Фото: vostok.rs

Због усклађивања закона са Европском унијом, генетски модификоване културе могле би ускоро и у нашу земљу. Слободан промет од нас већ захтева Светска трговинска организација. Надлежни засад ћуте

Србија је пре неколико дана ставила до знања да неће дозволити гајење генетички модификованих култура у нашој земљи. Ипак, нико од надлежних засад не даје одговор на питање да ли ће наша држава, уколико дође до измена постојећег закона о ГМО, дозволити промет и увоз ГМ робе! Стручњаци кажу да ће се управо та ставка наћи у новим прописима. За почетак, слободан промет од нас тражи Светска трговинска организација (СТО), уколико желимо да будемо њени чланови.

Из консултантске компаније „СЕЕДЕВ“, која је радила студију „Ефекти ГМО либерализације на тржиште соје у Србији“ истичу да ће последица усклађивања закона о ГМО са ЕУ и СТО бити могућност увоза ГМ сојине сачме у Србију, као и њено коришћење за сточну исхрану. Њихово истраживање показало је неколико сценарија, од којих је највероватније да ће увоз сојине сачме бити на нивоу од 10 до 20 одсто домаће потрошње.

– Наша земља почиње да се залаже за забрану узгоја ГМО и то је добро – прича професор Миладин Шеварлић, агроекономиста и саветник Економског института. – Све је већи број и чланица ЕУ које то забрањују на својој територији, почевши од Мађарске која је променила и одредбе устава, па до Ирске и Словеније. Ипак, све више јача притисак увозничког лобија и представника земаља у којима је изразито заступљена производња ГМ соје, кукуруза, кромпира, уљане репице и појединог воћа, да Србија дозволи њихов промет на нашем тржишту.

У Министарству пољопривреде тврде да израда новог закона тренутно није на дневном реду. Ипак, на питање да ли ће бити дозвољен промет и увоз ГМ робе, нисмо добили конкретан одговор.

– Кaдa будe, и aкo будe у плану, у изрaду новог закона зaсигурнo ће бити укључeнa стручнa и грaђaнскa jaвнoст, при чeму ћe здрaвствeнa бeзбeднoст стaнoвништвa бити aпсoлутнo приoритeт – истичу у ресорном министарству.

Како прича Шеварлић, уколико Влада Србије донесе такву одлуку, пољопривредни произвођачи логично ће имати проблем са стварањем нелојалне конкуренције.

– Питање би било зашто бисмо увозили оне производе чија је производња забрањена у нашој земљи – сматра професор Шеварлић. – Увозом ГМО и производа од ГМО, практично ће бити немогуће контролисати следљивост хране, чак и уз евентуално означавање да ли садрже или не ГМО. Свакако, у садашњем закону није добро то што се толерише присуство ГМО у семенском материјалу до 0,1 одсто, а у осталој роби до 0,9 одсто. То би требало изменити и увести нулту толеранцију.

Професор Шеварлић упозорава да Србија мора да води рачуна о економској штети која би настала дозволом увоза сировина од ГМО.

– Нова кампања у Србији за увоз ГМ соје, првенствено је у функцији, вероватно, датог обећања једном од већих инвеститора, чији је посао са товом свиња најављен – сматра професор Шеварлић. – Ипак, треба имати у виду, да производе од свиња које су храњене ГМ храном, неће моћи да се извозе на тржиште Руске Федерације. То је локални интерес увозничког лобија и инвеститора, јер ће такви производи моћи да се продају на тржишту ЕУ, уколико су обележени.

ЛИДЕРИ У ПРОИЗВОДЊИ СОЈЕ

Основни циљ „Дунав соје“ је промоција гајења „ГМ фри“ соје у подунавским земљама и испуњавање европске протеинске стратегије, прича Марија Калентић, регионална директорка „Дунав соје“ у Србији.

– Србија мора да пронађе најадекватнији одговор на многобројне изазове уколико жели да настави да буде лидер у производњи соје у Европи – каже Калентић. – Исто тако да искористи свој јединствени положај земље у којој су све месо, млеко и јаја произведени од животиња које су храњене са домаћом не ГМ сојом.

ГРАДОВИ ПРОТИВ ГМО

Велики број градова у Србији је против ГМО. Тачно 122 скупштине општина и градова у Србији усвојиле су Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета производа од ГМО и ГМО.

Чланак ДИКТАТ ЕУ: Србија ће увозити ГМ соју? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Пољопривредници из РС сматрају да су контролни органи БиХ, односно РС, главни кривци што је сјеме генетички модификоване соје ушло у РС и завршило засијано на парцелама у Семберији и Посавини.

Према њиховим ријечима, сјеме ГМ соје, чија употреба је законом забрањена, у БиХ улази из Србије и Хрватске.

Они упозоравају да постоје информације да у РС има још парцела засијаних ГМ сојом, осим ових нешто више од шест хектара које је открила инспекција и наложила њихово уништавање, а што су „Независне“ у сриједу објавиле.

Међутим, да ли су усјеви ГМ соје заиста и уништени по налогу инспекције јуче није било могуће сазнати у Инспекторату РС, пошто је главни пољопривредни инспектор на службеном путу до краја седмице, а нико други нам није могао дати одговор на питања.

Иначе, Стево Мирјанић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, потврдио је јуче да су на подручју Семберије и Посавине пронађени усјеви ГМ соје на око шест хектара и нагласио да је то питање у надлежности Инспектората РС.

„Утврђено је да је то сјеме било од меркантилне соје која је увезена“, рекао је Мирјанић. Он је додао да је надлежна инспекција обишла шире подручје на коме су откривени засади ГМ соје и нагласио да ће одлуку у том случају донијети Инспекторат РС.

„Видјећемо сада какву ће одлуку донијети Инспекторат, али вјерујем у њих да раде према закону и ту их апсолутно подржавам“, изјавио је он.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача – сточара РС, сматра да у РС има још парцела засијаних ГМ сојом, наводећи да су у овом случају очигледно заказале контролне службе које су дозволиле увоз тог сјемена.

„То би се и раније утврдило да је било контрола“, потцртао је Усорац. Према његовим ријечима, готово сва увезена соја у БиХ и РС је генетички модификована, и њом се цијели свијет снабдијева, што није ни нас заобишло. „Само што се ми нисмо припремали да, када почнемо озбиљну контролу, имамо сопствену производњу и да можемо производити сопствену соју која није ГМ. Ја за своју фарму производим соју и то морају сви фармери да ураде ако желе да избјегну ГМ соју, у противном варамо наше купце“, рекао је Усорац, истичући да сјеме ГМ соје у РС и БиХ долази из Хрватске и Србије и да се „нико тиме и не оптерећује“.

Раденко Ћускић, из Асоцијације пољопривредних удружења Семберије (АПУС), која је годинама упозоравала на постојање усјева ГМ соје у РС, рекао је да је став Асоцијације да се ГМО не производе и не увозе у РС.

„Лоше контроле на границама су узроковале улазак сјемена ГМ соје у РС, које је дошло из земаља окружења, прије свега из Хрватске. По мојој личној процјени, сјеме улази из Хрватске у ФБиХ, а онда завршава у РС“, рекао је Ћускић. Лјубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника у РС – град Бијељина, рекао је да је сва одговорност на органима који су дозволили да се увезе сјеме ГМ соје у РС, те да постоје индиције да има још парцела засијаних ГМ сојом.

Чланак ЗАКОНОМ ЗАБРАЊЕНА: У РС постоји још парцела засијаних ГМ сојом? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Како модификовано сјеме улази у Србију, како се узгаја и користи? Илегалном сојом хране товљенике и продају индустрији, каже Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.

Свињске шницле, које потичу од товљеника храњених ГМ сојом, завршавају у тањирима у домаћинставима у Србији. Сељаци такве свиње продају на мало, по селима, али и кланицама које од њих откупљују живу стоку. Како је контрола сточне хране слаба, то може да прође. Грађани Србије не могу чак ни да знају да ли су животиње чије се месо увози јеле ГМ храну или не.

– Кланице од сељака, који гаје ГМ соју, такве свиње откупљују и ништа не контролишу. И свиње које увозимо сигурно су храњене генетски модификованом сојом или кукурузом, а да то нико не провјерава. Такви људи не размишљају много о посљедицама. Објективних испитивања о утицају ГМО на човјека нема, јер се избјегавају независни истраживачи – каже Бугарин.

А, илегални пут сјемена ГМ соје изгледа прилично једноставно. Како објашњава Бугарин, у Румунији има много овог сјемена, па се претпоставља да из тих крајева долази. Он се уноси у гепецима аутомобила.

– Од 50 килограма ГМ соје када се посије, за наредну годину остане 1.000 килограма сјемена ове биљке – прича Бугарин. – Тона сјемена довољна је за седам до осам хектара земље. Она се из године у годину умножава, а такву соју користе за сопствене потребе. На откупним мјестима то не може да прође, јер она није прихватљива и дозвољена, а строго се контролише.

Када се заврши жетва, а соја остане неоткривена, узгајивачи је обрађују термички, у малим машинама које се називају екструдери, објашњава Бугарин. Температуре су ту високе, меље се зрно и све се претвара у пуномасни сојин гриз. То је храна којом онда тове свиње, а у неким приликама даје се и живини.

– Сојин гриз није погодан за веће категорије свиња – каже Бугарин. – То штетно дјелује на животиње, јер се повећава масноћа, а не меснатост. Како се код нас товљеници продају на „живој ваги“, а не на клању, та масноћа нема утицаја на продају. Свиња храњена ГМ сојом улази у ланац исхране човјека.

У Министарству пољопривреде тврде да Фитосанитарна инспекција контролише усјеве на територији Србије, док је посебна пажња посвећена провјери недозвољеног уношења и гајења ГМ биљака.

Парцеле под сојом биће контролисане коришћењем протеинских тест трака за брзу детекцију ГМ биљака – објашњавају у инспекцији. – У случају позитивних резултата, биће узети узорци ради званичне лабораторијске потврде ГМ биљака. Одређују се и ГПС координате на основу којих се утврђују тачни геодетски подаци и власништво над њивом. Сви усјеви гдје се утврди ГМ биљка уништавају се, а против власника се покрећу казнене мјере.

Храна за животиње која се увози у Србију, а у свом саставу садржи соју, кукуруз, кромпир, уљању репицу, узоркује се и испитује на присуство ГМО. Такође, адаптирана млијека, нека готова јела или производи од меса, који у свом саставу садрже сировине које могу бити од генетички модификованих организама, могу да се контролишу на ГМО. Не постоје поуздани тестови којима се може утврдити да ли је нека животиња храњена ГМ сојом, само на основу резултата лабораторијских испитивања.

Чланак КОГА ЈЕ БРИГА ЗА ПОСЉЕДИЦЕ: Илегалном сојом хране товљенике, ГМ месо на нашој трпези се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Само у прошлој години у Србији је пронађено 45 њива са генетски модификованом сојом. Боља зарада и мања улагања главни су разлози због којих се српски сељак одлучује да илегално гаји овакве усеве. Стручњаци упозоравају да њих здравствена страна не интересује много, јер месо животиња товљених таквом храном неће дати својој породици, већ ће продати. Да су мачванске, банатске и сремске оранице на мети ГМ соје, где се највише она и узгаја, потврдио нам је и Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.

– Очигледно да се све засејане површине недовољно контролишу, а биљке не уништавају у току вегетације – прича Бугарин. – Генетски модификовано семе пореклом је са страних подручја и није легално ушло у Србију. Може да дође неким превозним средством и да се и не примети. Почетне количине не морају да буду велике, јер је за хектар земље потребно свега стотинак килограма. Тада на четвртини хектара умноже семе за следећу сетву. Тако се ГМО соја, кроз године репродукује и увећава.

Када је реч о употреби сојиног „мутанта“, наш саговорник сматра да се оно користи у термичкој обради за исхрану стоке, и то у малим погонима, у којима се иначе, према подацима Привредне коморе Војводине, обради између 50 и 60 хиљада тона конвенционалне соје годишње.

– Србија је једина земља где је сојина сачма скупља од соје – прича Бугарин. – Произвођачима се не исплати да меркантилну соју продају фабрици и да онда узму сачму, јер за сто килограма ове житарице, када се све обрачуна, добију између 62 и 65 килограма сојине сачме. У малим домаћинствима они за ту количину соје добију 80 килограма сачме.

Бугарин наглашава да надлежне службе морају све да униште и да обаве комплетно уситњавање, како соја не би могла да се регенерише у току вегетације:

– Генетски модификовану соју сеју углавном пољопривредна газдинства која имају веће површине под овом житарицом. Тиме смањују трошкове, јер употребљавају тоталне хербициде, које производи компанија „Монсанто“. Те хемикалије уништавају све осим ГМ соју. Ратари имају мање трошкове. У току вегетације имају само једно прскање. Сељаци не размишљају о томе да ли је то штетно или не, већ гледају само да уштеде на расходима.

Наш саговорник каже да је пре неколико година било индиција, да је на 180 локација у Србији био посејан ГМ кукуруз. Никад није доказано, прича Бугарин, или је једноставно заташкано.

– То сам чуо од првог човека фирме која се бави производњом семена – тврди Бугарин. – Убрзо после тога он више није био на тој позицији. Постоји велики интерес страних семенских кућа да заузму наше тршиште. Прошле године је „Ратар“ из Новог Сада поново изгубио део колача, јер је опао извоз семена кукуруза за 25 одсто. Било је покушаја да се овај институт претвори у научни и комерцијални део, и да се приватизује. Заинтересован је био „Пионир“, и у том случају домаћа памет не би дошла до изражаја. Када постанете зависни од неког страног, изгубите суверенитет и у науци.

СТОЧНА ХРАНА

Сигурно да постоји уигран систем од сетве до крајњег производа за ГМ соју, јер је то све умрежено, сматра Ладислав Томић, председник Одбора за пољопривреду Скупштине Војводине.

– Претпостављам да је гајење такве културе јефтиније и тај ко то продаје мора да стимулише људе нижом ценом семена и хемије – каже Томић. – То се сигурно кроз неке сиве токове провлачи кроз фирме, и употребљава за исхрану стоке. Контрола сточне хране много је мања него она за људску употребу. Нико не контролоше шта је свиња јела.

КОНТРОЛА

Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде контролише усеве соје на присуство генетске модификације и проверава ГМ соју на подручју Србије. Казне за прекршаје крећу се за пољопривредника од 30 до 50 хиљада динара, док компаније плаћају од 500.000 до три милиона динара: – Такве усеве уништавамо, а против власника се покрећу кривичне или прекршајне пријаве. – У присуству фитосанитарне инспекције тањирањем се уништава ГМ соја. Исто тако контролише се и производња семена соје код регистрованих произвођача. Свака пошиљка семена приликом увоза испитује се на генетску модификацију.

Чланак НЕЛЕГАЛНИ УСЕВИ: ГМ соја на нашим њивама се појављује прво на ИСКРА.