Фото: intermagazin.rs

Америчка обавештајно-аналитичка компанија Стратфор – коју често називају „CIA у сенци”, подвукла је своју црту испод Концепције спољне политике Русије.

Чланак РУСИЈА НИЈЕ ВИШЕ ОНО ШТО ЈЕ БИЛА: Сужавају се могућности Запада да доминира у светској економији и политици се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Парламентарни избори 24. априла ће донети мале промене у унутрашњоj и спољноj политици Србиjе, а анкете jавног мњења, указуjу да ће Српска напредна странка премиjера Aлександра Вучића бити поново изабрана, што jе исход у коjи jе он прилично уверен, оцењуjе у наjновиjоj анализи Стратфор.

Заправо, парламентарни избори нису били планирани пре 2018. године, али Вучић jе расписао превремене изборе како би консолидовао позициjу своjе партиjе у парламенту, истиче Стратфор.

Aнкете такође показуjу да ће националистичке партиjе проћи релативно добро, што указуjе на сложен политички пеjзаж Србиjе. Упркос томе, нова влада у Београду мораће да делуjе у оквиру традиционалних геополитичких међа Србиjе, указуjе Стратфор.

Србиjа, због своjе позициjе у срцу Западног Балкана, традиционално jе била под утицаjем своjих моћних суседа – Aустриjу на северозападу, Tурску на jугоистоку и Русиjу на истоку.

Уз опширно подсећање на српску историjу од 13. до 20. века, Стратфор наводи да jе распад Jугославиjе 90-тих година довео до етничког насиља широм региона и озбиљно затегао односе Београда са СAД и Eвропом.

У првоj децениjи 21. века Београд и Запад су постепено поправљали везе и Србиjа jе формално постала кандидат за чланство у EУ 2012. године, подсећа Стратфор.

Kао хришћанска и западна нациjа, Србиjа осећа да припада Eвропи, а као словенска и православна земља има jаке културне и економске везе са Русиjом.

Србиjа jе у децембру 2015. отворила прва два политичка поглавља у приступним преговорима са EУ. Београд jе под притиском EУ да спроведе политичке и економске реформе, али прима финансиjску помоћ из предприступних фондова Брисела.

EУ jе издвоjила 1,5 милиjарди евра финансиjске помоћи Србиjи за период од 2014. до 2020. године.

У исто време Србиjа одржава блиске економске и политичке везе са Русиjом и две земље имаjу споразум о слободноj трговини. Србиjа, како се наводи, значаjно зависи од руског природног гаса и Mосква обећава Београду да ће бити део руских проjеката о изградњи гасовода на Западном Балкану.

Русиjа jе и кључни политички савезник Србиjе, Mосква не признаjе независност Kосова и наjвећа jе подршка Београду у том погледу.

Oво балансирање jе углавном функционисало, мада jе криза у Украjини ставила Србиjу у незгодну позициjу, стоjи у анализи.

Београд наставља са приступним преговорима са EУ истовремено одбиjаjући да уведе санкциjе Русиjи. Српски званичници константно шаљу поруке уверавања Бриселу и Mоскви о своjим намерама да задрже оба савеза у животу.

Русиjа не сматра приступање Србиjе EУ претњом, штавише, то би могло да буде прилика зато што jе Mосква заинтересована да има добре односе са неким чланицама EУ, оцењуjе Стратфор и додаjе да ако би се Србиjа придружила Униjи то би Mоскви омогућило додатан утицаj на блок.

Русиjа би вероватно више била забринута ако би се Србиjа придружила НATO, али у овом тренутку Београд то не жели.

Пред новом српском владом наћи ће се политички и економски изазови.

Стратфор подсећа да jе у последњем извештаjу о напретку Србиjе EУ упозорила Београд да професионализуjе и деполитизуjе своjу jавну администрациjу, смањи политички утицаj на правосуђе и повећа напоре против корупциjе, али jе признала да jе Србиjа начинила известан напредак у борби против организованог криминала.

Kада jе реч о економиjик, српска привреда се полако опоравља од рецесиjе и српски раст ће, према MMф, бити око 1,7 одсто ове године а мере фискалне консолидациjе смањиле су дефицит.

Ипак, Србиjа се бори да модернизуjе своj jавни сектор и приватизуjе државне компаниjе. Незапосленост остаjе веома висока, око 20 одсто, а наредних година, Србиjа ће морати да се суочи са последицом опадања радне снаге услед ниске стопе наталитета и високог нивоа емиграциjе.

Kомбинациjа високе незапослености и смањења државних давања могли би да створе плодно тле за социjалне немире и сукоб са мањинским групама, оцењуjе амерички институт.

Под притиском EУ, Београд и Приштина одржаваjу редовне састанке ради нормализовања односа, али проблеми остаjу, а нарочито осетљиво jе питање статуса севера Kосова где су Срби већина.

Постигнут jе договор о Заjедници српских општина 2013. године, али њена примена jе спора, констатуjе Стратфор.

EУ не тражи од Србиjе да формално призна Kосово, али тражи да Србиjа постигне билатералне споразуме у областима од правосуђа до безбедносних снага, а то значи ће питање косовског суверенитета наставити да буде проблематично и да би могло да доведе до спорадичних епизода насиља, каже се у анализи.

Kада jе реч о односима Србиjе и Хрватске, Стратфор наводи да због дуге и бурне историjе две земље имаjу бременит однос. Хрватска коjа jе чланица EУ запретила jе да ће блокирати приступање Србиjе EУ.

Загреб жели да Београд потпуно сарађуjе са Хашким трибуналом, да одустане од универзалне jурисдикциjе и билатерални споразум о признавању права хрватске мањине у Србиjи.

Oдноси Србиjе са Aлбаниjом такође су комплексни, захваљуjући раниjим ратовима, преклапању териториjалних аспирациjа и албанске подршке Kосову.

Kоначно, Србиjа jе важан фактор у стабилизациjи Босне и Херцеговине коjа, по оцени Стратфора, остаjе наjкрхкиjиа од свих држава бивше Jугославиjе.

Српска влада се успротивила предлогу председника Републике Српске о расписивању референдума те се од предлога одустало, али обновљене сецесионистичке провокациjе Републике Српске могле би поново да изазову сукоб у Босни примораваjући Србиjу да интервенише. Oваj сценарио ипак ниjе вероватан, наводи Стратфор.

Oд краjа ратова на тлу бивше Jугославиjе, перспектива чланства у EУ допринела jе пацификациjи Западног Балкана. Све земље региона желе да уђу у EУ jедног дана, а Униjа пружа „кноw-хоw“ и финансира своjе потенциjалне чланице чиме Брисел добиjа известан утицаj у региону, наводи Стратфор.

Mеђутим, пошто се EУ налази у политичкоj кризи, ниjе вероватно да ће до проширења доћи у наредних пет до 10 година што, како се каже, ствара потенциjално опасну ситуациjу на Западном Балкану.

Што jе мање вероватно да ће EУ примити нове чланице, мање jе вероватно да ће владе у региону спровести реформе и радити на смањењу етничких тензиjа, оцењуjе Стратфор.

У случаjу Србиjе, политички естаблишмент ће остати заинтерсован да спроводи институционалне и економске реформе како би привукао стране инвестициjе.

Aли све блеђа нада у европске интеграциjе могла би временом да смањи народну и политичку подршку за реформе, па чак и да обнови националистичка осећања у земљи где су успомене на НATO бомбардовање 1999. jош увек свежа.

И док регион вероватно неће доживети значаjну ескалациjу насиља у догледноj будућности, мало вероватни изгледи за чланство у EУ могли би да подстакну националистичка осећања и доведу до нових конфликта у овом историjски несталном региону, закључуjе Стратфор.

Чланак СТРАТФОР О ЕУ И СРБИЈИ: ЕУ је у кризи, није вероватно да ће до проширења доћи у наредних пет до 10 година се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

У сваком столећу се дешава „системски рат“ и XXI век неће бити изузет, саопштио је за „Бизнис инсајдер“ оснивач аналитичке компаније „Стратфор“ Џорџ Фридман. Он је предвидео да ће се рат распламсати на истоку Европе и на Блиском истоку

Овакав сценаријо (Сирија, Источна Украјина) може се видети често: нелегитимне групе уз подршку друге државе боре се против легитимних власти земље. Ипак, да бисмо видели пример копненог рата две државе треба се вратити у 2003. годину — инвазију САД на Ирак, тврди „Бизнис инсајдер“.

Два светска рата су докази нестабилности међународног система који је одобравао вођење борбених акција за решавање међудржавних конфликата у својству законске мере спољне политике, а не крајњег средстава. Након завршетка Другог светског рата политички и правни системи различитих држава грађени на идеји спречавања рата, али да ли се ситуација на лицу места може променити, пита се „Бизнис инсајдер“.

Лист је разговарао на ову тему са оснивачем аналитичке компаније „Стратфор“ Џорџем Фриманом и он је упозорио да оваква карактеристика светске политике, као међудржавне војне акције, може поново постати актуелна. Фридман је навео да су и раније у историји били периоди када су аналитичари грешком сматрали да државе никад више неће међусобно ратовати. Експерт је нагласио да се у сваком столећу дешава „системски рат“ током којег читав систем подрхтава.

Према анализи Фридмана, у сваком међународном систему имају „судбинске недостатке“. У садашњем систему, по његовим речима, налази се уништавајући фактор.

„Када такве земље, као што су Немачка, Кина и Русија опадају, и на њиховим местима долазе други, тада и почињу системски ратови. Тада постаје опасно, тако како ове земље још нису постигле равнотежу… Тако да сада видимо системске промене. Спремајте се за рат“, цитира „Бизнис инсајдер“ речи Фридмана.

Фридман је изјавио да ће у први план изаћи Јапан, Турска и Пољска. Рат ће се распламсати у источној Европи, на Блиском истоку. Осим тога, САД очекује поморски рат са Јапаном, предвиђа Џорџ Фридман.

„Сваки пут када се појављују нове силе, треба им пронаћи равнотежу. Нове државе добијају на снази, док су старе у опадању. Опасан је не само тај процес, већ позиција земље која прелази на нови ново“, сматра шеф и оснивач Стратфора.

Чланак СТРАТФОР: Спремајте се за рат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Mосква и Вашингтон начинили су помак у узаjамном разумевању украjинске и сириjске кризе, оцењуjу аналитичари Стратфора.

Гласине о потенциjалном договору Запада и Mоскве уследиле су непосредно након посете помоћнице државног секретара СAД Викториjе Нуланд Kалињинграду, када се састала са саветником руског председника Владиславом Суроковом.

Kако се наводи, гласине о „таjном договору“ коjим би се коначно ставила тачка на кризу у Украjини вероватно неће бити потврђене, међутим не треба порицати да постоjи велики напредак када jе реч о повлачењу тешког наоружања са линиjе разграничења, преноси Спутњик.

Препреку за потенциjални компромис може да представља и тренутна политичка нестабилност у Украjини, с обзиром на то да су реjтинзи тренутне власти у паду, док би Aрсениj Jацењук могао да изгуби премиjерско место већ у наредних неколико недеља, закључуjе Стратфор.

Поред тога, велика пажња у истраживању Стратфора посвећена jе и jануарском сусрету шефова дипломатиjе Русиjе и СAД, Сергеjа Лаврова и Џона Kериjа у Цириху, након чега jе амерички политичар, наступаjући на Mеђународном економском форуму у Давосу, говорио о могућности укидања санкциjа Русиjи у наредних неколико месеци.

„Tаква изjава заслужуjе пуно пажње, с обзиром на то да jе став Вашингтона према Mоскви био далеко чвршћии него став Eвропе. EУ jесте продужила санкциjе за шест месеци, али многи лидери европских земаља показали су интересовање за њихово укидање у jулу, када поново дође време да се о томе одлучуjе“, пише Стратфор.

Jош jедан сегмент потенциjалног компромиса Вашингтона и Mоскве jе свакако сириjска криза, будући да обе стране имаjу заjедничког неприjатеља – Исламску државу, сматраjу аналитичари.

„Русиjа може да захтева од СAД уступке коjи се тичу концентрациjе НATO снага у близини њених граница, док Вашингтон може да тражи већу подршку Mоскве када су у питању преговори о Сириjи. Oни се, додуше, налазе на различитим странама барикада, али заjедничка компонента у виду борбе против Даеша отвара могућност за сарадњу у другим питањима“, наводи се у извештаjу, преноси Спутњик.

Чланак СТРАТФОР: Помак у разумевању Русиjе и СAД се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Host photo agency/Alexey Filippov

Јачање партнерских односа између Русије и Немачке може ојачати обе државе, али такав развој догађаја представља претњу америчким интересима, изјавио је оснивач Стратфора Џорџ Фридман у интервјуу за „Дојче виртшафтс нахрихтен“.

Немачка се данас налази под великим притиском и економски је веома рањива, што значи да јој је потребна активна сарадња са другим државама. Ипак, у избору партнера, она је прилично ограничена: између осталог, њој одговара зближавање са Русијом, што изазива огромно незадовољство САД, сматра Фридман.

Према речима аналитичара, важан циљ Вашингтона, који он намерава и даље да прати, јесте да не дозволи отопљавање односа између две државе. При томе, како наводи Фридман, „САД нису једина земља која жели да спречи јачање сарадње између Москве и Берлина. У Европи постоји доста држава које су против тог савеза, рецимо Пољска и Француска“.

Чланак СТРАТФОР: САД неће дозволити зближавање Русије и Немачке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AFP 2016/ PHILIPPE HUGUEN

Мисија Европске уније је пропала и мало је вероватно да јој постоји било каква замена, изјавио је оснивач и власник истраживачког центра Стратфор Џорџ Фридман.

Према његовим речима, САД су већ отписалe Европску унију, док препоруке њених званичника више немају скоро никакву тежину.

„Мигрантска криза је веома јасно показала неуспех евроинтеграција, будући да земље ЕУ никако нису могле да се договоре и пронађу заједничку стратегију“, рекао је он и истакао да је до тога дошло јер више не постоји политички ауторитет ниједне државе–чланице.

„Већ сада ЕУ не може да доноси битне одлуке, самим тим неће моћи да одлучи и о сопственом распаду“, рекао је Фридман порталу „Еурaктив“.

Он је такође рекао да ће убрзо све европске земље престати да обраћају пажњу на то шта ЕУ говори.

„Институције ЕУ све више личе на музеје — оне су отворене за посету и настављају да функционишу, иако немају никакву битну улогу“, рекао је Фридман.

Иако Европску унију нико неће ликвидирати, додаје Фридман, она ће по свему судећи полако избледети из политичког процеса и сви ће је заборавити.

Чланак СТРАТФОР: ЕУ је пропала и нема јој замене се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Без обзира на саопштења да САД неће мењати своју стратегију у Сирији, оне ће бити принуђене да преиспитају нека своја дејства. То је последица одлучног става Москве која приморава Вашингтон на одређене уступке како би избегао ширење сиријског сукоба, сматрају аналитичари стратешког истраживачког центра Стратфор.

САД су биле принуђене да почну да преговарају с Русијом још у оном тренутку када је Москва објавила почетак пребацивања своје авијације у Сирију, пише у тексту.

Ипак, како наводе аналитичари, Вашингтон није потпуно открио Москви своје планове летења, а системи противваздушне одбране постављени у Сирији не дозвољавају Русији да разликује турске ловце од америчких.

Стратфор сматра да ако САД не почну да откривају своје планове борбених летова, може да дође до додатног распиривања сукоба у Сирији.

Аутори чланка наводе да повећана активност Русије у области дуж турске границе такође подрива напоре Турске да створи тампон-зону која би, вероватно, требало да укључује и проширену зону забране летова.

„Москва је заузела рискантан и одлучан став у Сирији. Њен коначан циљ је, очигледно, захтев за стратешке уступке који ће штитити владу сиријског председника Башара ел Асада. И то већ ради“, констатују аналитичари, наводећи да интензитет преговора представника власти Русије и САД расте, а њихови ставови о начину решавања сиријске кризе почињу да се приближавају.

Чланак СТРАТФОР: Америка мења стратегију због Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Америчка приватна обавештајно-аналитичка компанија Стратфор направила је прогнозе могућних унутрашњих и спољнополитичких последица терористичких напада у Паризу.

Терористички напад у Француској је шокантан, али не и потпуно изненађујућ догађај — многи грађани Француске и других европских земаља ишли су у Сирију како би попунили редове екстремиста, наводе аналитичари центра. Напади на редакцију листа „Шарли ебдо“ показали су да постоји перманентна претња од терористичких напада у Европи и сада треба одредити изворе терористичких напада: да ли су они „домаћи“ или су нападачи обучавани и добијали помоћ из иностранства.

„Талас избеглица који пристижу у Европу из земаља попут Сирије повећава вероватноћу уласка представника џихадистичких група камуфлираних међу мигрантима, са циљем организације терористичких напада на територији Европе“, пише Стратфор.

Без сумње, париски терористички напади имаће и политичке последице, додају аналитичари. Кроз пет дана једини француски носач авиона „Шарл де Гол“ треба да крене у Персијски залив зарад борбе против Исламске државе у Ираку и Сирији, а од краја септембра авионске налете изводи и француска војна авијација.

„Са политичке тачке гледишта, терористички напади подсећају на стара етничка потивречја унутар Француске“, наводи се у документу Стратфора. Последњих месеци сва пажња по овом питању била је фокусирана на суседну Немачку — велики број мигранта је стизао у ову земљу са југа и истока, док је само мали број њих настављао даље у Француску. Париз није посебно учествовао у решавању миграционе кризе, иако су представници Француске присуствовали састанцима посвећеним овом питању и у целини подржавали идеју Немачке о расподели избеглица по читавој Европи.

Може се очекивати да догађаји у престоници Француске појачају позиције оних који позивају на обустављање прилива миграната и затварање граница у таквим земљама као што су Немачка и Шведска, као и већи део Централне и Источне Европе.

Вероватно је повећање рејтинга Марин ле Пен и њеног Националног фронта, предвиђа Стратфор.

Чланак ПРОГНОЗА СТРАТФОРА: Шта после напада у Паризу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

До краја године остало је још нешто мање од два и по мјесеца, а приватна обавјештајна компанија Стратфор изнијела је своја не баш свијетла предвиђања о развоју ситуације на геополотичкој сцени у том периоду.

Према Стратфоровој анализи, многе земље се боре да сачувају кредибилитет, а тако ће остати и у мјесецима који долазе. Русија, незадовољна због „завиривања Америке у њено двориште“, појачала је присуство у Сирији, доводећи тиме у питање кредибилитет САД као државе која предводи иницијативу против Исламске државе.

Истовремено, Москва покушава да одржи мир на истоку Украјине, како би повратила кредибилитет међу великим европским силама, које би радије преговарале са Русијом, него се сукобиле с њом.

Кредибилитет кинеске Комунистичке партије је такође у игри, поред економског успоравања и чињенице да су интервенције Пекинга много више ограничене него раније.

Када је ријеч о појединцима, велику битку за одржавање сопственог кредибилитета код куће наставиће да води Ангела Меркел. Растрзана између мигрантске кризе и грчког дуга, њемачка канцеларка имаће и многе друге проблеме на дневном реду.

У посљедњем кварталу 2015. планирани су и избори у Турској и Венецуели, земљама у којима је кредибилитет владе већ озбиљно нарушен. Ипак, то не значи да ће турска Партија правде и развоја и Уједињена социјалистичка партија Венецуеле лако препустити власт.

Фрагментација Европе

Главна тема у Европи, према предвиђању Стратфора, и током наредна два и по мјесеца остаће фрагментација. Притом се мисли прије свега на политичку фрагментацију, мада ни она територијална није искључена као могућност.

Три главне теме са којима ће се суочавати Европска унија биће избјегличка криза и политичка дешавања у Шпанији и Грчкој.

Привремено ће се смањити прилив избеглица

Велики број избјеглица које са Блиског истока покушавају да стигну до земаља ЕУ и даље ће представљати проблем, али се очекује да хладније вријеме и мјере које уводе државе чланице привремено доведе до смањења прилива миграната.

ЕУ ће се, такође, трудити да обезбједи веће количине новца за земље Блиског истока и Сјеверне Африке, мада ће то бити само донекле успјешно, будући да државе попут Либије немају централну владу са којом би се преговарало.

Под притиском конзервативних снага код куће, Њемачка ће се трудити да постане мање привлачна дестинација за тражиоце азила. Њихов број ће се смањивати и кроз репатријацију, односно једнократну новчану помоћ за оне који сами одлуче да се врате – прије свега избјеглице из држава Западног Балкана.

Грчка ће искушати стрпљење кредитора

У четвртом кварталу 2015, грчка влада ће спровести таман толико мјера, да добије још мало новца из програма помоћи. Кредитори ће због тога унијети извјесна одлагања у првобитно планирани распоред наплате дуга по ратама. Такође ће дати грчким политичарима још времена да осмисле владин програм и план реформи.

Ипак, стрпљење Њемачке неће бити бесконачно, посебно због њеног обећања код куће да ће непрестано вршити притисак на Атину. Зато се пред сам крај године очекује да Берлин поново јаче притисне Грчку по питању дуга. То значи да би страх од изласка те државе из ЕУ поново могао да ескалира.

Стратфор оцЈењује да позиција Ангеле Меркел као канцеларке неће бити угрожена грчком кризом, али да ће она ипак морати да пронађе компромисно рјешење.

Односи Русије и САД ће се додатно закомпликовати

Москва ће наставити са својим маневрима, у покушају да увуче Вашингтон у стратешки дијалог и ублажи став САД о санкцијама због Украјине. Вашингтон ће покушавати да одржи економски притисак над Русијом, истовремено поручујући савезницима да им „чува леђа“.

Главни циљ Москве у четвртом кварталу биће да у Европи створи толико подјела, да може да спријечи јединствени европски глас за продужавање санкција у јануару. Русија ће највећи притисак у том смислу вршити над Њемачком, Француском и Италијом.

Одржавање мира на истоку Украјине саставни је део стратегије Русије у Европи. Наставиће се повлачење тешког наоружања из области у којима су проруски сепаратисти, а радиће се и на одлагању избора у истим областима.

Москва ће од Кијева захтевати сагласност за измЈене у уставу, али Кијев неће моћи да постигне компромис о аутономији источне Украјине без ризиковања колапса владе, посебно пред локалне изборе 25. октобра. Компромису ће се оштро противити крајња десница и ултранационалистичке групе.

САД ће Кијеву обезбједити довољно помоћи на пољу финансија и безбједности, да се Украјина не повинује руским захтјевима. Америка ће, такође, наставити да охрабрује европске земље да се опредијеле за продужавање санкција Русији.

Упркос тренутном смиривању украјинског конфликта, односи Русије и НАТО остаће напети и током наредних мјесеци. НАТО неће одустати од војних вјежби на периферији руске територије, док ће Москва покушавати да их ограничи сопственим војним вјежбама и притискањем Бјелорусије да коначно оствари план о изградњи војне базе за руске авионе.

Због улоге Русије у Сирији, односи са Турском наставиће да буду натегнути. С друге стране, Москва ће покушати да поправи однос са Јапаном, уз могућу посјету Владимира Путина тој држави до краја године.

На пољу опоравка руске економије неће бити већег помака. Јачање долара ићи ће у прилог великим извозницима попут Гаспрома и Росњефта, али од тога никакву корист неће имати грађани и мање компаније које се ослањају искључиво на рубљу.

Русија неће одустати од активности у Сирији, уз могућност да их прошири и на Ирак.

Почетком године, Стратфор је прогнозирао да ће Русија у сиријском конфликту заузети улогу крупног играча који рјешава проблеме, како би нарушила кредибилитет САД и ојачала сопствени. Слична прогноза изнијета је и за посљедњу четвртину 2015, када ће Русија, под изговором „борбе против тероризма“, заједно са Ираном наставити да подржава Асадов режим и „чисти“ дијелове територије у којима су побуњеници.

Русија ће, такође, покушати да задржи Тартус и Латакију, као једине руске војне базе на Медитерану. САД ће истовремено наставити да спонзорише обуку побуњеника, уз друге спонзоре попут Турске, Саудијске Арабије, Катара и Јордана.

Међутим, Америка неће покушати да парира руским активностима у Сирији. Она ће радије остати посвећена активностима у другим дијеловима свијета, укључујући и области близу граница Русије.

Исламска држава ће остати велика пријетња не само у Сирији, већ и у Ираку, па се очекује да Москва почне са озбиљнијим разматрањем активности и на територији те земље. Слаба ирачка војска и влада у Багдаду погођена финансијским проблемима, додатно ће успорити борбу против исламиста.

Што неспособније Багдад буде дјеловао, то ће регионална курдска влада постајати поузданији савезник САД.

Чланак СТРАТФОР: Русија неће одустати од Сирије, уз отворену могућност да активности прошири на Ирак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Гасовод „Турски ток“ побољшао би енергетску безбедност Европе јер би омогућио беспрекидни проток природног гаса кроз континент, па зато Европска комисија неће блокирати његову изградњу, сматрају стручњаци америчке обавештајне агенције „Стратфор“.

Гасовод  ће такође подстаћи компаније ЕУ да инвестирају у инфраструктуру у Југоисточној Европи, интегришући земље попут Румуније и Бугарске, које су тренутно у великој мери искључене од остатка континента.

Међутим, упркос бенефитима које доноси, „Турски ток“, тај пројекат такође представља и проблем за Европу.

„Обезбеђујући алтернативни пут за проток руског природног гаса ка Европи, а који заобилази Украјину, ’Турски ток‘ даје Русији могућност да искључи Украјину као транзитну државу од великог значаја“, истиче „Стратфор“.

„Кремљ ће наћи начин да прекине снабдевање Украјине гасом без искључивања остатак Европе, што ће пружити могућност Москви да стекне превласт над Кијевом“, упозорава „Стратфор“.

Као одговор на ово, Енергетска заједница Европске уније у фебруару је јасно изнела планове који ће убудуће укључивати Украјину у сва европска енергетска тржишта.

„Иако Брисел неће подстицати ’Турски ток‘, вероватно је и да неће стајати на путу његове изградње, све док се Русија буде придржавала трећег енергетског пакета“, закључује се у извјештају „Стратфора“.

Чланак „СТРАТФОР“: ЕУ неће блокирати „Турски ток“ чак ни због Украјине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Аналитичар Стратфора Џорџ Фридман у својој најновијој анализи оцјењује да је грчка криза пресудна за Њемачку, која не смије да допусти да се Европом прошири побуна дужничких држава против мјера штедње.

За њега су невјероватне тврдње да грчки излазак може довести до колапса евра, јер је Грчка мала земља и не постоји ни један разлог зашто би њени поступци имали тако далекосежне посљедице на заједничку валуту, сем да би Грчка могла да постави преседан за остатак Европе, што представља страх Њемачке.

„То се не би десило када би остатак Европе био у реду, али он то није. Шпанија, на примјер, има скоро једнако страшне параметре незапослености као Грчка – 23 одсто“.

Према његовом мишљењу, илузија је да је ситуација у Грчкој, што је бољи израз од ријечи „криза“, сада када се толико дуго развија – коначно достигла крајњу тачку.

Фридман сматра да је крајња тачка тренутак гдје ни Грци ни Нијемци не могу да праве више уступака, додајући и да је у самој Грчкој крајња тачка одавно прошлост.

Он указује да су плате нарочито у државном сектору смањене, незапосленост је 26 одсто, а више од 50 одсто младих испод 25 година је незапослено, а да се у међувремену, јака економска активност дешава на неопорезованим илегалним тржиштима.

„Грци дугују новац институцијама ЕУ и ММФ-у, али нико никада није стварно мислио да су они могли да врате ове кредите. Европски кредитори – конкретно, Нијемци, који контролишу европске преговоре са Грцима – су недавно достигли своју крајњу тачку. Нијемци су моћни, али крхки“, сматра Фридман, пренио је „Курир“.

Он указује да Нијемци извозе око једне четвртине свог бруто домаћег производа у зону европске слободне трговине, а све што пријети тој трговини пријети економији и социјалној стабилности Њемачке.

„Циљ Берлина је да се задржи нетакнут не само евро, већ и зону слободне трговине и моћ Брисела над европском економијом“, истакао је Фридман.

Он каже да је Њемачка до сада избЈегавала крајњу тачку кризе бескрајним низом споразума са Грчком које Грци нису могли да поштују. То нико није ни очекивао, али је то омогућило Берлину да тврди да су Грци капитулирлаи пред њемачким захтјевима за штедњу. Та наводна капитулација је помогла Њемачкој да држи у реду друге задужене европске земље.

Према ријечима Фридмана, за Нијемце, Грчка представља брану, а шта је иза бране је непознато, а Нијемци нису могли да толеришу ризик да се брана разбије. Када би Грчка радикално промијенила политику, а избјегла економску и социјалну катастрофу, онда би и остале европске земље могле да одлуче да слиједе исти пут.

„Зато је Њемачка жељела да спријечи банкрот, и да прикаже илузију грчке сагласности. Друга опција је била да се покажу болне посљедице одбијања Грчке да настави да игра прву утакмицу“, сматра Фридман.

Он подсјећа да је Сириза добила изборе на обавези да се ублаже мјере штедње, и инсистирању да и повјериоци дијеле већи дио терета дугова, док је њемачки став да је дужник морално одговоран за дуг.

Како он каже, иако су Грци били неодговорни за безбрижно позајмљивање новца, европске банке су такође биле неодговорне што су дозволили да их надвлада похлепа.

Фридман оцјењује и да би грчко повлачење из еврозоне имало смисла.

То би створило хаос у Грчкој за неко вријеме, али и омогућило да Грци преговарају са Европом под једнаким условима. Они би плаћали дугове Европи у драхмама чију вриједност утврђује грчка Централна банка, и једнострано би могли да одређују исплате.

Финансијска тржишта би била затворена за Грке, али би они имали моћ валутне контроле, као и трговинских прописа, окрећући трговину од Европе, на примјер, према Русији или Блиском истоку. То баш није будућност која обећава, али будућност није ни ситуација у којој се Грчка сада налази, напомиње Фридман.

Бол Грчке због повлачења из еврозоне би био озбиљан. Али, ако други виде Грчку као претечу догађаја, а не изузетак, могу израчунати да бол реструктурирања једностраног дуга има смисла и да он враћа Грцима валуту којој бар могу сами да управљају.

„Страх повјерилаца је да Грчка може одступити од евра, не због институционалног колапса, већ због свјести да суверена валута може помоћи нацији у проблему“, закључио је Фридман.

Чланак СТРАТФОР: Зашто Њемачка не смије да пусти Грчку из еврозоне? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Приватна обавештајна компанија Стратфор (Strategic Forecasting, Inc), недавно је објавила детаљан извештај под називом „Деценијска прогноза“, у којем је у 11 тачака процењено како ће изгледати геополитичка сцена у наредних десет година. Прогнозе су, најблаже речено, црне. Стратфор сматра да ће свет у наредној деценији бити много опасније место за живот, у којем ће се родити неке нове силе, док ће тренутно најмоћније земље света доживети колапс и ући у период хаоса и безнађа.

Русија ће доживети колапс

„Способност званичне Москве да контролише све делове огромне руске државе ће све више опадати, те ће се створити вакуум у коме ће се створити индивидуалне групације, које ће за циљ имати потпуну аутономију над територијом на којој живе“, наводи се у извештају.

Санкције, пад цена нафте, нестабилна рубља, вртоглави финансијски издаци за наоружање, као и све већи унутрашњи раздори изнуриће и ослабити позицију владајуће структуре у највећој земљи света.

Русија се неће званично „исцепкати“ на неколико малих државица, али ће Кремљ свакако изгубити своју моћ, а то ће се огледати у стварању полуаутономних региона који се неће слагати једни са другима, што води у нестабилност читаве државе.

„Не очекујемо да ће се Руска Федерација дуго одржати у садашњем државном уређењу“, наводи се у закључку ове тачке извештаја.

Фото: Блиц

САД ће морати да употреби нуклеарно оружје

С обзиром да су руска постројења нуклеарног оружја расута по читавом свету, у тренутку дестабилизације и „цепкања“ државе, подручје Русије може да постане темпирана бомба.

Слом руског нуклеарног система биће светски проблем број 1 у предстојећој деценији, а то ће се драстично одразити и на САД, које ће морати да ангажују војску како би се одбраниле од новонастале опасности, а то не искључује употребу нуклеарног оружја, наводи се у извештају.

Фото: Блиц

Немачка у великом проблему

Најјача европска држава има економију која зависи од извоза, и која има огроман профит захваљујући либерализацији тржишта у ЕУ, што такође значи да Немци имају и највише да изгубе услед надолазећег таласа све већег евроскептицизма и потенцијалне кризе евра. Стратфор предвиђа да ће се немачка криза резултирати стагнацијом економије, сличном оној са којој се суочио Јапан.

„Очекујемо да немачка економија доживи велике проблеме у наредних десет година“, наводи се у „Деценијској прогнози:“

Фото: Блиц

Пољска ће постати водећа европска сила

Док Немачка буде грцала у економским проблемима, њен источни сусед Пољска преузеће улогу једне од најмоћнијих европских земаља.

„Центар економског раста и све веће политичке моћи у Европи биће Пољска“, пише у извештају Стратфора.

Популација ове државе неће бити у наглом паду, за разлику од осталих водећих земаља ЕУ. Чињеница је да ће Пољска, као највећа и најпросперитетнија европска земља, учврстити своју позицију регионалног лидера, што ће касније водити ка великом економском и политичком престижу.

Фото: Блиц

Настанак „четири Европе“

Иако је пре свега пар година Европска унија одавала утисак незадрживе силе, која је успела да искорени национализам у корист свеопштег економског напретка својих чланица, Стратфор предвиђа да ће се европски сан у наредних десет година распршити попут балона од сапунице.

„Деценијска прогноза“ оцењује да ће у надолазећој декади настати четири Европе, потпуно отуђене једна од друге. То су Западна и Источна Европа, Скандинавија и Британија. И даље ће бити у комшилуку, али ће бити далеко дистанцираније.

„Европска уније ће можда преживети у неком окрњеном облику, али европска економија, као и политичка и војна сарадња биће искључиво на билатералном нивоу, далеко од данашње ‘заједнице'“, наводи се у извештају.

Фото: Блиц

САД и Турска ће постати блиски савезници, али из потпуно неочекиваног разлога

У извештају Стратфора предвиђа се још већа нестабилност у арапским земљама, од које ће највећу корист имати Турска, јака и релативно стабилна држава са одличним стратешким положајем.

У „Деценијском извештају“ пише да ће Турска свакако морати да реши конфликте који ће се свакако одиграти на њеним границама, те да ће званична Анкара, захваљујући својој све јачој позицији, добити позив да постане један од главних савезника САД.

„Турска и САД ће развити сарадњу на војном и политичком нивоу, а један од главних циљева биће потпуно неутралисање руског утицаја, нарочито због војних база у Јерменији које су под контролом Кремља“, пише у извештају.

Фото: Блиц

Кина ће се суочити са два велика проблема

„Економски раст Кине ће полако опадати, што ће узроковати велико незадовољство у врху Комунистичке партије. Упркос томе, партија неће дозволити било какву врсту либерализације, па ће једини начин за останак на власти бити угњетавање.

Други, можда још већи проблем, је тај што раст наталитета у Кини није подједнако територијално распоређен. Обалски градови напредују, док унутрашњост Кине има мање приступа међународним тржиштима и с тим у вези мање моћи. Овај проблем ће се само погоршавати са наставком урбанизације Кине.

Како извештај запажа, регионални раздори били су покретач политичког хаоса током целе кинеске историје и постоји мала, али „ипак присутна шанса да се политички интереси приобалног дела побуне против политике Пекинга да пребацује богатство у унутрашњост како би обуздао политичке немире“.

Фото: Блиц

Јапан ће бити азијска поморска сила у успону

Јапан има вековну поморску традицију и као острвска нација прилично је зависан од извоза. Кина гради врхунски опремљену морнарицу и могла би да постане још агресивнија у контроли поморских путева у источном и јужном Кинеском мору, као и Индијском океану, од којих Јапан зависи.

Јапан неће имати другу опцију осим да покаже силу у региону како би одговорио Кини и заштитио своје руте за снабдевање. Уз америчку моћ која опада, мораће то да обави сам.

– Сада Јапан зависи од САД које гарантују слободан приступ. Али с обзиром да предвиђамо опрезније америчко улажење у подухвате у иностранству и то што САД нису зависне од извоза, ослањање на Сједињене државе долази у питање. Због тога ће Јапан увећати своју поморску моћ у годинама које долазе – стоји у извештају.

Фото: Блиц

Због острва у јужном Кинеском мору неће почети рат, али постоји зачкољица

Регионалне силе одлучиће да спорови око острва у јужном Кинеском мору нису вредни великог војног сукоба, али ће и поред тога она бити симптом опасне динамике сила.

– Борба око малих острва која производе јефтину и нископрофитну енергију неће бити главно питање у региону. Уместо тога, стара игра у троје ће кренути. Русија, сила у опадању, све више ће губити способност да штити своје поморске интересе. И Кинези и Јапанци ће бити заинтересовани да их освајају и и да спречавају друге да их освоје – наводи се у извештају.

Опасна динамика великих сила враћа се у источну Азију, чак и ако то не би резултирало оружаним сукобом у источном и јужном Кинеском мору.

Фото: Блиц

Биће 16 малих Кина

Привредни раст Кине ће слабити, а раст њених производних капацитета ће се угасити. То је заправо добра вест за десетак држава. Најпростији производни послови које је Кина грабила за себе преселиће се у 16 других привреда које заједно имају укупну популацију од 1,15 милијарди људи.

Дакле, док ће кинески раст стагнирати, идући ка непредвидљивим политичким и економским последицама, за то време ће Мексико, Никарагва, Доминиканска Република, Перу, Етиопија, Уганда, Кенија, Танзанија, Бангладеш, Мјанмар, Шри Ланка, Лаос, Вијетнам, Камбоџа, Филипини и Индонезија моћи да поправе своје привредне судбине у наредних десет година пошто ће стизати нови производни послови.

Фото: Блиц

Моћ САД ће опадати

Како че свет постајати још поремећеније и непредвидљивије место у наредних десет година, САД ће одговорити тако што ће бити све избирљивије у избору изазова уместо преузимања активног вођства у решавању светских проблема

Привредни раст, увећана производња домаће енергије, пад извоза и сигурно сазнање да сте у најбезбеднијем делу света даће САД тај луксуз да могу да се изолују од светских криза. Иако ће ова оограниченија улога Америке у глобалним питањима учинити од света још непридљивије место, то је реалност коју ће друге земље једноставно морати да прихвате.

– Сједињене државе ће наставити да буду велика економска, политичка и војна сила у свету, али ће се мање ангажовати него пре. Биће то поремећен свет, са „променом страже“ у многим регионима. Константа ће бити континуирана и зрелија моћ САД, моћ која ће бити много мање видљива и која ће бити мање коришћена у наредних десет година – пише у „Стратфоровом“ извештају.

Чланак МРАЧНА ПРОГНОЗА СТРАТФОРА: Пропаст Русије, САД ће употребити нуклеарно оружје, настанак четири Европе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Ратна експлозија на Балкану наговестила је много онога што је уследило и дефинисала нови светски систем.

Ово тврди председник америчке приватне обавештајне компаније “Стратфор” Џорџ Фридман, у анализи посвећеној стању у свету. Оцењујући да је свет све “нестабилнији”, он истиче да су посебно Европа и Азија (Евроазија) политички, војно и економски поремећени.

Фридман корене овог стања види у окончању Хладног рата и распаду СССР, кад је нестала “демаркациона линија” која је пресецала исламски свет. Прва директна последица била је, каже, криза на Блистком истоку, започета инвазијом Ирака на Кувајт. Друга, распад Југославије. Рат “лоших успомена и нових страхова” деловао је тада као јединствен случај, неприменљив на друге делове света. Испоставило се сасвим супротно.

– Тај рат је, заправо, дефинисао нови светски систем, и то на два начина. Прво, Југославија је била јужни продужетак границе између Совјетског Савеза и Западне Европе. Оно што се догодило у Југославији отворило је питања, која је већина тад игнорисала, о дугорочним последицама дешавања у тој граничној земљи. Друго, рат се, између осталог, концентрисао око источно-западног раскола хришћана и муслимана, а најгоре крвопролиће догодило се управо у том контексту. САД и НАТО су се заузели на Косову против Србије, упркос руским протестима, а Москва је на крају скрајнута из мировне мисије која је смирила рат. Експлозија на Балкану предвидела је много од онога што је уследило касније – тврди Фридман.

Хладни рат је, каже, одложио, а благостање деведесетих прикрило, слабости које је оголила светска економска криза 2008. године. Сад смо сведоци бујања онога што одавно тиња.

– Европа је крајње исцепкани скуп националних држава. Кина одржава центрифугалне силе уз помоћ чврсте руке владе у Пекингу. Русија није једнака Америци, али ни беспомоћни богаљ који може да се игнорише и да му се придикује. Мапа Блиског истока, коју су створили Отоманско царство и Европљани, скривала је притајене силе које сад дижу главе. САД су и даље најмоћнија нација, али то не значи да могу, или имају интерес, да решавају проблеме света, и поседују снаге спремне да стану пред те силе и убеде их да стану – закључује Фридман.

НЕЕФИКАСНИ НАТО И ММФ

Институције из времена Хладног рата постале су неефикасне. Иако НАТО повећава присуство и тренинге у Источној Европи, то је војни савез коме недостаје основна војна супстанца. Међународни монетарни фонд постао је, у многим случајевима, проблем, а не решење економских тешкоћа. САД избегавају уплитање у економске проблеме Европе и Кине и ограничено се експонирају на Блиском истоку. Ипак, све више се директно баве Русијом, из исконског страха од уздизања европског хегемона – каже Фридман.

Чланак СТРАТФОР: Рат у Југославији дефинисао је нови светски поредак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутник/АФП

Недавна посета помоћник америчке државне секретарке за европске послове Викторијe Нуланд Москви сигналзирала је спремност Вашингтона да се придружи разговорима о Украјини у „нормандијском формату“, пише америчка организација за геополитичке и стратешке анализе „Стратфор“.

Према извештају организације, посета Нуландове је „најновији показатељ“ да је став Вашингтона о Украјини, као и његова улога у будућности те земље „подложна променама“.

„Иако су амерички званичници током сукоба учествовали у разговорима са руским и украјинским колегама, недавне посете и преговори на високом нивоу, без учешћа европских лидера, показују да Вашингтон жели већу и директнију улогу у разговорима о Украјини“, истиче један од аналитичара „Стратфора“.

Организација подсећа да су током протекле недеље високи амерички званичници одржали низ састанака са руским и украјинским лидерима.

Нуландова се прошле недеље састала са председником и премијером Украјине Петром Порошенком и Арсенијем Јацењуком, а нешто раније, у пратњи државног секретара Џона Керија, разговарала је и са највишим руским званичницима у руском граду Сочију.

Оваква иницијатива Вашингтона усмерена је на укључивање Америке директно у компликоване преговоре у Украјини.

Оно што је необично јесте да је и Обамина администрација показала да би могла да промени став у вези са Русијом. За разлику од претходне реторике, која је била усмерена против Русије, Кери и Нуландова, током посете Русији, нису помињали питање статуса Крима, као ни подршку Русије источној Украјини, већ је разматрано питање неопходности присуства ОЕБС-а на украјинској граници.

Према аналитичарима „Стратфора“, руско руководство жели да од Вашингтона измами низ кључних уступака. Москва је, пре свега, забринута због америчке војне подршке Украјини, укључујући и разне војне мисије америчких трупа у тој земљи и због могућих залиха оружја у Кијеву. Стратфор тврди да Русија жели да се осигура да Пентагон неће продужити или проширити своју мисију у Украјини.

Како тврде аналитичари, Кремљ истовремено „вероватно приморава“ САД да обуздају своје војне активности у бившим совјетским републикама, у близини руских граница, као што су активности у Грузији и балтичким државама, с обзиром на то да је Москва у више наврата изразила дубоку забринутост у вези са нагомилавањем НАТО војске у тим подручјима.

„Америка вероватно неће пристати на компромис да престане да обучава украјинске војнике, али би њена администрација могла да избегне снабдевање те земље оружјем“, истичу аналитичари „Стратфора“.

У сваком случају, као кажу аналитичари, што се санкција тиче, Вашингтон би могао да буде спреман на компромис.

„Вашингтон ће укинути санкције Русији када америчка администрација то буде одлучила, док санкције од стране ЕУ могу бити укинуте само уколико се све чланице Уније сложе са тим“, истичу аналтичари.

„Стратфор“ сматра да ће се, уколико Вашингтон одлучи да укине санкције Русији, то десити постепено, почев од најблажих, као што су укидање забране путовања појединцима, истичући да интензитет састанака америчке и руске стране вероватно неће означити крај кризе, али да би веће непосредно учешће САД у преговорима могло променити динамику разговора.

С друге стране, као што је рекао руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, оваква иницијатива Обамине администрације јасно показује да су покушаји Вашингтона да „изолује Русију“ пропали.

У међувремену, Москва и Вашингтон су саопштиле да подржавају пуну имплементацију Минског споразума, у циљу помирења зараћених страна.

Чланак „СТРАТФОР“: Америка мења политику према Русији? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Вашингтон спречава зближавање Русије и Немачке. Американци су пре свега уплашени због стратешких перспектива сарадње Москве и Берлина јер такав савез може да постане озбиљна конкуренција САД, оценио је политиколог Вјачеслав Смирнов.

Џорџ Фридман, председник приватне америчке обавештајне компаније Стратфор, која сарађује с ЦИА-ом, објавио је извештај „Европа: унапред планирани конфликт?“, у којем је навео да је циљ америчких власти да геополитички понизе Русију, пише портал Русија Инсајдер.

Први човек Стратфора сматра да Вашингтон вековима чини све да би онемогућио савез Русије и Немачке.

У свом аналитичком чланку Фридман тврди да управо због тога Бела кућа тежи да прошири свој утицај у Украјини и у другим земљама које се граниче с Русијом, стварајући тако око ње „санитарни кордон“ који би га спречавао да се зближи с Европом.

„Немачка је фактички главни европски опонент Русији у вези с украјинском кризом, макар док је на њеном челу канцеларка Ангела Меркел. Американци су, наравно, веома уплашени стратешким перспективама савеза Немачке и Русије, јер финансијски капитал Немачке, њени технолошки ресурси, односно наука и индустрија, могу да се обједине с људским и природним ресурсима Руске Федерације. То би била ‘држава’ економски и војно моћнија од Сједињених Држава“, рекао је за радио Спутњик директор Научно-истраживачког института политичке социологије Вјачеслав Смирнов.

У свом извештају Џорџ Фридман такође пише да САД могу да почну и да достављају оружје Украјини. Притом Вашингтон делује ван контекста НАТО јер сваки од чланова алијансе може да стави вето на такву одлуку.

Вјачеслав Смирнов сматра да испорука оружја Украјини може мало тога да промени.

„Питање испоруке оружја Украјини је у највећој мери ствар пропаганде. Испорука оружја у земљу у којој нема нормалне армије, способне за ратовање, може мало тога да промени. Само ће војска имати више трофеја које ће им дати амерички партнери“, рекао је политиколог.

Истовремено он не искључује могућност да се америчко оружје испоручено Украјини пре или касније нађе у рукама бораца Исламске државе у Сирији.

„Оружје може да се нађе у рукама Исламске државе негде у Сирији, то није искључено, имајући у виду економску ситуацију у Украјини и предузимљивост низа генерала украјинске армије. То су особености Украјине као економске ‘црне рупе’. А Американци нису заинтересовани за то да се њихово оружје нађе у рукама Исламске државе“, закључио је Вјачеслав Смирнов.

Чланак ЦИЉ АМЕРИКЕ ПОНИЗИТИ РУСИЈУ: Вашингтон страхује од зближавања Москве и Берлина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Све више Европљана сматра да им национални идентитет и средства за живот угрожавају људи из других култура – оцена је америчке обавештајне компаније „Стратфор“, уз констатацију да „Европа поново открива национализам“.

Наводећи да појава покрета ПЕГИДА, који се противи исламизацији Немачке, терористички напади у Паризу и напади на џамије у Шведској у средиште пажње стављају муслимане, „Стратфор“ оцењује да су страх и неповерење Европљана због „странаца“ много шири феномен.

Просперитет је, наводи се, у великој мери држао на окупу ЕУ, па је било лакше прихватити идеју одрицања од националног суверенитета. Али, напредак више није сигуран, па многи у Европи почињу да сумњају у корист европског пројекта.

Владе већина чланица ЕУ биле су вођене идејом да би имигранти могли помоћи у ситуацији када се становништво тих држава смањује и постаје све старије, али се многе земље суочавају са проблемом интеграције досељеника, због строгих закона о држављанству и културних баријера.

Суштина проблема је јачање отпора глобализацији, схваћеној као слободно кретање робе, услуга и људи. Од италијанског обућара који не може бити конкуренција кинеском увозу, до британског фабричког радника, чији је став да пољски имигранти угрожавају његов посао, многи Европљани мисле да глобализација штети њиховом начину живота.

Чињеница да је ЕУ саграђена на многим принципима глобализације објашњава зашто Унија постаје све више разједињена и зашто обећање о „сједињеним европским државама“ вероватно никада неће бити испуњено, констатује Стратфор.

Чланак СТРАТФОР: Збогом европском уједињењу се појављује прво на ИСКРА.

Познати амерички политолог Џорџ Фридман, шеф обавјештајно-аналитичке агенције СТРАТФОР, истиче да је највећа опасност за САД потенцијални савез Русије и Немачке.

„То би био савез немачких технологија и капитала са руским природним и људским ресурсима“ – објашњава Фридман и напомиње да су САД увек настојале да спрече било коју земљу да постане доминантна у Европи.

Вашингтон је све учинио да спречи Немачку да ојача мимо контроле, а онда и СССР – појашњава он.

Фридман оцењује да власти Руске Федерације не могу да допусте ситуацију у којој ће се западне оружане снаге налазити на стотинак километара од Курска или Вороњежа.

Према његовим речима, америчка и западна реторика против мењања граница јесте – глупост.

„Југославија је била први случај промене граница. Косово је само кулминација тог процеса, а САД су се директно умешане у те догађаје“ – напомиње Фридман.

Он процењује да је стратешки императив Русије да има што дубљу „тампон-зону“ на својим западним границама. Због тога Русија има посебан однос према Белорусији, Украјини, балтичким земљама и другим земљама источне Европе

„Русија не жели да потпуно контролише Украјину нити да је окупира. Довољно је да Украјина не уђе у НАТО и ЕУ“ – сматра Фридман.

Он указује да су се Американци у последње време почели озбиљно да брину због потенцијала Русије и њених намера. Русија је почела да прелази са одбрамбене стратегије на поновно успостављање некадашње сфере утицаја.

Фридман у интервјуу за лист „Комерсант“ оцењује да Русија неће правити уступке када је у питању Крим.

„САД није толико важно да оне контролишу Украјину. Њима је важно да је не контролише Русија, а за Москву је присуство западних војника на територији Украјине прави кошмар“ – наводи амерички аналитичар.

Фридман сматра да је циљ санкција да се, „уз минималне губитке САД и нешто веће губитке ЕУ, нанесе бол Русији и тако изазове капитулација Москве, тј. прихватање америчких захтева“.

Он не верује да је циљ смена режима у Русији, већ је намера Вашингтона да ограничи руским властима простор за маневар, а ту су улогу одиграли и пад руске економије и цене нафте.

Фридман наводи да било који амерички председник не може „седети скрштених руку“ ако Русија постаје све утицајнија.

Понашање Москве на Блиском Истоку и у случају давања азила Едварду Сноудену САД су доживеле као кораке усмерене против америчких интереса – закључује он.

Чланак СВИ ОБАМИНИ СТРАХОВИ: Потенцијални савез Русије и Немачке највећа опасност за САД се појављује прво на ИСКРА.