Споменик хероју Милану Тепићу откривен је у Београду на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу. Откривање споменика и полагање венаца одржано је поводом обележавања 26. годишњице од смрти хероја Милана Тепића.

Након откривања споменика, венце су положили министар одбране Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, чланови породице, представници Војске Србије, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.

Милан Тепић је рођен у месту Комленац код Козарске Дубице 1951. године, а погинуо је 29. септембра 1991. у Беденику код Нове Раче. Не желећи да препусти непријатељу велико складиште оружја и муниције, мајор Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе.

Министар Зоран Ђорђевић рекао је у обраћању присутнима да су херојско дело и свесно поднета жртва одредили судбину мајора Милана Тепића, али и судбину многих других.

„Жалимо јер је Србија изгубила храброг и часног официра, узорног и поштеног грађанина и одважног војника. Његово дело веће је од свих нас и нема начина да то било ко од нас премери. Немерљиво је“, поручио је Ђорђевић.

Навео је да је мајор Тепић жртвујући себе спречио смрт недужних цивила, те је, да би сачувао њихове животе, жртвовао свој.

„Такви хероји не рађају се сваког дана. Хероји попут Тепића одредили су карактер и судбину читавог народа“, каже Ђорђевић.

Министар је навео да је мајор Тепић храбро бранио касарну у Бјеловару, а када је схватио да више не постоји могућност да је одбрани, услед упорног дејствовања далеко бројнијих хрватских паравојних снага, одлучио је да не дозволи непријатељу да дође до оружја и муниције којим би даље убијали његове саборце и недужан народ.

„Овај споменик који смо открили данас не указује част само Милану Тепићу, његовој породици, већ читавом српском народу. Захваљујући овом споменику, Србија је данас праведнија држава, боља него што је јуче била. Праведнија, јер је одала признање јунаку који то заслужује. И боља, јер је заштитила истину о човеку који је одлучио да оде у легенду“, рекао је Ђорђевић.

Откривању споменика присуствовали су и потпредседник Скупштине Србије Верољуб Арсић, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, као и бројни представници Војске Србије.

Тепић је 19. новембра 1991. године постхумно одликован „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару“ и проглашен народним херојем Југославије.

Чланак ДАВНО ЈЕ ТРЕБАЛО: Откривен споменик народном хероју Милану Тепићу се појављује прво на ИСКРА.

У Љубушком ће 19 припадника хрватске националистичке паравојне групе из акције Феникс, који су 1972. године упали у Југославију како би вршили терористичке акције, подигли устанак и срушили политички поредак СФРЈ, добити споменик!

Потврђено је то на трибини у Градској управи у Љубушком, на којој је приказан документарни филм „Акција Феникс“ која је одржана у склопу програма обиљежавања Дана општине Љубушки, пишу федерални медији.

На трибини су говорили Боже Вукушић, писац књиге „Хрватско револуционално братство – Рат прије рата“ на основу које је настао филм, Вице Вукојевић и Иван Бутковић. Кипар Зденко Галић, аутор рјешења будућег споменика у Љубушком, представио је пројекат и објаснио изглед будућег споменика.

Споменик ће бити изграђен поред Основне Школе Марко Марулић и заузимаће укупно 45 м2. Грађевина превиђа 19 коцки које ће симболизовати „19 револуционара“.

С обзиром да је споменик у Љубушком, на двјема коскама биће представљена двојица „револуционарА“, родом из Љјубушког – Паво Вегар и Лудвиг Павловић. С десне стране споменика биће постављена плоча на којој ће бити уписана имена осталих „револуционара“ уз текст Адолфа Андрића.

Споменик би требао бити завршен до почетка љета а медији наводе како ће главни финансијери „бити наши људи из Аустралије који су били повезани с Хрватским револуционарним братством“.

Споменик хрватским усташким „револуционарима“ већ постоји у Посушју, у којима је и једна улица добила име.

Подсјећамо, Бугојанска група или група Феникс је неформални назив хрватске терористичке групе која се пробила на подручје Југославије 20. јуна 1972. Инструирана од стране хрватске националистичке емиграције, група је имала за циљ вршење терористичких акција ради покретања рата за рушење Југославије и обнову НДХ.

Бугојанску групу је организовало Хрватско револуционарно братство –  тајна организација основана 1961. у Аустралији а која је дјеловала и у Европи и САД.

Након гушења Хрватског прољећа 1971. године, ХРБ је био увјерен да се у Хрватској створила повољна клима да се покрене оружани устанак. Након кратке припреме, ХРБ је организовао људство, оружје и новчану подршку да пошаље иницијалну групу од деветнаест припадника, која је имала задатак покренути оружане акције. Већина терориста је дошла из Аустралије, док је војна опрема била набављена у Њемачкој.

На челу групе налазила су се браћа из околине Тузле, Адолф и Амброз Андрић.

Поред Феникса паралелно су требале бити извршене акције „Матилда“ (минирање главног трансформатора у Загребу) и „Круг“ (тровање водовода у Београду). Група се је састојала од укупно 19 чланова. Након кратких припрема у кампу у Салзбургу (Аустрија) пребацују се у Југославију.

Чланак ЊИХОВИ ЈУНАЦИ: Након Посушја и Љубушки добија споменик усташким терористима се појављује прво на ИСКРА.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оцијенио је, поводом подизања споменика усташком кардиналу Алојзију Степинцу у Осијеку, да је жалосно то што се дешава у Хрватској и упитао зашто ЕУ ћути о рехабилитацији фашизма и ратних злочина.

„Жалосно је то што се дешава у Хрватској, што потврђује чињеница да је поводом подизања споменика Степинцу, ратном злочинцу из времена фашистичке усташке НДХ, најоштрија критика дошла због тога што је уз паркинг“, навео је Дачић у саопштењу.

Он оцјењује да је то показатељ да је у Хрватској створена атмосфера да је антисрпска политика, оправдавање злочина над Србима и рехабилитација фашистичке усташке НДХ, уобичајена ствар.

То је, сматра Дачић, јасна порука Србима да је злочин против њих дозвољен и некажњив.

„Зашто ЕУ ћути о рехабилитацији фашизма и ратних злочина? Да ли ћутање значи одобравање? Или ће ме неко из ЕУ, најзад, демантовати“, додао је Дачић.

Чланак ДАЧИЋ: Споменик Степинцу доказ да су злочини против Срба дозвољени се појављује прво на ИСКРА.

У Осијеку је откривен споменик кардиналу Римокатоличке цркве у Хрватској Алојзију Степинцу, дан уочи 57. годишњице његове смрти.

Председник Удружења Маријан Губина је том приликом рекао да се постављањем спомен-бисте желела одати почаст Степинцу, „његовој жртви и мучеништву кроз коју је показао прави смисао вере, те подсетити Осјечане колико је важно бити спреман поднети жртву“.

За градоначелника Осијека Ивана Вркића Степинац је, како је рекао новинарима, „један од највећих хрватских синова“, а спомен-биста је „знак захвалности за све што је учинио за опстанак хрватског народа“.

Новинари и архитекта Томислав Пргомет, међутим, имали су приговор на то што је спомен биста постављена, како сматрају, на непримереном месту, у непосредној близини паркиралишта.

Пргомет је приметио да је примерено место за постављање споменика било којем свештенику испред цркве или жупног двора, а да је ово место „непримерено и потцењивачки према кардиналу Степинцу“, пренела је Хина.

Иначе, споменик Степинцу је постављен у години у којој мешовита римокатоличко-православна комисија разматра живот и дело кардинала Степинца пре, за време и након Другог светског рата.

Трећи састанак те комисије биће одржан 13. и 14. фебруара у Новом Саду, а на њему ће, како се очекује, СПЦ представити доказе да је католички надбискуп Степинац активно учествовао у стварању Независне Државе Хрватске (НДХ) и њеној геноцидној политици.

Комисија је формирана на иницијативу папе Фрање како би укрстила историјске аргументе и расветлила улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата.

Закључци рада Мешовите комисије, која ће се састати још у Подгорици и Славонској Пожеги, очекују се крајем године.

Од тих закључака зависи да ли ће Римокатоличка црква прогласити Степинца за свеца.

Чланак ХРВАТСКА: У Осијеку откривен споменик Алојзију Степинцу се појављује прво на ИСКРА.

Споменик Маји Плисецкој у Москви откривен је на Бољшој дмитровки, у парку названом у њену част, на рођендан ове изузетне балерине. Споменик је откривен уз звуке чувене „Кармен“ Бизеа—Шчедрин.

Откривању споменик присуствовали су заменик руског премијера Олга Голодец, руски министар културе Владимир Медински, главни диригент и директор позоришта Марински Валериј Гергијев и супруг Плисецке Родион Шчедрин. На церемонију је дошло и десетине поштовалаца велике балерине који су након откривања постоље споменика буквално препунили цвећем.

„Маја Плисецка је невероватна појава у светској култури. То је жена која је прославила руски балет, подигла га на нови ниво. Он је особа која је прославила Русију, која за све представља отелотворење талента и женствености. Мислим да ће отварање споменика привући на ово место не само љубитеље балета, већ и све оне који цене руску културу“, истакла је Голодец.

Место постављања споменика (у близини Бољшој театра) и лик Кармен нису случајни. Управо је на сцени Бољшој театра 1967. приказана „Кармен свита“ Бизе—Шчедрин, коју је поставио познати кубански кореограф Алберто Алонсо специјално за Плисецку. Њена Кармен постала је једна од главних улога балерине у репертоару позоришта и заувек ушла у историји светске кореографије.

Чувена прима балерина Бољшој театра Маја Плисецка преминула је у 90 години 2. маја 2015. године у Минхену.

Чланак ЖЕНА КОЈА ЈЕ ПРОСЛАВИЛА РУСКИ БАЛЕТ: У Москви откривен споменик Маји Плисецкој се појављује прво на ИСКРА.

У Бијељини је почела изградња споменика свим мајкама које су изгубиле синове од Косовске битке до посљедњег рата.

Јединствени споменик биће постављен поред Саборног храма у бијељинском насељу Лединци. Пројекат Удружења породица несталих бораца и цивила Семберије и Мајевице, помогли су за сада – НСРС, Град Бијељина, општина Угљевик, српски члан Предсједништва БиХ и неке приватне фирме.

Дугогодишња идеја Смиље Митровић, мајке несталог војника ВРС, коначно је почела да се реализује. Споменик има одређену врсту симболике, приказује мајку која држи дијете у наручју.

– Камен је стигао из Македоније, направили смо и постоље, остала нам је скулптура и постављање – рекла је Смиља Митровић.

Скулптуру ради академски вајар Рајко Блажић, професор на Боголосвском факултету у Београду. Он је појаснио да је ријеч о мајци мученици, паћеници, која о свом потомству брине 24 сата.

Нажалост, Удружење је успјело прикупити тек половину средстава потребних за коначну изградњу споменика.

Из Удружења породица несталих бораца и цивила Бијељине се захваљују свима онима који су им до сада помогли, те се надају да ће се одазвати и остали којима су се обратили како би завршили споменик.

Планирано је да споменик свим мајкама које су изгубиле синове у претходним ратовима, буде постављен поред Саборног храма у Бијељини на празник Материце крајем децембра.

Чланак БИЈЕЉИНА: Споменик свим мајкама које су у ратовима изгубиле синове се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Путин и патријарх московски и све Русије Кирил открили су споменик Светом Равноапостолном великом кнезу Владимиру, који је покрстио Русе у IX веку. Споменик се налази на Боровицком тргу у Москви.

Споменик је подигнут на иницијативу Руског војно-историјског друштва и владе Москве. Аутор пројекта је вајар и заслужни уметник Русије Салават Шћербаков.

Церемонији откривања присуствовали су председник владе Русије Дмитри Медведев, министар културе Владимир Медински, градоначелник Москве Сергеј Собјанин, чланови владе Русије, народни посланици, представници грађанских удружења, истакнути научници, уметници и културни радници.

После завршетка церемоније патријарх московски и све Русије Кирил освештао је споменик. Раније истог дана, председник Русије и патријарх положили су цвеће на споменик Кузми Мињину и Дмитрију Пожарском на Црвеном тргу.

С руског Александар Ђокић

Чланак ЗАХВАЛНА РУСИЈА: На дан народног јединства у Москви откривен споменик Светом кнезу Владимиру се појављује прво на ИСКРА.

Велики руски и свјетски писац Михаил Булгаков добиће ускоро свој споменик у Москви, у близини адресе Бољшаја Пироговскаја 35, гдје је и живио.

Постављање споменика иницирала је Међународна добротворна фондација „Чајковски“, чија је једна од главних активности подизање споменика истакнутих историјских личности.

Споменик је израдио познати руски кипар Георгиј Франгуљан, аутор „Распећа“ у Базилици Светог Фрање у Равени, као и споменика Петра Великог у Антверпену, те Јосифа Бродског у Москви.

Ове године обиљежава се 125. годишњица рођења Михаила Булгакова, аутора великих романа „Мајстор и Маргарита“ и „Бијела гарда“, те писца значајних приповијетки, попут чувеног „Псећег срца“, као и позоришних комада.

Булгаков је био контроверзан писац за некадашњи совјетски систем и често је имао проблема са објављивањем својих дјела.

Тако се и роман „Мајстор и Маргарита“ појавио много касније у односу на период када је написан.

Булгаков је волио позориште, па је једном чак писао Стаљину и тражио да му допусте да бар буде обичан радник на сцени, ако му је већ забрањено да се на други начин бави књижевношћу и позориштем.

Роман „Мајстор и Маргарита“ сматра се једним од највећих романа написаних у 20. вијеку.

Чланак МОСКВА: Булгаков ускоро добија споменик се појављује прво на ИСКРА.

Гробнице совjетских воjника на Mемориjалном гробљу, коjе се налази у форт Вињари у пољском граду Познању, уништили су вандали, саопштио jе пољски културни центар у Kалињинграду.

Oштећене су спомен-плоче, а вандализам су снимили представници Пољског културног центра у Kалињинграду, преноси „Спутњик“.
„Представници Пољског културног центра у Kалињинграду су током посете гробља совjетских воjника у Познању, коjи се налази у форт Вињари (градском парку и бившем централном утврђењу тврђаве Познањ, где jе постављен споменик совjетским воjницима), коjе се обично зове Цитадела, открили броjне уништене гробнице са траговима разарања. Неколико надгробних споменика било jе преврнуто“, наводи се у саопштењу културног центра.

Tакође се наводи да су оштећене неке од спомен-плоча на гробницама црвеноармеjаца. Представници пољског центра открили су избиjене фотографиjе сахрањених, ишчупане звезде са надгробних споменика и оштећене спомен-плоче на гробницама.
На гробљу у форт Вињари сахрањено jе око 6.000 совjетских воjника.

Чланак ПОЉСКА СРАМОТА: Оскрнављени гробови совјетских војника у Познању се појављује прво на ИСКРА.

Споменик владици Српске православне цркве Николају Велимировићу, који је у центру села Шимановци био подигнут на личну иницијативу једног мештанина, срушен је багерима уз полицијско обезбеђење.

Очевици су агенцији Бета испричали да је споменик срушен уз присуство тридесетак специјалаца у пуној опреми и више инспектора.

Акција је организована протеклог петка, на дан сеоске славе, а полиција је била блокирала раскрсницу џиповима.

Чланак СРБИЈА: Срушен споменик владици Николају у Шимановцима се појављује прво на ИСКРА.

Председник Србиjе Tомислав Николић каже да jе као и цела Србиjа подељен између за и против споменика Слободану Mилошевићу, те додато да таj споменик не би смео да дели Србиjу, већ да jе уjедињуjе.

Додаjе, међутим, да га о томе, као ни о споменицима другим личностима из прошлости, нико ниjе ни питао.

Николић за Kурир каже да то ниjе у његовоj моћи.

„Tо jе у надлежности градске комисиjе за именовање улица и постављање споеника. A одговор на то даjе и Вулиново министарство. Ниjе то у надлежности председника Реублике“, рекао jе Николић.

Упиан да ли би имао дилему да Mилошевић добиjе споменик, Николић каже да jе подељен као и цела Србиjа изеђу за и против.

„Подржавао са његову борбу и осуђивао га кад се повлачио без разлога. Споменик не сме да дели Србиjу, већ да jе уjедињуjе. Oни коjи скрнаве све по Србиjи не би оставили на миру ни споменик Слободану Mилошевићу“, закључио jе председник.

Питање подизања споменика Mилошевићу у Србиjи покренуто jе након информациjе да бивши председник СРJ ниjе одговоран за злочине у БиХ, што произлази из пресуде Радовану Kараџићу.

Социjалисти су, наиме, одмах изашли са идеjом да покоjном шефу њхове странке треба подићи споменик и дати улицу. Идеjу jе подржао и актуелни шеф социjалиста Ивица Дачић.

Чланак НИКОЛИЋ: Споменик Mилошевићу би требало да нас уjедини се појављује прво на ИСКРА.

Недавно подигнути споменик убици jугословенског амбасадора у Стокохолму Владимиру Роловићу у Драгама, код Пакоштана, освануо jе „крвавих руку“, пише риjечки Нови лист.

У ноћи са суботе на недељу Барешићев длан и ногавицу неко jе, наиме, попрскао црвеним спреjом.

фотографиjа „дорађеног“ споменика обjављена jе на феjсбук страници Aнтифа Шибеник, уз напомену: „Недостаjао jе завршни детаљ на споменику убици“.

Барешић jе био члан емигрантске организациjе Хрватски народни отпор, коjу jе утемељио jедан од наjпознатиjи усташких злочинаца Mакс Лубурић. У травњу 1971. године он jе убио Роловића.

Годину дана касниjе, Шведска га jе под уценом депортовала у Шпаниjу. Група хрватских емиграната – терориста, наиме, отела jе авион коjи jе летео на релациjи Гетеборг – Стоцкхолм, а ослобађање заточених путника условили су ослобађањем неколицине затворених Хрвата, међу коjима jе био и Барешић.

У Шпаниjи Барешић jе одлежао 18 месеци затвора, након чега су му шведске власти допустиле да оде у Парагваj. Поново jе изручен Шведскоj седамдесетих, где jе одлежао jош седам година затвора, а потом jе протеран у Парагваj.

У Хрватску се вратио почетком рата, прикључуjе се Збору народне гарде. Под неразашњеним околностима погинуо jе већ у првоj акциjи, у близини Задра.

На отварању споменика Барешићу окупио се „цвет“ екстремне деснице, међу коjима и два ХДЗ-ова техничка министра, технички министар културе Златко Хасанбеговић и његов колега из бранитељског сектора Tомо Mедвед.

Чланак ЗАВРШНИ ДЕТАЉ: Барешићев споменик освануо „крвавих руку“ се појављује прво на ИСКРА.

Грађанска алијанса затражила је од градоначелника Подгорице Славољуба Стијеповића да једна од главних улица у главном граду Црне Горе носи име Владимира Роловића, антифашисте, југословенског амбасадора убијеног у Шведској 1971. године или да се том народном хероју подигне споменик.

Иницијатива невладине организације Грађанске алијансе (ГА) долази послије подизања споменика убици Роловића Миру Барешићи у његовом родном селу у Хрватској.

ГА предлаже да се булевар у Подгорици у коме је сједиште амбасаде Хрватске, а који носи име Владимира Ћетковића такође народног хероја из Другог свјетског рата, преименује и да убудуће носи Роловиућево име.

„Симболика је снажна, јер су обојица наших народних хероја предводила јединице у којим су доминантни састав представљали хрватски партизани. Овим би додатно подвукли симболичку важност антифашистичких идеја, за које се борио и за које је погинуо наш Владимир Роловић, који је поред осталог био и члан црногорске владе и народник посланик“, навео је у подносилац иницијативе, директор ГА Борис Раонић.

Он је као алтернативу предложио градоначелнику Подгорице подизање споменика Роловића у парку преко пута амбасаде Хрватске у Подгорици.

„Не сумњамо да ће и колеге из Амбасаде Републике Хрватске која се налази у тој улици, поштовати симболику обновљеног антифашистичког јединства Црне Горе и Хрватске. Свјесни да на чланицу ЕУ и НАТО не можемо извршити никакав притисак, сматрамо да ипак имамо обавезу да сачувамо наш дигнитет и антифишистичку традицију која је угрожена и у Црној Гори иако представља њену срж, без које јој нема историјског опстанка“, рекао је Раонић.

Званична Подгорица је званично протествовала због подизања споменика Барешићу, а бројне су и реакције у Црној Гори којима се такав чин оцјењује као „антицивилизацијски, јер се споменик подиже човјеку осуђеном за „теротистички напад, убисво југословенског амбасадора, црногорског дипломате Роловића“.

Хрватско министарство иностраних послова размотриће протестну ноту Црне Горе поводом подизања споменика Миру Барешићу најавио је у уторак министар иностраних послова Хрватске Миро Ковач.

Амбасадор Владимир Роловић рођен је у мају 1916. године у селу Брчели у општини Бар у Црној Гори и умро је осам дана послије рањавања.

Чланак ПОДГОРИЦА: Црногорци дижу споменик Роловићу код Хрватске амбасаде? се појављује прво на ИСКРА.

Mинистар за рад Aлександар Вулин изjавио jе данас да га не изненађуjе подизање споменика терористи Mиру Баришићу и да му jе jасно што у Хрватскоj на то нико не реагуjе, jер jе, сматра, то званична политика.

„Србиjа реагуjе итекако. Oво ниjе Србиjа коjа ће да ћути и прави се да се то не дешава“, рекао jе Вулин на TВ Пинк.

Oн jе истакао да Србиjа жели помирење и добросуседске односе и са Хрватском и са другим земљама у окружењу, али jе напоменуо да jе оно оствариво само уколико се дође до истине.

„Ниjе могуће да будемо у добрим односима тако што ви непрекидно вређате успомену на моj народ, тако што шаљете поруку да jаме нису биле довољно пуне. Tо ниjе могуће. Да бисмо се помири такве ствари мораjу да престану“, поручио jе Вулин.

Да jе Србиjа нешто слично урадила, казао jе он, врло брзо би заказали седницу СБ УН или EK где би рекли да око Србиjе треба направити санитарни кордон и да та Србиjа не сме никако да постоjи.

„Не може се обjаснити да се диже споменик терористи у време када тероризам убиjа људе у читавом свету. Шта jе разлика између Бин Ладена и Баришића. Oсама нема споменик, Баришић има. Разлика jе само у жртвама, ако су правилно изабрали жртве имаће споменик“, рекао jе Вулин.

Вулин jе поручио да Eвропа мора да проговри, jер се поставља питање какав ће бити њен морални кредибилитет да сутра критикуjе некога и укаже на мржњу, уколико данас не осуди мржњу коjа се налази у њеном саставу.

Mинистар jе рекао да Србиjа не жели сукобе са Хрватима и да их никада ниjе иницирала, већ да jе увек реаговала на оно што се десило у Хрватскоj.

„Врло лако можемо да изађемо из овог амбиjента, само Хрватска треба да поштуjе елементарна цивилизациjска правила, а то значи да нема усташа у jавном животу. Нема ‘за дом спремни’, ако неко уживо у програму каже ‘за дом спремни’ да се казни и да се то више не понови“, рекао jе Вулин.

Oн jе додао да Србиjа и Хрватска имаjу своjа схватања времена у коме се десила „Oлуjа“, те да ће Хрвати обелезавати шта мисле, а ми своjу тугу.

Говорећи о облележавању годишњице „Oлуjе“, коjе jе заказано у земунском насељу Бусиjе, Вулин jе рекао да очекуjе да Србиjа застане таj дан, да се сети свих прогнаних и стардалих.

„Да ћемо показати свету како смо створили живот. Бусиjе су насеље где се рађа живот, дошли су људи без игде ичега а створили су будућност у земљи коjи их воли и да ће цео свет то моћи да види“, рекао jе Вулин.

Чланак ВУЛИН: Не изненађуjе ме подизање споменика терористи у Хрватскоj се појављује прво на ИСКРА.

На плакату који је штампан на хрватском, енглеском, и немачком језику, грађани се позивају на отварања споменика поводом 25. годишњице погибије Барешића, терористе који је био један од учесника атентата на југословенског амбасадора у Штокхолму 7. априла 1971. године.

Како је најављено, на скупу ће наступити бројни хрватски певачи, међу којима и Душко Локин и Марко Перковић Томпсон.

Миро Барешић и његов пријатељ Анђелко Брајковић ушли су у југословенску амбасаду у Штокхолму и тражили информације о визама, како не би привукли пажњу.

Када су видели амбасадора Роловића у близини извукли су оружје, након чега је Барешић погодио амбасадора у лице. Натерали су га да уђе у његову канцеларију где га је Барешић погодио и други пут. Везали су амбасадора за столицу.

За то време се испред амбасаде окупило много људи, медији, полиција, хитна помоћ.

Када је Барешић видео да је дошла полиција, схватио да ће изворни план, да се амбасадор узме за таоца, пропасти. Приликом упада полиције у зграду амбасаде, други атентатор Брајковић је узео пиштољ, ставио га у уста Роловићу и пуцао му у главу.

Након тога су се Барешић и Брајковић предали без отпора узвикујући: „Независна држава Хрватска“ и „Живео Анте Павелић“.

Амбасадор Роловић (рођен 1916. у Брчели код Бара) је умро осам дана касније од последица рањавања. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Суд у Шведској осудио је Барешића и Брајковића на доживотну робију. Влада Улофа Палмеа је 10. октобра 1985. године „због доброг владања“ преиначила доживотни затвор усташком терористи Барешићу у осамнаест година робије.

После сецесије Хрватске и распада Југославије, Барешић се из Јужне Америке – у којој је боравио после издржавања казне у Шведској – вратио у Хрватску и приступио Туђмановом Збору народне гарде.

Погинуо је 31. јула 1991. године код Бенковца.

Чланак ХРВАТСКА: Споменик усташком терористи Барешићу код Пакоштана се појављује прво на ИСКРА.

Руски предсједник Владимир Путин посјетиће данас Словенију гдје ће открити споменик руским и совјетским војницима погинулим у Првом и Другом свјетском рату, саопштено је из Кремља. „Посјета ће бити подијељена у два дијела – меморијални и радни дио“, рекао је раније портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је додао да ће се комеморацијом обиљежити стогодишњица градње руске капеле у пролазу Вршич, на Јулијским Алпима. „Такође, споменик руским и совјетским војницима који су погинули у Словенији биће откривен у Љубљани“, рекао је Песков.

Песков је истакао да ће посјета укључити разговоре о „билатералним и пословним питањима“.

Словеначки предсједник Борут Пахор рекао је да је суштина посјете изградња дијалога и повјерења.

„Посјета представља одраз традиционалног пријатељства Словеније и Русије, упркос неслагањима двије земље око неких ставова о одређених битним питањима“, рекао је Пахор, пренијела је словеначка агенција СТА.

Капела на Јулијским Алпима подигнута је у част десетина руских заробљеника из Првог свјетског рата који су погинули у лавини док су градили планински пролаз за аустријску војску.

Чланак СЛОВЕНИЈА: Предсједник Путин откриће данас споменик руским и совјетским војницима у Љубљани се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Србије Томислав Николић рекао је да је споменик Николи Тесли у Београду подигнут у част највећег генија кога је српска мајка отхранила и као Богородица поклонила човјечанству, те да Теслин допринос човјечанству поприма митске димензије и да је он Прометеј модерног доба.

Подсјетивши да је споменик подигнут поводом 160 година од Теслиног рођења, Николић је изјавио да Тесла у једно спаја своје српско поријекло и америчку визију.

Он је подсјетио да Тесла није заборављао одговор на питање – ко је, чији, из ког народа и ког насљеђа.

– Знао је да мора смјело да носи крст своје генијалности, своју прометејску судбину и своје српско поријекло. Никада се неће одрећи свог српског коријена, православног дрвеног крста са очевих груди, десетерачког стиха којим га је мати васпитавала, али ни заборавити подршку Америке без чијег схватања његове идеје никада не би постале стварност – рекао је Николић.

Он је навео да је Тесла рођен као Србин, а умро као Американац, што је историјски чвор који би требало да повезује пријетљство два народа.

– Његове одреднице су српски народ чији је припадник и америчка држава која је развила његове научне потенцијале, а Тесла је задужио цијело човјечанство. И Србин и Американац, или ни Србин ни Американац, него и грађанин свијета, па тако и једне нове државе која га својата – рекао је Николић.

Додао је да Теслин освијетљени свијет равноправних још није створен, а само је то тражио од човјечанства.

Он је додао да је Тесла до своје бесмртне славе стигао само Богу знаним путевима и да се од дјечака из Смиљана, одраслог уз оца свештеника СПЦ и мајке која га је успављивала и будила српским пјесмама о боју на Косову, прије могло очекивати да ће и сам постати свештеник, него најзначајнији научник у историји човјечанства, чијој генијалности се дугује убрзан цивилизацијски ход.

Он је навео да је Тесла неријетко против себе имао цијели свијет и интелектуалну заједницеу, неспремне на храбре, генијалне теорије о електрицитету, струји, машинама, бежичним преносима, трансформаторима…

Тесла је човјечанству подарио димензију нове филозофије живљења и схватања човјекових могућности, развоја друштава држава, нову до тада непознату могућност да се другачије креира свакоденевни живот.

– Колико год да је освијетлио планету, толико је освијетлио и изнутра сваког човјека понаособ – рекао је Николић, наводећи да би Теслу требало више проучавати у свијету хуманистичких наука.

Он је додао да је Тесла остао ван свог и нашег времена и да је могао, али да није никада постао среброљубац, него је имао велику љубав према људима.

Теслин допринос човјечанству поприма митске димензије, укротио је водопаде, извршио библијски задатак да буде свјетлости и у мраку, подарио иновације на којима се данас заснива све што је некада било фантастика – пут у свемир,телевизија, интерет, телекомукација, медицински апарати.

– У тој митској димензији постао је Прометеј модерног доба. Човјеку је подарио свјетлост и напредак, прихватајући личну жртву и тешку усамљеност, коју носи сваки геније – рекао је Николић.

Подсјетивши да је Тесла одбио Нобелову награду, Николић је навео да је умро мирно у скромној хотелској соби, а да су његове идеје биле веће од његовог доба и свега што је наука до тада створила.

– Био је човјек будућности. Зато се о њему не може говорито другачије као о нашем савременику, који ће да буде савременик и генерацијама послије нас – рекао је Николић.

Скуп је поздравио и члан Њујоршке академије наука Дејан Илић, као и донатор споменика добротвор Момчило Моша Тодоровић.

Чланак НИКОЛИЋ: Тесла је Прометеј модерног доба се појављује прво на ИСКРА.

У албанском приморском граду Саранди прекјуче је откривен споменик бившој америчкој државној секретарки и демократском кандидату за председника САД-а, Хилари Клинтон.

Споменик је, према речима локалних челника, постављен у знак захвалности за допринос који је дала „за Албанију на међународној сцени, за Албанце у значајним историјским тренуцима и, уопште, за албанско питање.

Одлука за постављање споменика Хилари Клинтон једногласно је донесена од стране општинског савета средином прошлог месеца.

– Откривање споменика нема никакве везе са председничким изборима (у САД), изјавио је аутор, познати албански скулптор Идриз Балани.

На свечаности су присуствовали локални житељи, грађани самопроглашене „Републике Косово“, градоначелник Саранде, Флорјана Кока, као и гувернер Дипломатске мисије за мир и напредак, Шефки Хиса.

Споменик је постављен у градском парку.

Иначе, ово је други споменик посвећен члановима породице Клинтон на овим просторима, од како је у Приштини 2009. постављен споменик бившем америчком председнику и супругу Хилари, Билу Клинтону, за „његов допринос ослобађању Косова“.

У Албанији је последњих година споменике већ добио амерички председници Вудро Вилсон у Тирани и Џорџ Буш у Фуш Круји, као и Ричард Холбрук у Фиеру.

Чланак АЛБАНСКА „МУЗА“: Хилари Клинтон добила споменик у Албанији се појављује прво на ИСКРА.

У северном делу Kосовске Mитровице вечерас jе у центру града постављен споменик кнезу Лазару.

Споменик jе висок 7,5 м и тежак 7,5 тона.

Постављен jе на бетонаком постољу коjе jе високо преко три метра. Споменик би на Видовдан, 28. уна, свечано требало да откриjе директор Kанцелариjе за Kосово и Mетохиjу Mарко Ђурић.

Kнез Лазар jе представљен са мачем у jедноj руци, док другом руком показуке према Газиместану.

Постављање спеника пратио jе велики броj грађана, а за то време собраћаj у центру Kосовске Mитровице био jе блокиран.

Oдлуку о постављању споменика на jедноj од седница донели су одборници Скупштине општине Северна Mитровица. Споменик jе постављен на кружном току у центру северног дела Kосовске Mитровице.

Чланак СА МАЧЕМ У РУЦИ: Постављен споменик кнезу Лазару у Kос. Mитровици се појављује прво на ИСКРА.

На Правном факултету у Београду обиљежено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсјетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара.

Прије тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби – за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дјела запамте генерације које долазе.

„Вама, драга омладино, не могу ријечима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је када гледамо вас, омладину, када гледамо дјецу, срећни смо јер можемо бар да мислимо да смо једним дијелом заслужни што су се та дјеца родила“, истиче учесник борби на Кошарама Воислав Вукашиновић.

Деветог априла изненада нападнути, десет дана касније реорганизовани, бранили су границу Југославије и одбранили је од више од 5.000 војника тзв. Ослободилачке војске Косова, албанске војске и ваздушних напада НАТО-а. Око 1.200 војника предводио је командант Љубинко Ђурковић.

„Та јуначка борба вођена прса у прса, херојским и витешким односом сваког појединца је допринијела да се заузму одређени положаји и витални објекти и да се не дозволи стратешко изненађење НАТО снага, односно непријатеља који је кидисао на нашу отаџбину“, каже командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић.

Већина војника граничара били су војници на редовном одслужењу војног рока – имали су 18 или 19 година.

„Земља има такве хероје какви су они, дјеца која су несебично дала живот за нашу земљу. Наравно да ми то не смијемо да заборавимо, и да не смијемо никако да подлегнемо да било ко и било када и на било који начин нас натера да ми потиснемо у заборав оно што је дио наше историје. Кад год смо потискивали у заборав одређене ствари, то нам се увијек обијало о главу“, напомиње проф. Душан Томић са Факултета безбједности.

У вишемјесечним борбама на Кошарама погнуло је 108 војника, а 256 је повређено. Са границе Србије и Албаније повукли су се 14. јуна 1999. после потписивања Кумановског споразума и прекида НАТО агресије на Југославију.

Чланак ЗАСЛУЖИЛИ СУ ДА ИМ СЕ СРБИЈА ОДУЖИ: Хероји са Кошара добијају споменик се појављује прво на ИСКРА.

У Скопљу је ноћас постављен споменик једном албанском писцу, за шта је одговорност преузела Општина Чаир, иако је та локација на подручју Општине Центар, пренели су македонски медији.

На челу Општине Чаир је Демократска унија за интеграцију Алија Ахметија, која је водећа албанска партија у Македонији, преноси Танјуг.

Како је пренела македонска ТВ 21, споменик албанском писцу Пјетру Богданију донет је током ноћи у парк „Жена борац“, код Скупштине Македоније, у Општини Центар, али је за то одговорност преузела суседна Општина Чаир.

У оквиру истог пројекта „Скопље 2014“ из Италије су пристигли и споменици за још две албанске личности, споменик песнику Јосифу Багерију и споменик Неџату Аголију, који је био први министар здравља у Влади Македоније 1945. године, пренела је та телевизија.

Чланак СКОПЉЕ: Преко ноћи освануо споменик албанском писцу се појављује прво на ИСКРА.

Руски премијер Дмитриј Медведев потписао је декрет којим се чувени волгоградски споменик „Мајка Отажбина зове!“ проглашава за објекат од велике важности културног наслеђа Русије.

На тај начин створени су услови да овај уникатни споменик уђе у списак светског културног наслеђа Унеска, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Владе Русије.

„Мајка Отаџбина зове!“ је статуа на Мамајев Кургану у Волгограду, направљена у знак сећања на Стаљинградску битку.

Обликовали су је истакнути руски вајар и уметник Јевгениј Вучетич, црногорског порекла, и архитекта Николај Никитин.

За највишу грађевину на свету је проглашена 1967. године, а упоређујући је са каснијим високим споменицима, статуа „Мајка Отаџбина зове!“ знатно је сложенија са инжењерске тачке гледишта, због карактеристичног става са мачем у десној руци подигнутим високо увис, и левој руци која позива „у одбрану отаџбине“.

Чланак ВОЛГОГРАД: Споменик „Мајка Отаџбина зове!“ проглашен културним наслеђем Русије се појављује прво на ИСКРА.

Најкасније до краја године у парку „Милутин Миланковић” на Врачару, испред главне прилазне стазе која води према згради старе опсерваторије, биће постављен споменик Милутину Миланковићу, српском научнику, академику и професору Универзитета у Београду.

Раскошна биста, висока четири метра са постољем, красиће простор надомак метеоролошког кварта, а задатак да је уради добио је академски вајар Зоран Ивановић. С њим ће данас у 11 сати у просторијама Удружења „Милутин Миланковић” бити потписан уговор.

Идејно решење овог уметника одабрано је још пре три године када је окончан јавни конкурс за израду овог споменика.

– На конкурс који је расписан 2012. године стигло је више од 40 идејних решења, али је фигура коју је понудио вајар Ивановић представљала право оличење нашег научника. Новац је тек сада обезбеђен, око три милиона динара из касе града, што ће бити довољно за изливање бисте. Удружење има задатак да донацијама прибави средства за постављање постоља – истиче Славко Максимовић, председник Удружења „Милутин Миланковић”, подсећајући да је ово удружење поднело Скупштини града иницијативу за подизање обележја Миланковићу у част још 2009. године.

Милутин Миланковић (1879–1958) је најзначајнији српски научник који је своју каријеру провео у Србији.

Снагом свог талента, али и упорним и систематским радом, исказао се у низу научних дисциплина: математици, климатологији, метеорологији, астрономији, геологији, геофизици, географији и грађевинарству.

У свету је најпознатији као аутор астрономске теорије климатских промена, којом је објаснио мистерију ледених доба.

Њему у част, једном кратеру на тамној страни Месеца дато је његово име. Ово је званично усвојено на конгресу Међународне астрономске уније 1970. године у Брајтону (Енглеска).

Иста та организација је у Сиднеју (Аустралија) 1973. донела одлуку да се и на Марсу један кратер назове по Миланковићу. Једно небеско тело, планетоид, који су открили српски астрономи, носи име 1605 Миланковић.

Европско геофизичко друштво установило је медаљу „Милутин Миланковић” 1993. године.

Она се додељује научницима за изузетне заслуге у дугопериодичном проучавању и моделирању климе. Од 2003. године ову медаљу додељује Европска унија за геонауке.

Чланак БЕОГРАД: Милутин Миланковић добија споменик на Врачару се појављује прво на ИСКРА.

Први председник Хрватске Фрањо Туђман добија у Загребу споменик висок чак осам метара, објавио је портал загребачког „Јутарњег листа“.

Вајар Кажимир Храсте је рекао да је замислио споменик као стабло јер је у парку, у којем је предвиђено да се споменик постави, брисан простор, пише Јутарњи лист.

На конкурсу је, каже, било задато да споменик мора бити до четири метра, а његова је идеја да он буде висок осам метара.

„Мора бити довољно велик да конкурише окружењу“, рекао Храсте.

Храсте је, иначе, аутор један од четири вајарска рада изабрана на недавном конкурсу за споменик Туђмана у хрватској престоници.

Вајарка Марија Ујевић Галетовић каже да се малом скулптуром за конкурс није могло квалитетно да се представи замисао и истиче да је важна и стаза која води до њега и која исто има своју симболику у Туђманову тражењу, путу ка државности.

Након одлуке о избору четири предлога из Градске управе су, међутим, саопштили да жири није донео коначну одлуку.

„Одлука није коначна. Очекујемо онакав споменик и трг какав Туђман заслужује. У Загребу се сигурно неће догодити промашај“, рекао је начелник за културу Ивица Ловрић.

Чланак ОСАМ МЕТАРА: Туђман добија споменик у Загребу се појављује прво на ИСКРА.

Mосква jе позвала Београд да уцествуjе у спасавању споменика културе у Палмири, рекао jе вечерас министар иниостраних послова Ивица Дачић, додаjући да ће то пренети премиjеру Aлександру Вучићу.

„Русиjа нас jе позвала да учествуjемо са њима у хуманитарним акциjама и спасавању културних споменика у Палмири. Пренећу премиjеру ту поруку да видимо да ли ћемо то прихватити“, рекао jе Дачић за РTС после посете Mоскви, где jе протекла два дана разговарао са руским званичницима.

Сириjске снаге су недавно ослободиле Палмиру од екстремиста такозване Исламске државе, уз помоћ ваздушних удара руских ваздухопловних снага, окончавши дестомесечну владавину терориста у том граду чиjи су археолошки споменици под заштитом Унеска.

Стручњаци Oрганизациjе УН за образовање, науку и културу (Унеско) наjавили су да ће размотрити план за обнову Палмире, античког сириjског града коjи jе значаjно оштетила ИС, наjавила jе стална представница Русиjе при Унеску Eлеонора Mитрофанова.

Исламска држава jе у маjу прошле године заузела Палмиру, коjа jе под заштитом Унеско, уништивши два наjвећа храма и римску триjумфалну капиjу.

Џихадисти су уништили главни храм Бел и светилиште Бал Шамин, као и неколико погребних кула, док су римско позориште користили за погубљења.

Садашњи директор сириjског одељења за антиквитете Mамун Aбдулкарим каже да су рушевине, коjе се налазе у jугозападном делу Палмире, у бољем стању него што се очекивало, а ту су Aгора, римски театар и градске зидине.

Чланак ДАЧИЋ: Београд позван да ради на спасавању споменика у Палмири се појављује прво на ИСКРА.

Председник Србиjе Tомислав Николић открио jе данас спомен-бисту краљу Aлександру I Kарађорђевићу у главном холу Дома Воjске Србиjе и поручио да овим чином отклањамо jош jедну неправду коjу смо нанели сами себи, одричући се великих људи коjе jе родио српски народ.

„Србиjа данас овде показуjе да не заборавља своjе великане и заслужуjе да их има. Починили бисмо неопростиви грех када бисмо заборавили имена коjа исписуjу историjу наше Србиjе,“ оценио jе Николић.

Председник Србиjе jе поручио да jе „ово jедан од наjлепших начина да се одужимо српским владарима и воjсковођама, а нарочито да оне коjи долазе подстакнемо да наставе истим трагом“.

„Држава и воjска испуњаваjу часну дужност чувања успомене, неговање осећања припадности заjедништву, културе сећања, одавања почасти великанима, али и уичењу на њиховимн непролазним и свевременим вредносним системима“, рекао jе Николић и нагласио да му jе част што jе открио спомен-бисту краљу Aлександра I Kарађорђевићу у Галериjи великана Дома воjске Србиjе.

Свечаности су присуствовали начелник Генералштаба ВС генерал Љубиша Диковић, припадници Mинистарства одбране и Воjске Србиjе, црквени великодостоjници принцеза Jелисавета Kарађорђевић и чланови Kрунског савета.

Чланак БЕОГРАД: Николић открио споменик краљу Aлександру И Kарађорђевићу се појављује прво на ИСКРА.

Србија је у двадесетом веку победила у четири рата, изгубила четири државе и остала без четвртине становништва. Ни из једног пораза нисмо изашли паметнији, ни из једне победе снажнији.

Двадесети век смо започели јуначки и славно, завршили срамно.

Двадесет и први век смо започели у диму туђе револуције, отплаћивали смо туђе коцкарске дугове, разчергавали своју дедовину, на тендеру распродали очевину, а крај овог века вероватно не би имао ко да дочека, јер би уместо колевки правили сандуке за децу коју би слали у туђе ратове. Оно што остане код куће, ваљда би нам разграбили регионални партнери.

Ипак, ни сваки пораз није пораз, ако и сами не признамо исти. И свака лаж није лаж док је ми нашим језиком не претворимо у истину. И свака бол, није обична бол док је не прославимо као лек. И сваки заборав није заборав, ако га се сетимо на губилишту.

У данашње дане, дане ректалних порива, и можданог одлива, кажу нам да ће нас мање болети срам ако га прославимо као победу, и да је Русија негде далеко, далеко иза свих светова, и да сунце не излази из Витлејема него из Вашингтона, и да правда није у Јерусалиму него у Стразбуру, и да небо није горе, него доле, а оно доле је горе. Најгоре.

Јуче смо још једном закопали јунаке са Кошара. Голобраде стаменике и Југовиће.

Још једном смо сахранили Милицу Ракић и Марка Симића.

Још једном смо заборавили срушена породилишта, разнета тела, растргнуте синове, разбраћене сестре, развенчане удовице, распарчане породице.

Цена коју смо јуче платили, мала је коликo је велика безочност и славодобитност оних који су за Брисел продали Призрен. И мала је и премала цена плаћена пре 16 година када и даље има Срба који ће за Белу кућу продати истину о оној Жутој.

Колико ли је само Ирод дао сребрњака да разцрквимо цркве, и распарчамо авлије, и изгазимо дедино ордење, и заборавимо децу из срушених породилишта, и оставимо праг, и затваримо небо, и отворимо гроб?

Ако је њима небитно докле ми је авлија, мени је битно! Ако је њима неважно у каквој земљи ће ми живети синови, мени је важно! Ако је њима непотребно да славе Славу, мени је потребно! Ако су они морали, ја не морам! Ако они хоће, ја нећу! Ако су им они дужни за нешто, ја нисам!

И зашто нам кажу да смо мали да би могли сами, кад нас воде у Европу где су сви једнаки? И шта ће нам НАТО да нас брани кад немамо непријатеље? И где је тај Вашингтон, ако је Москва тако далеко? И колико цене тај плави пасош са жутим звездицама кад га купујемо оним што нема цену? И како то да у тој Европи није битно где су границе, али је битно да су албански цариници на Копаонику а не на Проклетију? И како то да Енглези имају право на Вестминстерску опатију, Французи на Нотр Дам, а Срби немају право на Дечане? И зашто ће НАТО бранити албанске мансастире од албанаца?

Шта ће нам Бог кад имамо ММФ?

И шта ће нам мозак кад немамо главу?

Срушили су Генералштаб, али су нам зато изградили народне кухиње. Војска нам ионако није потребна, а народ ипак треба да једе. Срушили су нам породилишта, а и шта ће нам кад српкиње данас немају времена да рађају. Гађали су нас бомбама, али оним од нерђајучег челика, да нас дуже опомињу да нисмо смели а будемо своји када су сви били њихови. Ми смо се обогатили, само је уранијум остао осиромашен.

Србија је, у том колоплету истине и лажи, кажу нам, добро испословала. Милошевски, шта год то значило данас. А у земљи у којој су сви слепи, сваки једнооки гусар је пророк.

У новинама сам данас прочитао да је један американац, Џон Седлер, продао своје презиме на аукцији, јер му је био потребан новац. Мој чукунчукундеда је убио турског агу кад му је понудио ново презиме. Тако сам ја данас унук ратног злочинца, а Џон Седлер довитљиви трговац.

И зато Срби, не зачудите се ако нам сутра на Ташмајданском парку сруше споменик малој Милици Ракић, и подигну споменик Џону Седлеру, као симболу наше довитљивости у трговању са Западом. Јер то је тако модерно, и тако српски.

Чланак НИКОЛА М. РОСИЋ: Зашто ће срушити споменик Милици Ракић? се појављује прво на ИСКРА.

Четири метра висок споменик краси центар Трстеника. Аутор овог дела је академски вајар професор Драгољуб Димитријевић, који је, према сопственом казивању, уложио много напора, јер је реч о дивној причи о српској владарки.

Споменик су свечано открили аутор Димитријевић и председник Општине Трстеник Мирослав Алексић, који је овом приликом рекао да је сећање на истакнуту српску владарку веома важно због свега што је, са сином Стефаном, учинила да сачува српски народ у најтежим тренуцима, под турском окупацијом.

Споменик је освештао патријарх српски господин Иринеј, а затим је кнегињи Милици у част одржана свечана академија у Дому културе под називом „Од рода светла и славна”.

– Морао сам доста да истражујем да бих дошао до овог мозаика, да нађем начин за приступ решавању, пре свега, ликовног проблема. Радио сам врло студиозно да бих на најбољи начин представио ову дивну српску владарку – изјавио је проф. Димитријевић поводом откривања споменика кнегињи Милици.

Финансијска средства, у износу од 21.000 америчких долара, Трстенику је за израду и откривање овог споменика поклонила проф. Радмила Милентијевић, која ради у САД. Као донатор, и сама је присуствовала овом чину.

Кнегиња Милица, рођена 1335. године, после погибије кнеза Лазара у Косовском боју 1389. године, замонашила се у манастиру Љубостиња (код Трстеника) као монахиња Јевгенија, одакле, је, у савладарству са сином Стефаном, управљала средњовековном Србијом у време турске окупације. Упокојила се 1405. а њене мошти чувају се у манастиру Љубостиња, који је њена задужбина.

Крушевац је 1971. године, поводом шест векова постојања града, подигао споменик кнезу Лазару, рад академског вајара Небојше Митрића. Иницијатива за подизање споменика кнегињи Милици на месту средњовековног двора, поред кнеза Лазара, постојала је, али никад није реализована. Због тога су многи Крушевљани, упркос вејавици, присуствовали свечаности откривања споменика кнегињи Милици у Трстенику.

Чланак СРПСКОЈ ВЛАДАРКИ: Центар Трстеника краси споменик кнегињи Милици се појављује прво на ИСКРА.

Несвакидашња брука у Мојковцу. Неко је на сам Бадњи дан, када је пре 100 година црногорска војска испољила нечувен пример саможртвовања, победивши далеко технички и бројно надмоћнују војску Аустроугарске империје, штитећи од уништења братску српску војску, оскрнавио споменик мојковачким јунацима на Бојној њиви!

Наиме, са споменика, камене громаде на којој је уклесано “Ми смо пали да би Црна Гора и Србија живеле“, који је недавно обновљен скинут је крст! Ово знамење, засметало је после обнове и откривања споменика које је поставило Српско национално веће у Црној Гори, председнику Општине Мојковац, Дејану Медојевићу, који је обећао уклањање крста “правним средствима“. Разлог рекације је лежао у чињеници да на споменику некада није било крста.

Међутим, уместо “правних средстава“ очигледно да су радили маљеви, што се види и са фотограгије на којој су планинари и припадници планинских јединица Војске Црне Горе, који су се сликали пред спомеником пирликом марша на Бадњи дан. На фотографији направљеној 19. септембра прошле године, када је еписком будмљанско никшићки господин Јоаникије освештао споменик јунацима, јасно се види крст на врху споменика.

Иначе, Мојковац је ових дана у знаку јубилеја -100 година чувене битке, али, у две организације. Једна је у режији оних којима је крст сметао, Општине Мојковац и Владе Црне Горе, а другу свечаност организује Српско национално веће и Епархија будимљанско никшићка, која ће бити окончана свечаном академијом 9. јануара на којој ће беседити академик Матија Бећковић.

ОДГОВОР МЛАДИХ МОЈКОВЧАНА

Својим суграђанима коју су оскрнавили споменик мојковачким јунацима, на несвакидашњи начин одговорила је неформална група „Мојковачка омладина“ упркос опструкцијама, притисцима и претњама полиције.

На платоу бившег „Јаловишта“, обележила је, како су казали, на свој али искрен начин, стогодишњицу Мојковачке битке и тиме одали почаст свим учесницима најславније битке, која је симбол братске љубави.

Уз транспарент дуг 100 метара, као симболику на 100 година које су прошле од битке на Мојковцу, на којем је исписано „Они су пали да би Црна Гора и Србија живјеле“, и „бакљаду“, чланови неформалне групе уз присуство многобројних грађана, увеличали су Бадње вече.

Натпис који се видео надалеко могли су видети и путници са магистрале према југу, али и даље према северу државе.

Млади Мојковчани су целог дана трпели притиске да одустану од своје идеје, али нису поклекли.

Чланак ОПРОСТИ ИМ БОЖЕ, НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ: Оскрнављен споменик борцима Мојковачке битке се појављује прво на ИСКРА.

Реплике древног споменика у Палмири који је преживио покушаје Исламске државе да га поруши, биће подигнуте у Лондону и Њујорку.

Лук висок 15 метара дио је остатака 2.000 година старог храма Бел у том сиријском граду. Готово у потпуности је порушен у нападима Исламске државе током протекле године.

Подизање реплике биће централни догађај у низу манифестација које ће бити организоване у Недјељи свјетске баштине планиране за април. То је истовремено и чин пркоса против покушаја да терористи избришу преисламску историју Блиског истока, пише Гардијан.

Подигнут 32. године, храм Бел био је посвећен истоименом месопотамском богу и био је средиште религиозног живота старе Палмире. Мјесто је претворено у хришћанску цркву у доба Византије, а касније у џамију, када су Арапи у ову област донијели ислам.

Позната као „Бисер пустиње“, Палмира је прије сукоба у Сирији имала више од 150.000 посјетилаца годишње.

Храм Бел сматран је најбоље очуваним остацима древног града, све до рушења у августу.

Изградњу копије улаза у храм предложио је Институт за дигиталну археологију који је пројекат Харварда, Оксфорда и Музеја будућности у Дубаију и који промовише употребу дигиталних технологија у археологији и конзерваторским пословима.

Институт је у сарадњи са УНЕСКО почетком године почео да дијели 3Д камере фотографима волонтерима који су били спремни да праве фотографије угрожених објеката у ратним зонама широм Блиског истока и сјевера Африке.

Реплике ће бити постављене на скверовима Трафалгар и Тајмс.

Чланак „БИСЕР ПУСТИЊЕ“: Лондон и Њујорк подижу реплике споменика у Палмири се појављује прво на ИСКРА.