правоснажно ослобођен кривице.

Трибунал у Хагу је 11. децембра одбио захтјев Орићеве одбране за обустављање поступка у Суду БиХ.

У образложењу одлуке је наведено да је Орић у Хагу ослобођен кривице по командној одговорности за убиство једне особе у полицијској станици Сребреница и шест особа у згради општине, док му се тренутно на терет ставља да је лично убио једно лице у селу Залазје, као и да је са још једним припадником тзв. Армије БиХ учествовао у убиствима двије особе у Братунцу.

Судија Механизма за међународне трибунале у Хагу Лин Дакјун сматра да се тачке оптужнице у БиХ о убиствима битно разликују од оптужби у Хагу, када се пореде начин, вријеме и мјесто наводних злочина.

Орић се брани са слободе, уз ограничено кретање само на подручју ФБиХ и обавезно седмично јављање надлежним полицијским службама. Он је 26. јуна изручен БиХ из Швајцарске, гдје је ухапшен 10. јуна по потјерници Србије због ратних злочина почињених у селима око Сребренице.

Орићево изручење из екстрадиционог притвора у којем је провео 14 дана тражила је Србија, али и БиХ, након чега је швајцарски суд одлучио у корист БиХ.

Чланак СУД БИХ: Суђење Орићу почиње 26. јануара се појављује прво на ИСКРА.

Адвокати Јовице Станишића и Франка Симатовића жалиће се на притвор и тражити да се њихови клијенти бране са слободе. Њихов аргумент је да су обојица досад сарађивала, испуњавала све услове и одазивала се кад год је требало. И Влада Србије ће дати гаранције да буду на слободи док им не почне суђење.

А, када ће процес почети из почетка још се не зна, али до тог тренутка би могли да прођу месеци, па и година, јер нове судије морају прво да се упознају са предметом. Владимир Петровић, адвокат Франка Симатовића, каже нам да засада термин почетка поновљеног суђења његовом клијенту и Јовици Станишићу вероватно још нико не зна ни у Хашком трибуналу.

– Не зна се још ни састав већа које ће им судити. Верујем ипак да ће га наредних дана или у скорије време одредити председник суда – каже нам Петровић. – Због одлуке да се понови суђење, овај процес ће у пракси сигурно оборити рекорде по дужини трајања. И Симатовић и Станишић су били од 2003. године у Хагу. Ослобођени су 2013. и сад су добровољно дошли у Хаг, као слободни грађани, али после другостепене пресуде о новом суђењу смештени су у притвор у Схевенингену.

Како смо сазнали, у политичким круговима из Хага су од Србије тражили да се Станишић и Симатовић ухапсе и са стражарима доведу у Трибунал на пресуду. Ипак, то није тако урађено, и они су рекли да ће да иду сами. Нису очекивали ни да ће одмах бити задржани у притвору, па нису ни понели потребне ствари. Није им дозвољено да се врате у Београд и спакују се, већ им је речено да им породица пошаље све што им треба.

Иначе, њима двојици је другостепеном пресудом поништена одлука да нису учествовали у помагању и подржавању ратних злочина у Хрватској и БиХ и ту је Хашки трибунал применио двоструке стандарде. У предмету код Момчила Перишића закључено је, да би нешто било помагање и подржавање мора да постоји конкретна усмереност за то и да без ње нема одговорности. Само конкретна усмереност на помагање може бити аргумент за нечију кривицу. Код Перишића није доказана та усмереност и он је ослобођен. У случају Станишића и Симатовића Жалбено веће је протумачило да не мора да постоји конкретна усмереност, већ је довољна било каква акција да би то представљало помагање.

АФАНЂЕ И АЂИЈУС ИЗДВОЈИЛИ МИШЉЕЊА

ОД петорице судија Жалбеног већа, судија Кофи Кумелија Афанђе био је против одлуке да се Станишићу и Симатовићу понови суђење. Он је, иначе, пре неког времена одбио да потпише захтев тужилаштва да се Војислав Шешељ врати у притвор.

Други судија, који је делимично издвојио и дао супротно мишљење око тумачења да не мора само „конкретна усмереност“ да буде доказ за помагање, и био је против да се усвоји жалба тужилаштва по тој тачки је Кармел Ађијус са Малте. Он је сада и председник Хашког трибунала.

Чланак АДВОКАТИ СТАНИШИЋА И СИМАТОВИЋА: На слободи да чекају суђење се појављује прво на ИСКРА.

Припремно рочиште за суђење припадницима ОВК који су мучки убили пет војника ВЈ у рејону карауле Кошаре почеће данас у Вишем суду у Нишу.

Према наводима оптужнице, терористичка група упала је из Албаније предвођена сада покојним Агимом Рамаданијем и 30. септембра 1998. у 11.45 пуцала на војнике ВЈ.
Убијени су Владимир Радоичић, Илија Павловић, Миладин Гобељић, војници који су три месеца били на одслужењу војног рока, као и Милош Павловић и Мирослав Јоцић, војници по уговору.
Овај поступак је покренут пре више од 15 година.

Тужилаштво за ратне злочине је 2009. дошло до снимка напада на војнике, који су снимили терористи.

На отварању поступка инсистирала је Лозанка Радоичић, мајка убијеног Владимира.

Подручје Кошара било је место жестоких борби и током 1999. Караулу је бранило 200 војника ВЈ.

Чланак ПОСТУПАК ПОКРЕНУТ ПРЕ 15 ГОДИНА: Коначно суђење за злочин на Кошарама се појављује прво на ИСКРА.

Од до сада саслушаних сведока ниједан ме не повезује са кривичним делима која ми се стављају на терет. До данас сам већ 557 дана у притвору а наставак суђења је заказан за 10. септембар, наводи лидер грађанске иницијативе Србија, демократија, правда о разлозима за ступање у штрајк глађу

„Одлучио сам се на штрајк глађу, јер очигледно нема другог начина да скренем пажњу на неправду и угрожавање мојих људских права”, поручио је јуче из затвора Оливер Ивановић, лидер грађанске иницијативе Србија, демократија, правда (СДП). Он се јавности обратио писмом у коме објашњава зашто се одлучио на такав корак.

Његову руком исписану поруку из затвора у Косовској Митровици преносимо у целости:

Дубоко сам разочаран одлуком судије о продужењу притвора, а још више образложењем које само потврђује да у мом случају постоји снажан политички утицај на судију и судско веће.

Суђење и саслушање сведока из публике прате многи адвокати, правници и судије из српског суда, правни тим СДП-а и имају јасну слику, па би морало бити јасно и Еулексу. Од до сада саслушаних сведока ниједан ме не повезује са кривичним делима која ми се стављају на терет. Апсолутно сам испоштовао сваку одлуку судије. Учествујем активно у поступку, коригујем званичне преводиоце, јер добро говорим енглески и албански и помислим на оне несрећнике који нису имали ту могућност. Огромна је шанса, могућност да превод буде погрешан, а то наравно може утицати на коначну одлуку.

Одлучио сам се на штрајк глађу, јер очигледно нема другог начина да скренем пажњу на неправду и угрожавање мојих људских права. До данас сам већ 557 дана у притвору а наставак суђења је заказан за 10. септембар!!!

Нисам самоубица, али ја очигледно морам увек најтежим путем!!!

Чланак ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ: Немам другог избора се појављује прво на ИСКРА.

Ратном муслиманском команданту у Сребреници Насеру Орићу највјероватније ће бити продужен екстрадициони притвор у Швајцарској, јер Тужилаштво Србије за ратне злочине против њега прикупља чврсте доказе и дошло је до новог и веома важног свједока злочина за које је осумњичен, објавио је „Глас Српске“.

Саговорник листа наглашава да српско тужилштво има заштићеног свједока који је био у команди 28. дивизије којом је командовао Орић.

„Он је непосредан свједок догађаја од 12. јула у 1992. године у селу Залазје и Доњим Поточарима за које тужилаштво терети Орића, ратног начелника сребреничке полиције Хакију Мехољића и још тројицу Бошњака. Ријеч је о необоривим доказима и тужилаштво неће одустати док тај случај не добије правни завршетак“, истиче саговорник овог дневног листа.

Он наводи да тужилаштво има доказе како Орић пуца у оне који су бјежали и на коњу их сустиже и убија.

Од 1992. до 1995. године у Сребреници и околини убијено је 3.000 Срба, а за злочине нико није одговарао.

Ратни муслимански командант у Сребреници Насер Орић, који је осумњичен за убиство српских цивила у Подрињу 1992. године, ухапшен је 10. јуна у Швајцарској по потјерници Србије која га терети за ратни злочин.

Чланак ГЛАС: Тужилаштво Србије има новог заштићеног свједока злочина Насера Орића се појављује прво на ИСКРА.

Драган Ђурић, оптужен за убиство Тијане Јурић, осуђен је на 40 година затвора, сазнаје „Блиц“. Одбрана најавила жалбу, отац убијене девојчице каже да је задовољан пресудом.

У вишем суду у Суботици данас у 10 часова Гордана Којић, председавајућа Већа судија изрекла је максималну казну затвора од 40 година Драгану Ђурићу (34), месару из Сурчина, који је убио Тијану Јурић (15).

Више јавно тужилаштво теретило је Ђурића за покушај силовања и тешко убиство, и веће судија је за покушај силовања пресудило 12 година, а за тешко убиство 40. Обједињена казна убици је такође 40 година.

Судија је у образложењу пресуде навела да су узете у обзир и олакшавајуће околности које је током суђења одбрана износила, али ни оне нису промениле мишљење да Ђурић добије мање од максималне казне.

Виктор Госиљац, адвокат Ђурића, је након пресуде рекао да је ово само крај првог чина и да ће уложити жалбу, као и да „ништа није било изненађење у судници“.

Представници Тужилаштва и адвокат породице Јурић, Миро Оровић затражили су раније за Ђурића максималну затворску казну од 40 година, док је адвокат окривљеног Виктор Гостиљац рекао да он, по свему изведеном на суђењу, не може да добије максималну казну.

Тужилаштво и адвокат оштећене породице Јурић сматрају да докази изведени на главном претресу потврђују оптужницу, односно да је Ђурић извршио тешко убиство како би прикрио покушај силовања.

Према завршној речи заменице Вишег јавног тужиоца Младенке Гајин Манојловић, Ђурић је имао намеру да Тијану Јурић удари аутомобилом, да увуче у аутомобил и побегне.

Након неуспешног покушаја силовања, према тврдњи тужилаштва, он ју је убио како би прикрио кривично дело покушаја силовања.

Стога, како је речено, смрт није настала из нехата, већ као последица умишљаја.

„Пошто у овом поступку ничег ни чињенично, ни правно није било спорно, јер је окривљени признао сва ова недела која је починио, било је битно да се укаже на околности од којих зависи одлука о кривичној санкцији. Све те околности су нарочито отежавајуће, јер ни једна околност од којих зависи одлука о кривичној санкцији не стоји њему у прилог“, рекао је Оровић након суђења.

Ђурићев адвокат је у завршној речи изнео да изведеним доказима Тужилаштво не може доказати да је Ђурић убио Тијану Јурић да би прикрио неко друго кривично дело.
Гостиљац сматра да се не ради о хладнокрво испланираном убиству и поновио своју тврдњу да се ради о покушају силовања са смртном последицом, јер је по његовом мишљењују до смрти дошло током покушаја силовања.

Иначе, за ово кривично дело запрећена је казна од највише 20 година затвора.

Чланак МАКСИМАЛНА КАЗНА: Ђурић осуђен на 40 година затвора за убиство Тијане Јурић! се појављује прво на ИСКРА.

Папа Фрањо је одобрио оснивање трибунала који ће судити бискупима који нису предузели потребне мјере да заштите дјецу од сексуалног злостављања која су над њима вршили свештеници, саопштио је данас Ватикан.

Поглавар Католичке цркве је тиме усвојио препоруку свог новоуспостављеног панела за истрагу сексуалног злостављања од стране свештеника, пренијела је агенција АП.

То је досад најконкретнији корак који је Ватикан предузео у позивању на одговорност бискупа Католичке цркве широм свијета, наводи америчка агенција.

Ниједан бискуп досад није био уклоњен са тог положаја зато што је прикривао злочине свештеника, али је у априлу папа прихватио оставку једног америчког бискупа, који је осуђен зато што није пријавио осумњиченог злостављача дјеце из црквених редова.

Одлуком папе Фрање о оснивању трибунала се у канонско право додаје нови злочин, формулисан као „злоупотреба епископског положаја“.

Чланак ВАТИКАН: Папа одобрио оснивање трибунала за суђење бискупима се појављује прво на ИСКРА.

Снежана Јовановић, председник трочланог већа, у коме су и судије Владимир Месаровић и Драган Милошевић, отворила је данас суђење четворици оптужених припадника ДБ-а осумњичених за убиство Славка Ћурувије.

Судија је упозорила Јелену Ћурувиију да не може да присуствује суђењу док не буде саслушана као сведок, после чега је ћерка ћерка убијеног власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ наспустила судницу.

Из притвора су приведена тројица оптужених: Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић, док се Мирославу Куркусу суди у одсуству јер се он налази у бекству. Марковић је довежен из затвора у Пожаревцу где издржава казну затвора од 40 година, а Радоњић и Ромић из притвора Окружног затвора у Београду у којем су већ годину и по дана, од хапшења 13. јануара 2014. године.

Одбрана оптуженог Марковића рекла је да је у публици Веран Матић, председник комисије за разоткривање убиства новинара, и да га је она позвала за сведока.

Судија Јовановић се обратила Матићу, рекавши да сам одлучи да ли ће да остане у публици или не, и да уколико остане неће моћи касније да сведочи. Матић је одлучио да остане, тако да неће по закону моћи да сведочи у овом поступку.

Сва тројица оптужених су одговорили да су разумели оптужницу, да ће износити одбрану и да се не осећају кривим. Одбрану прво треба да изнесе првооптужени Марковић.

Тројица оптужених негирали су учешће у том убиству. Некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић рекао је да не признаје да је учествовао у убиству Ћурувије, како му се то оптужницом ставља на терет. Он је додао да ће у наставку поступка изнети своју одбрану, а оптужбе за убиство Ћурувије су негирали и оптужени Милан Радоњић и Ратко Ромић.

Према оптужници, Ћурувија је убијен по налогу НН лица из највиших структура власти. Суђење је настављено давањем личних података оптужених, а потом и читањем оптужнице.

По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио његову невенчану супругу Бранку Прпу у главу која је била у том тренутку са њим. Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти“.

Чланак СУЂЕЊЕ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ: Судија наложила ћерки убијеног да напусти судницу се појављује прво на ИСКРА.

Судско веће Еулекса у Основном суду у Косовској Митровици осудило је у среду чланове тзв. Дреничке групе, њих једанаест, на укупну казну од 59 година затвора, само због злочина над албанским цивилима почињених у логору „Ликовац“ током 1998. године. Чињеницу да припаднике ове злогласне терористичке групе тражи и српско правосуђе због монструозних злочина над српским живљем пре ратних дејстава на Косову, Еулекс није узео у обзир нити је покренута било каква истрага да се то и докаже.

Највећу казну, 12 година, добио је Сами Љуштаку, актуелни председник општине Србица и некадашњи командант ове терористичке организације, зато што је, како је образлажући пресуду рекао председник Судског већа, Даријус Скејалицки, „на бруталан начин усмртио четрдесетогодишњег Албанца.“

– Љуштаку је испалио три метка из пиштоља у главу везаној жртви коју су чували неидентификовани војници тзв. Ослободилачке војске Косова у селу Галици септембра 1998. године – рекао је судија Даријус Скејалицки.

После Љуштакуа, казна затвора од осам година изречена је Сулејману Сељимију, познатијем под надимком Султан, једном од оснивача „ОВК“, који је био и командант главног штаба те паравојне формације. Иначе, Сељими је пре неколико година именован за амбасадора Косова у Албанији.

Он је, према образложењу пресуде, осуђен јер је током сукоба на Косову у неколико наврата 1998. године као члан „ОВК“ нечовечно поступао према албанским цивилима у поменутом логору, у којем је мучио затворенике претећи им смрћу и говорећи им да су српски шпијуни. Сељими је, према својевременом сведочењу албанских медија на Косово довео групу муџахедина, док је по формирању тзв. Безбедносних снага Косова био њихов командант.

На једнинствену затворску казну од по седам година осуђени су Јахир и Зећир Демаку и Хисни Тачи, док су на по три године затвора осуђени Агим Демај, Дритон Демај, Башким Демај, Сељман Демај, Фадиљ Демаку и Неџат Демаку. Сабит Геци, Сахит Јашари, Авни Забељи, Јахир Демаку и Исмет Хаџа су ослобођени оптужби за ратне злочине у пролеће 1998. и у првим месецима 1999. године, као и оптужби за убиство српског полицајца Ивана Булатовића.

Иако су казне припадницима „Дреничке групе“ изречене за мучење и убиства албанских цивила, представници Удружења породица несталих и киднапованих на Космету опомињу да су припадници ове озлоглашене групе „Ослободилачке војске Косова“, иако нису обухваћени оптужницом Еулекса, одговорни за убиства бројних српских цивила али и српских војника и полицајаца.

– Жалосно је што се тужилаштво није нимало потрудило да пронађе доказе за злочине над Србима, као да се они нису ни догодили – истиче за „Новости“ Милорад Трифуновић, координатор Удружења несталих и киднапованих Срба на КиМ.

Подсећајући да српско правосуђе терети припаднике „Дреничке групе“ за киднаповања и најмонструозније злочине почињене над Србима на путевима на подручју Дренице, Трифуновић сматра да су изречене казне припадницима озлоглашене терористичке групе која је деловала годину дана пре ратних дејстава на КиМ несхватљиво благе, јер су како истиче, њихове активности и довеле до ратних дејастава током 1999. године.

Иначе, припадници „Дреничке групе“ били су више од две године у притвору, а у казну ће им бити урачунато и време проведено у притвору, који су чак и косовски медији сматрали преблагим јер су поједини припадници ове групе уместо у притвору време проводили у болници.

ЉУШТАКУОВИ КРВОЛОЦИ

„ДРЕНИЧКУ групу“ чини 15 припадника бивше „ОВК“. Они су затварали, мучили и убијали киднаповане Србе у логорима „Ликовац“ у Србици, „Лапушник“ у Глоговцу, „Зочиште“ у Ораховцу и „Глођане“ у Дечанима. Према сведочењима ретких преживелих посебно је крволочан био командант „ОВК“ и вођа ове групе Сами Љуштаку.

Према подацима српског Тужилаштва 1998. године у „Ликовац“ је одведено 26 Срба, међу којима и десет отетих рудара са копа Белаћевац. У „Лапушнику“ је тад било заточено 40 људи, у „Зочишту“ 30, а највише у „Глођану“ 60. Током 1999. године број заточених Срба у овим логорима попео се на 500. Албанци из „Дреничке групе“ неке од тих људи су одводили у Албанију, где су им вађени и продавани органи.

Један од чланова Сабит Геци, према сведочењу једног очевица, у јуну 1998. године је у Ликовцу моторном тестером одсекао главу полицајцу Ивану Булатовићу, претходно киднапованом из воза. Сведок који је то гледао испричао је да је Булатовић од батина и мучења био полусвестан. Геци му је тад тестером одсекао и руке и ноге.

Ова група отела је и у прва четири месеца 1998. године убила више од 30 српских цивила и полицајаца у Клини, Коморанима, Пантинима, Ракоши и Леочини и 11 Албанаца. Занимљиво да је притвор у којем су до децембра били припадници ове групе због суђења за ратне злочине, био такав да су излазили у ноћне проводе у Приштини.

ФАРСА ОД СУЂЕЊА

За суђење припадницима тзв. Дреничке групе владало је велико интересовање медија, али и родбине осуђених, тако да је само неколико њих ушло у судницу, док их је неколико десетина остало испред зграде суда, где су били распоређени припадници полиције.

За разлику од притворених Срба, који се у судницу доводе са лисицама на рукама, припадници „Дреничке групе“ Сами Љуштаку и Сулејман Сељими, који су међу првима приведени до прилазног пута испред судске зграде, ушли су у суд без обезбеђења, ноншалантно и без лисица, што су представници Удружења киднапованих оценили фарсом од суђења.

Чланак „ДРЕНИЧКА ГРУПА“ ОСУЂЕНА САМО ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД АЛБАНЦИМА: Српске жртве ником битне се појављује прво на ИСКРА.

Судско веће Еулекса прошле недеље продужило је притвор лидеру Грађанске иницијативе „Слобода демократија правда” (СДП) Оливеру Ивановићу за још два месеца.

Уколико се поступак настави досадашњим темпом за њихово саслушање биће потребно најмање седам месеци, тако да ће овај процес, започет подизањем оптужнице 11. августа 2014, ући у трећу календарску годину. Ивановић је у притвору већ 16 месеци, под оптужбом да је починио кривично дело ратног злочина над цивилним становништвом 1999. и почетком 2000. године, тако што је предводио чуваре моста у северном делу Косовске Митровице и подстрекавао их на ратне злочине.

Од 18. децембра 2014. када је у Косовској Митровици почело суђење против својевремено најутицајнијег лидера Срба са севера Косова саслушано је више од 30 сведока оптужбе, а преостало је још 29.

Тек је 33. сведок Шемседин Ајети, који је видео-линком 12. маја сведочио из Окружног суда у Шведској, повезао Оливера Ивановића са местом злочина, односно убиства албанских цивила. Ниједан други сведок тужилаштва није на суђењу рекао да је препознао Оливера Ивановића, то јест да га је видео током извршења конкретног ратног злочина. Ајети, бивши тржишни инспектор из Косовске Митровице тврди да је 3. фебруара 2000. са терасе стана свог брата видео Оливера Ивановића како наређује четворици или петорици наоружаних људи да уђу у зграду. Ти људи су онда бацили две гранате од којих су смртно страдали његов братанац и комшиница. Међутим, ни Ајети није могао да посведочи ко је коме наредио да баци те гранате.

Љубомир Пантовић, један од адвоката Оливера Ивановића, каже да је тужилаштво одредило да рочишта буду и током лета што ће, нада се, убрзати поступак. Он наводи да је одбрана имала четрдесетак сведока, али да ће од неких највероватније одустати, јер тужилаштво досад ништа није доказало.

„Сви сведоци оптужбе, и они који су се пријавили пред судом и они који су исказ давали путем видео-линка, имали су само посредна сазнања од других људи да је Оливер Ивановић повезан за злочинима. Само је један човек рекао да је видео Ивановића на месту извршења злочина, а остали сведоци оптужбе нису могли да потврде те наводе”, каже Пантовић, напомињући да је оптужница „доста танка”.

На почетку процеса, специјални тужилац Еулекса Цезари Михалчук уверавао је медије да има необориве доказе против Ивановића. Он је тврдио да има велики број сведока који ће потврдити наводе оптужнице.

Да је Михалчук претио празном пушком, указала је „Политика” у тексту у броју од 29. новембра 2014. МУП Србије је обавестио Еулекс да Ивановић није евидентиран ни као активни, ни као резервни припадник полиције, а тужилац Михалчук, иако је имао увид у те податке, тврдио је обрнуто: да је обавештен да је Ивановић био припадник ратних јединица 1999. и 2000. године.

У приштинским медијима су се после хапшења Оливера Ивановића појавиле информације да је он у ствари требало да буде ухапшен још 2001. године. То су наводно спречиле француске јединице Кфора, које су у то време биле стациониране на северу Косова. Против Ивановића је било разних оптужби и он је тим поводом саслушаван 2002. године, али веровало да су сви поступци одбачени и случај затворен.

На ову чињеницу је упозорио председник Србије Томислав Николић. Говорећи у Савету безбедности УН у фебруару 2014. године, он је подсетио да је Унмик још 2002. водио истражни поступак против више особа, а за иста кривична дела за која се данас Ивановић и остали терете, и тада је оцењено да не постоје докази да се поступак обуставља. Председник Србије је том приликом нагласио да је процес против Ивановића непримерен и да представља злоупотребу права.

Добар познавалац међународне правде и суђења за ратне злочине, београдски адвокат Зденко Томановић каже за „Политику” да има утисак да је међународна заједница потпуно неосетљива на мањкавости поступака за ратне злочине који се воде против Срба. „За Србе као да постоји претпоставка кривице. Ствара се привид да је Оливер Ивановић нешто кривично урадио. Стављају му на терет ратни злочин, што оправдава сваку дужину трајања поступка. Направили су привид да постоје докази против Ивановића, и сада ћемо годинама чекати да се утврди да ти докази заправо уопште не постоје”, каже Томановић, који је био правни саветник Слободана Милошевића у Хагу.

Позван на саслушање и ухапшен

Оливер Ивановић ухапшен је 27. јануара 2014. након што је позван телефоном на саслушање на које је отишао и више се није вратио кући. Док је боравио у приштинском притвору, здравствено стање му је било угрожено, поготово после штрајка глађу, који је отпочео 4. фебруара прошле године. Здравље му се побољшало после пребацивања у затвор у северном делу Косовске Митровице, где се и сада налази. Допуштено му је да изађе на дан само два пута прошле године – на рођендан сина и на своју славу, Светог Николу.

Судско веће одбило и гаранције Владе Србије

Судско веће је више пута одбијало да Оливера Ивановића пусти да се брани са слободе, чак и када је гаранцију дала Влада Србије, под изговором да би могао да побегне или да би могао да утиче на сведоке. Оливер Ивановић је у интервјуу за „Политику” нагласио да он мора да доказује своју невисност, а не да суд и тужилац доказују кривицу.

„Да сам хтео да утичем, па ваљда бих то до сада за 15 година могао да урадим. После гаранција Владе Србије, ни аргумент бекства нема ни најмање смисла. Тиме се Србија обавезала да обезбеди моје присуство у време суђења, кад год да буде. Изручили су међународном суду у Хагу Србији много значајније људе, према томе нема места ни таквој спекулацији”, нагласио је тада Ивановић.

Чланак КОСОВСКА МИТРОВИЦА: Суђење Оливеру Ивановићу прераста у судску фарсу се појављује прво на ИСКРА.

Оскар Гренин, 93- годишњи Нијемац, оптужен за помоћ при убиству најмање 300 000 људи у злогласном логору Аушвиц, признао је данас да је још 1942. године, по доласку у логор, сазнао о гасним коморама и, замолио за опроштај.

„Молим за опроштај. О питању формално-правне кривице, морате ви одлучити“, рекао је овај старац првог дана суђења за који се каже да би могао бити посљедњи велики судски процес њемачког правосуђа, везан за логор Аушвиц. Гренинг је, како преносе медији, показао кајање на овом суђењу, које је почело уз велико медијско интересовање.

Пресуда оптуженом требало би да буде донесена крајем јула, преносе медији.

Гренинг, који је годинама живио у једном селу у близини Линебурга, терети се да је као подвођа у Хитлеровој персоналној гарди, чији су чланови, између осталог, надгледали затворенике у логорима, одговоран за пружање помоћи у убиству у 300 000 случајева.

Гренинг се помиње у медијима као „књиговођа Аушвица“, пошто је, између осталог, како се каже, у овом логору био задужен да се пртљаг логораша стави на сигурно и претражи да ли има новца и вриједности.

Банкарски чиновник Гренинг је, према оптужници, бројао новац логораша осуђених на смрт, водио књиге о томе и тачне податке слао у берлинску централу Хитлерових злогласних СС- јединица. Гренингу је било познато да су у Аушвицу убијани они заробљеници, који нису били радно способни, па је он зато, како га терети оптужница, нацистичком режиму обезбјеђивао привредну добит и подржавао систематско уништење логораша.

Оптужница против Гренинга ограничена је на такозвану „мађарску акцију“ у љето 1944. године, при којој је најмање 300 000 људи убијено, преносе медији данас, са почетка суђење. Гренингов адвокат Ханс Холтерман истакао је да је његов клијент имао другачије задатке од Ивана Демјањука, једног од посљедњих осуђених нациста.

Државно тужилаштво Њемачке теретило је, наиме, Украјинца Дејмањука да је немилосрдно и безосјећајно, заједно са другим чуварима и СС-овцима тјерао људе у гасне коморе, „јер је лично желио њихову смрт из расно-идеолошких разлога“. Демјањук, кога је Земаљски суд у Минхену прије неколико година због учешћа у убиству више од 27 000 Јевреја у пољском логору Собибор осудио на пет година робије, ослобођен је убрзо због старости, а затим, 2012. године умро.

Данашњи процес против Гренинга изазвао је велико медијско интересовање, тако да је само за стране новинаре резервисано 23 мјеста, а акредитовани су новинари из Америке, Велике Британије, Русије, Мађарске и других земаља, преносе медији. Овај процес има и своју посебну тежину, пошто постоји и велики број такозваних грађанских тужби преживјелих логораша и њихових породица.

„Дуго времена нисам се усуђивала да се сјећам“, рекла је 87- годишња Хедy Бохм из Торонта, преживјели логораш и једна од 67 особа које су у овом процесу подигле грађанску тужбу против оптуженог. „Овдје сам дошла да бих се сјетила и све још једном преживјела“, рекла је Бом, додајући да је она у Аушвицу била нико, само једна робиња.

„Ово је за мене поклон судбине да могу да га (Гренинга) погледам у очи и видим на оптуженичкој клупи“, рекла је Бом, једна ситна старица, кратке сједе косе која је у Њемачку из Канаде допутовала са кћерком. „Овде се не ради о освети“, нагласила је та старица.

Указујући да је казна за Гренинга секундарна ствар, Бом је рекла да је за њу, међутим, одлучујуће то што ће се процес против овог СС-овца уопште одржати.

Чланак ГРЕНИНГ НА СУЂЕЊУ: Молим за опроштај се појављује прво на ИСКРА.

Тога дана, ујутро, припадници ЗНГ РХ отпочели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који је већ 15 дана био под тоталном блокадом. Пошто је изостала помоћ виших команди ЈНА, а ситуација на измаку дана није давала никакву шансу за даљу успешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја и предају војника и старешина, након чега су припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више није пружао никакав отпор.

Оптужницом Жупанијског државног одвјетништва у Ријеци, Шимић се терети да је као председник регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску регију, након уласка хрватских војно-редарствених снага у касарну „Божидар Аџија” на Војновићу, у којој се предало шездесетак официра и 150 редовних војника ЈНА, разоружаних и постројених на полигону унутар касарне, те обучених само у поткошуље и панталоне, издвојио из групе прозивањем тројицу заробљеника: команданта пуковника Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, затим наредио групи од више наоружаних за сада непознатих припадника хрватских војно-редарствених снага да их одведу десетак метара даље и лише живота, што су они и учинили хицима из ватреног оружја.

Према „Веритасовим” информацијама, Шимић их је и убио испаливши у свакога од њих по два метка из пиштоља, а сутрадан су, по његовој наредби, грађани Бјеловара улазили у заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра.

Војно тужилаштво у Београду је 1992. године подигло оптужницу против Јуре Шимића и његових сарадника, која му је, преко Већа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011. ради уручења, што је „испровоцирало” Хрватски сабор да у октобру 2011. донесе Закон о ништавости одређених правних аката правосудних тела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије, који је спречио даље поступање по њој.

Породица покојног капетана прве класе Драгише Јовановића је у јулу 1998. упутила захтев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво тог суда никада није отворило службену истрагу.

Жупанијско тужилаштво у Бјеловару, у мају 2006, након што им је Хашки трибунал уступио документацију, затражило је спровођење истражних радњи о убиствима официра ЈНА у бјеловарској касарни против непознатих починилаца.

Након што су 2006. године, на годишњицу овог догађаја, телевизије у региону емитовале снимке на којима се виде злочини почињени над припадницима ЈНА у касарни, и након што су видео-записи доспели у надлежне правосудне установе у Србији и Хрватској, Жупанијски суд у Бјеловару је против Јуре Шимића, у новембру 2010. покренуо истрагу „због основане сумње на почињење кривичног дела ратног злочина против ратних заробљеника” и одредио му притвор, из којег је после 11 дана пуштен да се брани са слободе.Због спорости и неефикасности, истрага против Шимића је у међувремену пребачена на делегирани Жупанијски суд у Ријеци, која је коначно окончана подизањем оптужнице.

Почетак главног претреса заказан је за 8. јун ове године, када ће бити позвано четрдесетак сведока и шест вештака, међу којима ће бити и држављана Србије. Шимић се брани са слободе, а у истрази је порицао одговорност и тврди да је његова улога била политичка и логистичка те да у спорно време није ни био у касарни у којој се злочин одиграо. Шимић је ветеринар по професији, а представља се и као писац. Рођен је 1952. у селу Галечић у општини Томиславград. Почетком деведесетих био је председник Извршног већа општине Бјеловар и председник Кризног штаба Билогорско-подравске регије. За злочине над припадницима ЈНА, у то време једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно била и Хрватска, 1991. и 1992. било је много сличних злочина за које још нико није осуђен.

Информационо-документациони центар ,,Веритас”

Чланак САВО ШТРБАЦ: Суђење за убиство тројице официра ЈНА се појављује прво на ИСКРА.

Суд БиХ осудио је данас Ивана Медића на седам година затвора, Ивана Зеленику на шест, Марину Грубишић Фејзић на пет година затвора, док је Срећка Херцега ослободио оптужбе за злочине почињене над српским заробљеницима у логору Дретељ 1992. године.

Првострепеном пресудом у предмету „Иван Зеленика и други“, Едибу Буљубашићу изречена је казна од шест година, али како је он раније осуђен у Кантоналном суду у Зеници на 34 године, изречена му је јединствена казна од 34 године затвора.

Суд БиХ потврдио је 13. марта 2012. године оптужницу која Зеленику, Срећка Херцега, Едиба Буљубашића, Ивана Медића и Марину Грубишић-Фејзић терети за почињење кривичног дјела злочин против човјечности.

У оптужници се, између осталог, наводи да су оптужени у периоду од маја до августа 1992. године починили злочин против човјечности над жртвама српске националности заробљеним у логору Дретељ.

Зеленика је оптужен у својству вишег официра у штабу ХОС-а, Херцег као командант војног затвора Дретељ, Буљубашић као замјеника команданта касарне ХОС-а Дретељ, те Иван Медић и Марина Грубишић-Фејзић у својству припадника ХОС-а и стражара у затвору Дретељ.

Чланак КАЗНЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ У ЛОГОРУ ДРЕТЕЉ: Медићу седам, Зеленики и Буљубашићу по шест година затвора се појављује прво на ИСКРА.