Фото: Јутјуб, принтскрин

Невероватна сцена одиграла се изнад Сочија у Русији, а очевици са земље снимили су три торнада који „јуре“ путнички авион.

Снимак авиона изнад Сочија док га јуре три торнада изнад Црног мора постао је прави хит на друштвеној мрежи Вконтакте у уторак.

Девет летова је отказано због временских непогода, а други су преусмерени на оближње аеродроме у Анапи и Краснодару.

Према речима очевидаца, чак 12 пијавица је кружило морем око Сочија, а права је срећа да је овај авион успeо да избегне несрећу.

Чланак НЕВЕРОВАТНА СЦЕНА ИЗНАД СОЧИЈА: Три торнада окружила авион се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik, AP Photo/ Markus Schreiber

Председник Русије Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел током састанка 2. маја у Сочију дотаћи ће се кључних међународних проблема, укључујући борбу против тероризма, ситуацију на Блиском истоку и реализацију Минског споразума, јавља прес-служба Кремља.

Осим тога, Путин и Меркелова ће разговарати о текућем стању и перспективи билатералних односа, укључујући сарадњу у енергетској, трговачко-економској и културно-хуманитарној сфери.

Како се наводи, шефови држава такође размењују мишљења по предстојећем у самиту Г20 у јулу у Хамбургу.

Раније је званични представник немачке Владе Штефан Зајберт навео је да посета Меркелове Сочију постати припрема за састанак „велике двадесеторке“.

Чланак САСТАНАК 2. МАЈА: О чему ће разговарати Путин и Меркелова у Сочију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Јутјуб

Руски Сочи на обали Црног мора погодило је незапамћено невреме након којег је пола града било потопљено.

Таласи су били толико високи да је након само неколико минута олимпијско село претворено у један велики базен.

Извештаји из Русије говоре да су таласи током невремена 3. децембра били виши од пет метара, што је проузроковало потпуну блокаду града.

Путеви су поплављени, а дуж шеталишта срушило се око 150 стабала, пише Раша тудеј.

Сви летови за Сочи су отказани, преноси Јутарњи лист.

Стабла су се рушила и на струјне каблове и гасоводне цеви, тако да је пола града без гаса и електричне енергије.

Штета у је велика, преносе медији.

Чланак НЕЗАПАМЋЕНО НЕВРЕМЕ: Апокалиптичне слике из Сочија, пола града потопљено се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Руски председник Владимир Путин рекао је да су оптужбе против руских спортиста у извештају независне комисије Светске антидопинг агенције (WАДА) о допингу током Олимпијских игара у Сочију, засноване на доказима особе, како је навео, јадног угледа.

Путин је најавио да ће званичници именовани у извештају комисије WАДА као непосредни извршиоци бити привремено суспендовани са својих радних места док се не заврши истрага, наводи Тас, додајући да Русија ипак тражи од те агенције да обезбеди детаљније и објективније информације.

У објављеном извештају наводи се да су антидопинг лабораторије у Москви и Сочију штитиле допинговане руске спортисте, у склопу државног допинг система, којим је управљало, контролисало и надгледало министарство спорта, уз помоћ руске тајне службе.

„Оптужбе против руских спортиста засноване су на исказу једне особе, човека са скандалозном репутацијом“, рекао је председник Русије.

Руска агенција Тас наводи да се Путинова изјава изгледа односи на некадашњег шефа антидопинг лабораторије Русије Григориј Родченкова, који живи у Лос Анђелесу.

Против Родченкова је 2012. године покренут кривични поступак због кршења антидопинг правила, али су прикупљени докази били недовољни и случај је затворен. Случај против Родченкова поново је отворен у јуну на основу нових доказа и један од његових рођака већ је осуђен у Русији због незаконите трговине анаболичким стероидима, наводи Тас.

„Питање је да ли су закључци засновани искључиво на основу сведочења оваквих људи меродавно и убедљиво“, рекао је Путин.

Путин је такође навео да садашњи допинг скандал представља поновно опасно уплитање политике у спорт.

„Облици таквог мешања су се променили, али је суштина иста – да се спорт учини инструментим геополитичког притиска, стварањем негативног угледа држава и народа“, навео је Путин.

Независну истрагу о системском допингу водио је канадски професор права Ричард Мекларен.

Истрагу је у мају наложила Светска антидопинг агенција (WАДА), пошто је некадашњи шеф антидопинг лабораторије Русије Григориј Родченков јавно рекао да је држава организовала системски допинг током Олимпијских игара у Сочију.

Истражитељи су у извештају навели да је су у периоду од 10. септембра и 10. децембра 2014. године мењани узорци из лабораторије у Москви. Према тим наводима, тим операцијама је управљао министар спорта Виталиј Мутко уз помоћ руских безбедносних служби.

Мекларен је рекао да је „апсолутно сигуран“ у налазе извештаја. Ови резултати могли би да доведу и до суспензије Русије с Игара у Рио де Жанеиру следећег месеца.

Чланак ПУТИН УЗВРАЋА УДАРАЦ: „Прича о допингу је политички ударац, а јадници нападају руске спортисте!“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

У жељи да руском председнику Владимиру Путину покаже нову технику отварању врата, генерал је ишчупао браву аутомобила.

Инцидент се догодио током инспекције председника Владимира Путина нове технике за Оружане снаге Русије у Сочију. Турнеју председника водио је генерал Александар Шевченко који је пожурио да отвори врата аутомобила, али то није могао одмах да уради. На крају је једноставно ишчупао браву, што је веома забавило председника.

„Браво!“, рекао је Путин и насмејао се.

Како су објаснили стручњаци, врата „УАЗ-Патриот“ се аутоматски блокирају. Како би се отворила, потребно је укључити аутомобил. У непокретном аутомобилу се то не може урадити.

Чланак ГЕНЕРАЛ НАСМЕЈАО ПУТИНА: Поломио браву да би му отворио врата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц, Твитер

Руски председник Владимир Путин тестирао је нову „ладу весту“ на путу ка међународном форуму у Сочију и позитивно оценио аутомобил који производи руски „Автоваз“.

Руски председник Владимир Путин тестирао је нову „ладу весту“ на путу ка међународном форуму у Сочију и позитивно оценио аутомобил који производи руски „Автоваз“.

– Аутомобил је веома добар, има добар одзив на гас и њиме се лако управља – рекао је руски председник.

Он је додао да су путеви у Сочију ветровити и да је дозвољено возити 30 до 50 километара на час, али да „у поверењу“ може да каже да је вожња била „нешто бржа“.

– Автоваз планира продају аутомобила у светским регионима који знају за „ладу“: у источној Европи, Латинској Америци и на Блиском истоку. Мислим да ће продаја бити добра – рекао је Путин, а преноси „Спутњик“.

Чланак СОЧИ: Владимир Путин тестирао нову „ладу“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Да ли је свет на прагу великог рата? Шта нам доносе „обојене револуције“? Како „сломити“ Исламску државу? Које су још претње са којима се свет данас суочава и како се са њима изборити?

Ово су само нека од питања на која ће одговоре дати руски председник Владимир Путин већ идућег месеца у Сочију, на заседању Међународног дискусионог клуба „Валдај“. Тема конференције је инспирисана делом чувеног руског писца Лава Толстоја, а она гласи — „Рат и мир: Човек, држава и опасност од великог конфликта у 21. веку“.

Од 20. до 22. октобра у Сочију ће се одржати 11. засeдaње „Валдајског клуба“, својеврсне трибине која окупља велики број познавалаца Русије из целог света, и коме традиционално присуствује Путин. Ове године заседање ће се одржати после Путиновог говора у Уједињеним нацијама, па ће то послужити као одлична основа за дискусију.

Очекује се да ће „Валдај“ и ове године окупити више од 100 експерата из целог света.

Експерти ће разговарати о ширењу НАТО-а, рату у Ираку, Авганистану и Сирији, „обојеним револуцијама“, присаједињењу Крима Русији, борби против терористичке групе Исламска држава, која је забрањена у Русији. „Валдајци“ ће анализирати колико често и у каквим форматима ће бити примењивана војна сила у наредној деценији и колика је вероватноћа да у свету букне велики рат.

Директор Међународног дискусионог клуба „Валдај“ Фјодор Лукјанов уверава да се свет не налази на прагу великог рата, али упозорава да су могући свакакви потреси, који по свом ефекту могу бити подједнако опасни као рат.

Према његовим речима, мало је вероватно да ће до великог рата доћи, али oн истовремено истиче да се ратови воде на свим другим фронтовима.

Лукјанов каже да ће „валдајци“ разматрати конфронтације у различитим аспектима: војно-политичким, економским, у контексту информационог рата.

„У овом новом свету нови економски рат са масовном применом санкција један је од најчешћих инструментара утицаја на противника. Планирано је и да се размотри тема — може ли економија да преживи политизацију“, додаје Лукјанов.

Он истиче да је тема састанка специјално изабрана, јер данас „постоје бројни ризици“, који позивају на опрез.

Лукјанов је скренуо пажњу да у свету у неколико области постоје неслагања у приступу и решавању одређених проблема.

„Ово се односи на све области — културу, политику, социјална питања. Због ове неравнотеже предуслови за веће сукобе значајно се повећавају“, упозорава он.

Ипак, Лукјанов истиче да ће у центру пажње овогодишњег „Валдајског клуба“ бити ситуација на Блиском Истоку, Исламска држава и Сирија.

„Претпостављам да ће се то чути и у речима председника Путина, јер је то централна тема у руској политици и светским реакцијама на њу“, закључује Лукјанов.

Председник савета Фонда за развој и подршку Међународног дискусионог клуба „Валдај“ Андреј Бистрицки наводи да ће експерти такође разговарати и о томе колико је данас човек спреман на сарадњу, има ли жеље за сарадњом или напротив, постоји само жеља да се избаве од противника.

Избор овогодишње теме изазвао је, међутим, и полемику у руском друштву. Има и оних који тврде да је тема предстојећег „Валдаја“ апсолутно „вештачка“, осмишљена тако да изрази општи став руског естаблишмента и његову идеологију.

Члан научног савета Московског центра „Карнеги“ Алексеј Малашенко сматра да ће са валдајске говорнице зазвучати демагогија, а да ће представници руских власти овај догађај искористити да својим аргументима „одговорност за своје проблеме пребаце на непријатеље“.

Међутим, Малашенкове тврдње да „Валдај“ окупља само истомишљенике, који иду „низ длаку“ руским властима, падају у воду ако се зна да су на ранијим сусретима „Валдајског клуба“ учествовали и они који се не слажу са позицијом Русије, па чак и оштри критичари Кремља. Према неким најавама, и овогодишњи сусрет „Валдајаца“ по том питању неће бити изузетак.

„На пример, прошле године су присуствовали представници фонда ’Сорош‘“, подсећа немачки политиколог Александар Рар, истичући да се на заседања увек позивају и људи који нису сагласни са позицијом Русије.

Рар је, иначе, стални учесник „Валдајског клуба“. Према његовим речима, за разлику од прошле године када је Путин говорио о новом светском поретку, овај пут кључна тема говора руског председника биће Сирија и глобална безбедност.

„На састанку са ’Валдајским клубом‘ Путин ће прецизирати све оно што ће рећи на Генералној скупштини Уједињених нација (28. септембра) и детаљно ће изнети предлоге о заједничким дејствима у Сирији“, прогнозира Рар.

Рар је немачки политиколог, аутор књиге „Немац у Кремљу“ и човек који је на Западу разбио многе табуе о руском председнику. За Путина каже да он није никакав „гвоздени човек са маском“, већ „отворени и емотивни лидер“.

„Мислим да је имиџ, који је о њему пласирала западна штампа, апсолутно погрешан. Они просто њега не познају и њихово представљање Путина је у много чему злонамерно“, изјавио је раније Рар.

Овогодишње заседање „Валдаја“ одржаће се од 20. до 22. октобра у Сочију, а руски председник ће, како је потврђено из Кремља, традиционално наступити.

Очекује се да ће „Валдај“ и ове године окупити више од 100 експерата из целог света.

Овај Међународни дискусиони клуб основан је пре 11 година и одмах је постао угледна експертска платформа. Дискусије обично излазе далеко ван оквира објављене главне теме и тичу се многих питања међународних односа.

Прво заседање клуба на тему „Русија на граници векова: Наде и реалије“, одржано је у септембру 2004. године у Великом Новгороду, поред живописног језера Валдај, одатле и назив дискусионог клуба. Управо тада било је одлучено да се заседање клуба одржава сваке године.

Чланак У СОЧИЈУ КОНФЕРЕНЦИЈА ИНСПИРИСАНА ДЕЛОМ ТОЛСТОЈА: Путинов рат и мир се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Највиши висећи пешачки мост на свету, дужине 439 метара, на висини од 207 метара над кањоном реке Мзимта, налази се у околини руског града Сочија. С моста се пружа задивљујући поглед на снежне врхове Кавказа с једне, и на црноморску обалу с друге стране.

Мост „Скајбриџ“ заправо је део првог забавног парка на великим надморским висинама, који је основао „отац“ банџи џампинга Еј Џеј Хакет са Новог Зеланда. Парк се налази у живописном Ахштирском кањону, у долини реке Мзимта, на путу за олимпијски скијашки центар Краснаја пољана.

Усред реликтне шуме, где уз „помоћ“ суптропске климе са Црног мора расту јасмин и слеч, мост надвисује фасцинантан крајолик који и најравнодушније посетиоце оставља без даха. Шетња конструкцијом изазива екстремне емоције — од страха до усхићења, уз неизбежан поглед на живописни кањон.

Фото: rs.sputniknews.com

Амбициозни пројекат моста урадиле су руске и новозеландске архитекте.

Професор Јевгениј Николајевич Курбацкиј са Московског саобраћајног факултета учествовао је у аеродинамичким и сеизмичким истраживањима и прорачунима оптерећења.

Курбацкиј каже за Спутњик да мост нису пројектовали само грађевински инжињери већ читав мултидисцилинарни тим састављен од инжињера из фирми „Енергомаш“ из Белгорода и „Сојузпроммеханизација“. Курбацкиј додаје да су били позвани као консултанти, у фази завршетка разраде пројектне документације.

Стручњаци су мост пројектовали узимајући у обзир највише стандарде безбедости: може да издржи земљотрес јачине девет степени Меркалијеве скале, ветар ураганске јачине, кишу, снег и лед по читавој површини.

Конструкција је, по много чему, јединствена. Пројектовање и испитивања су трајала три године, а изградња две. Потрошено је 740 тона метала, 2.000 кубних метара бетона и километар и по титанијумских анкера.

Фото: rs.sputniknews.com

Занимљиво је да је при изградњи први пут усвојено специфично решење постављања сајли, које је омогућило да конструкција буде веома поуздана и при јаком ветру.

На мосту постоје две платформе са којих може да се скочи у „понор“. За најхрабрије постављена је платформа на висини од 207 метара, а нижа, названа „фристајл“ је на висини од 69 метара.

Осим банџи џампа, љубитељи авантуре могу да испробају и велику љуљашку Сочи-свинг којом могу да се вину до 170 метара у ваздух.

Чланак ТАЈНА СОЧИЈА: Највиши висећи мост на свету се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутник/Ројтерс

Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров оценио је да је сусрет с америчким колегом Џоном Керијем протекао „чудесно“.

Лавров и Кери састали су се у уторак у Сочију, где су положили венце на меморијални комплес борцима погинулим у Великом отаџбинском рату.

На питање новинара како је протекао сусрет с Керијем, Лавров је одговорио: „Чудесно“.

Последњи пут амерички државни секретар посетио је Русију у мају 2013. године.

Чланак ЛАВРОВ: Чудесан сусрет са Керијем се појављује прво на ИСКРА.