Фото: РТРС

Полициjа у Суботици ухапсила jе држављане Пакистана M.A.Р. (34) и Б.З.M. (22) због постоjања основа сумње да су извршили кривично дело недозвољене полне радње над малолетном женском особом.

Kако се наводи у вечерашњем саопштењу суботичке полициjе, осумњичени су покушали да побегну са места догађаjа, али су их полициjски службеници у томе спречили.

Њима jе одређено задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну приjаву, бити приведени основном jавном тужиоцу у Суботици.

Mедиjи су данас пренели да су двоjица миграната смештених у прихватном центру у Суботици насрнула jуче на jедну малолетну девоjчицу коjу су, како наводе, покушали сексуално да напаствуjу.

Пишу да их jедан случаjни пролазник спречио у тоj намери.

Чланак СУБОТИЦА: Ухапшени мигранти коjи су напали девоjчицу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Српски књижевник академик Матија Бећковић постаће почасни грађанин Суботице, одлучила је јуче сједница Скупштине овог града.

Бећковићу ће признање бити додијељено 1. септембра, на Дан града.

За додјелу признања Бећковићу били су представници владајуће већине, одборници Савеза војвођанских Мађара и Српске напредне странке, преноси Радио-телевизије Војводине.

Став одборника владајуће већине био је да је Бећковић својим укупним дјелом, афирмисао не само Суботицу, већ и цијелу Србију.

Одборници опозиције били су против додјеле признања Бећковићу, тврдећи да се „у његовом дјеловању не може ишчитати ниједан траг, нити гест који је афирмисао град Суботицу.

Чланак АФИРМИСАО ЦИЈЕЛУ СРБИЈУ: Матија Бећковић почасни грађанин Суботице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Зејнел Зејнели, новинар и публициста у пензији, иначе Горанац, дугогодишњи дописник ,,Политике” из Приштине, који живи у Суботици, објавио је прву књигу о Горанцима под насловом ,,Горанци свачији и ничији (а ипак своји)”. Књига је објављена уз помоћ многих Горанаца који живе и раде у Србији, а штампана је у штампарији „Графопродукт” у Суботици.

Реч је о књизи у којој је аутор, који је до сада објавио десет књига о Косову и Метохији, сабрао сва научна и друга објашњења и тврдње о томе шта су, одакле су и ко су уопште Горанци који живе на Косову на падинама Шар-планине, стешњени између две границе – Македоније и Албаније. Зејнели је дуго сакупљао грађу, па тако књига садржи више од двадесет научних и других радова о Горанцима. У њој је и један од првих научних истраживања академика др Мирослава Лутовца, који је истраживао Гору, где живе Горанци, и Опоље где живе Албанци. Ту су и истраживања Српске академије наука и уметности о Гори и Опољу и Подгори (делови Средске жупе, недалеко од Призрена) која нису до краја обављена, због ратних дејстава и бомбардовања Србије 1999. године.

Углавном се сви истраживачи о пореклу Горанаца слажу да су они словенског порекла, а мр Сузана Хасани је истражујући порекло ове мале етничке заједнице дошла до података да се они помињу чак и у римско доба. Зависно од опредељења аутора, нарочито после рата на Косову, неки тврде да су Горанци Бошњаци, затим да су Власи –Аромуни, турски аутори тврде да су они пореклом Турци, Бугари да су бугарског порекла, а Македонци да су због језика и обичаја Македонци – муслимани, а Албанци да су Албанци. Многи аутори тврде, а углавном се сви озбиљни истраживачи слажу, да су Горанци српског порекла и да су под притиском Отоманске империје примили ислам. Наводе се и називи и места, топоними, који недвосмислено потврђују словенско порекло Горанаца, а њихов језик многи сврставају у старословенски језик. Многи аутори не могу да избегну ни то да их је цар Душан сврставао у најбоље своје поданике, да се помињу у Хрисовуљи цара Душана, да су били и под заштитом краља Петра Првог.

Чињеница је, ипак, да су Горанци словенског порекла, да им је матерњи језик српски – горански, да се данас највећи број њих изјашњавају да су муслимани и да то не крију.

У књизи о Горанцима аутор наводи и имена многих угледних Горанаца: професора, лекара, врсних хирурга, да имају и прву жену хирурга која ради у иностранству, инжењере, књижевнике, сликаре, економисте, правнике и људе других занимања, што разбија стереотип о томе да су Горанци само и искључиво добри посластичари и кувари. Та чињеница не може да се негира, као што не може да се негира и да су они и даље печалбари, да су расути свуда по свету, по целој Србији, али и да увек са собом воде и своје породице. Кроз историју били су и најбољи пушкари, потомци Горанаца данас живе не само у Србији већ и у Европи и Америци.

Аутор књиге, као и многи истраживачи, једино не може да одгонетне, због чега је толико интересовање за Горанце и њихово порекло, због чега су на делу толика својатања Горанаца, потом због чега су они баш ,,нечији”, а мала су етничка заједница, која је по много чему специфична и посебна – по говору, пореклу, обичајима. Горанаца данас у Гори има нешто мање од 8.000 хиљада душа, некада –до 1999. године – живело их је близу 20.000, а занимљиво је да се за њих интересују државе које броје више од 160 милиона људи. Србија готово да их не помиње, иако су једни од најоданијих поданика или их се сети само једном у току године, када неко од политичара оде у Гору за Ћурђевдан, и тамо остави много обећања, у која данас мало ко верује, јер се ништа није испунило свих ових година. Могуће је да ће одговор на ово питање наћи неки други аутор који ће одговорити на то шта се иза свега крије. Пре свега да ли је реч о политици, злонамерности или намерном покушају затирања корена Горанаца…

Шта год се да се пише и тврди о Горанцима, они су ипак своји и са поносом истичу да су Горанци. Они не заборављају ни своје корене, ни порекло и једна су од ретких етничких заједница чији се припадници стално враћају у свој крај, ма где живели, радили, градили своје куће… Ми смо, кажу сами Горанци, као слонови – ма где били, заувек се враћамо у свој крај.

Чланак СВАЧИЈИ И НИЧИЈИ: Све о Горанцима на једном месту се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика/Бета

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да сматра да није добро да деца и грађани у Србији уче из оних уџбеника у којима пише да је Адем Јашари национални херој и који имају ознаку „Републике Косово”.

Вучић је, после отварања новоизграђане зграде високог образовања за потребе одељења Економског факултета из Суботице, рекао да ће надлежне инспекције и државни органи донети одлуку по питању уџбеника на албанском језику, који долазе са Косова.

Претходно је председник Националног савета Албанаца Јонуз Муслиу на отварању те зграде, пре обраћања премијера, устао из публике и упитао када ће стићи уџбеници на албанском језику.

Он је показивао и папире на којима је, између осталог, на албанском језику писало „тражимо уџбенике” и гласно је причао, а Вучић му је рекао: „То што вичеш не значи да си у праву” и поручио му да се уџбеници не мере килограмима и камионима, већ квалитетом.

Вучић је у изјави новинарима објаснио да Муслиу није питао за уџбенике на албанском језику, већ за уџбенике у којима се говори о томе да је Адем Јашари национални херој и који имају ознаку „Републике Косово”, али да то тако није хтео да каже.

„Ако ви сматрате да је супер да деца и грађани Србије на такав начин то уче, онда ми то кажите. Ја не мислим”, рекао је Вучић.

Он је рекао да ће надлежне инспекције и државни органи донети одлуку по том питању, а да је Министарство просвете добрим делом већ погледало те уџбенике и да је потпуно јасно о чему се ту ради.

Вучић: Ајде, Јонузе, кажи, сачекаћу ја, што вичеш

Премијер Александар Вучић ушао је у непланирани „дијалог” са председником Националног савета Албанаца Јонузом Муслиуом, који му је, пред почетак обраћања премијера студентима одељења Економског факултета у Суботици, добацио неколико реченица „из публике”.

„Кажи Јонузе…То што, поштовани Јонузе, вичеш не значи да си у праву. Децибели и тоналитет твог гласа обрнуто су пропорционални аргументима које користиш”, узвратио је Вучић са говорнице на оно што је Муслиу добацио председнику владе, држећи неке папире у рукама.

Муслиу је био међу студентима, којима се премијер обраћао, и почео је гласно да „добацује” на албанском језику у тренутку када је Вучић ступио за говорницу.

„Шта ти је Јонуз, што вичеш”, запитао је Вучић.

„Не мислиш ваљда да сам те се уплашио”, рекао је председник владе Муслиуу и додао да то што Муслиу виче не значи да је у праву, те да су „децибели и тоналитет његовог гласа обрнуто пропорционални аргументима” које користи”.

Извештач Танјуга није могао да чује шта је Муслиу тачно говорио, али су тема били уџбеници на албанском језику.

„Јеси ли сада завршио?”, запитао га је потом премијер, али је, пошто је Муслиу наставио да говори, стрпљиво приметио:

„Ајде, настави, па ћу ја после”.

У једном моменту, Вучић је рекао да се „уџбеници не мере у килограмима и камионима, већ у квалитету”.

„Добро Јонузе, све сам те разумео. Могу ли сада да те замолим да седнеш?”, рекао је председник владе и закључио речима :

„Не могу књиге да се хапсе, Јонузе”, а потом се обратио студентима порукама да уче, да је то најважније и да им нико не може одузети знање.

Вучић:Мигрант из Прешева није имао исти пасош као терориста

Премијер Александар Вучић изјавио је данас да није тачно да је један мигрант у Прешеву имао пасош са истим подацима као и један од терориста који је извео напад у Паризу.

„То није био исти пасош, у њему нису били исти подаци”, рекао је Вучић новинарима упитан о писању медија да је један мигрант ухапшен у Прешеву, јер је наводно имао исти пасош као терориста.

Инострани медији, међу којима и британски Гардијан, писали су да је један мигрант ухапшен у Прешеву, а да су у његовом пасошу били наведени исто име и подаци, а дугачија фотографија од оне у пасошу терористе.

Француска полиција је, како су пренели медији, нашла сиријски пасош у близини тела терористе који је извео напад испред стадиона у Паризу, а, како су пренели, реч је о особи која је 7. октобра регистрована у Прешеву, а потом прошла кроз Србију и Хрватску.

Чланак ВУЧИЋ: Није добро да деца уче да је Адем Јашари херој се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Србија неће прихватити избеглице које Мађарска буде хтела да врати назад, по цену да и Србија распореди своју Војску на граници, изјавио је вечерас у Суботици државни секретар у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Ненад Иванишевић.

Он је пред почетак скупа посвећеног људским правима избеглица рекао новинарима да ће Србија примати назад људе на које се односи реадмисија, али да се то не односи на највећи део избеглица који је илегално прешао из Србије у Мађарску.

„Ми никог нећемо да примимо. Зна се шта је реадмисија. И по реадмисији ћемо људе примати. Сви људи који су прешли у Мађарску, нећемо их примити, по цену да и Србија постави Војску на граници. Нећемо прихватити тај број избеглица који Мађарска враћа. И то јесте наш став од данас и то треба сви да знају“, рекао је Иванишевић.

Он је прецизирао да споразум о реадмисији јасно прецизира како се по Међународном праву врши реадмисија.

„Врши се уз утврђивање земље порекла и, пре свега, земље држављанства. Дакле, уколико желе да враћају људе – мораће да их врате у Грчку. То је прва земља уласка у Европску унију“, додао је он.

Упитан како ће Србија спречити повратак избеглица, Иванишевић је рекао да ће држава „ако буде требало предузети све оно што може да предузме“.

У Мађарској од поноћи ступа на снагу строжији закон о државној граници који, између осталог, Србију третира као земљу сигурног порекла и омогућава враћање избеглица.

Чланак ИВАНИШЕВИЋ: Србија неће примати избеглице назад, по цену да и Србија распореди своју војску на граници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/АП

Мађарске жељезнице на своју територију данас нису примиле два воза из Србије, јер су у њима били мигранти, саопштиле су „Жељезнице Србије“.

У саопштењу се наводи да је међународни путнички воз који је из Београда синоћ у 21:48 сати кренуо за Будимпешту, заустављен ноћас у 1:44 сати у Суботици, јер Мађарске жељезнице нису жељеле да га приме због великог броја миграната који су се у њему налазили.

Овај међународни воз је у Суботици стајао јутрос све до 7:45 сати, када је дефинитивно отказан његов даљи саобраћај ка Мађарској.

Чланак СУБОТИЦА: Мађарска није примила српске возове са избјеглицама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com/palicfilmfestival.com

Један од најзначајнијих фестивала европског филма биће одржан од 18. до 24. јула на више локација крај језера Палић и у Суботици, а у оквиру различитих селекција публика ће имати прилике да погледа четири руска филма.

Главни такмичарски програм фестивала посвећен је оним европским филмовима који провоцирају питања о судбини европског човека, уједно указујући на сву лепоту и важност различитости унутар европског простора.

Овакви европски филмови са лакоћом везују публику, јер је идентификација са њиховим јунацима реална и могућа и у њиховој трагедији и у њиховој срећи. На емоције са платна одговара се емоцијама из гледалишта.

У такмичарској селекцији нашао се филм „Пионири хероји“ руске редитељке Наталије Кудриашове, која је поред режије у овом филмском остварењу остварила и главну улогу.

Овогодишњу селекцију од 14 филмова изабрао је селекторски тим који чине Петар Митрић, Саболч Толнаи и уметнички директор Фестивала Николај Никитин. Филмови ће се такмичити за награду „Златни торањ“ за најбољи филм фестивала, „Палићки торањ“ за најбољу режију и Специјалну награду жирија.

Филмове ће оцењивати петочлани међународни жири, а селекција ће бити приказана на Летњој позорници на Палићу.

Такмичарски програм „Паралеле и судари“ посвећен је дугометражним играним филмовима из земаља некадашњег геополитичког истока Европе који се баве питањима транзиције друштва и система, међуетничким односима, питањима идентитета и потреба за миром и суживотом, толеранцијом у најширем смислу.

У оквиру ове селекције биће приказана три руска остварења.

Радња филма „Тест“ Александра Кота смештена је у непрегледну равницу и прати миран живот лакомисленог оца и његове лепе, нежне кћерке, све док се двојица младића не заљубе у девојку. Љубавни троугао доводи до потпуно неочекиваног обрта у невероватној причи која обједињује незамисливу лепоту са јаком друштвеном поруком.

У филмском остварењу „Галебови“ протагонисткиња из приморског градића преиспитује своје ставове о свету, срећи, слободи и страху од непознатог након смрти мужа, док је „Спокојни у сопственим сновима“ филм руско-литванско-француске копродукције који се бави питањима породице, верности и љубави и он ће бити приказан на енглеском језику.

Квалитете изабраних филмова вредноваће међународни трочлани жири међународне критике, састављен од угледних европских филмских критичара.

Чланак СУБОТИЦА: Руски филмови освајају Палић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

У вишем суду у Суботици данас ће бити изречена пресуда Драгану Ђурићу (35), месару из Сурчина, окривљеном за тешко убиство и покушај силовања девојчице Тијане Јурић (15), прошлог лета у Бајмоку.

У једном од најкраћих судских процеса у новијој историји нашег правосуђа саслушани су сведоци – Ђурићев адвокат по службеној дужности, Тијанин разредни старешина, представник тима психијатријских вештака, прочитани налази вештачења аутомобила, одеће, мобилних телефона…

После свега што је речено пред Судским већем, којем преседава Гордана Којић, заменик вишег јавног тужиоца Младенка Гајин Манојловић и адвокат Миро Оровић, заступник породице Јурић, сматрају да је једина праведна казна 40 година затвора.

– Према оптужници, налазима вештачења и изјавама сведока има елемената за максималну казну, без обзира на то што је “суровост” изузета из оптужнице, она стоји у њеном диспозитиву – категоричан је адвокат Миро Оровић.

Чланак ДАНАС ПРЕСУДА: За зверско убиство Тијане Јурић траже 40 година се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Незапамћена потрага за дванестогодишњим дечаком Стефаном Илићем из Банатске Суботице подигла је јуче на ноге овај део Баната, а јаке полицијске снаге присутне су на свим путевима.

Незапамћена потрага за дванестогодишњим дечаком Стефаном Илићем из Банатске Суботице подигла је јуче на ноге овај део Баната, а јаке полицијске снаге присутне су на свим путевима.

Отмицу дечака пријавио је његов млађи брат, који тврди да су и њега покушали да киднапују тројица мушкараца.

Полиција је током јучерашњег дана контролисала све путеве Јужног Баната у потрази за дванаестогодишњаком из Банатске Суботице за кога се сумња да је отет негде око поднева.

На улицама Банатске Суботице, малог места удаљеног неколико километара од бута Вршац – Бела Црква, до касно у ноћ било је видно присуство мештана, али у трошној кући породице несталог дечака није било никога. Како смо око поноћи сазнали, они су и даље били на саслушању у полицији.

Како нам је испричао Стефанов млађи брат, који је био са њим, они су на пољани у близини куће чували овце. У једном тренутку пришао им је црни аутомобил и тројица мушкараца су их питали да ли знају где има добро место за пецање. Када су пришли, мушкарци су покушали да их убаце у гепек. Дечаци су кренули да беже према кући, млађи брат је успео, али Стефан није. Вероватно јер већ месецима има повређену ногу, прича близак пријатеље породице несталог дечака.

Неки од мештана тврде како су на улицама данима примећивали црни „фијат пунто“ ковинских регистрација, али и објашњавају да је у селу врло брзо настала паника и потрага за децом.

Чобанска породица са седморо деце

Стефан је једно од седморо деце у породици, која се недавно доселила из Локви код Алибунара, а њихов отац ради као чобан у селу. Мештани кажу да су скромни и да живе у доста тешким условима. Нестали Стефан је, кажу, јако добро и вредно дете. Помагао је оцу у свему, па и у чувању оваца. Баш у време отмице Стефан и његов брат су мењали оца у чувању оваца.

Ухапшена тројица мушкараца у Маргити

Како Блиц незванично сазнаје, полиција је у Маргити, селу удаљеном десетак километара од Вршца, привела тројицу мушкараца због сумње да имају везе са нестанком дечака из Банатске Суботице.

Према незваничним информацијама, они се не сумњиче да су отмичари, али постоје сумње да су повезани са овим незапамћеним случајем у овом делу Баната.

Чланак БАНАТ НА НОГАМА, БЛОКИРАНИ ПУТЕВИ: Потрага за дечаком и даље траје, ухапшени мушкарци у вези са случајем се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц, Ројтерс

Од децембра прошле године немаштина је натерала преко 30.000 Албанаца с Косова да преко Суботице спас потраже у европским земљама.

На стотине албанских породица свакодневно одлазе аутобусима из јужне српске покрајине, док превозници задовољно трљају рукама због ненаданих зарада. Како је навала за картама попримила невероватне размере, сваки превозник је увео још по три линије, тако да само ноћу из Приштине полази око десет аутобуса који су препуни.

– Имамо велике гужве. Карта мора да се резервише Исбар недељу дана унапред за Београд. Не памтимо овако нешто – рекли су за „Блиц“ у превозној агенцији „Адио турс“, која саобраћа на линији Приштина-Београд.

Да је незапамћен број Албанаца с Косова пристигао у Суботицу, потврђено је и на аутобуској станици тог града.

– Највећа гужва је суботом. Не пристижу баш сваки дан, али свакако се овако нешто није дешавало у прошлости – кажу на аутобуској станици у Суботици.

Први циљ Албанаца с Косова је управо овај град, у који путују директно или преко Београда, а потом се масовно пребацују у Мађарску, односно у Европску унију.

– Немам више од чега децу да прехраним. Чуо сам да Немачка, Швајцарска и Француска дају азиле, па сам кренуо на пут. Није ми битно где ћу да будем. Чак и да останем у Мађарској, боље је него на Косову. Власти прете и говоре како се ово мора спречити због интеграција, али они ово не могу зауставити јер немамо од чега да живимо. Платио сам 300 евра човеку који ће ме превести у Мађарску, а за даље ћемо видети – каже Б. К. (39), који је смештен у хотелу у Суботици и ових дана планира прелазак у Мађарску.

Албанци с Косова најчешће користе аутобусе како би се докопали Суботице, али су и таксисти искористили моменат, па превоз до Суботице наплаћују у просеку 250 евра по особи.

На видео-снимцима који су ових дана преплавили друштвене мреже виде се људи из Приштине како грчевито покушавају да се домогну свог места у аутобусу, а који су иначе пуни до те мере да чак и возачи имају проблем да возе. Читаве породице с малом децом покушавају већ данима да „побегну“ с Косова без икакве намере да се икад врате у родни град.

– Мој брат још није ушао у аутобус, нема места за њега са супругом и децом. У аутобусу има 200 људи, а седишта има за само 45. Мораћемо да сачекамо други аутобус. Ваљда ћемо имати више среће. На Косову је постало неиздрживо. Одлазак нам је једина шанса – каже једна Албанка.

Родбина која долази да испрати своје најмилије махом покушава да их одговори од овог потеза у страху да би могли бити ухапшени и депортовани назад на Косово.
Међутим, народ који је на ивици егзистенције не преза ни од каквих казни, па се тако број оних који одлазе из дана у дан повећава.

Илегално прелазе и у Србију

Албанци с Косова који немају неопходна документа не користе административни прелаз, већ у Србију улазе преко села Доброшин и Брезница. Уколико се определе за административни прелаз, они цариницима говоре како одлазе у посету родбини. Међутим, од децембра прошле године мало је оних који су се заиста и вратили.

Казне за оне који беже

Иако су косовске власти најавиле казне од 7.500 евра за оне који илегално путују у Европу, људи се на то не осврћу.
– Боље је и да одем у затвор и да тамо имам шта да једем него да гледам како ми цела породица гладује. У мојој кући живи нас шесторо и нико није запослен. Доле више нема будућности. Ако власт неће да помогне, онда морамо да бежимо јер другог решења нема – прича Албанац с Косова који је с породицом дошао у Суботицу.

Чланак БЕЖЕ ОД ГЛАДИ: Албанци се масовно исељавају са Космета (Видео) се појављује прво на ИСКРА.