Резултати пописа становништва и домаћинстава у БиХ из 2013. године које је Агенција за статистику БиХ објавила без сагласности српских представника у тој агенцији и Завода за статистику РС пали су у воду и приликом провјере броја дјеце узраста до шест година.

Попис је показао да у БиХ има 210.230 малишана старости до шест година, док званичне публикације из виталне статистике који су креирале три статистичке институције у БиХ из исте године показују да је број дјеце тог узраста 163.120, што представља драстичну разлику.

– Када се упореде ове цифре јасно се види да нешто не штима, јер је разлика чак 47.110. То значи да 22 одсто малишана има више по резултатима пописа него што их има у подацима публикација статистичких агенција из истог периода када је рађен попис – каже саговорник „Гласа Српске“ из Савјета министара БиХ.

Демограф Стево Пашалић каже да су и ови подаци, као и многи ранији које је објавио „Глас Српске“, јасан доказ колико су објелодањени резултати пописа неупотребљиви. Он истиче да су бројке са којима оперише Агенција за статистику БиХ надуване и на климавим ногама.

– Ако само ове податке ставимо на провјеру видјећемо да се резултатима које је објавила Агенција за статистику БиХ хтјело урадити нешто друго, а не да БиХ добије тачне и употребљиве резултате – казао је Пашалић.

Он подвлачи да је врло лако извршити провјеру објављених резултата пописа, јер постоје алтернативни примарни извори података као што је у овом случају витална статистика.

– Ако поставимо питање откуд већи број добићемо једноставан одговор – јасно је да су пописана и дјеца која не живе у БиХ дуже од 12 мјесеци, односно да су нерезиденти уврштени у стално становништво заједно са другим контингентима становништва у склопу укупне цифре проблематичних пописница која је достигла око 196.000 – рекао је Пашалић.

У резултатима пописа је наведено и 42.000 основаца више него што их је према званичним подацима било у школској 2013/14. години, а постоји и несразмјер између резултата пописа и података о броју људи који имају право гласа. Огромна разлика постоји и између података у попису и података у анкети о радној снази из 2013. године. У попису је чак 389.440 радно способних становника више него што је то показала анкета о радној снази. Запосленог становништва је према попису било више за 211.884, незапосленог за 17.632, а неактивног становништва више за 159.924 него у подацима из анкете о радној снази.

Резултате пописа дискредитује и контролни попис који је обављен петнаестак дана након главног пописа. Он је показао да 11 одсто људи није на адресама на којима су се пријавили током пописа.

РС не признаје резултате пописа које је објавила Агенција за статистику БиХ према којима у БиХ живи 3.531.159 становника. Разлог за то је незаконита и једнострано донесена одлука директора Агенције за статистику Велимира Јукића на основу које су људи из 196.000 спорних пописница уврштени у стално становништво иако годинама живе и раде у иностранству. Захваљујући томе број Бошњака је прешао половину укупног броја становника БиХ – 50,11 одсто, што је и био крајњи политички циљ.

Резултати у РС

Народна скупштина РС је усвојила закон који омогућава Српској да објави своје резултате пописа како би дошли до тачних резултата.

Резултате пописа објавиће Завод за статистику РС за неколико мјесеци.

Чланак САРАЈЕВО: Пописом измишљено 47.000 дјеце се појављује прво на ИСКРА.

Према подацима Агенције за статистику БиХ по националности у БиХ је 50,11 одсто Бошњака, Срба 30,78 одсто, 15,43 одсто Хрвата, док се 0,77 одсто становништва није изјаснило.

По овим, за Републику Српску неприхватљивим резултатима, у БиХ живи 3.531.159 становника, од чега у Републици Српској 1.228.423 или 34,79 одсто, у Федерацији БиХ 2.219.220 или 62,82 одсто и Брчко дистрикту 83.516 или 2,37 одсто. Према подацима пописа, од укупног броја становника у БиХ, као Бошњаци се изјаснило 50,11 одсто, као Срби 30,78 одсто, Хрвати 15,43 одсто, док се о националној припадности није изјаснило 0,77 одсто.

Од тога 50, 11 одсто Бошњака, 30,78 одсто Срба, 15,43 одсто Хрвата.

Највећи град по броју становника је Сарајево, затим Бањалука, те Тузла, Зеница, Бијељина и Мостар. По вјероисповјести грађани БиХ су се изјаснили на сљедећи начин: 50,7 одсто исламска, 30,75 одсто православна, 15,19 одсто католичка.

Подсјетимо, представници ентитетских завода за статистику и Агенције на нивоу БиХ неколико пута су покушали да се усагласе око резидентног становништва, али без успјеха. Директор Агенције за статистику БиХ Велимир Јукић донио је програм обраде података без знања представника из Републике Српске.

Народна Скупштина републике Српске је на посебној сједници закључила да спорне резултате пописа Српска неће признати и да српски представници изађу из Централног пописног бироа. Влада Српске треба да предложи Закон о попису становништва како би Републички завод за статистику могао објавити резултате пописа за Републику Српску.

Јуче је лидер СДС-а Младен Босић упутио апелацију Уставном суду БиХ за оцјену уставности Јукићеве одлуке. Српски представници повукли су се из Централног пописног бироа.

Чланак САРАЈЕВО: Саопштени резултати пописа; Српска их не признаје се појављује прво на ИСКРА.

Попис становништва на подручју Бујановца, Прешева и Медвеђе, општинама у којима су Албанци бојкотовали посљедњи попис, требало би да почне у другој половини јуна, договорено је на састанку предсједника Координационог тијела за ове три општине Зорана Станковића и локалних власти.

Саговорници су договорили да у утврђивању броја становника на том подручју, уз Републички завод за статистику Србије, учествују и представници САД, ЕУ и ОЕБС-а.

Станковић је послије састанка са предсједницима општина Бујановац и Прешево Нагипом Арифијем и Рагмијем Мустафом рекао да је Београд тражио да, осим представника Републичког завода за статистику, у попису учествују и стручњаци из свијета, пренијели су београдски медији.

„Након састанак свих заинтересованих страна и заузимања става о методологији којом ће радити одржаћемо конференцију у првој половини јуна и након тога ће група прећи на конкретну реализацију активности“, рекао је Станковић.

Он је додао да ће, када се изврши процјена броја становника на подручју Прешева, Бујановца и Медвеђе, то бити и саопштено јавности.

Посљедњи попис становништва у Србији обављен је 2011. године, а то је био и први попис откако је та држава 2006. године постала независна.

Према том попису, Србија има 7.186.862 становника, без Косова и Метохије.

Од тог броја Срба је 83,3 одсто или 5.988.150, на другом мјесту су Мађари са 3,5 одсто од укупне популације или 253.899 људи, а међу првих пет најбројнијих нација су и Роми, Бошњаци два одсто и Хрвати 0,81 одсто.

Албанаца, који су бојкотовали попис, пописано је укупно 5.809. Да ова бројка не одражава право стање ствари указује и податак са пописа из 2002. године када је у Србији, без Косова и Метохије, побројано 61.647 Албанаца или 0,82 одсто.

Чланак ПОПИСИВАЋЕ И ПРЕДСТАВНИЦИ САД, ЕУ И ОЕБС-А: Договорен попис становништва у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи се појављује прво на ИСКРА.