Фото: in4s.ne

Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас обиљежавају Вазнесење господње, празник који је у народу познат као Спасовдан.

Спасовдан је један од десет празника посвећених Господу Исусу Христу, који се обиљежава 40 дана послије Васкрса, а десет дана прије Светих Тројица (Духова), и увијек је у четвртак.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служиће на Спасовдан литургију у Цетињском манастиру, с почетком у осам часова.

Вазнесење Господње је сјећање на дан када се Исус Христос четрдесети дан послије васкрсења последњи пут јавио својим ученицима – дванаесторици апостола и узнео (вазнео) на небо, и „сјео с десне стране Бога“.

Спасовдан се слави и као крсна слава.

Чланак ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ: Данас је Спасовдан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Литургијом у Вазнесењској цркви коју је служио поглавар СПЦ, патријарх Иринеј, и традиционалном литијом кроз централне градске улице, у Београду је обележен Спасовдан, слава престонице.

Свечаној поворци на чијем су челу били Јерусалимски крст, барјак Града Београда и коњица присуствовали су, осим многих грађана, и црквени великодостојници, представници Градске управе и питомци Војне академије.

Литија је кренула у 11.30 сати из Улице адмирала Гепрата, када су зазвонила звона у свим градским и приградским црквама.

После молитве за здравље Београђана одржане код Теразијске чесме, колона је наставила према Саборној цркви, где је одржана још једна молитва за поштеду од страдања, мир и напредак, а трећа, у спомен свих палих јунака Београда, уследила је по повратку литије у Вазнесењску цркву.

Фото: Политика

Честитајући славу свим Београђанима и целом српском народу, патријарх Иринеј је истакао да нас „само јединство може спасити и оставити на овим просторима”.

– Такмичимо се да изаберемо најбољи пут ка циљу, а циљ мора да буде један јединствени, онај који нам је Свети Сава поставио – рекао је поглавар СПЦ.

Патријарх је подсетио и на страдања и стратишта српског народа истакавши да су стотине хиљада људи на њима поубијани „само зато што су Срби и православне вере”.

У току свечаности, славски колач и жито унети су и у Скупштину града где је градоначелник Синиша Мали запалио свећу и честитао грађанима славу.

– Спасовдан је градска слава коју славе сви Београђани, без обзира на вероисповест, и то је традиција коју морамо да очувамо – истакао је Мали.

Чланак СЛАВА ПРЕСТОНИЦЕ: Београд прославио Спасовдан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Та стара заветна Слава симболично указује на уздизање – вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.

Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано.

Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу.

Фото: Блиц

Вазнесење спада у покретне празнике – увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима 40 дана, јављајући им се, учећи их и учвршћујући им веру после Голготе и распећа.

Иначе, колики су значај Срби придавали наведеном празнику, види се и по томе, што је Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.

На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима IV степена.

Градска слава није слављена од 1946. године, а обновљена је 1992. Скромном литијом коју је око цркве повео партијарха српски господин Павле, поново је Вазнесење Господње почело да се слави као градска Слава.

Чланак ЗАВЕТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Ево због чега Београд слави Спасовдан се појављује прво на ИСКРА.