Славиша Кокеза једногласно је изабран за новог председника Фудбалског савеза Србије. После два мандата и осам година на челу Фудбалског савеза Србије, Томислав Караџић се повлачи са најважније функције и место препушта досадашњем председнику ФС Београда Славиши Кокези.

Досадашњи потпредседник Фудбалског савеза Србије Славиша Кокеза именован је за првог човека те организације на Изборној Скупштини у Старој Пазови.

Кокеза је добио једногласну подршку 77 делегата у Кући фудбала ФСС и тако заменио Томислава Караџића, који је осам година био на челу Савеза.

Кокеза, једини кандидат за председника ФСС, добио је четворогодишњи мандат у периоду од 2016. до 2020. године.

„Стварање позитивне атмисфере око и унутар репрезентације је мој први циљ. Пропустили смо три велика такмичења и нема потребе да истичемо колики је то губитак. На то су утицали многи фактори, али криза резултата је очигледна. Изабрали смо новог селектора, доказаног, и морамо да вратимо поверење нације. Неопходно је да искоренимо клубаштво и личне интересе јер морамо да будемо уједињени на путу ка СП“, рекао је Кокеза представљајући програм делегатима Скупштине.

Нови чланови Извршног одбора су Бранко Стојаковић, Новица Тончев, Миодраг Јанковић, Горан Буњевчевић, Горан Милановић, Саво Милошевић, Дарко Рамовш и Јанко Жамбери, док ће генерални секретар остати Небојша Ивковић.

Чланак СТАРА ПАЗОВА: После Толета Кокеза се појављује прво на ИСКРА.

Поручник бојног брода Александар Берић, који је страдао у борби против немачке авијације 12. априла 1941. године, добио је данас споменик у Белегишу код Старе Пазове.

Бисту хероју Априлског рата 1941, који је 1942. постхумно одликован Орденом Карађорђеве звезде с мачевима четвртог степена и 2002. Медаљом части, открио је министар одбране Братислав Гашић.

Берић је, према речима поручника фрегате Драгана Спасојевића, живот положио бранећи част и слободу отаџбине са реке и поступио по неписаном поморском правилу да капетан тоне са својим бродом.

„Тим чином поделио је херојску судбину брода и његове јуначке посаде. Не желећи да напусти брод, остао је на командом мосту до последњег тренутка и заједно са њим отишао у незаборав, у бесмртне воде славе и сећања”, рекао је Спасојевић.

Говорећи о капетану Берићу, Спасојевић је истакао да је он и током војничке каријере добио бројна признања попут Златне медаље за ревносну службу и Медаље за војничке врлине.

Према његовим речима, капетан Берић је поносито стајао и остао на палуби свог брода до последњег тренутка часно вршећи командантску дужност.

„Бранећи официрску част и положену заклетву исписао је златним словима најсветлије странице у историји Речне флотиле и Краљевске морнарице”, навео је Спасојевић.

Како је истакао, о голготи ратног брода „Драва” и херојству његовог командантна преживели чланови посаде сведочили су речима: „Гледамо према Драви и на њој стоји командант Берић, а наша се застава вијори. Одлучио је да сконча са својим пркосним бродом! Последње што смо видели био је командант како поздравља ратну заставу. Био је велики, племенит, храбар, строг, али поштен човек, командант и ратник”.

Откривању бисте на сеоском гробљу у Белегишу присустовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, припадници Речне флотиле, 204. ваздухопловне бригаде, као и представници локалне самоуправе.

Биста која је подигнута прилозима Речне флотиле и њихових бројних пријатеља, дело је академског вајара Ђорђа Лазића Ђапче из Сремских Карловаца.

Берић је Поморску војну академију завршио 1928. године, а током Априлског рата био је командант монитора „Драва”, једног од четири брода тог типа у морнарици Краљевине Југославије.

Током каријере је стекао војне вештине обављајући дужности у командама Морнарице – Бродарској подофицирској школи, Минерској команди, Поморском арсеналу, Поморској обалској команди, Машинској школи, Поморској одбрани Селце, Команди подводног оружја и на Краљевским бродовима „Сокол”, „Ускок”, „Далмација”, „Торпиљар – 1”, „Четник”, „Малинска” и „Драва”.

Када су нацистичке снаге напале Југославију 6. априла „Драва” се затекла на положају недалеко од Бездана, на граници са Мађарском, а задатак му је био да обезбјеђује гранични сектор Дунава код Бездана.

Командујући „Дравом” два дана је водио борбу с патролним чамцима, трупама на обали и авијацијом окупаторских снага.

Приликом повлачења војске ка Новом Саду, његов брод је 12. априла, око седам сати ујутру, напала немачка авијација код села Челарева.

У борби која је трајала пола сата оборено је 12 авиона, међутим брод оштећен бомбама почео је да тоне.

Напад је преживело око десетак од 76 чланова посаде, док је Берић потонуо заједно с бродом, на 1287. километру Дунава, недалеко од Челарева.

Његово тело пронашли су сељаци код села Белегиша и сахранили на сеоском гробљу.

Чланак ПОТОНУО СА СВОЈИМ БРОДОМ: Откривен споменик хероју Априлског рата капетану Берићу се појављује прво на ИСКРА.

Пазовачки привредници угостили домаћине из Бајинe Баште и Јaмене којима су поклонили нове домове. Запослени у 150 фирми сакупили 50 милиона динара, подигли 13 објеката, а 20 опремили намештајем.

У време када се све мери новцем и рачуном, истинска дарежљивост и безрезервна помоћ, изгледају чудно. Поетски. Запослени у 150 малих и средњих предузећа Старе Пазове, тек тако, одлучили су да поклоне људима којима је поплава однела све – нови живот и наду! Саградили су им 13 и намештајем опремили још 20 кућа у селима код Бајине Баште и у Јамени код Шида. Њихове машине и мајстори данима су крчили сеоске путеве, а после сређивања терена почеле су да ничу домови. Радници су се селили са градилишта по насељима која су била удаљена и по сто километара.

А нико их није молио. Сели су, договорили се, основали Фондацију „Пазова за најугроженије“ и после свега месец дана откако је бујица сравнила куће и окућнице по Србији, сакупили више од 50 милиона динара! Не да их „обрну“, него да их дарују.

Ових око 2.000 Пазовчана зову се донатори. Али, њихова радост што су друге учинили срећнима чини их већима од тога – људима. У новим кућама Светог Николу и 2015. годину дочекало је 58 до тада бескућника. Деца су се играла у тек окреченим собама, а уплакане домаћице кувале сарме на новим шпоретима…

Представници 13 породица из Јамене и Бајине Баште није имало довољно речи захвалности на свечаности коју су им привредници Старе Пазове приредили поводом завршетка радова и усељења у нове домове.

– Лето смо провели у шаторима на плацу поред куће коју је вода потопила. Кад је инжењер Милић побо четири кочића, нисам могао ни да замислим да ће ту стварно нићи наше ново огњиште – прича Гроздимир Васић, најстарији члан осмочланог домаћинства из околине Бајине Баште. – Немам речи којима бих описао захвалност овим људима који су нам помогли као род рођени. Све ове паре су силне паре. Знајте да нису отишле узалуд, јер су спасле двадесеторо деце. Мојих четворо праунучади презадовољни су својим лепим собама.Данас, у ово време, некоме толико пружити. Па то је чудо! Хвала им од срца!

Стравичне поплаве, које су задесиле Србију маја прошле године, привремено су протерале из домова око 100.000 људи, а без крова над главом оставиле око 10.000 породица. Нико није остао равнодушан. Помагао је, спасавао, чинио, како је ко могао. Пазовачки донатори били су међу првима у том таласу солидарности. А нису то оне корпорације које праве милијарде и тешке су на дрешењу кесе, него мала и средња занатска предузећа, која запошљавају неколико десетина људи.

– Ти људи су били у тешкој, готово безизлазној ситуацији, а ми са жељом да им искрено и од срца помогнемо – прича Цвико Крунић, председник фондације. – Три породице Васића, две породице Ранковића, Глигоријевићи, Марковићи, Јанковићи, Бошковићи, Богдановићи постали су наши нови пријатељи. Учинили смо колико смо могли и за Кукиће и Грозданиће из Јамене.

Пазовчани најбоље знају да је посао најважнији за опстанак људи, па су зато несебично помогли и обнову рибњака „ДБ фуд“, који је поплава уништила, а у коме је ухлебљење нашло десет породица.

Њихови подвизи се настављају. Ове године су зацртали да ураде још изолацију и фасаду на кућама које су изградили. Следећа станица им је Текија, код Кладова, где ће опремити 20 домова пострадалих у септембарским поплавама.

ЗАУВЕК ЗА ПРИМЕР ДРУГИМА

Традиционална предузимљивост Пазовчана позната је од давнина. Као што су пре 60 година први почели да оснивају приватна предузећа, на којима би им данас могла позавидети богате европске земље, тако су и лане први одреаговали. Осим добре воље и поштене намере, у овом послу је била неопходна и врхунска организација, али и жеља да се сваки сакупљени динар потроши на прави начин.

ЗАХВАЛНОСТ И ПРИJАТЕЉСТВО

Поплаве и клизишта, који су са собом донели пустош, заувек су повезали две општине. Склопљена су бројна пријатељства, а председници ових градова најавили су братимљење. Постоји и иницијатива да се једна улица у Бајиној Башти назове Пазовачка.

Чланак ПОЗЛАТИЛО ИМ СЕ: Доброта куће саградила се појављује прво на ИСКРА.