Фото: Град Ужице

Прослављени српски режисер Емир Кустурица, академик проф. др Бранислав Митровић и руководство града Ужица разговарали су у Ужицу о наредним корацима везаним за ревитализацију локалитета ужичког Старог града. Након састанка у кабинету градоначелника гости су обишли локалитет ужичке тврђаве.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић изјавио је ”да је ова генерација Ужичана срећна што је наш суграђанин и један истински геније Емир Кустурица прихватио да оплемени и реализује идеју да Стари град буде најзначајнији туристички производ Ужица”.

Емир Кустурица, коме је ово трећи пут у последње време да долази на Стари град, нагласио је да је ово једна од акција које су могуће у Србији.

”Уз креацију академика Митровића направићемо нешто што ће Ужице отворити у струку, али ће га отворити и у сваком другом погледу. Ово овде не може бити бољи узор како у Србији треба деловати. Уз реконструкцију нечега што је историјско огледало овога краја до онога што оно у туристичком смислу може да значи, истином да Ужице има прву хидроцентралу у Европи после Нијагаре, 7 км дуг пут старом пругом до топлих извора и римских чуда. Ово је неопходан потез да би Ужице поправило свој карактер”.

Коментаришући своју улогу у целом пројекту он је рекао да је његов задатак био да доведе професора Митровића али и да ”помогнем колико год могу и својим утицајем ако га још увек имам у Републици Србији да дође до тога да се ово реконструише и да се сећамо наших владара и да идемо чак до Алтомановића”.

На питање како оживети ”ужички каменград” Кустурица помиње више решења али наглашава да је потребно направити комплетан архитектонски и грађевински захват и да ”тврђава треба да постане један историјски предмет интересовања, а да се пропратним појавама утопи у туристичку и културолошку идеју што и јесте замисао градоначелника Петковића”.

Фото: Град Ужице

Академик Бранислав Митровић је навео да је први пут на самој локацији и да је позитивно изненађен са неколико невероватно лепих пунктова које по њему имају изузетан потенцијал.

”Овако експонирана локација, као репер и заштитни знак једног града, заслужује нови дах, нови корак и нови инпут за развој самог Ужица”.

Приступ самој тврђави, који се често наводи као највећи изазов, академик Митровић сматра да треба уредити на веома пажљив начин не угрожавајући постојеће. Он је истакао да дели ентузијазам осталих учесника у овом пројекту напоменувши да му је част што ће бити у прилици да да свој допринос.

Договорени су даљи кораци у реализацији ове идеје уз напомену да радови на првој фази конзервације тврђаве крећу већ овог лета од стране Завода за заштиту споменика културе.

Чланак ЕМИР КУСТУРИЦА И АКАДЕМИК БРАНИСЛАВ МИТРОВИЋ ОБИШЛИ СТАРИ ГРАД У УЖИЦУ; КУСТУРИЦА: „Помоћи ћу колико год могу да се Стари град реконструише, да се сећамо наших владара“ се појављује прво на ИСКРА.

КАО ВАЛТЕР ИЗНАД САРАЈЕВА: Кустурица на Старом граду (Фото: Р.Андрић)

. На брду поред Старог града могао би се саградити ”нови стари град” од камена, са садржајима које тврђава нема и историјски не може да има, а који су данашња потреба.

    . Са магистрале – пешачки висећи мост, а од Теслине хидроцентрале до врха Старог града – лифтом.

    Иако по формалном образовању није архитекта, Емир Кустурица, филмски редитељ, 2005.године добио је Европску награду за архитектуру, коју Фонд Филипа Ротијеа, из Брисела, додељује једном годишње за највредније архитекстонско остварење на европском континенту.

Награђен је Дрвенград – пројекат који је Кустурица реализовао на Мећавнику у Мокрој Гори, дајући старим, напуштеним дрвеним кућама нови живот, тако што их је са Таре и Златибора преселио у Мокру Гору и груписао у насеобину са свим драгоценим обележјима прошлости, али и са свим достигнућима савремене цивилизације.

Из Дрвенграда је поникла идеја о каменом граду – којег је Кустурица саградио у Вишеграду и назвао га – Андрићградом, по нобеловцу Иви Андрићу који је, можда, сањао да ће добити Нобелову награду за књижевност, али не и да ће добити и свој град.

ТИМ: Први састанак радног тима – ”на терену”

На крају прве деценије од настањивања Емира Кустурице у овом крају, пред њим је нови изазов: реализација пројекта у Ужицу, чији је почасни грађанин, а који се састоји од реконструкције Старог града ужичког велможе Николе Алтомановића и његовог ”осавремењивања” садржајима који ће помирити прошлост са данашњим потребама града, његових људи и гостију.        – Стари град је дивно здање, чак и у рушевинама и остацима оваквим какви јесу! – први је утисак Емира Кустурице са зидина ужичке тврђаве коју је, са представницима градске власти, посетио пре неколико дана. – Стручњаци треба да ураде свој део посла, како би што веродостојније реконструисали тврђаву, а упоредо ваља радити на осмишљавању садржаја обновљеног града и његове околине.

Кустурици се допала идеја према којој би између магистралног пута Ужице – Златибор и тврђаве био постављен висећи моста за пешаке, од платоа на коме би био уређен паркинг са угоститељским објектом, до ”пријемног платоа” поред зидина Старог града.

– На малом простору концентрисан је пуно тога, али ништа није међусобно повезано. – примећује Кустурица. – Импресивна је чињеница да се у подножју Старог града, на обали реке налази друга хидроцентрала у свету, саграђена на принципу Теслиних струја, и да је она изворно сачувана! Од те електране, која би била прва тачка за посетиоце који Старом граду прилазе у нивоу реке, могао би се саградити лифт који води ка врху Старог града…

А, горе, поред Старог града, на брду на којем ће се градити црква, могао би се, око цркве, саградити ”нови стари град” од камена…

– Саградите хотел у који ће долазити и Ужичани, амфитеатар, сликарске атељее, локале, радионице… Стари град мора добити нови садржај, у некој врсти реплике на суседном брду. – каже Кустурица, који је постао члан ”радног тима” за реализацију овог пројекта, у којем су, осим Николе Селаковића, министра у Влади Србије, и Тихомира Петковића, градоначелника Ужица, и Предраг Терзић, градоначелник Краљева и Иван Милутиновић, вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика из Краљева.

ГРАФИКА: Некадашњи изглед града Николе Алтомановића (1862.година)

– Из правца Турице могуће је урадити квалитетну саобраћајницу до платоа испред Старог града. – каже Тихомир Петковић, градоначелник Ужица. – То је битан предуслов и за обимне рестаураторске радове који предстоје, а за чије финансирање очекујемо помоћ из европских фондова. Али, пре свега, потребно је да припремимо техничку документацију.

Осим Старим градом и његовом околином, представници Ужица и Емир Кустурица разговарали су о још једном пројекту, чија је реализација у току: обнављању Аеродрома ”Поникве” , које је при крају, и изградњи приступних саобраћајница.

Посебно занимљивом показала се стара идеја о изградњи пута од Поникава до Хотела ”Оморика” на Тари. За ову саобраћајницу урађен је пројекат 1981.године, али није реализован и поред чињенице да нова саобраћајница, осим што повезује Тару и Кремна са Аеродромом, а индиректно и Златибор и Мокру Гору, скраћује Ужичанима пут до Таре за 20 километара.

Пројекат ће, након обнове и ревизије, највероватније бити реализован средствима Републике Србије.

Радоје Андрић

Чланак ИЗАЗОВ ”ТРЕЋЕГ ГРАДА”: После Дрвенграда у Мокрој Гори и Андрићграда у Вишеграду, Емир Кустурица пред пројектом обнове Старог града у Ужицу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Спомен-плоча изнад Вељих врата, главног улаза у стари будвански град, најчешће познојесења и зимска тема, узбуркала је, на почетку овогодишње туристичке сезоне, духове не само у Будви. Опет је затражено њено уклањање, па се у „расправу“ која се око овог обележја водила протеклих дана укључио и српски министар рада Александар Вулин, који је посетио Подгорицу. Истакавши да Влада Србије искрено жели да односи са Црном Гором буду још бољи, замолио је представнике црногорске владе да искористе свој ауторитет и разговарају с представницима локалне самоуправе, да та табла остане и да се историјска сећања на српску војску и заједнички живот ни на који начин не мењају.

– Ако је та табла могла да стоји од 1931, може ваљда и још. Не бих желео да се иницијатива о њеном уклањању користи у политичке сврхе, јер то не одговара ни Србији ни Црној Гори – рекао је Вулин.

А шта је, заправо, спорно када је у питању бела, мермерна плоча на којој ћирилицом пише: „На успомену доласка храбре српске војске која послије јуначких побједа ослободи Будву на Митровдан 8. новембра 1918. Поставља општина будванска“. Изнад текста су Његошеви стихови „Покољења дјела суде“.

Иницијатива за уклањање плоче потекла је раних деведесетих година, када су представници тадашњег Либералног савеза Црне Горе казали да она представља „насилни печат“ на историју ових крајева, те да није тачно да је било онако како пише изнад главних градских врата Будве. Либерали, који су тада били у мањини, нису успели у намери и плочу нико није дирао скоро четврт века. А онда се јавио локални одбор Либералне партије, која је, као нова странка, окупила део старих либерала и неке „нове клинце“, али која је заступљена у црногорском парламенту са свега једним послаником.

Будвански либерали су у више наврата током прошле године тражили да се плоча скине јер прича нетачну историју. Црногорци су, а не неко други, ослободили Будву, казали су нови либерали. А пошто њихов захтев надлежни у општини нису озбиљно схватили, алармирано је Министарство културе. Пре неки дан директорка Директората за културну баштину Лидија Љесар је у Будви додатно подигла ионако високу температуру, казавши да 8. новембра 1918. није постојала Аустроугарска, да плочу треба скинути и да иницијативу за то треба да да локална самоуправа. Уколико она то неће да учини, наћи ће се други, законски модус.

– Тог 8. новембра није било ослобађања Будве. Тадашња власт је добро знала да то спомен-обележје не би пило воду 1918. па је плоча постављена 1931. – рекла је Љесарова.

После ових иступа, јавио се градоначелник Будве Лазар Рађеновић, иначе члан ДПС, партије која са СДП и либералима чини власт у Будви. Он је казао да општина неће подносити иницијативу за уклањање плоче, јер за то има више разлога. Она се ту налази више од осам деценија, преживела је и Други светски рат. И коначно, најважније је, рекао је он, шта о томе мисле грађани, и да ће се он руководити управо њиховим ставовима.

А велики број грађана, чланова и симпатизера опозиционих, али и владајуће партије, непартијских људи, интелектуалаца и осталих, окупљао се пред улазом у стару Будву више пута, наговештавајући да ни по коју цену (не)спорна плоча неће бити уклоњена. Рекли су то и на Митровдан прошле године, када су положили венац на спомен-плочу.Саопштили су јавности да је у Првом светском рату учествовало више од хиљаду Паштровића, Брајића, Грбљана, Маина, Побора, Будвана који су као добровољци у победничкој српској војсци (добар део њих је стигао из Америке) помогли сламању Црно-жуте монархије, која је Будвом и овим крајевима владала све до 1918. Учествовали су у пробоју Солунског фронта. Они су, заједно са српском војском, речено је, између осталог ослобађали Будву и ове крајеве, и плоча која је постала предмет подела је успомена и на њих. То је спомен-обележје родољубима и патриотама из Првог светског рата, који нису трпели туђинску власт, поручили су мештани ових крајева.

Љути на градоначелника, реаговали су поново из Либералне партије саопштењем у којем истичу да грађани не могу одлучивати о овоме, већ да то треба да учини струка. Ако неће председник општине Лазар Рађеновић да покрене иницијативу, то могу учинити надлежни.

Фото: Новости

УЛИЦА ПЕКА ДАПЧЕВИЋА

Министар Вулин је у Подгорици казао да му је била велика част што је учествовао у давању имена Пека Дапчевића улици у Београду.

– Дапчевић је учествовао у ослобађању Београда. Да ли је био држављанин Црне Горе, мене то није ни мало тицало. Он је био командант снага које су донеле слободу мом Београду.Волео бих да се сви тако понашамо – рекао је Вулин.

ПРЕЖИВЕЛА И ОКУПАТОРЕ

Плочу изнад Вељих врата покушали су да уклоне 1941. италијански фашисти. Њима, вероватно, није сметала историј, колико ћирилица па су наредили да се спомен-обележје уклони. Тадашњи председник општине Петар Лукетић провео је мирно команданта италијанских снага у Будви кроз стари град.

Чланак СПОМЕН ПЛОЧА НА УДАРУ: Будвански Срби чувају ослободиоце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Тема дана на мору, које не запљускује превише туристички талас у предсезони, поново је „српска плоча“ изнад главног улаза у Стари град. Лидер Либералне партије у општини Блажо Рађеновић је пре неки дан најавио како ће изнова затражити уклањање спомен-плоче која „прича историјску неистину“. На исту тему убрзо се огласио у интервјуу за локалне медије и новопостављени министар културе Павле Горановић.

– Иницијативу ЛП да плоча изнад врата на старој Будви буде уклоњена Комисија за спомен-обележја сматра основаном. На потезу је општина, којој је Комисија предложила уклањање – изјавио је Горановић.

На (не)спорној плочи, постављеној 1931.пише да је град ослободила српска војска на Митровдан (8. новембра) 1918. године. Либерали сматрају да је то учинила – црногорска.

Из СНП су у неколико наврата реаговали, истичући да је у војсци, која је ослободила и Србију и Црну Гору од Аустрије, било и 1.000 добровољаца из Боке и Будве, који су стигли на пробој Солунског фронта.

– Дакле, наши дедови су ослобађали Будву, као поносни борци у саставу ослободилачке српске војске. Смета им придев српска и отуда све и долази. Без аргумента, политикантском причом хоће да и даље деле – одговор је СНП на провокације.

Председник НСД Андрија Мандић наглашава како на Приморју, од Новог до Улциња, доминантно живе Срби. Једини словенски народ који је изашао на топло море, пролазећи најстрашнију голготу, али истовремено одбијајући 1.000 година, и поред свих притисака, да промени језик, веру и нацију.

– Спомен-плоча говори о борби против окупатора, о српској војсци, у којој је било много добровољаца и из ових крајева, која је ослободила Будву и Црну Гору. Па ако су наши преци у далеко тежим условима успели да истрају и победе, можемо се и ми изборити за права Срба, које појединци желе да претворе у националну мањину и народ другог реда, фалсификујући историју ових простора – закључио је Мандић.

Чланак СПОРНА СПОМЕН ПЛОЧА: Да ли је Будву ослободила српска или црногорска војска? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Славко Хелета

Ових зимских дана вјековни камени зидови Куле Марка Краљевића у Вишеграду почели су се осипати. Мјештани из оближњих кућа према насељу Душче кажу да камење на пут, којим су некада  саобраћале композиције возова ускотрачне пруге, пада свакодневно и да је велика опасност за пролазнике и ријетка возила.

О урушавању Маркове куле било је, истина успутно, ријечи и на недавној сједници Скупштине општине Вишеград, када су најављене хитне мјере заштите, па чак и санација оштећења.

Како се, ипак, не ради о обичној грађевини већ о изузетном културно-историјском добру Одјељење за урбанизам и стамбено-комуналне послове општине Вишеград је о овоме информисало  Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у Бањалуци, надлежну републичку управну организацију у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске, од које се очекује мишљење и препорука за реконструкцију и рестаураторске радове.

Фото: Славко Хелета

У Комисији за очување националних споменика културе БиХ истичу да је добро што су о свему консултовани стручњаци Завода из Бањалуке, али да би требало покренути и иницијативу да се остаци Старог града-Павловине у Вишеграду, чији је саставни дио Кула Марка Краљевића, уврсте на листу угрожени културно-историјских споменика.

Подсјећања ради на овој листи из Вишеграда, поред моста Мехмед-паше Соколовића, који се од 2007. године налази и на престижној УНЕСКО-вој листи свјетске културне баштине,  је и манастир Добрун, али не и остаци старог града Добруна, Старог града-Павловине у Вишеграду, као и остаци Хртар града, у кањону Дрине близу Старог Брода.

А по значају свакако да би требали бити, и то у врху ове листе.

Све до недавно су зидине Куле Марка Краљевића, неколико стотина метара узводно од камене ћуприје, вјековима, стамено и пркосно стражариле изнад Дрине, пркосећи  времену, бунама и разним освајачима. Али, зуб времена је учинио своје и кула је попустила, због чега је неопходна хитна санација и заштита.

Иако не постоје поузданији писани трагови који би то потврдили предања кажу да је управо овдје, на Старом граду, изнад Маркове куле било првобитно вишеградско насеље, које се много година касније „спустило” у котлину према ријеци Дрини.

Као и остаци Старог града и ова кула је грађена уобичајеним стилом средњовековних градова–утврђења, која су градиле властелинске породице. Остаци дрвеног пода у каменој кули потврда су да је грађена на два спрата. Била је тајним пролазом, односно, тврдо зиданом галеријом ширине један метар, повезана са Старим градом, па чак и са Дрином одакле је снабдевана водом.

По свом стратешком положају ова кула је била својеврсна осматрачница и стражара Старог града, са погледом на уски дрински кањон којим је пролазио каравански друм.

Испод саме куле и данас су видљиви остаци неколико удубљења у стијени, која људи од памтивека називају Марково седло, а раније су ту биле и Маркове стопе. Удубљења у камену која су, према легенди, оставила Шарчева копита била су видљива све до краја деветнаестог вијека, до изградње ускотрачне пруге Сарајево–Вишеград–Београд, када су их градитељи уништили.

Према народној легенди, Марко Краљевић је, љут што овдје нема скеле ни моста да пређе ријеку, на свом коњу Шарцу са Буткових стијена, са друге дринске обале, успио да прескочи ријеку, доскочивши до ове куле.

Фото: Славко Хелета

Као да је много година касније његов протест из легенде доспио до ушију малог Бајице, а касније чувеног Мехмед-паше Соколовића, који је управо ту, неколико стотина метара низводно од куле, саградио 1579. године монументални и чувени мост на једанаест камених стубова.

Вишеградски Стари град–Павловину Турци су, након дуготрајне опсаде, заузели 1544. године, за чије владавине је ова кула коришћена као тамница. По доласку Аустроугарске монархије њена унутрашњост је затрпана камењем, које се ту и данас налази, у страху да се у њој неби скривали српски устаници.

Осамдесетих година прошлога вијека, тадашњи СИЗ културе остатке урушене Куле Марка Краљевића је реновирао. Након последњег рата општина Вишеград је кулу освјетлила, тако да је и ноћу видљива и упечатљива бројним путницима који пролазе магистралом, другом обалом Дрине.

Вишеградска Кула Марка Краљевића је и данас, након толиких вијекова, нијеми чувар града. Штета је што се не користи у оквиру бројних културних садржаја, тим прије што је релативно приступачна и практично се налази у непосредној близини контактне зоне Ћуприје на Дрини.

Остаци камене Маркове куле су научили на вјековну трпљивост, али не и на оштећења која су је почела озбиљно нагризати. Зато је приоритетан задатак свих данас надлежних да то што прије спријече и каменом стражару изнад Дрине продуже дуговјечност.

Чланак ВИШЕГРАД: Осипају се камени зидови Куле Марка Краљевића се појављује прво на ИСКРА.