Фото: in4s.net

Недељник Шпигл је у најновијем броју објавио опширан панорамски приказ ситуације на западном Балкану, с посебним освртом на Косово, Македонију и БиХ. Ни Вашингтон ни Берлин косовско проглашење независности од 17. фебруара 2008. не виде као оно што јесте – међународноправни грех у послератној историји Европе, пише Шпигл.

Под насловом „Пасторчад континента“ Шпигл пише да Европска унија губи своју привлачност за становнике „простора између Босне и Македоније“.

На Балкану, у Европском историјском кризном региону, континенту прети безбедносни ризик. Привлачна снага ЕУ опада, некадашња националистичка реторика се враћа“, пише у чланку новинара Валтера Мајера и Јана Пула.

Аутори наглашавају да је Косову, Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори и Албанији на самиту у Солуну 2003. обећана будућност у Европској унији, те да је тада на Балкану још владала атмосфера оптимизма. Но, те земље су разочаране, јер се Европска унија, како пишу, углавном бави сама собом, кризом евра, претњом коју представљају „популисти“ и „брегзитом“. Оклевање Запада је, примећују новинари Шпигла, користило другима који сада остварују свој утицај на Балкану, а то су пре свега Русија и Турска, те „нови финансијери из Персијског залива“.

„Онај ко у рано лето 2017. путује Косовом, и даље, у Македонију, најјужнију републику бивше Југославије, као и у Босну и Херцеговину, креће се по готово заборављеном региону – чекаоници уједињене Европе. Тамо живе људи који полако губе стрпљење. Последице су емиграција, исламизација, национализам, сукоби у Скопљу и великоалбанске тираде Приштине и Тиране – све то показује колико је ситуација напета.“
Међународноправни грех Запада

У делу о Космету, чланак почиње причом о „човеку који хоће да постане шеф косовске владе“ – Рамушу Харадинају који је „био оптужен за злочине против човечности у 37 случајева, између осталог, и за убиства и мучења. Оптужбе потичу из деведесетих година, када је он био командант ОВК. Пред судом је ослобођен оптужби, јер су сведоци у последњем тренутку одустајали од сведочења или изненадно умирали. У једном извештају полиције УН ветеран ОВК је оптужен и за трговину кокаином.

Немачка обавештајна служба га је 2005. у једној анализи чак описала као шефа групе која се бави комплетним спектром криминалних активности. И поред тога, Харадинају је у претпрошлу недељу успела мајсторија да на челу алијансе бивших герилаца победи на парламентарним изборима на Космету. Тридесетчетири одсто гласова му сада даје право да тражи себи партнере за формирање владе.“

Опширно пишући не само о Рамушу Харадинају, већ и о шиптарско-окупаторском председнику Косова Хашиму Тачију који је у „деведесетим годинама био један од оснивача и командант паравојне ослободилачке војске ОВК“, аутори подсећају да и Тачију „прети оптужница пред Хашким трибуналом због тешких ратних злочина“. Износећи причу о проглашењу независности Косова, они описују тешку економску ситуацију и огромну незапосленост, као и јачање исламизма.

„Запад тренутно не зна шта ће с Косовом. НАТО је 1999. ваздушним нападима окончао терор Милошевићевог режима над већинским албанским становништвом. Само до 2008, Косово је светску заједницу коштало 33 милијарде евра. Тај трошак можда објашњава зашто ни Вашингтон ни Берлин косовско проглашење независности од 17. фебруара 2008. не виде као оно што јесте – међународноправни грех у послератној историји Европе. Руски председник Владимир Путин се позива на Косово када хоће да оправда то што је Крим или Абхазију припојио свом царству.“

У чланку је поменута и судбина косовских Срба и изнета прича о подељеном граду Митровици. И кратко се помиње и председник Србије Александар Вучић који „сада оставља мало места сумњама да је спреман да за перспективу уласка своје земље у ЕУ жртвује домовину косовских Срба.“

Чланак НЕМАЧКИ „ШПИГЛ”: Запад не зна шта ће с Косовом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Хаковани меjлови америчких воjних и обавештаjних званичника открили су активности троjице „jастребова“ коjи желе сукоб са Русиjом.

„Блиц“ преноси писање немачког магазина „Шпигл“ о генералу филипу Бридлаву коjи jе по сваку цену вршио притисак на Белу кућу да учествуjе у конфликту између Украjине и Русиjе.

Наводи се да jе бивши врховни командант НATO у Eвропи са сумњивим сарадницима радио на томе да осигура доставу оружjа Украjини, откриваjу његови недавно обjављени приватни меjлови.

Већина од 1.096 меjлова са његовог хакованог налога настали су након што jе Русиjа 2014. припоjила Kрим своjоj териториjи.

Бридлав jе слао меjлове броjним садашњим и бившим званичницима у коjима jе тражио савет како да убеди председника Барака Oбаму да се “више укључи” у конфликт, мислећи под тиме да пошаље оружjе Украjинцима. Разговарао jе и са Kолином Пауелом, некадашњим државним секретаром.

Из меjлова се види и да jе Бридлаву информациjе из Украjине достављала мрежа чиjа jе централна фигура филип Kарбер, председник фондациjе „Потомак“.

Наводи се да jе Бридлав преувеличао руску активност у Доњецку како би уверио СAД у неопходност ангажовања.

Бридлав се обраћао и свом претходнику, команданту НATO у време бомбардовања Jугославиjе 1999. Веслиjу Kларку, помоћници секретара државе за европска и евроазиjска питања Викториjи Нуланд и амбасадору СAД у Украjини Џефриjу Пjату.

Kларк jе у неким порукама препоручио Бридлаву да унаjми неке ПР компаниjе за ширење пропаганде о Украjини у СAД и Eвропи.

Наjвише контакта jе Бридлав имао са Kарбером, чиjа jе фондациjа помогла земљама источне Eвропе да постану део НATO.

Kарбер му jе рекао да jе нашао начин да достави оружjе Украjини, а да СAД не буду директно умешане. Tаj план jе пропао, али Kарбер jе изнова и изнова jављао Бридлаву како jе ситуациjа у Украjини критична.

Заjедно са Kларком и Kарбером, Бридлав jе слао извештаjе о страшном рату коjи букти на истоку Украjине и упозоравали су на могуће последице.

Наводи се да њихове извештаjе, међутим, ниjе потврдила немачка обавештаjна агенциjа БНД и канцеларка Aнгела Mеркел jе покушавала да нађе мирно решење за краj сукоба у Украjини. У препискама Бридлава, Нуландове, Kларка говорило се и о забринутости због немачког става.

Kларк, Kарбер и Бридлав су почели да пишу „црне сценариjе“ у случаjу да Запад напусти Украjину. Између осталог, говорили су о томе како би Бугарска могла да буде следећа мета Русиjе, а и Kина би могла да искористи слабост НATO и прошири своj утицаj на Пацифику.

Наводи се да jе Kарбер некада важио за jедног од наjбољих обавештаjаца 1980-их година. Mеђутим, имао jе доста погрешних процена. Између осталог, упозоравао jе на напад ШСР-а, на основу докумената коjе jе погрешно превео.

Tоком кризе у Украjини послао jе сенатору Џеjмсу Инхофу слику коjа наводно показуjе руске jединице у Украjини. Kасниjе jе међутим, утврђено да су то фотографиjе из Грузиjе 2008. године.

У jедном тренутку jе чак рекао Бридлаву да проруске снаге имаjу и нуклеарно оружjе. Ипак и након што су се многе његове тврдње испоставиле као нетачне, Бридлав jе наставио да му веруjе, пише „Шпигл“, а преноси „Блиц“.

Чланак „ШПИГЛ“: Tри америчка „jастреба“ коjи желе сукоб са Русиjом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, AFP 2016/ CHRISTOF STACHE

САД траже од немачке владе да повећа војно присуство на источном ободу НАТО-а, пише немачки лист „Шпигл“.

„САД очекују, пре свега од Велике Британије и Немачке да распореде снаге и војну технику у прибалтичким земљама, Пољској и Румунији“, наводи „Шпигл“.

По његовим подацима, Барак Обама намерава да покрене ово питање 25. априла у Хановеру на мини-самиту лидера САД, Немачке, Велике Британије, Француске и Италије.

„Немачка је због тога под све већим притиском“, навео је аутор чланка, додавши да је Берлин у разговорима на ову тему увек био уздржан, „јер је Бундесвер већ учествовао у формирању нових снага за реаговање НАТО-а и дао свој пристанак на учешће у њима до 2020. године“.

На самиту у Варшави, који је планиран за јул, НАТО жели да донесе одлуку о новој мисији и на тај начин пошаље својим војним партнерима који позивају на повећање војног притиска алијансе ради застрашивања Русије, навео је лист.

Чланак „ШПИГЛ“: САД траже од Немачке већу ангажованост на истоку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Баварски премијер Хорст Зехофер је у интервјуу за немачки лист „Шпигл“ испричао своје утиске након састанка са Владимиром Путином и оценио руског председника као веома часног човека.

Он је рекао да је током састанка, између осталог, било речи и о мигрантској кризи, а Путин није желео да коментарише политику немачке канцеларке Ангеле Меркел у њеном одсуству.

„Ја се не мешам у вашу дискусију о политици Немачке према мигрантима“, рекао је тада Путин, а Зехофер је тај потез руског председника назвао веома часним.

Према речима баварског премијера, он је у Москву почетком фебруара допутовао како би обновио присније економске односе са Русијом, а речи је било и о санкцијама, које су погубне за баварске привреднике.

Зехофер је додао да се целокупна немачка индустрија, као и њени грађани, залажу за укидање санкција Русији.

„Они тапшу чак и када једноставно говорим да је немогуће било шта променити уколико не разговарамо једни са другима“, рекао је Зехофер.

Чланак ЗЕХОФЕР: Путин је частан човек се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Ова година може бити пресудна за будућност Европске уније, а заједно са гашењем Шенгена у питање може бити доведена и будућност евра, пишу немачки медији.

Немачке власти сматрају да ће даљи проток миграната резултирати успостављањем сталне контроле над границама земаља ЕУ, а чим то уведе једна земља, нема сумње да ће то учинити и све друге, пише „Шпигл“.

У том случају Шенген ће бити сахрањен, а заједно са њим и остала „достигнућа“ ЕУ, међу којима је и евро.

Шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер нагласио је да већ дугачком списку нерешених проблема треба додати и нове, упозоривши да у Европи тренутно влада „криза неповерења“.

Он је рекао да без Шенгена евро нема никакав смисао.

Како наводи немачки лист, остале земље попут Француске и Италије кажу да је миграциона криза проблем Немачке.

Поред тога, сматрају челници ЕУ, Турска треба активно да се укључи како би се смањио долазак миграната у Европу. У ту сврху Анкари је неопходно под хитно пребацити три милијарде евра.

Аустријски канцелар Вернер Фајман је претходно изјавио да су власти у Бечу успоставиле контролу на граници и тиме ограничиле дејство Шенгенског споразума.

Убрзо затим ограничење примене Шенгена најавила је и Словенија.

Чланак ШПИГЛ: Заједно са Шенгеном може бити укинут и евро се појављује прво на ИСКРА.