Фото: РТРС

Министри спољних послова Србије и Кине, Ивица Дачић и Ванг Ји потписали су  споразум о узајамном укидању виза између двије земље.

Споразумом се предвиђа да се носиоци обичних пасоша Србије и Кине ослобађају обавезе прибављања виза за боравак до 30 дана, саопштено је из Министарства спољних послова Србије.

Овим је Србија постала прва земља у региону централне и источне Европе, која је склопила споразум о укидању визног режима са Кином.

Дачић се у Риги сусрео са више министара иностраних послова земаља централне и источне Европе.

Делегација Србије, коју предводи премијер Александар Вучић, учествује на дводневном Самиту механизма Кина – земље централне и источне Европе, који се одржава у Риги.

Чланак ДОГОВОР МИНИСТАРА: Србија и Кина узајамно укидају визе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Предсједник Србије Томислав Николић рекао је да ће споразум са Русијом, којим би се Руско-српском центру у Нишу дао исти статус који има НАТО на територији Србије, морати да сачека формирање новог српског парламента и владе.
„Ми сада, нажалост, немамо владу која би могла да припреми споразум који је обострано усаглашен 2014. године“, рекао је Николић новинарима.

Он је навео да Србија сада нема Владу која би могла да одлучи да тај споразум буде потписан и то ће морати да сачека изборе, конституисање скупштине и формирање нове владе.

„Потом ће нова влада имати прилике да се изјасни о споразуму који се тиче Центра у Нишу“, додао је Николић.

Николић је раније рекао да је спреман споразум којим би људство Руско-српског хуманитарног центра у Нишу стекло иста права и обавезе као и припадници НАТО-а на територији Србије.

Чланак НИКОЛИЋ: Споразум о Руско-српском центру у Нишу чека нову владу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Закон о потврђивању Споразума са НATO ниjе у супротности са Уставом Републике Србиjе, истакао jе председник Србиjе Tомислав Николић у ауторском тексту за Новости, образлажући зашто jе потписао таj закон.

„Законом се утврђуjу план и програм сарадње коjи имаjу саветодавну улогу и обезбеђуjу искуство и стручност, а сачињени су интересу Србиjе и у сарадњи са Србиjом“, наводи Николић у тексту и истиче да се одлучио да на оваj начин предочи jавности своjе ставове из следећих разлога:

„Не зато што постоjи потреба да се оправдам, већ зато што постоjе броjне малициозне и нетачне информациjе и интерпретациjе Споразума, коjе желим да демантуjем чињеницама и уклоним недоумице“.

Николић такође наводи да „Србиjа стоjи на чврстим позициjама воjне неутралности“ и подсећа да „ни jедан потез државног врха Републике Србиjе, нити било коjи пропис, од 2012. године, ниjе довео у питање такву позициjу. Сарадња у области безбедности, одбране и борбе против тероризма, укључуjе броjне међународне и регионалне организациjе и инциjативе“.

У тексту председник Србиjе даље наводи:

„Закон о потврђивању Споразума са НATO ниjе у супротности са Уставом Републике Србиjе. Закон успоставља правни оквир за сарадњу, коjа jе отпочела jош 2006. године, потписивањем СOфA споразума. Влада Србиjе и Црне Горе, а затим и Влада Републике Србиjе, су пре десет година ушле у процес сарадње са организациjом НATO, на добровољноj основи, и у њу су била укључена сва надлежна министарства и институциjе РС. Влада Републике Србиjе, коjу су тада чиниле Демократска странка и Социjалистичка партиjа Србиjе, jе 2011. године донела одлуку о започињању процеса израде ИПAП (Индивидуални акциони план партнерства), чиjи су приоритети: подизање политичког диjалога, воjне и одбрамбене сарадње, jавне дипломатиjе, научне сарадње, сарадње у ванредним околностима, као и заштити поверљивих информациjа. ИПAП jе усвоjен 2014. године. Пре нас су ИПAП усвоjиле Грузиjа, Aзербеjџан, Jермениjа, Kазахстан, Mолдавиjа, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Русиjа има успостављен институционални степен сарадње са НATO у форми Савета (НATO-Рушиа Цоунцил), што jе много виши и развиjениjи облик сарадње, кроз више од двадесет радних група и комитета, а учествовала jе и у НATO мисиjама. Савет jе тренутно суспендован, а као разлог су наведени ситуациjа на Kриму и, генерално, руско постављање према Украjини. Русиjа jе потписала СOфA споразум 2005. године, а у Партнерству за мир jе од 1994. године.

Закон о сарадњи са НATO даjе правни оквир коjи омогућава Србиjи да користи поверилачке фондове, када се о њима договори са НATO, као и да увећа ефикасност логистичке подршке и смањи наше трошкове ангазовања у мултинационалним операциjама, под окриљем УН и EУ, као и будућег ангажовања у борбеним групама EУ.

Србиjа jе иницирала оснивање Поверилачког фонда за делаборациjу и уништавање вишка убоjних средстава и унапређење капацитета Tехничко ремонтног Завода Kрагуjевац, новембра 2011. а исти jе одобрен од стране НATO средином 2013. године. Tим фондом jе предвиђена укупна донациjа од 3,7 мил евра за Завод у Kрагуjевцу и то за набавку одговараjуће опреме и обуку. Након завршетка проjекта, новонабављена опрема остаће у Заводу и он ће бити оспособљен као регионални центар за уништавање вишка мунициjе и опреме коjа постоjи у великом обиму у региону (око 150.000 т). Велика Британиjа jе водећа држава у имплементациjи Проjекта, а наjвећи донатор за сада jе СAД са 500 хиљада евра. У проjекту учествуjу као донатори и партнерске земље, Шваjцарска и Ирска. Србиjа учествуjе са 450 хиљада евра, а очекуjе се зарада од продаjе прерађеног материjала од око 700 хиљада евра. У оквиру споразума jе предвиђено уништавање око 2 хиљаде комада застареле и неупотребљиве мунициjе коjа представља баласт и опасност за становништво. Tу мунициjу не можемо ни да користимо, нити да продамо, а неусловно се складишти. Oна може да проузрокуjе несрећу сличну оноj у Параћину. Да будем потпуно jасан. Нико нас не приморава да уништимо ту мунициjу. Mи немамо ни могућности ни средства да то учинимо и то се чини искључиво у нашем интересу и на наш захтев. Ремонтни Завод Kрагуjевац већ ради на уништавању вишка мунициjе, али с обзиром на велику количину застареле мунициjе (око 8 000 т) и на стару опрему и технологиjу и високе трошкове, требало би пуно времена, уз огроман безбедносни ризик.

НATO jе подржао ову инициjативу у циљу повећања регионалне безбедности. Иначе треба поменути да су са НATO већ реализовани слични поверилачки фондови: уништавање 28.000 комада вишкова малог и лаког наоружања, у вредности од 375 хиљада евра, током 2003. године. Затим 2005. године, када су уништене залихе противпешадиjских мина, (око 1,7 милиона евра). Проjекат се реализовао две године и успешно jе окончан у маjу 2007. године, са укупно уништених око 1,4 милиона противпешадиjских мина.

Што се тиче одредаба Закона, коjе регулишту дипломатски имунитет, он jесте предвиђен за припаднике НATO коjи се са нашом дозволом налазе на териториjи Србиjе и ту важи принцип реципроцитета, односно, припадници наше воjске такође уживаjу дипломатски имунитет у земљама потписницама. Правила о имунитету су успостављена оснивањем Воjне канцелариjе НATO, 7. децембра 2006. година, што jе потписао министар одбране Зоран Станковић.

Што се тиче одредаба о ослобађању од плаћања царине и пореских дажбина, на њих се такође примењуjе принцип реципроцитета установљен Партнерством за мир. Представници земаља потписница Партнерства за мир су ослобођени дажбина у земљи у коjоj извршаваjу одређену уговорену активност.

Србиjа веома вешто налази баланс у веома комплексним међународним политичким и безбедносним односима и сматрам да подизање тензиjе у jавности, око договора коjи се постижу у интересу наше земље, ниуком случаjу не доприноси унутрашњоj стабилности и тежњи да се очува безбедност земље и бољи живот свих грађана. Напротив“, закључуjе Николић.

Иначе, са НATO jе до сада потписано 5 споразума коjи су потврђени следећим законима:

Закон о ратификациjи споразума између Србиjе и Црне Горе и Oрганизациjе Северноатлантског пакта(НATO) о транзитним аранжманима за подршку мировним операциjама(4. новембра 2005. године)

Oквирни документ партнерства за мир(14. децембра 2006. године)

Закон о потврђивању уговора између Владе Републике Србиjе коjу представља Mинистарство одбране и групе националних директора НATO за кодификациjу-Савезнички одбор 135(AЦ 135) о усваjању НATO кодификационог система(9. маj 2011. године

Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србиjе и Oрганизациjе Северноатлантског пакта о безбедности информациjа и кодекса о поступању(8. jула 2011. године)

Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србиjе и организациjе НATO за подршку и набавку (НСПO) о сарадњи у области логистичке подршке (19. фебруар 2016. године).

Чланак НИКОЛИЋ: Споразум с НATO ниjе у супротности с Уставом Србиjе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРСНО

Нацрт резолуције о наретку Србије ка ЕУ требало би да буде представљен посланицима Комитета за спољне послове Европског парламента /АФЕТ/ 7. децембра, а биће употпуњен рекордним бројем амандмана од српских сусједа, прије свега, Хрвата, сазнају „Вечерње новости“.

Према информацијама до којих је дошао тај лист, Загреб ће и ове године покушати да „прогура“ захтјев да Београд одустане од процесуирања ратних злочина у Хрватској, пронађе све нестале и коригује границу на Дунаву.

Хрвати ће, како је наведено, имати и низ замјерки на статус и права својих сународника у Србији.

Амандмане ће, према писању „Вечерњих“, највјероватније, имати и европски посланици из Мађарске, Бугарске и Румуније, који ће затражити бољи статус за своје националне мањине.

О Нацрту резолуције о напретку Србије и поднесеним амандманима АФЕТ ће расправљати након новогодишњих празника, 14. јануара.

Гласање у АФЕТ-у заказано је за 28. јануар, а коначан текст Резолуције требало би да буде усвојен на пленарној сједници Европског парламента у Стразбуру, у фебруару.

Чланак НОВЕ УЦЈЕНЕ: Хрватска поново кочи српски пут ка Бриселу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Врховни вођа Ирана ајатолах Али Хаменеи забранио је данас даље преговоре Ирана и САД, мање од три мјесеца након што је Иран потписао нуклеарни споразум са Западом након вишегодишњих преговора.

У обраћању командантима Револуционалне гарде Хаменеи је рекао да су преговори са САД само донијели сметње Ирану.

„Преговори са САД отварају врата њиховом економском, културном, политичком и безбједносном утицају. Чак и током нуклеарних преговора они су покушали да нанесу штету нашим националним интересима када год су за то имали прилику“, рекао је Хаменеи, објављено је на његовом веб-сајту.

Хаменеи није јавно подржао споразум који су свјетске силе постигле са Ираном у јулу ове године, који представља политичку побједу умјерених снага предвођених предсједником Хасаном Роханијем.

Споразум предвиђа укидање санкција у замјену за ограничавање нуклеарног програма Техерана.

Чланак ИРАН: Хаменеи забранио преговоре са САД се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Ко се још не сећа пенкала Божидара Ђелића? Њиме је бивши вицепремијер задужен за европске интеграције у влади Војсилава Коштунице 29. априла 2008. потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Судбина пенкала, за које је Ђелић, пре него што се вратио банкарском бизнису, причао да га чува за потписивање оног важнијег споразума, о чланству Србије у ЕУ, није позната. Али можда га Ђелић завешта неком будућем музеју евроинтеграција Србије, ако и када Србија, цела или окрњена, уђе у оно што тог лепог дана буде Европска унија.

Србија је још после петооктобарских промена улазак у ЕУ поставила као приоритет. Али да би ишао ка неком циљу мораш знати имаш ли снаге за то путешествије, коју цену мораш да платиш и шта те тамо чека. Засад знамо само да снаге имамо — прекалиле нас недаће и страдања деведесетих. Колико смо то платили и чиме ћемо још морати да платимо још нисмо свели рачун, а изгледа не знамо, или нећемо да знамо ни шта нас тамо чека.

Солунска агенда усвојена 2003. године током грчког председавања Унијом предвиђала је пријем земаља западног Балкана до 2014. године по принципу „регате“. Али Србију је на том путу кочио Хаг и тек након што је тадашња главна тужитељка Трибунала Карла дел Понте известила ЕУ да Србија поштује одлуке тог суда могао је бити потписан ССП. После награде у виду укидања визног режима 19. децембра 2009. године Србију су од статуса кандидата, међутим, делиле две ствари — хапшење преосталих хашких оптуженика и Косово, које је једнострано прогласило независност 17. фебруара 2008. године.

Ратко Младић је ухапшен 26. маја 2011, а убрзо, 20. јула исте године и последњи хашки бегунац Горан Хаџић. А после фијаска Србије пред Међународним судом правде који је пресудио да проглашење независности Косова не крши међународног право, као и резолуције коју је Србија заједно са ЕУ поднела Генералној скупштини УН (мењајући је у последњи час) а која је предвиђала преговоре Београда и Приштине, тај дијалог је отпочео 8. марта 2011. године. Уз посредство представника ЕУ Роберта Купера преговарали су тимови на челу са Борком Стефановићем и Едитом Тахири. Подршка кандидатури Србије од свих, тада 27 чланица Уније дата је 1. марта 2012. године након горког компромиса у дијалогу којим је Приштини омогућено регионално представљање уз фусноту, али и пошто је на инсистирање Румуније усаглашен записник о статусу влашке мањине у Србији.

Преговори са ЕУ су се даље преплитали са бриселским дијалогом у процесу „покретних мета“ — или, што би рекао Зоран Ђинђић, „гутања жаба“ — само још ово, и још оно. А ако је сарадња са Хагом била нужни обрачун са наслеђем 90-их, уступци Приштини објашњавани су потребом нормализације живота за Србе на КиМ и регионалном стабилношћу. Шлагворт је, после сваке етапе, био исти — преговори су били тешки, постигли смо највише што смо могли у задатим оквирима. Ко је постављао те оквире и зашто смо ми пристајали на њих никако да нам објасне. Али зато бисмо увек после почетне поруке — „е сада ће Србима бити боље“, убрзо сазнали да се споразум не спроводи или да га Приштина тумачи на своју руку, јачајући прерогативе независности. У међувремену, отварају се нове теме попут југа Србије, помирења схваћеног у кључу покајања Србије, захтева за усаглашавање са спољном политиком Брисела кад је реч о Русији…

Списак вероватно није коначан, будући да се отеже и са отварањем првих поглавља. А све у духу — сад ће, само што није, дали су реч, држимо их за реч. Наиме, не само да је одлуку о отварању поглавља Европски савет донео пре више од две године, на Видовдан 2013. године него се заборавља да је отварање прва два поглавља које нам обећавају ових дана — 32 и 35 (о финансијској контроли и Косову) тек почетак мукотрпног процеса. Колико тешког, говори искуство, рецимо, суседне Хрватске, којој је, и поред тога што је од остварења свог „тисућљетњег сна“ уживала подршку кључне чланице ЕУ, Немачке, али и Вашингтона, од статуса кандидата до чланства у ЕУ требало скоро осам година, од октобра 2005. до 1. јула 2013. године. До Солуна — три сомуна.

Најзад, остаје и питање каквој то породици жудимо да се прикључимо. Јер, како све очигледније и за Србију све болније демонстрирају и украјинска и мигрантска криза, у Европској унији су окрњени и европске вредности и јединство, а одлуке се често доносе уз суфлирање преко океана — у корист сопствене штете.

Чланак ПОСТОЈИ ЛИ АЛТЕРНАТИВА: Шенген пуца — Србија чека отварање поглавља се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Потпредсједник тзв. Владе Косова Хашим Тачи рекао је у Бриселу да је Србија потписивањем споразума на неки начин признала Косово као независну државу.

Он је потврдио да су споразуми потписани, али да је договор био тежак, „зато што се српска страна противила цијелог дана“.

„Србија је потписала под притиском међународне заједнице. Косовска страна је стајала чврсто иза својих захтјева и постигла је договор у складу са косовским законима. Остаје на нама да радимо како бисмо изнијели све будуће процесе“, рекао је Тачи.

Шеф косовске дипломатије је потврдио да се косовска страна „одрекла Парка мира“, преносе медији са Косова.

„Све док на мосту постоје дефинисани периоди за помјерање барикада и други начини да се дозволи слободно кретање људи ми одустајемо од идеје уједињења Митровице. Ова година је европска година за Косово. Србија је претходно одбијала да потпише документа на којима је писало Република Косово. Ово сада је признавање независности на неки начин“, закључио је Тачи.

Делегације Београда и Приштине су уз посредовање Европске уније потписале споразуме о Заједници српских општина, енергетици, телекомуникацијама и Парку мира.

Чланак ТАЧИ: Делегација Србије је признала Косово као државу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Запад није успио да изолује руског лидера Владимира Путина, а најбољи доказ за то јесте одлучујуће учешће Москве у постизању споразума са Ираном – истиче „Њујорк тајмс“.

Не само да план изолације није прошао, већ се Путин посљедњих неколико седмица позиционирао у центар међународне дипломатије, наводе аналитичари америчког листа.

Споразум са Ираном показује да Путин утиче на свјетске догађаје упркос покушајима Запада да га склони у страну.

Руски лидер недавно се срео са члановима БРИКС-а и онима који претендују да постану пуноправни „играчи“ у овим савезима.

Такође, видљиво је да руски предсједник ужива посебну наклоност кинеског лидера Xи Ђингпина и иранског предсједника Хасана Руханија.

Новинари истичу да напоре Русије на међународној сцени похваљује чак и амерички предсједник Барак Обама, који се захвалио Путину за допринос Русије у постизању договора са Ираном.

„Односи Русије и САД остају напети због украјинске кризе. Међутим, прецизни дипломатски прорачуни руском предсједнику омогућавају да задржи позицију на међународној сцени и спријечи покушаје Запада да га прогласе `зликовцем`“ – наводи „Њујор тајмс“.

Чланак ЊУЈОРК ТАЈМС: Пропао план за изолацију Путина се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Танјуг

Споразум потписан прошле недеље у Бриселу по којем ће Цивилна заштита на северу Космета бити распуштена до 1. септембра узнемирио је Србе северно од Ибра. Посебно их брине тајновитост онога што су две преговарачке групе Београда и Приштине, под покровитељством ЕУ потписале, имајући у виду да албанска страна излази са званичним саопштењем, док се Београд овим поводом не оглашава.

На неколико питања, које је „Политика” упутила Канцеларији за КиМ, одговорено је да ће детаљи бити познати данас када ће у Косовској Митровици бити Марко Ђурић. Између осталог, „Политику” је занимало да ли су тачне изјаве приштинске стране да ће у косовским, цивилним институцијама бити места за само 483 припадника (мада ова структура броји 751 радника на северу). Шта ће бити са осталим запосленима, колико њих ће се пензионисати и по којем основу, затим, да ли се може догодити да многи од њих буду на превару приведени, као што се то догодило са припадницима МУП-а Србије.

У Косовској Митровици се може незванично чути да ће 50 Срба – радника Цивилне заштите бити позвани на „информативни разговор”. То може да значи да ће им бити одређен притвор због њиховог појављивања на барикадама. За Приштину Цивилна заштита је „паралелна формацијa” коју ће постепено гасити до јесени (1. септембар) и до када ће се, како је саопштено из привремене косовске владе, под ингеренцију косовског система ставити сви објекти, канцеларије и складишта, које је користила ова структура.

Чланак СРБИ НА СЕВЕРУ КОСОВА ЗАБРИНУТИ ЗБОГ РАСПУШТАЊА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ: Због барикада прете им привођењем се појављује прво на ИСКРА.

Фото: uatoday.tv , РТРС

Кијев је још једном озбиљно прекршио споразуме из Минска, који предвиђају повлачење тешког наоружања с контактне линије, саопштило је данас руско Министарство спољних послова.

Министарство је саопштење поставило на свом веб сајту, као команатар на извештаје да су новинари агенције Ројтерс снимили видео на којем се види тешко наоружање украјинске војске, на контактној линији на југоистоку Украјине.

Према тим снимцима, такозвани Азов батаљон, користио је 122-милиметарске хаубице Д-30, домета од 22 километра, наводи се у саопштењу.

Снимци су начињени „у близини села Широконо, које мора да буде под строгим надзором специјалне мисије ОЕБС-а”, додаје се у саопштењу.

Руске власи, такође, позивају украјинску страну „да не обмањује међународну јавност” и да се стриктно придржава обавеза садржаних у споразумима из Минска, преноси агенција Тас с.

Чланак МОСКВА: Кијев озбиљно крши споразуме из Минска се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rt.com

Руски амбасадор у УН Виталиј Чуркин рекао је данас да украјински позив мировњацима УН да дођу у зону конфлитка има за циљ уништавање споразума из Минска.

Украјински председник Петро Порошенко затражио је распоређивање мировних снага УН на истоку земље, пошто су проруске снаге игнорисале споразум о прекиду ватре из Минска и напале источни град Дебаљцево, приморавши украјинску војску да се повуче из тог кључног железничког центра, пренела је агенција АФП.

„Када неко, уместо да ради оно што је потписао, сугерише нову шему и то тако брзо, то изазива сумњу да он жели да уништи мински споразум“, рекао је Чуркин.

Према минском споразуму, украјинске и проруске снаге требало је да положе оружје од 15. фебруара и да започну са повлачењем тешког наоружања са линија фронта.

Међутим, жестоки окршаји водили су се око града Дебаљцево, који се налази између градова Доњецк и Луганск, оба под контролом проруских снага.

У украјинском конфликту, који је започео у априлу прошле године, више од 5.600 људи је изгубило живот, навела је француска агенција.

Чланак ЧУРКИН: Украјински позив мировњацима за циљ има уништење споразума из Минска се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Погодак

Заједничка сједница влада Србије и Македоније биће одржана данас у Скопљу.

Програмом посјете, у 10.20 часова предвиђен је свечани дочек чланова Владе Србије испред зграде Владе Македоније, а потом и сусрет у четири ока премијера српског и македонског премијера Александра Вучића у Николе Груевског.

У 10.30 планирани су билатерални сусрети ресорних министара, а у 11.30 заједничка сједница двије владе – саопштено је из Владе Србије.

У 13.00 часова представници влада Србије и Македоније потписаће неколико споразума, послије чега је предвиђена изјава за медије Вучићаи Груевског.

Чланак СКОПЉЕ: Заједничка седница Влада Србије и Македоније се појављује прво на ИСКРА.