Фото: www.iranreview.org

Нема утјешне ријечи када умре неко ко ти је прирастао срцу. Као што навикнутом на гледање добрих филмова нема утјехе када сазна да неће више гледати нове филмове великог аутора! И што је још горе, смрт Абаса Куростамија, великог друга, десила се у години умирања великих умјетника из Србије. Како је писао Андрић, стигла је их смрт, једина и највећа освета коју човјек не може да преживи. Као да их је покосила куга времена у којем живимо. Куга ништавила које влада око нас, зараза која пријети да ће уништити све трагове умјетности. Не само бомбама. Што је најгоре, ароганцијом, игнорисањем и глорификацијом тржишта биће смакнут и посљедњи добар филм са мапе.

У филмовима Абаса Куростамија живот је био велика прослава, али није тражена у карневалској опијености нити грандиозним животним моментима. Егзистенција његових јунака преведена је на језик филма који своје упечатљиве тренутке не гради кроз напете заплете. Кроз радњу, често је декор био сиротњски рај. Били су то скромни, али ликови дубоких доживљаја, компримоване емоције, чије су намјере, врлине, ћуди превођене на језик слике.Ту је једнако важна била конзерва која се на вјетру котрља празном улицом, са лицем које изражава осјећања. У Абазовим филмовима блискост са ликовима остварена је кроз трајање. Он је славио најобичније, али и најузбудљивије, често заборављене тренутке људског живота!

Вожње мотором, кроз пејзаж који није био пука репродукција оног што видимо, него конвертовани пејзаж који прича о ономе што јунаци скривају у својој утроби!

Као што стварно нема утјехе када неко умре, има један мали животни попуст у том закону и он се тиче филмских редитеља. Оних великих који су створили снажне слике! Тај попуст је у истини да Абаса Куростамија можемо пронаћи у сликама његових филмова. То ће убудуће бити сјене његових осјећања, узбудљива слика свијета која, ето, не подлијеже простоти савременог живота. Та слика је у тренутку када је Абас завршио сваки од својих филмова кренула у свој пут у вјечност. Он им се сада тамо негдје, високо, придружио, а нама оставио неизмјерно богатство свог дјела!

Чланак КУСТУРИЦА НА ВЕСТ О СМРТИ ВЕЛИКОГ ДРУГА, АБАСА КУРОСТАМИЈА: Не само бомбама, ароганцијом, игнорисањем и глорификацијом тржишта, биће смакнут и посљедњи добар филм са мапе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Руси поново траже да се врати смртна казна за терористе. У Државну думу већ је стигао нацрт закона. Међутим, враћање тог питања и даље изазва бројне полемике.

Питање је изнова покренуто после последњих терористичких напада у Бриселу, а раније у Египту, када је над Синајским полуострвом, у октобру прошле године, оборен руски путнички авион „А321“ са 224 путника и чланова посаде.

Лидер партије „Праведна Русија“ Сергеј Миронов и депутати Михаил Јемељанов и Олег Нилов поднели су у Думи нацрт закона, који предвиђа изрицање смртне казне за злочине терористичког карактера — извршење терористичког дела, организацију, саучесништво и врбовање.

„Сматрам да треба радити по методу Совјетског Савеза или Израела. Никакве преговоре не водити, само смрт за терористе“, рекао је Носов, који је и радио на нацрту закона.

Миронов је изјавио да би пооштравање казнених мера могло да спречи такве злочине у будућности.

„Желео бих да подсетим на речи великог Ромена Ролана: ’Сажаљење према џелатима постаје окрутност према жртви‘. Организација и извршење таквих злочина, као и саучесништво заслужују најтежу, најстрожу казну, чак и до физичког уништења лица којих су их починили“, рекао је лидер „Праведне Русије“.

Партија је и у новембру 2015, након обарања руског путничког авиона над Синајем, већ иступала са иницијативом за увођење смртне казне за терористе, али је Врховни суд одбио тај предлог.

Међутим, има експерата, па и руских званичника који сматрају да је „питање о смртној казни у Русији заувек затворено“.

Увођење смртне казне је немогуће, јер би Русија у супротном могла да буде искључена из Савета Европе, сматрају стручњаци. Они такође и изражавају сумњу да би таква казна уплашила терористе и спречила даље терористичке нападе и крвопролића.

Уласком у ту међународну организацију, 1996. године, Русија се обавезала да ће увести мораторијум на смртну казну. Тиме је смртна казна „замењена“ доживотном робијом.

Према подацима Федералне службе за извршење казни затвора, у руским затворима и притворима налази се скоро 2.000 људи оптужених или осумњичених за тероризам и екстремизам.

Питање смртне казне у Русији је више пута постављано. Најмасовнија окупљања грађана забележена су у септембру 2004. године, после трагичних догађаја у школи у Беслану, где је у терористичком нападу убијено чак 334 људи, укључујући 186 деце, а повређено је више од 700.

Више десетина хиљада људи изашло је тада на улице широм земље, тражећи да се врати најстрожа — смртна казна за терористе.

Иако се већина земаља у свету укинула смртну казну, у 51 држави је такав закон и даље на снази, а извршење је често и јавно. Већина, чак 90 одсто смртних казни у свету извршава се у Кини, Ирану, Ираку, Пакистану, САД, Саудијској Арабији и Судану. Једина држава у Европи где се примењује та казнена мера је Белорусија.

Сваке године, према различитим проценама, у Кини буде извршено више од 1.000, у Ирану од 100 до 150, у Саудијској Арабији од 80 до 100, а у САД у просеку 60 смртних казни.

Међутим, у тим земљама се смртне казне не извршавају само за тероризам и насиље. У Саудијској Арабији најтежа казна је прописана за хомосексуализам или прељубу, а у Кини због корупције.

Чланак МОСКВА: Руси траже увођење смртне казне за терористе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

У Београду је у 84. години преминио филмски редитељ, сценариста и сниматељ Петар Лаловић, објавила је Радио телевизија Србије.

Позоришну и филмску академију завршио је у Загребу, а дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду.

Лаловић је снимио више од 200 докуметараца у којима је био и сценариста и редитељ и сниматељ, а радио је и игране филмове и телевизијске серије.

Његов дугометражни филм „Птице које не полете“ добио је више од 20 награда, укључујући четири Гран прија у Европи, а филмаска критика сматра да су Лаловићеви најбољи филмови „Последња оаза“ и „Свет који нестаје“.

Датум и место комеморације и сахране биће накнадно објављени.

Чланак БЕОГРАД: Преминуо Петар Лаловић се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Митрополит дабробосански Николај синоћ се у 88. години живота у петнаест минута прије поноћи упокојио у Универзитетској болници у Фочи.

У храму Светих Петра Дабробосанског и Василија Острошког Чудотворца у Богословском школском центру на Велечеву код Фоче, као и у свим храмовима митрополије дабробосанске биће служене заупокојене литургије.

Тијело блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја биће у велечевском храму.

Након заупокојене литургије коју ће са свештенством служити владика захумско-херцеговачки и приморски и замјеник митрополита дабробосанског Григорије, тијело блаженопочившег митрополита око поднева биће превезено у манастир Добрун, гдје ће бити сахрањен у четвртак.

Блаженопочивши митрополит Николај шездесети је митрополит дабробосански на чији трон је изабран 1992. године. У шедесет и двије године свештеномонашког и 42 године епископског служења Српској православној цркви истакао се као велики просветитељ, градитељ, обновитељ црквеног и духовног живота. Од 1973. до 1978.године био је владика аустралијско-новозеландски, након чега је изабран за владику далматинског гдје се задржао до избора у светосавски трон митрополита дабробосанских.

Блаженопочивши митрополит Николај чије је свјетовно име Гојко Мрђа рођен је у Крњој Јели код Босанског Петровца 30. августа 1927. године. Школовао се у Сремској Паланци, а 1946. године уписао је Богословију у Призрену. 1953. године примио је монашки постриг.

Завршио је Богословски факултет у Београду који му је због изузетног доприноса развоју богословља и науке додијелио 1999. године титулу почасног доктора наука, а исту титулу добио је и од Универзитета у Источном Сарајеву 2007. године. Носилац је више црквених и свјетовних одликовања.

Чланак ФОЧА: Упокојио се митрополит Дабробосански Николај се појављује прво на ИСКРА.

Фото: glassrpske.com

Отишао је велики пjесник, велики човjек, велики пријатељ, један музичар, један трубадур и један помало сликар, рекли су пријатељи и колеге из бивше СФРЈ на вијест о смрти Арсена Дедића.

Мало ко нам је за наших жалосних повести толико суза измамио као Арсен Дедић својим пејсмама, навео је књижевник Миљенко Јерговић у тексту у Јутарњем листу.

О, како се само плакало, гдје год се разумивао овај језик као свој материњи, и како су само били разнолики разлози за плач над пјесмама Арсена Дедића. Када чујем његов глас с плоче „Пјевам пјеснике“ како пјева Ујевићев „Одлазак“, мени се непогрешиво плаче, па се ућутим, увучем се у себе и чекам да прођу те три минуте.

А то је само једна од барем 20 његових пјесама уз које се не може ни разговарати, ни ћутати, ни бити заједно, ни бити сам, навео је он.

„Иако, невјероватно је да умре тако жив човјек. Мора да се и смрт томе изненадила. Никада још у Хрватској није умро неко ко је био толико жив. Превише је то за један гроб. Један пјесник, и један музичар, и један трубадур, и још један помало сликар. Ако је стварно умро Арсен Дедић, тада се цијела наша земља, од сјеверних до јужних мора, од Атлантика до Урала, претворила у гроб“, закључио је Јерговић.

Изгубили смо великог човјека, рекао је Јутарњем словеначки кантаутор Зоран Предин. „Кад оде таква особа попут њега увијек остане грозна празнина и не знамо шта ће бити даље. Отишао је великан и управо зато је та празнина тако велика“.

„Отишао је велики пјесник, велики човјек и велики пријатељ. Отишла је душа која је моје срце увијек пунила великом њежношћу“, додала је музичарка Тереза Кесовија.

Глумац Раде Шербеџија је на вијест о Дедићевој смрти рекао да се за Арсенове пријатеље, породицу, све оне који су слушали и вољели његове пјесме догодила једна страшна смрт. „Смрт која све уништи, која разори све око себе. Смрт која те баци у безнадје, смрт која се догоди када падне један овако велики храст“, рекао је Шербеџија.

R.I.P Арсен Дедић. Велики цар који је обiqежио једно врijеме и написао много предивних пjесама, поручио је преко Твитера пjевач Владо Георгијев.

У свijету музике и лирике нико му није раван и чини ми се да ћемо се дуго начекати прijе него што нам се опет догоди овакав умjетник, рекао је Масимо Савић који је са Дедићем снимио дует „За једном капи чистог живота“.

„Јавише ми да си одустао од даљед дружења са светом. Свет никада неће одустати од дружења са тобом драги, велики и једини Арсене“, написао је на Фејсбуку македонски умjетник Зафир Хаџиманов.

Хрватски музичар Тони Центински је, такође преко Фејсбука, навео да је дружење са господином Арсеном била привилегија, као што је привилегија била од њега учити. „Памтићу га као ходајућу институцију и енциклопедију. Мислим да је имао толико поучних рijечи и реченица да му ни Гугл није био раван. Циник са посебним смислом за хумор“, навео је Цетински.

„Велика је сада туга…отишла је истинска легенда не само овог нашег подручја, него легенда светског калибра… Арсене хвала за уметност!“, поручио је Ђорђе Балашевић и на Фејсбуку и Јутјубу поставио „Пjесму Арсену“.

Легендарни кантаутор Арсен Дедић преминуо је синоћ у Загребу.

Чланак НА ВИЈЕСТ О СМРТИ АРСЕНА ДЕДИЋА: Отишао је велики човjек се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Смрт се вратила у Европу, јер су земље НАТО, уз помоћ САД подржале нацисте у Кијеву, рекао је лидер Доњег дома руског парламента Сергеј Наришкин.

Живот показује да бројне лекције из историје, или нису научили, или су их заборавли. Трагични догађаји у Југославији, Ираку, Либији и Сирији то доказују, као и два свјетска рата, која су имала много заједничког“, рекао је Наришкин за вријеме посјете Сеулу.

Оба глобална сукоба изазвана су екстремним амбицијама неких политичара, идејама националне изузетности и склоношћу да се проблеми рјешавају силом, рекао је Нарушкин.

Додао је да је важну улогу одиграло слабо познавање историје, националних квалитета, психологије, традиције и вриједности других народа, као и неспремност да се уђе у дијалог.

„Зар не мислите да би исте ствари могли да видимо кад анализирамо разлоге за сукобе у различитим дијеловима свијета?. Погледајте како са манијачком упорношћу лидери појединих земаља истичу изузетност своје нације, кад говоре о значајној улози коју игра њихова нација у свијету. Погледајте како су упорни у рјешавању многих пробелма силом“, рекао је Наришкин.

Наришкин је у отвореном уводнику „Росијсакаје газете“ написао да је грађански рат у Украјини вјештачки изазван и прошириван споља, у складу са великим планом, који је направио САД.

Он је додао да САД настоји да замијене Русију на њеном традицоналном геополитичком, трговинском и економском простору, како би европски континент ставио у сферу свог свеобухватног утицаја.

Чланак НАРИШКИН: НАТО и САД вратили смрт у Европу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник…Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.

Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савјета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живјеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком Новом гробљу.

Двије бебе су преживјеле, али са тешким посљедицама. Код једне од њих – Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, која се никада није опоравила од мањка кисеоника.

Једна од мајки Жељка Тубић из Приједора сматра да би задовољење правде била морална сатисфакција не само мајкама, већ цијелом друштву, Српској и свим људима који ту живе, јер су бебе биле различитих националности.

Тубићева поручује да је битно да они који су криви – одговарају за овај злочин. „Ако треба чекаћемо још 23 године, само да правда буде задовољена“, каже Тубићева.

– Један по један гасио се живот наших беба, које никоме ништа нису скривиле. Чим су се родиле, биле су осуђене на смрт, нису им дали ни да дишу. Наша туга данас је још већа, објашњава Тубићева.

Мајке преминулих беба никада нико није контактирао нити саслушао, осим предсједника Републике Српске Милорада Додика.

– Све што смо успјеле да урадимо по нашем питању и досадашњег статуса – је захваљујући предсједнику Српске Милораду Додику“, каже Тубићева, подјетивши да је у децембру 2010. године формирано Удружење „Дванаест беба“.

Тубићева, која је и секретар Удружења, наводи да мајке тренутно имају статус најниже стопе цивилне жртве рата и мјесечно добијају око 80 марака.

„Дијете нико не може да надокнади, оно што је жалосно, а што се тиче нас мајки, јесте то што имамо дјецу коју не можемо даље саме да школујемо управо зато што наша права и статус нису ријешени како треба“, наводи Тубићева.

Она истиче да је у разговору са предсједником Српске прије двије године, наговјештено да би мајке требало да добију барем статус породица погинулих бораца.

Драгослава Јаћимовић каже да је њен дјечак живио само два дана и да би данас имао 23 године.“Мајке још  чекају правду. Али, има Бога па нека их пита све“, каже Јаћимовићева.

Она наводи да се такав злочин не може опростити и да се много пута питала зашто је морало да буде тако и да ли је то некоме требало политички или национално?

Јаћимовићева пита зашто нико није одговарао за овај злочин, изразивши очекивање да ће, ипак, једног дана неко одговарати за изгубљене животе невиних беба.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић оцјењује да се прије 23 године десио стравичан злочин.

Митровић подсјећа да тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник бањалучким бебама.

– Најтрагичнији злочин по карактеру, начину и намјерама управо је случај 12 беба, каже Митровић, нагласивши да је апсурдно да за тај злочин још нико није одговарао.

Чланак ТУГА ЈЕ СВЕ ВЕЋА: Породице „12 беба“ још чекају правду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Од мистериозне болести која убија оболеле у року од 24 сата, до сада је умрло најмање 17 људи на југоистоку Нигерије, саопштила је данас влада те земље.

Мистериозна болест је избила почетком недеље у граду Оде Иреле, казао је телефоном портпарол владе Ондо државе Кајоде Акинмаде, за АФП. Болест, чији симптоми укључују главобољу, губитак тежине, замагљен вид и губитак свести, убија своје жртве у року од 24 сата, од првих симптома, навео је он.

Акинмаде је навео да су лабораторијски тестови искључили еболу или било који други вирус.

Он је додао да су у Оде Ореле стигли здавствени радници, стручњаци из владиних и хуманитарних агенција, као и епидемиолози Светске здравствене организације (СЗО).

СЗО је саопштила да има информацију о 14 случајева болести, од којих је 12 мртвих.

Поред 17 мртвих, у протекла 72 сата није забележен ниједан нови случај болести и она се није проширила ван града.

Представник СЗО Тарик Јашаревић је рекао да су узорци крви, урина и ликвора две жртве послати на анализу у Универзитетску болницу у Лагос, али се резултати још чекају.

Чланак НИГЕРИЈА: Мистериозна болест убија у року од 24 сата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

У граду Константиновка на истоку Украјине је дошло до сукоба између војске и локалног становништва након погибије једне осмогодишње девојчице, која је страдала кад је на њу на улици налетело оклопно возило украјинске војске.

Украјинско Министарство унутрашњих послова је саопштило да је до несреће дошло јуче кад је војно возило налетело на троје пешака, од којих је девојчица преминула, а жена и беба у колицима су превезени у болницу, преноси сајт Раша тудеј.

Локални медији пишу да се возило са украјинским војницима великом брзином кретало улицама Константиновке, али је затим изгубило контролу и покосило пешаке, док неки чак наводе и да је возач оклопног возила био под утицајем алкохола.

Према наводима сведока, украјински војници су једва избегли да их бесни грађани не каменују, а нешто касније је група људи опколила војне бараке у граду, где су наводно чак и испаљени хици у ваздух.

Након несреће су се бесни грађани окупили испред војне јединице стациониране у локалној школи, захтевајући да војска преда оне који су одговорни за погибију девојчице, а гомила је чак наводно запалила улаз у спаваоницу војника бацивши Молотовљев коктел, наводи Раша тудеј.

Тензије у граду су и даље високе, а полиција је добила овлашћења да користи праву муницију уколико дође до већих сукоба са локалним становништвом.

Чланак КОНСТАНТИНОВКА: Војно возило украјинске војске убило 8-годишњу девојчицу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Два лица су смртно страдала, док су три повријеђена у саобраћајној несрећи која се догодила на магистралном путу Зворник – Тузла у мјесту Каракај, потврђено је данас у ЦЈБ Бијељина.

На лицу мјеста синоћ око 20.00 часова погинула је Славојка Костић (36), док је њена шестогодишња кћерка, од посљедица повреда, преминула око 23.00 часа у Универзитетском клиничком центру Тузла.

У  несрећи су повријеђени С.С. (54), који је задржан на УКЦ Тузла на лијечењу, те Д.К. (42) из Бошковића код Зворника и М.К. (18) из Зворника.

Синоћ су се сударили путнички аутомобили „голф 4“, којим је управљао Х.М. (22) из Зворника и „голф“ 2, за чијим је управљачем био Д.К. (42) из Бошковића код Зворника.

У голфу је на мјесту сувозача био М.К. из Зворника, који је лакше повријеђен, док су се у голфу налазили смртно страдала С.К. и њена кћерка, као и С.С, који је превезен на УКЦ Тузла.

Полиција је обавила увиђај ове саобраћајне несреће.

Чланак ТРАГЕДИЈА НА ПУТУ ЗВОНИК – ТУЗЛА: Погинуле мајка и ћерка, троје поврђеђено у удесу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Најмање 16 особа је погинуло, а 30 је повређено у судару између теретног воза и аутобуса на аутопуту на северу Мексика, саопштили су данас званичници.

Воз је ударио аутобус, који је игнорисао светло за заустављање на прелазу са железичком пругом и преполовио га, изјавио је шеф службе за хитно деловање у држави Нуево Леон, Хорхе Камаћо, пренео је Ројтерс.

„Имамо потврду за погибију 16 особа и верујемо да се испод аутобуса налази још тела, тако да би број погинулих могао да порасте на 20“, рекао је Камаћо.

Несрећа се догодила у граду Анауаку, на станици Камаронес, јуче у 17.00 сати по локланом времену, у близини границе са САД.

Међу погинулима је и двоје деце, изјавио је градоначелник Десидерио Уртеага, пренео је АФП.

Локални дневник је известио да се у аутобусу нлаазило око 60 особа, иако у њему има само 40 седишта.

Чланак МЕКСИКО: У судару воза и аутобуса најмање 16 погинулих се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир, Ројтерс

Страхује се да је 200 до 300 имиграната погинуло у покушају да се домогну Италије, јављају агенције.

Јуроњуз преноси да је у Медитеранском мору страдало најмање 300 избеглица које су на два бродића пловиле из Либије.

Девет преживелих, за које се верује да су са запада Африке, спасено је и хоспитализовано на Лапедузи у Италији, наводи Јуроњуз.

ББЦ наводи да су погинуле 203 избеглице.

„Девет је спасено после четири дана које су провели у мору. Осталих 203 прогутали су таласи“, рекла је Карлота Сами, портпарол УНХЦР у Италији. Она је рекла да је ово „стравична и огромна трагедија“.

Чланак СМРТ У МЕДИТЕРАНУ: 300 миграната погинуло у леденом мору, само 9 преживело! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Глас Српске

Четири особе умрле су од нове таблете синтетичке дроге екстази са логом Супермена, која се појавила у неколико европских земаља посљедњих седмица.

Таблете су ружичасте у облику штита, с великом словом С, што је лого Супермена, навели су медији и додали да су се појавиле у Великој Британији, Холандији, Белгији и на сјеверу Француске.

Белгијски стручњаци упозоравају да је нова таблета опаснија од обичног екстазија, јер садржи смртоносни полиметил метакрилат.

– С обзиром на то да је нова таблета слична обичним таблетама екстазија, корисници могу да се преваре и узму неколико њих. Неколико часова послије конзумирања, јављају се тешки физички дефекти, попут наглог пада тјелесне температуре и појачана тахикардија која може да доведе до инфаркта и смртног исхода – навели су медији.

Прије двије године шкотска полиција је упозорила омладину на смртну опасност коју доносе зелене екстази таблете на којима је утиснут знак „Ролекса“.

Те таблете садрже токсичне хемикалије, међу којима је опасан хемијски стимулант ПМА, које могу да имају потенцијално смртоносне ефекте.

Симптоми овог тровања су висока температура, агресија и бол у мишићима, као и халуцинације и превелика узбуђеност.

Чланак ЧЕТВОРО УМРЛО: Дрога Супермен убија младе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Курир

Ивана Ракоњац (28), директор Туристичке организације Пријепоље и радник ове установе Сафет Планић(48), утопили су се јуче око девет ујутру у леднеој води Златарског језера, када је џип у коме су били слетео са магистрале и сурвао се низ обалу! Трећи путник из џипа, Горан Цмиљановић (54) власник приватне агенције „Сан турс“ из Пријепоља, успео је да исплива из ледене воде и спаси живот.

Троје Пријепољаца путовали су јуче из свог града у Ужице на пословни састанак… На делу магистрале измедју Нове Вароши и Кокиног Брода, који иде тик уз обалу Златарског језера, џип „чироки“ а чијим је воланом, незванично, био Сафет Планић, ударио је најпре у леву камену страну пута, онда се одбио, преврнуо на кров, вратио на точкове, онда задњим делом пробио металну ограду и нестао у дубинама језера…

Фото: Курир

– По причи очевидаца, возач џипа изгубио је контролу над возилом током претицања… Ударио је у леву обалу, превренуо се, и слетео у језеро – изјавио је јуче на лицу места заменик основног јавног тужиоца у Пријепољу Петко Пуцаревић.

О језивим тренуцима удеса, јуче је, само на кратко у нововарошког болници, кроз сузе прогорио Горан Цмиљановић:

– Био сам на месту сувозача, Ивана позади. Не знам тачно, како, успео сам док смо летели низ стрмину да одвежем појас… Упали смо у воду, муњевито потонули, вода је надирала кроз разбијене прозоре… Дошла ми је до изнад главе, ухатила ме је паника… Тек кад смо потонули, успео сам некако да отворим врата и извучем се… Док смо летели низ стрмину, чуо сам јауке, запомагање, после – мук – испричао је Горан.

На лицу места, јуче само трагови стравичног удеса. Траг којим је џип пуних десетак метара, готово вертикално слетео у ледену воду. На ивици пута остаци браника возила, стакло…

Около много људи, пријатељи страдалих. Сузе, јауци…

– Сафет је џип увезао пре два месеца, онда се секирао око регистрације, како ће то обавити. Коначно, прекјуче је регистровао возило, био је пун среће. Јутрос су кренули на пут и ево несреће – причали су јуче пријатељи страдалог Планића.
Ивана је скоро почела да ради, планирала живот, будућост. Све је то прекинуто јуче ујутру у трену.

– Ивана је била сјајан човек, читаво насеље се њоме поносило. Сафет никад мрава у животу није згазио, добар, вредан, одговоран, људина од човека – кажу пријатељи страдалих.

Јуче током поподнева, у Кокин Брода требало је да стигну рониоци Жандармерије који ће покушати да из воде изваде џип у коме су тела двоје страдалих. Џип је јуче био на дубини од 25 до 30 метара, а на површини појавила се мрља од горива и уља.

На делу магистрале од Кокиног Брода до Нове Вароши, по неким рачууницама, за поседњих 30 година страдало је најмање двадесетак људи.

Фото: Курир

Прича очевидаца

– Возио сам иза џипа, није ишао брзо, можда око 40 на сат… У једном тренутку кренуо је у претицање, онда ударио у обалу, и нестао низ стрмину… Нас неколико стрчали смо до саме воде, видели смо човека како плива према обали, добацили смо му конопац и помогли да изадје. Позвали смо полицију, брзо је стигла и хитана помоћ – испричао је јуче на лицу места један од очевидаца удеса

Чланак ДВОЈЕ МРТВИХ У ЗЛАТАРСКОМ ЈЕЗЕРУ: Чуо сам јауке, а онда је уследила тама и тишина се појављује прво на ИСКРА.

Фото Курир

Рођени брат Елене Крсмановић (8), која је убијена у породичној кући у Реснику, највероватније није повукао ороз на ловачкој пушки, као што се до сада сумњало.

Наиме, у Другом основном јавном тужилаштву у Београду је речено да на рукама четворогодишњака нису пронађени трагови барутних честица. Такође, како наводе из Тужилаштва, добијени резултати парафинских рукавица недвосмислено указују на то да таквих трагова нема ни код осталих укућана, пишу Вечерње новости.

Како је потврђено овом листу, утврђено је да на рукама покојне Елене, њеног оца Дарка, мајке Јелен, брата, деде Јове и бабе Бранке Црногорац нису пронађене честице које су карактеристичне за остатке после опаљења ватреног оружја.

– Према томе, дата је наредба за узимање ДНК профила и израду ДНК профила свих расположивих трагова пронађених и изузетих са лица места – саопштено је из Тужилаштва.

Такође, дата је наредба и за узимање букалног бриса и израда ДНК профила Дарка Крсмановића и његовог малолетног сина ради упоређивања. Из овог тужилаштва истичу да ће након добијених резултата анализе ДНК, која ће бити у јануару, почети са саслушањем сведока, а своје исказе даће они који су се затекли кобне вечери у дому Крсмановића у београдском насељу Ресник.

Реч је о Елениној мајци Јелени Крсмановић, баки Бранки и деди Јови Црногорац. Отац Дарко за сада се терети за изазивање опште опасности и после саслушања је пуштен да се брани са слободе.

Први резултати истраге указивали су на то да је из чисте радозналости, Еленин брат пришао оружју и притиснуо обарач. Одјекнуо је пуцањ и заостали патрон из Даркове пушке погодио је у главу осмогодишњу Елену, која је на месту остала мртва. У тренутку када се догодила трагедија, у кући осим Дарка и Јове, били су и Еленина мајка Јелена и бака Бранка, а мала девојчица је сахрањена у манастиру Раковица.

Чланак ТАЈНА СМРТИ МАЛЕ ЕЛЕНЕ КРСМАНОВИЋ: Брат није повукао ороз ловачке пушке! се појављује прво на ИСКРА.