Милорад Додик (Фото: Sputnik / Владимир Песня)

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да пуштање Атифа Дудаковића на слободу показује колика је фарса правосуђе у БиХ.

Додик је то рекао поводом одлуке Суда БиХ да ратног команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића и још 12 припадника тог корпуса пусти да се бране са слободе, преноси РТРС.

„Ово најбоље показује колика је фарса правосуђе на нивоу БиХ и БиХ у целини. За егзактне и потврђене доказе, Суд БиХ није смео да пресуди јер се боји муслиманске јавности и био би изложен страшним притисцима“, рекао је Додик.

Према његовим речима, Дудаковић је након хапшења доведен пред Суд, где му је дозвољено да држи политички скуп, што је значило да ће одмах бити и пуштен на слободу.

Додик је оценио да је сасвим други случај када су Срби хапшени у вези са ратним злочинима и довођени у понижавајуће околности, а са Дудаковићем је било сасвим супротно.

„Јасно је да су правосудни органи БиХ под сталним притиском и утицајем бошњачких политичких и верских елита, које компромитујући тужиоце и судије који раде на оваквим предметима обично издејствују или ослобађајућу пресуду или непроцесирање“, рекао је Додик.

Како је казао, овом одлуком је Суд БиХ потврдио оно што је он рекао када је Дудаковић ухапшен — да није оптимиста, јер им је било потребно чак 12 година да га идентификују на видео-снимку, као и да је то јасна порука Србима и Републици Српској, и још један доказ зашто не постоји поверење у правосуђе на нивоу БиХ.

Чланак ДОДИК: Пуштање Дудаковића – доказ да је босанско правосуђе фарса се појављује прво на ИСКРА.

Атиф Дудаковић (Фото: РТРС/FAKTOR.BA / RAS SRBIJA)

Суд БиХ одбио је данас приједлог Тужилаштва за одређивање једномјесечног притвора Атифу Дудаковићу.

Суд БиХ је Атифу Дудаковићу одредио мјере забране, а то значи да ће он вечерас бити пуштен да се брани са слободе, потврдио је за федералне медије његов адвокат Асим Црналић.

Према писању федералне штампе, и осталих 12 ухапшених биће пуштени на слободу, уз мјере забране.

Чланак САРАЈЕВО: Дудаковић на слободи – Суд БиХ одбио приједлог Тужилаштва се појављује прво на ИСКРА.

(Билал Боснић) Фото: РТРС

Неформални вођа вехабија у БиХ Билал Боснић, кога је Суд БиХ правоснажно осудио на седам година затвора због јавног подстицања на терористичке активности, могао би половином године да се нађе на пријевременој слободи јер ће до тада одлежати пола затворске казне, потврдио је Боснићев адвокат Адил Лозо.

Лозо је рекао да га је његов клијент, који затворску казну служи у Казнено-поправном заводу /КПЗ/ Зеница, прије неколико дана позвао да га посјети.

„Вјерујем да је то разлог због којег ме зове у посјету. Он је скоро па одлежао више од пола казне. Према закону, Боснић има право на пријевремену слободу и ми ћемо то званично предложити КПЗ Зеница, а одлуку ће донијети Суд БиХ. Закон је на његовој страни“, каже Лозо.

Он сматра да је олакшавајућа околност за Боснића то што има 18 дјеце и што је његово понашање примјерно.

Према његовим ријечима, пријевремена слобода за Боснића подразумијева забрану напуштања БиХ, састајања са одређеним лицима, као и забрану говора на јавним мјестима, због чега је и осуђен.

Боснић је ухапшен 2014. године, а правоснажно је осуђен у јуну 2016. године.

Чланак САРАЈЕВО: Билал Боснић половином године на слободи? се појављује прво на ИСКРА.

(Томо Ковач) Фото: РТРС

Суд БиХ вратио је оптужницу коју је Тужилаштво БиХ поднијело против бившег министра унутрашњих послова Томислава Ковача због наводног геноцида у Сребреници. То показује да је она написана на брзину и да не задовољава ни оне најосновније постулате, иако су за то имали пуних 11 година, поручио је Ковач у изјави за РТРС.

Оног тренутка када је оптужница подигнута, почела је невјероватна медијска харанга против мене, каже Ковач. Тврди – сарајевски медији предвођени Драганом Мектићем и кадровима СДС-а пресудили су му и прије него што је оптужница стигла на адресу Суда БиХ.

„Мектић сазива посебну конференцију новогодишњу испред свог министарства и гдје поред тога што покушава да криминализује, покушао је да ме представи да сам на неки начин човјек који је чак радио против Републике Српске и да сам тукао Србе“, рекао је Ковач.

Ковач тврди да је тужилац Ибро Булић, изманипулисао правосуђе Србије тако што је супротно законима БиХ и Србије, испитивао свједоке у амбасади БиХ, и на крају цијели случај покушао да преда на потпис другом тужиоцу. Да је све рађено на брзину, каже Ковач, показује и одлука Суда да оптужницу врати у Тужилаштво.

„У исто вријеме је он присутан и шаље нама списак, иако нема више права на то јер је враћена оптужница, о нека 24 свједока и у међувремену врше пресију његови сарадници према неким недужним и небитним људима како би обезбједили тобоже заштиту свједока против Томе Ковача“, истакао је он.

Оптужница терети Ковача да је као командант Штаба полицијских снага, замјеник министра и министар унутрашњих послова Српске, командовао и држао под надзором све полицијске снаге које су наводно учествовале у ратним злочинима. Наводи се и да су полицијске јединице под Ковачевом контролом учествовале у заробљавању бошњачких мушкараца и дјечака, њиховом присилном заточењу, транспорту и убиствима на више локација.

Чланак САРАЈЕВО: Суд БиХ вратио оптужницу против Томе Ковача се појављује прво на ИСКРА.

(Азра Башић) Фото: СРНА

Тужилаштво БиХ затражило је данас од Суда БиХ да Азри Башић изрекне затворску казну у трајању од 15 година за злочине почињене над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године.

Тужилац Миланко Кајганић сматра да је Тужилаштво током судског поступка доказало да је Азра Башић починила кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника.

Износећи завршне ријечи, Кајганић је рекао да су изведени докази показали да је у периоду извршења кривичног дјела постојао оружани сукоб између Војске Републике Српске с једне, те Хрватског вијећа одбране /ХВО/, Територијалне одбране и Хрватске војске, с друге стране.

Оружани сукоб постојао је и на подручју насеља Чардак, одакле су одвођени цивили у Дом ЈНА у Дервенти, у којем су незаконито затварани.

Кајганић је навео да је доставио више материјалних доказа из Хрватске који потврђују да је Азра Башић била припадник 305. бригаде Хрватске војске и да је ратовала на подручју Дервенте, те да је касније распоређена у 103. бригаду ХВО-а.

„Ниједан свједок није оспорио њен идентитет. Сви су потврдили да су за њено име сазнали од полицајаца или других људи, а већи број свједока је током истраге препознао по фотографијама из тог периода. То је потврдила и њена пријатељица Нихада Чучић, која је рекла да је оптужена отпутовала са Неџадом Башићем у САД“, навео је Кајганић.

Тужилац је додао да су свједоци, који су упознали Башићеву 26. априла 1992. године, потврдили да су је виђали и у логору „Рабић“, у којем је било затворено више од 100 људи.

Кајганић се посебно осврнуо на убиство Благоја Ђураша и на страшна злостављања која су затворени српски цивили претрпјели у Дому ЈНА.

Подсјетио је на велике патње које су затвореници доживјели током самог једног послијеподнева, а које су оставиле трајне физичке и психичке посљедице.

Тужилац је навео да су по наредби Башићеве, између осталог, морали да једу југословенске динаре, да лижу крв са пода, да се четвороношке крећу по стаклом засутом поду док их је она јахала, да излазе на симулирања стријељања, те да трпе страшне ударце од којих су губили свијест.

„Утврђено је да је Благоје Ђураш доведен као цивил и доказано на који начин је злостављан и убијен. Бројни свједоци су потврдили да су видјели да је Азра Башић учествовала у његовом премлаћивању и да га је убола ножем у врат“, навео је Кајганић.

Тужилац је затражио да Суд БиХ, приликом одређивања казне, узме у обзир чињеницу да је Башићева показала нарочиту окрутност и упорност приликом чињења кривичног дјела, посебно током убиства Благоја Ђураша, те потпуно одсуство кајања због учињеног, као и избјегавања екстрадиције из САД.

Тужилаштво као отежавајућу околност сматра и држање Башићеве, која се хвалила како је убила Ђураша.

Кајганић је током усменог, скраћеног изношења завршних ријечи, рекао да одбрана није оспорила ниједан доказ Тужилаштва, нарушила кредибилитет свједока и довела у сумњу њихове исказе.

Бинаса Абаспахић, бранилац Азре Башић, изнијеће на рочишту 15. децембра завршне ријечи.

Чланак ЗАСТРАШУЈУЋА ЗЛОСТАВЉАЊА СРБА: Тужилаштво затражило 15 година затвора за Азру Башић се појављује прво на ИСКРА.

Милорад Додик (Фото: Sputnik/ Владимир Песня)

Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, поновио је данас да је добио писмо од Суда БиХ у коме га обавјештавају да је прислушкиван од стране безбједносних служби БиХ, а да је налог за такве мјере издат на основу захтјева тужилаштва у Сарајеву због истраге коју су покренули.

Додик је за РТРС рекао да је у писму наведено да није пронађен ниједан елемент за његову кривичну одговорност и да је из тог разлога затражено да се успостави прислушкивање.

Предсједник Српске каже да ће у наредним данима провјерити зашто је то чињено и додаје да је недопустиво, са становишта система, да се прислушкује предсједник Републике Српске.

Чланак ДОДИК: У писму нема ниједног аргумента за моју кривичну одговорност се појављује прво на ИСКРА.

Суђење Елфети Весели (Фото: РТРС)

У Суду БХ још једно лажно свједочење.

И то на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, оптуженима за убиство дјечака Слободана Стојановића у Каменици код Зворника.

По сценарију инструисаних свједока у предмету “Насер Орић”, данас су свједочили Бесим Мујановић и Мурадиф Јуралџић, у рату саборци и комшије оптужених које данас готово не познају.

Суднице „деформисаног”“бх правосуђа све више и трагичније, подсјећају на циркуске шатре!

Таквим их чине дрски и осиони, инструисани, а некажњени свједоци, који напрасно заборављају, час виде па не виде, и исказе мијењају како им воља….

Бесим Мујановић још од оснивања огранка у Власеници, био је члан Патриотске лиге – похвалио се на почетку свједочења.

Мало касније, напрасно је постао припадник ватрогасне јединице, чијег се назива наравно не сјећа, нити имена командира.

Ватрогасно возило није имао. Чак ни напртњачу! Али јесте аутоматску пушку за коју се, каже, сам снашао.

Како је аутоматом гасио ватру и од диверзанта напрасно еволуирао до ватрогасца, данас није објаснио. Али јесте Сипиним инспекторима прије три године. На то свједочење подсјетио га је тужилац, Мирослав Јањић.

Сјећао се тада заборавни свједок да су у Живиницама сви добили по двије аутоматске пушке, зоље, осе и сатне механизме.

И да су их звали „Шарени“ због маскирне униформе коју су носили.

Сјећао се и имена осталих Кибетових диверзаната – уредно побројаних и на списку са ознаком Хашког трибунала, којег је као доказ тужилац уложио, а судско вијеће прихватило.

Први на Хашком списку – командир вода – оптужени Халиловић. Под редним бројем три – заборавни диверзант – „ватрогасац”“- Бесим Мујановић и то као командир Војне полиције.

Тужилац: Како сте ви овдје изјавили да је Сакиб био командант и како сте набрајали сва ова имена?

Свједок: Зато што ме изнервиро и причо сам нисам знао ни шта причам!

„Нервозном ватрогасцу са аутоматом“, ипак се и у судници омакло – Слободана је, каже, виђао у друштву са Елфетом и њеним тадашњим младићем Изетом Карићем, који је на једном од претходних рочишта свједочио да је дјечака убила управо Елфета.

Но тај дио свједочења, у редукованом видео запису Вијеће нам није доставило.

И Мурадиф Јуралџић, неупјешно је покушавао да амнестира оптужене злочинце.

Научене одговоре изговарао и прије питања. На крају је и он ипак признао – Елфета му је рођака.

Чуо је приче да је убила дјечака. Но претходно је покушавао да исказе раније дате истражиоцима, негира.

За разлику од „нервозног“ Мујановића, Јуралџић је „обневидио“.

„Ослабљеног вида“ и без наочала тада није могао, каже, да прочита властиту изјаву.

У међувремену, напрасно је „прогледао“.

И своје потписе у судници, олако препознао.

Риплијевски – без наочала.

Чланак ВЕЋ ВИЂЕНО: И на суђењу Елфети Весели свједоци мијењају исказе се појављује прво на ИСКРА.

Насер Орић (фото: avaz.ba)

Србија неће укинути међународну потјерницу за Насером Орићем, чак и ако буде потврђена ослобађајућа првостепена пресуда, пишу Вечерње новости.

Лист наводи да дјела која се Орићу стваљају на терет далеко надмашују убиство три српска заробљеника из сребреничких села, за која је Орић ослобођен пред Судом БиХ.

Теоретски је могуће, како се наводи, да Србија не призна коначну пресуду правосуђа БиХ, уколико не буде задовољна, посебно ако би се испоставило да је поступак против Орића у Сарајеву вођен само формално, како не би био изручен Србији.

У случају да Београд не призна коначну пресуду, лист наводи да би се Орићу поново могло да суди у Србији, мада су овакви примјери изузетно ријетки, јер штете односима између земаља.

У тексту се напомиње да је Тужилаштво за ратне злочине Србије водило против Орића истрагу о мучењима и убиствима 2.000 Срба у сребреничким селима између 1992. и 1995. године и да је 2014. године против њега и Хакије Мехољића расписана међународна потјерница.

„Ако би нека земља евентуално ухапсила Орића по српској потјерници, Србија би морала да јој достави додатну документацију о дјелима за која га гони“, наводи лист.

Чланак КО ПИТА СРБИЈУ: Београд неће укинути потјерницу за Насером Орићем се појављује прво на ИСКРА.

Суђење Елфети (Фото: РТРС)

Свједочењем Ферида Хоџића у Суду БиХ настављено је суђење Сакибу Халиловићу, команданту Диверзантског вода тзв. Армије БиХ и Елфети Весели, припадници тог вода, због свирепог убиства 12-годишњег Слободана Стојановића 1992. године, у селу Каменица код Зворника.

Осим што је посвједочио да је, чак седам мјесеци прије избијања рата, и на простору Власенице формиран огранак Патриотске лиге, Хоџић је потврдио и наводе оптужнице о Халиловићевом командовању групом диверзаната.

Био је предратни комшија из власеничке махале оптужене Елфете Весели. Сакиба Халиловића Кибета упознао је крајем 1991. године, на дан када су за субрегију Власеница и званично успостављани општински штабови Патриотске лиге. Халиловић је именован за команданта општинског штаба за Зворник, а он за Власеницу.

Хоџић је рекао да су се 11.октобра 1991. године упознали у кући Мирсада Кавазбашића, на локацији Ђугум, гдје су били сви представници општина од војне полиције до цивилне заштите.

Већ у наставку свједочења, чији снимак нам Суд БиХ није доставио, Хоџић је узалудним учинио све досадашње покушаје одбране да Халиловића и Веселијеву представи тек као цивиле у рату. Свједочио је Хоџић, а што и јесу временски и просторно наводи оптужнице, да је у јулу 1992. године Халиловић са својом групом од 25 до 30 људи, стигао у рејонски штаб у Каменици. Као човјек од повјерења команданта штаба сјевероисточне Босне Жељка Кнеза, Халиловић је у Церску и Каменицу пренио и тако значајне наредбе из Тузле, о реорганизацији снага и формирању 6. зворничког одреда. У вријеме када Хоџић и његови територијалци нису имали никакву униформу, Халиловић и његови диверзанти били су у маскирној. Због тога су их, каже Хоџић, прозвали специјалцима.

„Питао сам га откуд овдје, а Кибе ми је рекао да имају посебне диверзантске задатке. Имате ви овдје објекте од виталног интереса општине. Рекао ми је да су мета диверзије електропостројења, гасовод који пролази том територијом и водовод Зворник“, рекао је Ферид Хоџић.

Свједок је пренио и сазнања како је Елфета Весели у Каменицу стигла управо у Халиловићевој групи. Без дилеме је у судници препознао оптужене и изјавио како је Веселијеву у периоду из оптужнице – јули или август 1992. године – видио у групи униформисаних војника, приликом пробијања коридора. Оборио је свједок Хоџић још један имагинарни темељ одбране. Коту Жљебац, гдје је унакажено тијело дванаестогодишњег Слободана пронађено, готово сваког мјесеца заузимала је наизмјенично, српска и муслиманска војска. С тим да су муслиманске снаге много дуже под контролом држале то значајно узвишење. Одбрана је међутим, безуспјешно све досадашње свједоке покушавала да наведе на другачије тврдње. Свједочење Ферида Хоџића биће настављено у петак, 6. октобра.

Чланак СВЈЕДОК: Веселијева била у Халиловићевој групи у Каменици се појављује прво на ИСКРА.

Суд БиХ (Фото: РТРС)

На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ Ахмету Сејдићу, свједок Тужилаштва БиХ Жељко Газдић рекао је да је у јануару 1993. године, као заробљеник муслиманске војске, био приморан да заједно са осталим заробљеним саборцима голим рукама деминира тунел код Међеђе, недалеко од Горажда, те да су тада двојица војника Војске Републике Српске рањена од мина.

Он је навео да је у јануару 1993. као припадник Руђанске бригаде Војске Републике Српске, заједно са још једним војником, заробљен у мјесту Стрмица код Рудог.

Газдић се присјетио да их је заробила муслиманска војска, а док су били затворени у просторијама командног мјеста, други војник је рањен у руку, преноси Бирн.

Према ријечима свједока, на то мјесто је пристизало још заробљених војника, те су након тога кренули пјешке према Међеђи.

Он је појаснио да је рањени војник остао на том мјесту.

– Код тунела је одвојено нас десетак да разминирамо тунел. Тада смо и сазнали да је тунел миниран. Ја као везиста нисам ништа знао о минама… Била је нека хрпа земље, нисам знао ни које су мине. Требали смо рукама тражити мине, полако. Нисам нашао ниједну – рекао је Газдић.

Он је навео да су тада двојица војника Војске Републике Српске рањена од мина.

Према његовим ријечима, након тога су српски заробљеници везаних руку камионом превезени у Међеђу, а послије седам дана одведени су у Горажде.

Тужилаштво БиХ на терет Сејдићу ставља да је наредио и нечовјечно поступао према цивилима српске националности на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде.

Други свједок Милосав Симић испричао је да је као припадник Руђанске бригаде Војске Републике Српске заробљен код моста у насељу Долови, у општини Рудо.

Према његовим ријечима, њих је опколила „Сејдићева војска“.

Он се присјетио да су добили позив на предају ријечима: „Предајте се, бићете размијењени“, те је навео да је неко рекао да Сејдић зове, али да он то није чуо.

Симић је изјавио да Сејдића није познавао.

– Нас је било око 16 који смо се предали. Свезали су нам руке на леђа и кренули смо на тунел који је миниран. Они који су први ушли разминирали су тунел. Ја сам био задњи од заробљеника. Нисам могао видјети шта раде – изјавио је овај свједок.

Симић је потврдио да су, након демирања тунела, камионом пребачени у Међеђу.

Суђење ће бити настављено 29. августа.

Чланак СВЈЕДОЧЕЊЕ: Заробљени Срби голим рукама деминирали тунел у Међеђи се појављује прво на ИСКРА.

Судија Суда БиХ Азра Милетић (Фото: РТРС/ federalna.ba)

Суспендовани судија Апелационог одјељења Суда БиХ Азра Милетић неправоснажно је осуђена пред истим судом на двије године и шест мјесеци затвора због примања мита. Изречена јој је и казна забране обављања правосудних функција од три године, након правоснажности пресуде и одузимање новца. На пресуду за кривично дјело за које је запријећена казна од једне до 10 година, и Тужилаштво и одбрана најавили су жалбу. Ово је прва пресуда коју је Суд БиХ као послодавац, од оснивања, изрекао једном судији.

Азра Милетић крива је због примања дара! Заузврат, требало је да ублажи првостепену казну или донесе коначну ослобађајућу пресуду за бившег комесара полиције Унско-санског кантона Раму Бркића те Сенада Шабића тада неправоснажно осуђене на 11 и 10 година затвора због злоупотребе положаја и умијешаности у трговину дрогом.

Тужилац Џермин Пашић није доказао другу тачку оптужнице – да је Милетићева, као предсједавајућа Апелационог вијећа, између двије пресуде Бркићу и Шабићу, у судском комплексу учинила било шта што би умањило њихову кривицу, у смислу прикривања или свјесног погрешног тумачења доказа који би водили измјени казне. Доказао је међутим, бар тако тврди Суд БиХ, да је од Бркића и Шабића примила мањи дио од наводно, за куповину стана у Тузли, обећаних 48.500 евра. Новац је преузела преко посредника.

– Новац јој је посредник „С-1“ предао периодично у укупном износу од најмање 3.000, док је остатак примљеног новца на име посредовања задржао као зараду за себе – навела је судија Биљана Ћуковић.

Посредник, иначе заштићени свједок тужилаштва „С-1“, лице је криминогене прошлости. У замјену за свједочење од тужиоца Пашића и тадашњег главног тужиоца Горана Салиховића, добио је имунитет или заштиту од кривичног гоњења. Одбрана пресуду сматра преседаном у судској пракси.

– Нечувено је осудити било кога на основу исказа једног човјека, и то човјека који је осумњичено лице, који је добио имунутет, преварио много људи укључујући и ову земљу – рекла је бранилац Јасенка Рашидовић.

Жалиће се, каже Решидовић, ако затреба и Суду у Стразбуру. Пресуђени судија најављује и кривичне пријаве. Носиоце истих, међутим не открива.

– Ово је срамота. Срамота ме што сам била судија овог Суда. Чућете када почну кривичне пријаве – каже Милетићева.

Незадовољни су, кажу, и у Тужилаштву. Жалбу на ослобађајући дио оптужнице најављују по пријему образложења пресуде.

Како год, Рами Бркићу и Сенаду Шабићу, Вијеће у којем није било Азре Милетић потврдило је првостепену пресуду. Но они су претходно побјегли из БиХ. А Милетићева, прије суспензије, важила је за жестоког критичара стања у правосуђу и за опортунисту тадашњој предсједници Суда Медџиди Кресо. Између осталог, супротно Кресиној и пракси већине судија тог суда, супротстављала се ретроактивној примјени строжег Кривичног закона БиХ у предметима ратних злочина.

Потврда исправности њених ставова, 2013. године стигла је из Стразбура. Да ли је ово освета сујетних, како је тумачи дио еснафске заједнице, или Милетићева ипак није одољела искушењу мита, требало би да одговори Апелационо вијеће, чији је све донедавно била члан!

Чланак ЗАТВОР ЗБОГ ПРИМАЊА МИТА: Судија Суда БиХ осуђена на двије и по године затвора! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Суд БиХ одбио је захтјев одбране генерала Новака Ђукића да буде обновљен кривични поступак у предмету против генерала Ђукића, у којем је осуђен на казну од 20 година затвора.

Генералов адвокат Милорад Ивошевић изјавио је за РТРС да ово рјешење Суда БиХ представља практично преписану одлуку Апелационог вијећа Суда БиХ, које је одбило жалбу генерала Ђукића на првостепену пресуду, којом је осуђен на 25 година затвора.

Основ рјешења за одбијање захтјева суд налази у томе да је у првостепеном поступку вјештак Берко Зечевић сасвим тачно утврдио узроке за насталу посљедицу, у којој је погинуло 71 лице, и у коме није уопште било сумње о одговорности Новака Ђукића.

Сада Суд такође апсолутно изражава да су налаз и мишљење Берка Зечевића били тачни, те у тим односима Суд сматра да су вјештачењем Зечевића, одлука, као и одговор на питање узрочника ове трагедија, зацементирани.

Одлуком суда, у којем је вијеће донијело ово рјешење ни на који начин није посумњало, а посебно сматрају да је истина утврђена по вјештаку Зечевићу једина истина и да о томе не желе ни разговарати, рекао је адвокат Ивошевић за РТРС.

Чланак САРАЈЕВО: Суд БиХ одбио захтјев одбране генерала Ђукића за обнављање кривичног поступка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На суђењу Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу за силовање малољетне Српкиње 1993. године у сарајевском насељу Велешићи, свједок Тужилаштва БиХ Амел Потуровић рекао је данас пред Судом БиХ да му је жртва лично потврдила да су је оптужени силовали.

Муминовић, Кешмер и Мензиловић оптужени су да су, као припадници такозване Армије БиХ, у мају 1993. силовали и сексуално злостављали малољетницу српске националности, те јој нанијели тешке физичке и психичке повреде.

Потуровић је рекао да познаје жртву – заштићеног свједока „А“, јер су одрасли у истом насељу, те да је чуо да је силована у рату 1993. године, јавио је Бирн.

„Прво сам чуо од мајке, а касније и од ње“, рекао је свједок, додавши да му је жртва пренијела да су је силовали „Кешмер, Чепо и Попај“.

Потуровић је појаснио да је та три лица познавао из виђења, те да су двојица током рата дошла из Вогошће, а један из града.

Он каже да је, према његовим сазнањима, заштићени свједок „А“ пријавила силовање, а да је њена мајка говорила шта се њеној кћерки десило.

Потуровић је навео да су 1992. године у зграду грађевинског предузећа „Босна“ долазиле избјеглице, те да је заштићени свједок „А“ говорила да је силована у тим избјегличким зградама, али да се „не може заклети“.

Током унакрсног испитивања, Потуровић је рекао да му је жртва признала да је силована можда у новембру или децембру 1993. године.

Свједок Драган Петровић рекао је да познаје жртву и да је од њене мајке чуо да је силована.

Он је навео да има сазнања да је то пријављено, те да је његов брат Ненад упутио жртву да се обрати некој установи, али да није био присутан приликом подношења пријаве.

Према оптужници, Муминовић је на улици, наоружан пиштољем, пришао дјевојци српске националности, присилно је заробио и одвео у један стамбени објекат, гдје су је оптужени мучили, злостављали и премлаћивали.

Суђење ће бити настављено 16. маја.

Чланак ТЕШКЕ ФИЗИЧКЕ И ПСИХИЧКЕ ПОВРЕДЕ: Настављено суђење за силовање малољетне Српкиње у Сарајеву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Пред Судом БиХ у Сарајеву почело је суђење припадницима тзв. Армије БиХ Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу.

Оптужени су за вишеструко силовање, премлаћивање и злостављање српске дјевојчице. Ово је прво суђење за силовање Српкиња у том граду.

Са закашњењем од четврт вијека сарајевска балзамована истина, у судници доживљава реинкарнацију. Или бар њен минијатурни дио! У мају 1993. године у Ловћенској улици – тројица до зуба наоружаних муслиманских војника, против усамљене шеснаестогодишњакиње. „Херојски“ су је заробили, одвели у оближњи стамбени објекат, мучили, злостављали, премлаћивали, силовали. Бар тако наводи оптужница. Тортуру је преживјела. Но, невидљиви ожиљци – трајаће јој цијели живот.

– Њено душевно стање је посљедица преживљене трауме због сексуалног злостављања током рата, истакао је Веселин Печеница вјештак психијатар.

Посттрауматски стресни поремећај и смањење опште животне способности и до 30%, само су неки од трајних невидљивих ожиљака. Да свједочи способна је, но вјештаци сусрет са злостављачима, не препоручују. Хоће ли њихову препоруку Вијеће испоштовати требало би бити јасно већ на сљедећем рочишту заказаном за 11. април. Одбрана сарајевских „хероја“ кривицу негира. Главни им адут то што су већ једном суђени у истом овом објекту. И гле чуда – ослобођени!
– Сва тројица њих су 1993. године били ухапшени и вођен је поступак управо овдје у овом тадашњем војном суду и ослобођени су усљед недостатка доказа, каже Сенад Билић адвокат првооптуженог.

Слаби аргументи! Јер управо овдје, у ратном сарајевском „Аушвицу“ за Србе по чијем дворишту још багери трагају за српским костима, тада се „пресуђивало“ само Србима! И Српкињама попут силоване дјевојчице! Свједочанстава напретек.

„Први пут су ме силовали „Пипица“ и Самир Малајхоџић из Сарајева у јуну 1992. године. Њих двојица су ме силовала све вријеме док сам била у логору. Злостављало нас је двадесетак муслиманских војника, али њих неколико би одабрали по једну дјевојку коју су силовали.“ Цитат из свједочења жртве логора „Виктор Бубањ“.

Логор “Виктор Бубањ“ само је један од многобројних некажњених мучилишта за сарајевске Србе и Српкиње. Четврти спрат Централног затвора, дом „Младен Стојановић“, школа „Фрањо Клуз“, подруми код „Борсалина“, хотела „Балкан“, „ЖИШ“-а, станови у Мис Ирбиној – списак познатих приватних затвора и оних које су формирале тадашње сарајевске власти заустављен на броју 126.

И сваки од њих има своје свједочанство како су се сарајевски “браниоци“ бранили од српских дјевојчица, жена, или чак старица. Крици Српкиња одјекивали су Херцеговином, Централном Босном, Крајином, Посавином, Подрињем. Но ехо никако да стигне до оглувјелог сарајевског правосуђа. За неке, нажалост никада неће ни стићи. Своју голготу у гроб су већ однијеле.

Ратни и поратни сарајевски емисари, “хероји“ и “браниоци“ никако да се сјете силоване а потом убијене 9-огодишње Мирјане Драгичевић из Илијаша, њене вршњакиње и сапатнице из Оџака и иних силованих и убијених Српкиња. На њиховој муци и даље беспризорно граде култ “бранилаца“.

Чланак ПРАВДА НА ЧЕКАЊУ 25 ГОДИНА: Прво суђење за силовање Српкиња у Сарајеву се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Саслушањем нових сведока у петак ће у Суду БиХ бити настављено суђење Азри Башић оптуженој да је као припадник Хрватског већа одбране у просторијама Дома ЈНА у Дервенти, и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.

На рочишту одржаном 24. марта, сведок Тужилаштва БиХ Слободан Јовић изнео је стравичне детаље о злостављању српских цивила у Дому ЈНА које су починили припадници Хрватског већа одбране (ХВО), регуларне хрватске војске (ХОС) и Територијалне одбране (ТО), међу којима се посебно истицала Азра Башић.

Јовић је, између осталог, рекао да је Башићева по доласку у Дом, почела ударати све редом. Прво је ударила Радојицу Гарића, па Неђу Благојевића, којег су војници бацили кроз прозор, док је њему наредила да клекне и онда га узјахала.

– Морао сам је четвороношке по стаклу носити на леђима дуж сале и назад. Сав сам био крвав – рекао је Јовић.

Сведок је навео да је Благоја Ђураш, који је испребијан лежао на поду, упитао има ли ико с ким се може преговарати, на шта му је Азра рекла: „Сад ћеш преговарати“, те је клекла изнад њега, извадила нож и „потекла је крв“.

– Поред ње је стајао један војник ХОС-а. Благоја је кркљао, а ја сам погледао у његовом правцу. Азра се окренула и питала ме „Шта ти бели гледаш?“, након чега ме ударила ногом у главу и избила ми 10 зуба. Она је, иначе, имала неки тврд предмет којим је све ударала у главу, а страшно је ударала – испричао је Јовић.

Он је додао да су сви, након што су „већ били сломљени“, морали јести со коју им је у уста стављао војник ХВО-а, те потврдио да је Азра двојицу затвореника „поново крстила“ урезавши им ножем крст на глави и леђима.

Сведок Лука Патковић је, такође, потврдио да је, по довођењу заробљених српских цивила из насеља Чардак у Дом ЈНА у Дервенти, одмах почело њихово злостављање, те да су их тукли војници ХВО-а, ХОС-а и припадници ТО, уз коментар „да то није ништа шта ће се десити када дође Азра“.

– Дошла је згодна млађа, црна жена у униформи. Ударила ме неким тврдим предметом у главу, а ногом у гениталије, тако да сам од ударца клекнуо. Свима нам је псовала четничку мајку и претила да ће нас „осунетити“. Милу је клештима пресекла уво. Мене су везали шпагом, узјахао ме Дејан звани Нишлија и морао сам да га носим на леђима два круга дуж сале. Када сам правио други круг, у једном моменту видео сам Ђураша који је лежао на поду и кркљао. Касније сам чуо да га је Азра заклала – испричао је Патковић.

Бранилац Азре Башић предочила је Суду пет ранијих исказа овог сведока где је навео да су и Азра и војник ХОС-а, који је стајао поред ње, имали ножеве, те да је војник Ђурашу пресекао врат, након чега су затворенике терали да лижу крв са пода.

Патковић је објаснио да су му колеге са којим је био затворен, након размене рекли, да је војник убио Ђураша и да је он, на основу њихове приче, дао такве изјаве.

Чланак ПОТРЕСНА СВЕДОЧЕЊА О ЖЕНИ МОНСТРУМУ: „Србе клала, вадила им зубе, секла уши, урезивала крстове…“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Архив/ВН

Милорад Ивошевић, шеф тима одбране генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића, рекао је Срни да се захтјев одбране за обнову поступка у случају „Тузланска капија“ још налази на разматрању у Суду БиХ.

„Очекујемо да Суд БиХ прихвати наш захтјев ради утврђивања истине о догађајима на `Тузланској капији` и непобитних нових доказа до којих је дошла одбрана генерала Ђукића“, истакао је Ивошевић.

Он је поновио да одбрана посједује доказе о томе да до трагедије на Тузланској капији није могло доћи испаљивањем артиљеријске гранате од 130 милиметара, а да су нове чињенице утврђене вјештачењима стручњака из бивше Југославије, као и са простора земаља НАТО-а.

Ивошевић је подсјетио да је одбрана позвала вјештака Берка Зечевића и представнике Тужилаштва и Суда БиХ да на артиљеријском полигону Никинци у Србији изврше властиту пробу ако сумњају у вјештаке.

Суд БиХ осудио је 2014. године генерала Ђукића на 20 година затвора, прогласивши га кривим да је, као командант Тактичке групе „Озрен“ Војске Републике Српске, у мају 1995. године наредио артиљеријском воду да из топова гранатира Тузлу.

Одбрана генерала Ђукића поднијела је захтјев Суду БиХ за обнављање поступка у случају „Тузланска капија“ због нових доказа до којих је дошла.

Чланак ИВОШЕВИЋ: Захтјев за обнову поступка „Тузланске капије“ још у Суду БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Суд БиХ данас је ослободио некадашње припаднике тзв. Армије БиХ Мухамеда Шишића, Азиза Шушу и Тарика Шишића, оптужене за злочине над српским цивилима у Рогатици и Фочи, док је Емира Драковца осудио на 14 година затвора због злочина почињених на подрчју ове двије општине.

Судско вијеће је Драковца осудило на јединствену казну затвора у трајању од 14 година за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника.

За ратни злочин против цивилног становништва осуђен је на осам година, а за ратни злочин против ратних заробљеника на седам година затвора.

Драковац је осуђен за убиство цивила Милоша Ковачевића половином новембра 1992. године у селу Вратсалићи код Рогатице.

Драковац је Ковачевића убио док је пекао ракију. Осуђени Драковац прво је из близине пуцао на Ковачевића, а онда му сјекиром одсјекао главу, а након тога полни орган који му је ставио у уста.

Он је осуђен и за злочин у селу Зебина Шума, општина Фоча, гдје је са Рамизом Саличем званим Усташа мучио заробљеног припадника Војске Републике Српске, свукао му панталона и одсјекао кожу са полоног органа.

Сви оптужени су ослобођени оптужбе да су учествовали у злочину у селу Кукавице, општина Рогатица, гдје је 1992. године убијено најмање 20 српских цивила.

Судско вијеће, којим је предсједавао Даворин Јукић, ослободило је оптужене јер сматра да су били у убјеђењу да се ради о војницима, а не о цивилима.

Јукић је рекао да конвој није био обиљежен, а пролазили су путем гдје је дан раније прошла колона Војске Републике Српске.

Суд БиХ је 8. августа 2014. године потврдио оптужницу која Шишиће, Драковца и Шушу терети за ратни злочин против цивилног становништва, док се Драковац терети и за ратни злочин против ратних заробљеника.

Чланак САРАЈЕВО: Суд БиХ ослободио припаднике тзв. Армије БиХ, јер су српске цивиле убили грешком?! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Пред Судом БиХ почело је суђење Азри Башић за ратне злочине над Србима, које је 1992.године починила у Дервенти.

Тужилаштво БиХ 16.децембра подигло је оптужницу, којом се Башићева терети да је, у својству припаднице ХВО-а на подручју Дервенте, поступала противно одредбама женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.

На данашњем суђењу, свједочили су доктор Жељко Стајчић и Чедо Продић, који су били заробљени и одведени у Дом Војске у Дервенти. Они су свједочили о околностима догађаја који су се збили 26.априла 1992.године, када је Азра Башић, према оптужници, заклала српског цивила Благоја Ђураша.

Према ријечима свједока, након њиховог довођења у Дом војске, појавила се група људи са ознакама ХОС, ХВО и Територијална одбрана, а који су почели тортуру над њима.

По свједочењу Жељка Стајчића, љекара из Дервенте, неко из те групе људи је српским заробљеницима довикивао „да ће видјети како се туче кад дође Азра“, међутим, њега лично су препознали његове комшије Хрвати који су га одвели у подрум. Он је у тренутку одвођења видио да Азра Башић држи нож у рукама, али да није видио чин „клања“ жртве.

Други свједок Чедо Продић је данас свједочио да је он остао у сали у којој су били српски заробљеници, на удаљености од 5-6 метара. Он је изразио увјерење да је Азра Башић убила српског цивила  Благоја Ђураша, али није могао да види сам чин јер су заробљеници били у страху и морали су да клече и држе погнуте главе.

Продић каже да када су заробљеници излазили из сале и када су их одводили у подрум, он је са још једним заробљеником покушао да провјери да је Благоје жив и установили су да није жив.

Продић је додао и да му не требају фотографије са препознавања Азре Башић, јер ју је препознао и у судници „јер му се крв заледила кад ју је видио“.

Азра Башић се терети да је 1992. године починила ратни злочин над жртвама српске националности са подручја Дервенте и околине, који су били затворени у Дому ЈНА у овом граду.

Према наводима оптужнице, Башићева је ножем, на изузетно свиреп начин, усмртила цивила, мушкарца српске националности, који је лежао на поду након што је тешко претучен и злостављан.

Оптужена се терети да је у више наврата, на свиреп начин мучила и злостављала већи број затвореника српске националности који су били затворени у Дому ЈНА у Дервенти, наносећи им тешке физичке и психичке повреде од којих и данас осјећају посљедице.

Наводе оптужнице тужилаштво ће доказивати позивањем 32 свједока и прилагањем више од 80 доказних материјала.

Башићева, којој су српски логораши дали надимак „Азра два ножа“, недавно је из САД-а изручена правосуђу БиХ и од тада се налази у притвору.

Чланак ЗВЕР У ЉУДСКОМ ОБЛИКУ: Језива свједочења српских заробљеника о злочинима Азре Башић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републичке организације породица погинулих и несталих бораца и цивила изјавио је за РТРС да порука Атифа Дудаковића о наоружавању младих Бошњака није изненађење, јер су Хашки трибунал и Суд БиХ пропустили прилику да изрекну пресуду за оне злочине за које је директно или индиректно одговоран.

Дудаковић је, каже, одговоран за злочине које је починио 5. Корпус тзв. Армије БиХ, којим је он командовао.

„Иза тих злочина остало више од хиљаду убијених, неколико стотина несталих, десетине хиљада протјераних. За очекивати је да човјек без казне може да се врати на мјесто злочина и да понови такав злочин, па не чуди да даје такве изјаве“, рекао је Митровић.

Дудаковићево демаскирање правих намјера

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је данас Срни да позив којег је генерал такозване Армије БиХ Атиф Дудаковић упутио младим Бошњацима да се наоружају није никакво изненађење и да се тим позивом „демаскирају праве намјере“.

Стевандић је рекао да сва та мржња према Републици Српској није само политичка, није само интелектуална, већ да је то је мржња која припрема за неку врсту напада неког војног карактера.

„Зато је наша дужност да будемо озбиљни у детектовању тога и припремању за одбрану“, нагласио је Стевандић.

Чланак МИТРОВИЋ: Дудаковић пријети, јер нема оптужнице против њега се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Свједоци Тужилаштва БиХ Недељко Вучковић и Миле Гојић  су пред Судом БиХ, у наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, испричали кроз какве су тортуре прошли након што су их у септембру 1995. године на ратишу у Возући заробили припадници одреда „Ел муџахедин“.

Вучковић и Гојић били су припадници Друге крајишке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ када су их заробили муџахедини, након што су десетак дана лутали кроз шуме у Возући.

Вучковић је рекао да су у групи војника ВРС који су том приликом заробљени били и заштићени свједоци С1, С2, као и Миле Војић, Неђо Пећанац и Боро Гавић.

Оба свједока испричала су да је групу заробљеника пресрео муџахедин црне пути у возилу „џип“ који је хтио да их стријеља, али да су то спријечила два муџахедина у цивилној одјећи.

„Одвели су нас у једно мјесто гдје су нам дали мармеладу и хљеб, а након тога су нас повезали ужетом, прекрили декама и тукли лопатама. Два сата након тога потрпали су нас у камионе и одвезли у неко мјесто гдје нас је дочекала група муџахедина уз повике ‘алаху егбер’ и да нас треба поубијати“, присјетио се Вучковић.

Он је описао камп одреда „Ел муџахедин“ као велику ливаду са шаторима и црним заставама на улазу и додао да су заробљени смјештени у кућу без крова са даскама на прозорима.

Вучковић каже да су заробљени одвођени на саслушавање и тучени, а да му је један војник ударцем ногом избио зуб.

„Тукли су ме колцем по голим табанима, а по глави и леђима шипком и кабловима“, рекао је Вучковић и навео да је био сав у модрицама, без свијести.

Он је истакао да је био 12 дана у муџахединском кампу и да је након тога транспортован у Зеницу у затвор, гдје није говорио о тортурама кроз које је прошао. У затвору је остао до 26. јануара 1996. године.

Гојић је испричао како су његову групу заробили муџахедини и рекли им да би било боље да су се предали припадницима Хрватског вијећа одбране.

Он је навео да су муџахедини размишљали да ли да их одвезу на стадион или у логор.

Гојић је нагласио да су сви заробљени, након што су одведени у камп одреда „Ел муџахедин“ испитани, те тучени кабловима, цијевима и жељезним шипкама по ребрима.

„Када су ме истукли, наставили су да ме муче електрошоковима. Свезали су ме за акумулатор, жицом за врат и за ногу. То ми се и није учинило толико страшно јер сам изгубио свијест“, рекао је Гојић.

Он каже да је у Зеници, за разлику од кампа, „била цивилизација“.

„Нису нас тукли, али нису нас ни питали шта смо преживјели у кампу“, рекао је Гојић који је затвору у Зеници остао до 7. јануара 1996. године.

На крају данашњег рочишта, предсједавајући судија чуо је ставове Тужилаштва и одбране који се односе на продужење мјера забране.

Тужилац Седин Идризовић рекао је да постоје разлози за продужење мјера забране, док Махмуљинов адвокат Фахрудин Ибришимовић није имао ништа против.

Оптужница терети Махмуљина да, док је трајала војна акција на ширем подручју Завидовића и Возуће у току 1995. године, као командант Трећег корпуса у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, није ништа предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима.

Суђење Махмуљину биће настављено у сриједу, 25. јануара, у 13.00 часова.

Чланак СУЂЕЊЕ МАХМУЉИНУ: Свједоци говорили о тортурама које су прошли се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

У законском року од осам дана, Суд БиХ изјасниће се о оптужиници у предмету „Велики парк“ коју је јуче поднијело Тужилаштво БиХ.

Због злочина над осам војника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву, оптужена су двојица ратних званичника МУП-а тзв. РБиХ Драган Викић и Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. До сада су идентификовани посмртни остаци, и то дјелимични, само двојице војника ЈНА, а за осталим се и даље трага.

Подизање оптужнице за злочин у Великом парку са закашњем од двије деценије доказ је да је бх. правосуђе у функцији заштите Бошњака, изјавио је у Источном Сарајеву, предсједник Српске Милорад Додик. Ни други у Српској нису претјерано оптимисти да ће ова оптужница допринијети утврђивању истине и кажњавању криваца.

Упркос подигнутој оптужници за злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву, српски народ нема повјерење у Тужилаштво и Суд БиХ, јер су те институције од настанка радиле на штету Срба – поручио је предсједник Српске.

– Покушава се провести фарса, као са Насером Орићем, тако и са овим. Те институције су овдје да оправдају злочинце Бошњаке, муслимане – каже Додик.

Није само истрага неразумно дуга трајала, већ је Тужилаштво БиХ оптужницом обухватило само четири лица одговорна за злочин над припадницима ЈНА у Великом парку. Наредбодавци и убице ратних заробљеника, у то вријеме легитимне војне силе на тлу БиХ, не препознају се у оптужници бх. тужилаштва.

Милорад Којић, директор Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, сматра да се ова оптужница фокусира на командну одговорност и на прикривање злочина.

– Понављам, она треба да буде проширена против свих лица која су учествовала – истакао је Којић.

– Охрабрује што су два високопозиционирана функционера МУП-а на оптужници, али лично сам песимиста да ће оптужница против њих бити потврђена. Страхујем да је подизање оптужице против ратних кадрова МУП-а најава неке одмазде према већем броју Срба – каже Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Осим Драгана Викића и Јусуфа Пушине, оптужена су двојица војника Јуке Празине – Нермин Узуновић и Младен Човчић коме, како сазнајемо, то није право име. На оптужници нема Неџада Херенде, егзекутора тајне јединице „Шеве“ који се спомиње као убица, али ни његових надређених Асима Даутбашића, Бакира Алиспахића и других из самог врха тадашње РБиХ.

– Викић је изјавио да их је пустио и да су их пред Домом полиције сачекали припадници групе „Шеве“. Чуо је рафале и када је погледао кроз прозор свих осам било је на асфалту. Ко је звао те Шеве? Ко је наредио да се побију? – пита Зорица Елез, сестра убијеног војника ЈНА у Великом парку.

Супруга убијеног војника ЈНА у Великом парку, Невенка Ђокановић, рекла је да је чак и Алија Изетбеговић био упознат с тим случајем, али да ништа није расвијетљено.

Мада драстично закашњела оптужница за злочин у Великом парку, као и данашња против тројице припадника тзв. Армије РБиХ оптужених за силовање Српкиња у ратном Сарајеву, наводе на закључак да се полако мијења стеротип према коме су само Срби одговорни за ратна разарања током 90-тих.

Чланак У САРАЈЕВУ НИШТА НОВО: Оптужнице против Викића и Пушине – фарса, ако нема наредбодаваца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

За смрт 71 човјека и рањавање више од 150 на Тузланској капији 1995. године, није одговорна граната топа од 130 мм која је, према оптужници Суда БиХ, долетјела из правца Озрен- наведено је у анализи случаја „Тузланска капија“ коју је урадио тим међунардних стручњака.

У посљедње три године на Војном полигону Никинци у Србији изведене су укупно 32 реконструкције тог догађаја и ниједна није потврдила одговорност генерала Новака Ђукића, који је за ово дјело осуђен на затворску казну у трајању од 20 година.

Након три године рада, четири стотине експерата из разних области, укључујући стручњаке балистичаре из Чешке, Француске и Израела, немају дилему:

– Граната ни под којим случајем, апсолутно није могла долетјети са правца Озрена, што је утврдио вјештак тужилаштва на суђењу – каже Милорад Ивошевић, члан Тима одбране генерала Новака Ђукића.

Истраживање је, кажу, показало да је експлозија на Тузланској капији била терористички акт, у којем је било постављено више минско-експолозивних средстава.

– Доказано је да експлозија од 25. маја 1995. године није проузрокована гранатом од 130 милиметара, већ је то био терористички акт у којем је било постављено више минско-експлозивних средстава. И лаицима је могло да буде јасно да то граната није могла да уради – рекао је Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Генералу Ђукићу нанесена је велика неправда, јер је осуђен на основу паушалних и великим дијелом нетачних доказа, уз бројне предрасуде и претпоставке, те низ процедуралних пропуста, кажу у Тиму одбране. Посебно проблематично било је свједочење балистачара Берка Зечевића, које је највише и утицало да генерал Ђукић буде осуђен. Због тога су у Тиму одбране и поднијели кривичну пријаву против Зечевића.

– По мишљењима страних вјештака, једногласно, до ових грешака није дошло случајно, него са одређеном намјером – каже Ивошевић.

Комплетна анализа коју је радио тим међународних стручњака забиљежена је и у документарном филму „Мучни терет подменуте кривице“, који ће премијерно бити приказан сутра, у 18 часова, у Народном позоришту Републике Српске.

Чланак ОДБРАНА: Генералу Ђукићу нанесена неправда, осуђен на основу паушалних доказа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Институције правосуђа на нивоу БиХ настављају са дискриминацијом српских жртава ратних злочина и након више од 10 година од када је Суд БиХ почео да процесуира предмете ратног злочина, наводи се у 16. извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.

Постоје индикације да се овај дугогодишњи образац пристрасности погоршава. Дискриминација српских жртава ускраћује Србима равноправност пред законом, на коју имају право према протоколу Европске конвенције о људским правима, што успорава помирење.

Ова дискриминација могућа је, јер Тужилаштво БиХ контролише све истраге, без обзира да ли се воде на нижем нивоу или на нивоу БиХ, те задржава осјетљиве предмете према властитој процјени. На овај начин, омогућено је да поједини предмети за ратне злочине које су починили припадници бошњачког народа не дођу до суда.

Међутим, статистички подаци показују да се дискриминација Срба, у ствари, погоршава. На примјер од почетка 2016. године око 22 одсто нових оптужница односи се на злочине који су почињени, макар дјелимично, над Србима. Поређења ради више од 75 одсто оптужница у овом периоду односи се на дјела почињена, барем дјелимично, против Бошњака.

„Ови подаци су још драстичнији када се ради о српским жртвама него подаци о оптужницама за период прије 2016. године, када су оптужнице за злочине над Србима подигнуте у 24 одсто, а за злочине над Бошњацима у око 68 одсто случајева. Од укупног броја правоснажно изречених казни затвора од Суда БиХ, свега 10 одсто је изречено за злочине над Србима, а више од 84 одсто за злочине који су извршени, макар дјелимично, над Бошњацима“, истиче се у извјештају.

Подсјећа се да се у извјештају ОЕБС-а из јуна ове године о процесуирању ратних злочина у БиХ наглашава дугогодишња забринутост Републике Српске због нетранспарентности, политичке природе и пристрасности Тужилаштва БиХ, као и константно одсуство транспарентности у правосуђу БиХ.

„ОЕБС-ов извјештај показао је да главни тужилац БиХ штити осумњичена лица из реда Бошњака, а нарочито политичке савезнике из СДА од гоњења за ратне злочине. У извјештају се јасно каже да тужиоци немају никакву независност и да главни тужилац употпуности контролише тужилачке одлуке“, наводи се у извјештају.

Влада Републике Српске наставља да се залаже за реформу правосуђа БиХ у оквиру структуралног дијалога о правосуђу, који је отворен 2011. године. Међутим, напредак је заустављен зато што се чланови СДА и други бошњачки функционери жестоко противе неопходним реформама.

Међутим, од потписивања протокола, којим је утврђен оквир одређених, пријеко потребних реформи у правосуђу, до данас, бошњачки лидери раде на томе да спријече даљи напредак.

Као одговор на протокол, Суд БиХ, под вођством Бошњака, покушао је да договорене реформе скрене са колосијека.

Кључан елемент реформи предвиђених протоколом јесте укидање произвољног проширења сопствене надлежности Суда БиХ, за које су експерти и званичници ЕУ јасно и у неколико наврата рекли да је супротно стандардима ЕУ.

„Упркос сагласности министара правде БиХ, Федерације БиХ, Републике Српске и предсједавајућег Правосудне комисије Дистрикта Брчко, као и ЕУ, да пракса проширивања надлежности Суда БиХ мора бити реформисана, томе се противе бошњачки званичници. Говорећи о овој реформи, предсједница Суда БиХ Медџида Кресо, из реда Бошњака, рекла је да се то не смије дозволити. Она и остали учесници из институција БиХ и даље осуђују реформска настојања“, наводи се у извјештају.

Уставни суд БиХ, у садашњем саставу, неспојив је са чланством БиХ у ЕУ, суверенитетом и демократијом.

Присуство страних судија у суду требало је, према Уставу БиХ, да буде тек привремена мјера, а њихово даље присуство супротно је суверенитету БиХ, демократији и подрива легитимитет суда.

Дефицит легитимитета Уставног суда БиХ погоршава његова политичка природа, укључујући и савезништво тројице страних судија и двојице судија Бошњака, који често надгласавају већину држављана БиХ у Суду.

Савез страних и бошњачких судија резултовао је великим бројем најлошије образложених одлука Уставног суда, које су усвојене без обзира на приговоре четири судије из реда Хрвата и Срба.

Легитимитет Уставног суда, такође, подрива одсуство независности страних судија од високог представника у БиХ. Можда је, најјаснији примјер продорног уплитања високог представника у рад Уставног суда одлука да ова институција не смије ни на који начин оспорити ниједну његову одлуку.

У извјештају се напомиње да је Уставни суд БиХ у свом поступању по апелацијама очигледно политички мотивисан, а приоритет имају предмети по апелацијама бошњачких политичара усмјерени против Републике Српске.

Један од примјера јесте и да се Уставни суд БиХ, на захтјев предсједавајућег Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића, од 24. августа која се односила на одржавање републичког референдума у Републици Српској, журно састао, те већ 17. септембра размотрио његове захтјеве и донио привремену мјеру.

Ниједна друга суверена земља у свијету нема мјеста у свом уставном суду резервисана за стране судије, а камоли судије које је именовао страни судија појединац – предсједник Европског суда за људска права и то без услова пристанка дате земље. Све српске и хрватске политичке странке у БиХ уједињене су у подршци томе да стране судије Уставног суда БиХ буду замијењене држављанима БиХ.

У извјештају УН се наводи да БиХ не може постати члан ЕУ све док њене институције правосуђа не буду реформисане и док се не заустави злоупотреба њихових овлашћења у политичкесврхе.

Главни тужилац БиХ спроводи истраге и процесуира различита кривична дјела према одређеном шаблону и то у политичке сврхе. Најновији примјер јесте усмјереност главног тужиоца Горана Салиховића на предсједника Републике Српске Милорада Додика ког жели да кривично гони због одржавања референдума о Дану Републике.

„Ово је флагрантан примјер селективне примјене кривичног права у политичке циљеве са намјером да се предсједник казни за референдум и осујети на изборима 2. октобра. До избора је, у том тренутку, било остало нешто мање од недјељу дана. Уз то, позив предсједнику Додику је незаконит и са процесног и са материјалног становишта“, наводи се у извјештају у коме се подсјећа да је дисциплинска комисија Високог судског и тужилачког савјета суспендовала Салиховића до окончања дисциплинског поступка.

Нови директор СИПА кренуо је у низ провокативних оружаних упада у полицијске станице и пословне установе у Републици Српској у координацији са Судом БиХ и Тужилаштвом БиХ. Сипа и даље изазива озбиљну забринутост због непоштовања владавине права.

Поред дискриминације српских жртава ратних злочина, институције правосуђа БиХ спроводе националну дискриминацију приликом запошљавања. На примјер на девет виших руководећих позиција у Суду БиХ, нема ниједног Србина. Једини Хрват на вишој руководећој позицији већ годинама је изложен узнемиравању.

Да би се квалификовала за чланство у ЕУ, БиХ мора постати земља која може да управља сама собом, чији се суверенитет у потпуности поштује.

„Ово неће бити могуће све док високи представник буде присутан у БиХ и док буде присвајаоовлашћење да путем одлука доноси законе, мијења уставе и кажњава како му се прохтије, уз потпуно пренебрегавање дејтонског уставног система. Ако БиХ жели да постане државаса пуним суверенитетом и чланица ЕУ, присуство високог представника у БиХ мора бити окончано“, напомиње се у извјештају.

У извјештају се наводи и да Савјет безбједности треба да престане са примјеном мјера из Поглавља седам Повеље УН. Даље дјеловање по основу Поглавља седам неоправдано дискредитује БиХ и штети напредовању БиХ ка чланству у ЕУ.

Чланак ИЗВЈЕШТАЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СБ УН: „Институције правосуђа БиХ настављају са дискриминацијом српских жртава“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Kандидат за начелника општине Сребреница Ћамил Дураковић изjавио jе да поштуjе одлуку Aпелационог одељења Суда Босне и Херцеговине коjе jе одбацило његову жалбу коjом jе тражио поништења избора у Сребреници и захтевао поновно преброjавање гласова, али тврди да ће наставити правну битку.

Aдвокат Дураковића, Недим Aдемовић jе на вечерашњоj конференциjи за медиjе казао да jе њергов клиjент за ту одлуку сазнао путем медиjа, преноси фена.
„Наjављуjем да ћемо у наjскориjе време поднети апелациjу Уставном суду БиХ и тражићемо привремену меру забране обjављивања коначних резултата избора за начелника Oпштине Сребреница“, казао jе Aдемовић.

Aпелационо одељење Суда БиХ одбацило jе данас жалбу Дураковића за поништење избора у Сребреници и поновно преброjавање гласова, чиме jе одлука Централне изборне комисиjе (ЦИK) БиХ постала правоснажна.

Oчекуjе се да се Aпелационо одељење Суда БиХ, како су рекли у ЦИK-у, у наредним данима огласи и о приговору коалициjе СДA-СББ по истоj ствари након чега ће се у потпуности разрешити ситуациjа око избора за начелника општине Сребреница и Скупштине општине Сребреница, пренео jе саjт Н1.

Жалбе на утврђене резултате локалних избора у Сребреници поднесене су с циљем оспоравања резултата избора након утврђивања неправилности на сам дан избора с обзиром на то да се, како се тврди, броjним грађанима дозволило да гласаjу са нерегуларним документима, као и да jе полициjа упала у Oпштину Сребреница након чега изборни материjал ниjе био под надзором Oпштинске изборне комисиjе.

На локалним изборима коjи су у БиХ одржани 2. октобра у Сребреници jе након више година победио кандидат српских странака Mладен Груjицћ, што Дураковић не жели да призна.

Чланак НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПОМИРИ СА ПОРАЗОМ: Дураковић најавио жалбу Уставном суду у БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Свједочењем Ибрана Мустафића у Суду БиХ настављено је суђење команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику те војске Сабахудину Мухићу за злочине над ратним заробљеницима српске националности на подручју Сребренице 1992. године.

Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

На суђењу за ратни злочин почињен у селима око Сребренице и Братунца, Мустафић је изјавио да му је оптужени Насер Орић рекао да је „преклао заробљеника Слободана Илића“.

Мустафић је навео да му је Орић, у стану који је користио у Сребреници, испричао своју улогу и начин ликвидације Слободана Илића.

– Бахато ми је испричао да је ликвидирао Илића. Рекао је да је он њему допао у групи заробљеника и описао начин како је то извршио. Ударио га је у око. Илић је имао браду и није пуштао крике, па је Орић рекао да је осјетио страх и онда га преклао – рекао је Мустафић.

Он је додао да је ту био и његов брат, који је убијен када је Сребреница пала у јулу 1995. године. Овај разговор с Орићем, како је навео, био је 27. маја 1993. године.

Мустафић је рекао за Орића да је мислио да га познаје, али да више није сигуран. Потврдио је да су у сродству и да нису у свађи.

Мустафић је рекао да је у истуреном штабу за Сребреницу у Тузли, на папиру који му је показао Мирсад Мустафић писало да су ликвидирани заробљеници Слободан Илић – судија из Сребренице, Бранко Симић, Петко Симић, Мијо Родић и болничарка Рада.

Свједок је казао да му је и стриц Енес Мустафић, којег су звали Ибрахим, а који је био возач при Штабу ТО у Сребреници, испричао да му је Орић наредио да камионом вози заробљенике из затвора у Сребреници на депонију у Залазје.

Мустафић је навео да је Ибрахим видио “пир и масакр“, уплашио се и побјегао назад у Сребреницу.

На велики број питања која су постављана свједоку реаговао је предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић, говорећи му да одговара кратко. Нека од постављених питања је судија Максумић забранио. Једно од њих је инвалидитет свједока, који је раније био сто процентни, а сада је, према налазу вјештака, 60 посто.

Током свједочења Мустафића владао је велики интерес јавности, међу којима су жртве и бошњачке и српске националности. Наставак суђења заказан је за 1. новембар, када су планирана три свједока.

Чланови братуначке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила огорчени су што нису могли пратити цијели ток суђења, јер нису могли ући у судницу.

Чланак МУСТАФИЋ: Орић ми је лично испричао да је убио судију Слободана Илића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да свједочење Ибрана Мустафића у Суду БиХ против ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића и Сабахудина Мухића може дати сасвим ново свјетло на ратна дешавања у Сребреници.

„Очито је да је Ибран Мустафић врло кредибилан свједок јер је током протеклог рата био близак сарадник Насера Орића“, рекао је Митровић Срни.

Уколико суђење Насеру Орићу буде објективно пред Судом БиХ, Митровић сматра да свједочење Мустафића може бити врло значајно, а можда и пресудно у овом процесу за доказивање истине о страдању Срба на подручју Сребренице и Подриња.

Налаз трочланог тима љекара специјалиста, који су обавили неуропсихијатријско вјештачење Ибрана Мустафића, потврдио је да је овај учесник сребреничких ратних дешавања потпуно способан да свједочи у процесу који се пред Судом БиХ води против Орића и Мухића због убиства три српска заробљеника у околини Сребренице.

Вјештачење Мустафића је урађено на Психијатријској клиници на Сокоцу.

Суђење Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу пред Судом БиХ требало би да буде настављено 18. октобра.

Чланак МИТРОВИЋ: Мустафић може бацити ново свјетло на сребреничке догађаје се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу, требало би бити настављено у Суду БиХ.

Они су оптужени да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

На рочишту одржаном 12. јула, судски вјештак медицинске струке Рифат Кешетовић потврдио је да је током судско-медицинске обраде посмртних остатака Слободана Илића, убијеног у селу Залазје 1992. године, пронашао вишеструке преломе лобање, серијски прелом ребара, као и прелом десне бутне кости.

Чланак САРАЈЕВО: Наставак суђења Орићу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је Срни да у свеопштој хајци из Сарајева на Српску, долази срамна и скандалозна одлука Суда БиХ да укине све мјере забране ратном злочинцу Насеру Орићу.

„То је још један доказ да се Суд и Тужилаштво БиХ налазе под огромним утицајем бошњачких политичких лидера и, повремено, одређених службеника из међународне заједнице“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је оцијенио да БиХ нема будућност док њен Суд дозвољава ратним злочинцима да се слободно крећу и тако пркосе родбини српских жртава Насера Орића и његове фаланге.

„У таквој земљи гдје Суд БиХ спинује причу о борби против криминала и корупције да би испод ње ослобађао ратне злочинце да се слободно крећу и пркосе, Срби не желе да живе“, рекао је Додик.

Предсједник Српске Милорад Додик закључио је да је БиХ немогућа земља, нагласивши да се то из дана у дан показује.

Чланак ДОДИК: Скандалозна одлука Суда БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Суд БиХ укинио је све мјере забране према Насеру Орићу, којег је Тужилаштво БиХ оптужило за ратне злочине над српским становништвом почињене на подручју општине Сребреница у јулу 1992.године.

Ову информацију потврдила је за Дневни аваз и Лејла Човић, Орићева адвокатица, која је у више наврата тражила од Суда БиХ да донесе овакву одлуку и одбаци приједлоге Тужилаштва БиХ за сталним продужењем мјера.

Одлуком Суда БиХ од 28.јула ове године, Орићу су укинуте мјере које су подразумијевала ограничено кретање на терориторији Федерацију и обавезно јављање надлежним полицијским органима једном мјесечно.

Орић је, подсјећамо, ухапшен 10. јуна прошле годуне приликом уласка у Швајцарску по потјерници из Србије, а потом му је одређен екстрадицони притвор у трајању од 14 дана.

На захтјев бх. правосудних институција изручен је БиХ 26.јуна прошле године, а само неколико дана касније и оптужен за ратни злочин.

Суђење му је почело крајем јануара ове године у којем Тужилаштво саслушава свједоке оптужбе.

Чланак САРАЈЕВО: Насеру Орићу укинуте све мјере забране се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Судски вјештак медицинске струке Рифат Кешетовић данас је у Суду БиХ потврдио да је током судско-медицинске обраде посмртних остатака Слободана Илића, убијеног у селу Залазје 1992. године, пронашао вишеструке преломе лобање, серијски прелом ребара, као и прелом десне бутне кости.

Кешетовић је на суђењу ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године, изјавио да је у извјештају након обраде Илићевих посмртних остатака навео да је узрок његове смрти вјероватно траума главе.

Он је данас објаснио да је због недостатка ткива тешко одредити када су настале одређене повреде.

– Ради се о скелетизованим остацима, а пошто није нађено комплетно тијело, могуће је да је до повређивања дошло и приликом транспорта. Преломи на глави нису указивали на непосредан механизам повређивања, али су могли бити узрок смрти – изјавио је Кешетовић.

Он је додао да су код Илића констатовани и серијски преломи ребара, наводећи да је то један од најчешћих прелома који настају након смрти. Због тога, рекао је, тешко је закључити да ли су ови преломи код Илића настали прије или послије смрти.

Вјештак је рекао да се од 28. јуна до 3. септембра 2010. године на три локације у Залазју вршила ексхумација посмртних остатака лица српске националности, током које је пронађено 60 разних посмртних остатака.

– На трећој локацији, која се налазила на једној падини, током санације сметлишта у близини Залазја, пронађена је гробница 10 лица, међу којима је била и једна жена. Ту су пронађене и кости Слободана Илића. Тијела нису била на површини, била су на тврдој подлози прекривена земљом на дубини 30 до 40 центиметара, а преко тога било је смеће – објаснио је Кешетовић.

Он је рекао да је идентификација настрадалих урађена 10. јула 2012. године у присуству овлаштених лица и родбине настрадалих.

Насер Орић и Сабахудин Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Наредно рочиште биће одржано 23. августа.

Чланак СУЂЕЊЕ ОРИЋУ: Вјештак потврдио вишеструке преломе костију код Слободана Илића се појављује прво на ИСКРА.