У Београду је одржана конференција за медије предсједника Републике Српске Милорада Додика и мандатара Владе Србије Александра Вучића.

15.56 – Додик је рекао да више нема препрека у вези адаптације Споразума за стабилазацији и придруживању за БиХ.

„Српска ће сутра донијети одлуку у вези тога“, рекао је Додик након разговора са Вучићем.

51.38 – Вучић је изјавио да је задовољан што су се релевантни политички чиниоци ускладили о датуму расписивања референдума у Републици Српској и што представници ЕУ нису могли да нађу замјерку референдумском питању, а које се односи на датум обиљежавња Дана РС.

Вучић је рекао да је Додик човјек од највећег ауторитета, те да га је молио за постизање додатног јединство у РС.

„Ми ћемо из Србије да помогнемо шта можемо, али мир и стабилност су нам кључни“, рекао је Вучић.

Најавио је да ће наредних дана да се сретне и са другим политичарима из РС, онима на власти, али и другима из опозиције, јер вјерује да могу да договоре „добре“ ствари које су у интересу Срба.

Он је навео да очекује да на састанку буду предсједник Републике Српске Милорад Додик, лидер Социјалистичке партије Петар Ђокић и Демократског народног савеза Марко Павић, као и српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић и предсједник СДС-а Младен Босић, које ће замолити да сами одлуче о томе ко ће још од лидера опозиције присуствовати састанку.

„Желим да разговарамо сви заједно и мислим да можемо да постигнемо добре и важне ствари у интересу српског народа. Наш циљ је да радимо добро и да имамо добре резултате којима можемо да се подичимо, а не да изговарамо лоше и ружне ријечи једни о другима“, каже Вучић.

Он је оцијенио да 90 одсто грађана из Српске и готово 100 одсто грађана Србије подржава такву политику.

Нагласио је да би било добро да се потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са БиХ, јер би то говорило о опредјељености српског народа западно од Дрине за улазак у ЕУ.

15.33 – Предсједник Републике Српске Милорад Додик је рекао је да се помоћ Србије осјећа у Српској и да је та помоћ кључна за Српску.

„Захвалан сам Вучићу и (предсједнику Србије Томиславу) Николићу што ми у континуитету пружају прилику да разговарамо о различитим питањима“, рекао је Додик.

Захвалио је премијеру Вучићу што је помогао да се јуче организује састанак са Шмитом.

„Треба вјеровати Њемачкој и омогућити да се крећемо ка ЕУ. Мислим да је то начин да се малој средини помогне да се лакше адаптира у тим кретањима“, навео је предсједник Републике Српске.

Како је рекао, током данашњих разговора многи пројекти су били на дневном реду.

„Радови на мосту Љубовија-Братунац се добро одвијају. Као што је Вучић рекао, наћи ћемо се крајем овог мјесеца да отворимо дионицу ауто-пута од Прњавора до Добоја као дио ауто-пута Бањалука-Добој. Веома ми је драго да је Вучић прихватио да тог дана буде са мном“, нагласио је Додик.

Република Србија, како је рекао, нема другу намјеру осим да се мирно развија и да користи своје ресурсе.

„Честитам премијеру на успеху са Жељезаром. Замолио сам га да у том великом пројекту са Кинезима укључи и РС, на примјер адеродром у Бањалуци, те да у том погледу постигнемо што већу интеграцију на пројектима“, истакао је Додик.

Говорећи о Сребреници, Додик је рекао да злочин у том граду потпуно исполитизован и да губи ону димензију у којој треба да се сви поклонимо жртвама.

15.25 – Вучић је рекао и да је са Додиком разговарао о односима Србије и Српске, као и о инфраструктурним објектима који се раде.

Констатовали смо да су наши односи веома добри, али смо говорили и о много конкретних питања, рекао је Вучић истакавши да су теме били радови на заједничким инфраструктурним пројектима.

„Ствари до сада не да су под конторолом, него се добро развијају попут моста Братунац-Љубовија“, рекао је Вучић.

Премијер Србије је најавио да ће у августу посјетити херцеговачки дио Републике Српске, како би видјели како Србија може даље да помогне у економском развоју.

„Тема разговора била су и политичка питања и закључили смо да је од кључног значаја за даљи напредак српске економије да сачувамо мир и стабилност у региону“, рекао је Вучић.

Он је рекао да ће 4. августа Србија и Српска у насељу Бусије заједнички обиљежити годишњицу прогона Срба са њихових вјековних огњишта са подручја тадашње републике Српске Крајине.

„Обележићемо то страдање нашег народа на достојанствен начин, не позивајући било кога на освету и сукобе, већ на живот и разумијевање прошлости“, рекао је Вучић.

Он је рекао да ће 19. августа у Градини бити обиљежено 75 година од доласка првих логораша у тај дио јасеновачког логора.

Чланак ДОДИК-ВУЧИЋ: Нема препрека за потписивање ССП-а, сутра разговори са пољопривредним произвођачима се појављује прво на ИСКРА.

Председник Републике Српске Mилорад Додик изjавио jе данас да за Републику Српску ниjе прихватљива предложена адаптациjа Споразума о стабилизациjи и придруживању с EУ.

РTРС преноси да jе Додик навео да би она нанела несагледиве штете прехрамбеноj и пољопривредноj производњи и губитке од 210 милиона конвертабилних марака на годишњем нивоу.

„Сва рачуница ниjе добра за Републику Српску и БиХ, него за Хрватску коjа би своjе производе пласирала у БиХ“, рекао jе новинарима Додик након састанка у Бањалуци са представницима Српске у институциjама БиХ, Владе и Народне скупштине, Привредне коморе Српске, Спољнотрговинске коморе БиХ, пољопривредних удружења и „Mлиjекопродукта“ из Kозарске Дубице.

Oн jе навео да се мишљење Републике Српске у овом случаjу мора уважавати, а не као до сада. Додик jе рекао да jе недолазак представника власти са нивоа БиХ из Републике Српске класично пребацивање одговорности.

Председник Републике Српске jе истакао да члан Председништва БиХ из Републике Српске Mладен Иванић сада има званични став из Републике Српске о предложеноj адаптациjи ССП.

РTРС наводи и да су пољопривредни произвођачи истакли да су апсолутно против предложене адаптациjе због огромних губитака коjе би имали.

Чланак ДОДИК: За РС ниjе прихватљива предложена адаптациjа ССП-а се појављује прво на ИСКРА.

Предложена адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању је неприхватљива, и данас је поручено из Републике Српске.

Предсједник Милорад Додик истакао је и да се о овом споразуму може разговарати тек када питање пописа буде враћено у законске оквире и ставови Српске буду уважени.

О ССП-у ће у Палати Републике у недјељу предсједник Српске разговарати са представницима републичких институција, привредницима, пољопривредницима и стручњацима из разних области.

Суштина адаприраног ССП-а неприхватљива је за Републику Српску и све пољопривреднике у БиХ јер је намјера да се Хрватској и земљама ЕУ омогући да у БиХ увозе робу без царина, уз плаћање само један одсто царинског евидентирања. Истовремено, роба из БиХ и даље не би имала исти третман у Хрватској и осталим земљама ЕУ.

– То није нама никаква помоћ, шта год ко рекао Европа има свој интерес, ми имамо свој интерес. Ако нађемо механизам да се то видљиво обештети и то не само једнократно него бар у пет година да људи могу да нађу неки нови начин, онда ми можемо да разговарамо на ту тему – рекао је предсједник Српске.

Влада Српске свој став о ССП-у никад није мијењала, али је он промијењен на нивоу БиХ, упозорава премијерка Српске. Влада је, свјесна да се европски пут БиХ мора озбиљно третирати, имала бројне разговоре са свима који су могли да процијене какву штету Република Српска може да има, каже Жељка Цвијановић.

– Појединим политичарима пуна су уста Европе, а уопште не знају шта нас то чека на том путу. Те ствари подразумјевају интеракцију свих у БиХ. Морате да постигнете договор да би сте могли да извршите одређену обавезу. Ми јесмо за такву сарадњу али је мало других који су спремни да сарађују на такав начин – каже Цвијановићева.

Предсједница Владе рекла је да још није добила званичан став српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о томе да се Влада треба изјаснити о Споразуму о стабилазацији и придруживању, већ да је то чула из медија.

– Ми хоћемо да се крећемо према Европи, али хоћемо да разумијемо одређене ствари. Ја сам рекла Европљанима ми смо овај споразум потписали с вама не сами са собом, ако ви сматрате да ово носи бенефите а не штету БиХ, ја вас молим да то објасните, јер смо ми заједно у једном аранжаму који се зове ССП – каже премијерка Српске.

Да је потребан заједнички договор свих кључних институција у БиХ о овом питању, сагласан је и министар спољних послова БиХ Игор Црнадак.

– Моја порука је да у интересу грађана у Републике Српске и Федерацији јесте да се европски пут настави и то на начин да наша апликација буде прихваћена на Вијећу ЕУ и то је одговорност свих нас у БиХ – истиче Црнадак.

Став о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ био је усаглашен на свим нивоима у БиХ све до прошле године када је Предсједништво БиХ од Савјета министара затражило да се уђе у корекције тог споразума и нови састав преговарачког тима.

Чланак ДОДИК: Прво ријешити питање пописа, па онда можемо о ССП-у се појављује прво на ИСКРА.

Влада РС саопштила је у петак да је приједлог Европске комисије за адаптацију Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ неприхватљив јер би узроковао несагледиве посљедице за домаћу производњу.

– Влада и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС сматрају да би се прихватањем оваквих измјена ССП-а ишло ка даљем девастирању аграрног сектора Српске, односно да би он био доведен у изузетно тежак положај, а посебно примарна производња – истакли су у Влади.

Влада је у петак обавијештена о допису који је шеф преговарачког тима испред Европске комисије Микела Матуела упутила Министарству спољне трговине и економских односа БиХ у вези са адаптацијом ССП-а.

– У допису се разматрају захтјеви обје стране и изражава спремност Европске комисије за прихватање одређених захтјева БиХ уз обавезу да БиХ прихвати највећи број трговинских уступака за око 200 пољопривредних производа који се увозе у БиХ. Разматрањем понуде утврђено је да су повластице које би евентуално биле дате ЕУ много вредније од повластица које БиХ добија и сматрамо да прихватање овог приједлога није оправдано – појаснили су у Влади РС.

Додали су да у предложеним позицијама без уређеног система прихватања ЕУ фондова за развој пољопривреде и у условима некоришћења мјера заштите нису увјерени у позитивне стране евентуалних измјена ССП-а у овом моменту.

– Одговорност за посљедице одлука које се односе на пољопривредне произвођаче из Српске мора преузети кадар РС у Савјету министара БиХ – истакли су у Влади.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић сматра да надлежни треба да заузму чврст став и никако не попусте захтјеву за измјену ССП-а.

– Ако не буде постојао чврст став, ЕУ ће уништити домаћу пољопривреду. Сасвим је јасно да је ријеч о уцјењивачкој политици ЕУ. Очигледно је да Европа жели да нам диктира цијену хране – рекао је Маринковић.

Директор бањалучке „Витаминке“ која прерађује воће и поврће Жарко Микић сматра да треба строго поштовати споразум ЦЕФТА.

– Они који су изван тога не треба да имају никакве привилегије. Тржишта Српске и ФБиХ нису конкурентна да се могу супротставити јакој конкуренцији. Треба изравнати економски ниво заједно са земљама у окружењу па тек онда имати слободно тржиште – рекао је Микић.

Нагласио је да сви производи који се субвенционишу у некој земљи не треба да буду предмет слободне трговине.

– Морамо имати сопствени став и заштитити све оно што је компаративна предност и шанса БиХ, а то су посебно пољопривреда и прерађивачка индустрија – казао је Микић.

Шеф тима БиХ који преговара о прилагођавању ССП-а Хамдо Тињак у петак се није јављао на телефон, а прошле седмице је рекао да би, према ономе што је договорено са Европском комисијом, БиХ требало да добије повећање извозних квота за шећер, вино и рибу. Према његовим ријечима, договорено је фазно олакшавање увоза из ЕУ за млијеко, неке врсте јогурта, маслац, једну врсту месних прерађевина и вино. Тињак је казао да ће остали производи у БиХ бити увожени у количинама које не могу угрозити домаће тржиште. Са министром спољне трговине и економских односа БиХ Мирком Шаровићем нисмо успјели да ступимо у контакт јер је на службеном путу у Кини.

ЕУ је затражила адаптацију ССП-а са БиХ на захтјев Хрватске која инсистира на томе да буде уважен механизам традиционалне трговине чиме би добила повластице које је имала у трговини са БиХ прије него што је постала чланица Уније.

Преговори

Посљедња рунда преговора о прилагођавању ССП-а завршена је у Бриселу крајем априла. Након тога нико није желио да износи детаље, а представници ЕУ поручили су да је остало да буде дефинисано неколико ствари и да се међусобно усагласе преговарачи из БиХ.

Чланак ВЛАДА РС: План ЕУ води ка уништењу аграра се појављује прво на ИСКРА.

Приштина је на мала врата изменила Споразум о стабилизацији и придруживању који је потписала са Европском унијом као Косово са звездицом. На седници парламента у понедељал, на којој се ратификовао овај споразум, „прогурали“ су и амандман у коме се уместо фусноте и звездице помиње „Република Косово“!

Како нам је објаснила Јасмина Живковић, потпредседница парламента КиМ из редова „Српске“, текст споразума са ЕУ не може да се мења на овај начин, па је спорна преправка закона, практично, остала да лебди у ваздуху:

– Тај амандман не може да постане део споразума и ми смо гласали за текст какав је потписан са ЕУ, без овог додатка. У њему се у тачки 5 каже да је Приштина обавезна да спроводи све договоре из дијалога са Београдом, што је за нас кључно. Уколико би дошло до опструкције тих договора, ССП би могао да се суспендује.

Посланици Листе „Српска“ били су уздржани кад се гласало о овом амандману, али је он добио већину. На крају је ССП ратификован са 86 гласова, а према речима Славка Симића, шефа посланичке групе „Српска“, посланици ове листе су га подржали јер ће омогућити чвршће економске везе са ЕУ:

– Одлуку да гласамо за ССП донели смо после консултација са коалиционим партнерима и гаранција да неће доносити никакве једностране одлуке мимо договора у Бриселу и сагласности са ЕУ.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић у понедељак је навео да се у члану 2 тог документа експлицитно наводи да ЕУ и њене чланице тим документом не признају Косово.

– Ниједан од услова, делова текста или дефиниција из Споразума, укључујући и прилоге, не представљају признавање Косова од стране ЕУ као независне државе – цитирао је Ђурић овај члан.

ИНТЕРПОЛ ДАЛЕКО

ЗАХТЕВ Косова да постане члан Интерпола дефинитивно се неће наћи на дневном реду 84. генералне скупштине ове организације која је у понедељак почела у Руанди – незванично сазнају „Новости“. Захваљујући активностима МУП и лобирању код пријатељских држава, ова тачка се није нашла на овогодишњој агенди ГС, а нова прилика да се гласа о косовском захтеву биће тек следеће године.

Чланак УМЕСТО ФУСНОТЕ, “ РЕПУБЛИКА КОСОВО“: Скинули звездицу из ССП! се појављује прво на ИСКРА.

Потписивањем ССП-а 2008. године преузета је обавеза да се од 1. септембра 2017. године држављанима ЕУ омогући куповина пољопривредног земљишта под истим условима као и српским држављанима. Ако се до тог датума не испреговарају другачији услови, Србија ће постати прва земља која такву могућност дозвољава и пре него што је постала чланица ЕУ.

На основу преузетих обавеза према Споразуму о придруживању и стабилизацији, српски Закон о пољопривредном земљишту, у коме сада постоји забрана продаје земљишта странцима, мораће да буде измењен.

Изменама и допунама тог закона који ће се ускоро наћи у процедури, та забрана се не укида, али се страним компанијама омогућава закуп државног земљишта на период од 30 година.

За разлику од осталих земаља које су испреговарале дуге рокове за продају земљишта странцима, Србија се на то обавезала невезано од стицања статуса пуноправног члана ЕУ.

Док је, на пример, у случају Пољске забрана продаје земље странцима на снази дванаест година од датума уласка у ЕУ, у Хрватској осам, Мађарска је у том погледу отишла најдаље.

После десетогодишњег мораторијума на продају земљишта странцима, Мађарска је после референдума који је подржало 87 одсто грађана, изменом Устава, трајно онемогућила стране држављане да постану власници њихових пољопривредних парцела.

Неке земље, попут рецимо Словеније, законом су пооштриле услове за стицање својине, и практично дестимулисале интерес странаца да постану власници пољопривредног земљишта, објашњава за Спутњик професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

„Словенија није тражила мораторијум забране продаје пољопривредног земљишта купцима из ЕУ, али је Законом прописала пет баријера за стицање својине и домаћим и страним купцима, од тога да купац мора бити резидент односно становник Словеније најмање пет година, да предност имају лица која су власници суседних парцела, да предност имају регистрована пољопривредна газдинства итд. Нажалост ми то такође не уводимо као ограничења“.
Говорећи о изменама и допунама постојећег Закона о пољопривредном земљишту, Шеварлић истиче да измене које ће се ускоро наћи у процедури неће допринети заштити националних интереса приликом стицања права својине над пољопривредним земљиштем у Србији, у односу на неповољне услове прописане међународним уговором, Споразумом о стабилизацији и придруживању.

„Иако је предвиђено само давање у закуп земљишта страним компанијама, нацрт закона оставља могућност и стицање права својине под одређеним условима који нажалост нису прецизно дефинисани. То је правни нонсенс јер ће ти услови накнадно бити прописани подзаконским актима или неким посебним уговорима између државе и будућих закупаца“.

Агроекономски аналитичар Милан Простран за Спутњик истиче да је против продаје природних добара, па и пољопривредног земљишта странцима, јер по његовом мишљењу то представља продају суверенитета.

„Кад почну преговори са ЕУ по поглављима 11 и 12, треба учинити све да се тај део споразума измени и онемогући продаја земљишта, као што су то урадиле друге земље. Ако то не буде изводљиво неопходно је законом одвратити странце да купују наше земљиште, што се нажалост предвиђеним изменама неће постићи“, сматра Простран.

„Циљ ових измена је очигледно нешто сасвим друго. Уместо да уреди комплетну проблематику којим би закон требало да се бави, он превасходно уређује услове дугогодишњег закупа домаћих и страних инвеститора“, каже Простран.

Истини за вољу у Србији и поред забране продаје пољопривредног земљишта, странци су, на посредан начин, користећи нејасноће у законима у последњој деценији куповином државних комбината које у власништву имају и пољопривредне парцеле, заправо постали власници наших ораница.
„Ово што је до сада на неки начин преведено у приватно власништво урађено је веома лоше. Власници пољопривредних парцела постало је неколико компанија, две-три из Хрватске, италијанска, а сада се појављују и неке арапске. Та област у нашем законодавству није довољно добро уређена и ми ово питање морамо да заоштримо изменом и допуном Устава. Неопходно је да сачувамо оно што нам је Бог дао, што обезбеђује прехрамбену сигурност земље. Да сачувамо ресурс који гарантује остваривање доходка и опстанак нације“, закључује Простран.

Чланак ШТА ДОНОСИ 2017. ГОДИНА: Кад не могу мађарске, странци ће орати српске оранице се појављује прво на ИСКРА.