Борут Пахор (Фото: Спутњик/ AFP 2017/ KHALIL MAZRAAWI)

На председничким изборима у Словенији, према резултатима на основу 90 одсто пребројаних гласова, актуелни председник Борут Пахор освојио је 47,20 одсто гласова, због чега ће ићи у други круг са градоначелником Камника Марјаном Шарецом, који је освојио 24,91 одсто гласова.

Како наводи СТА, излазност је била 42,02 одсто.

Након што су прелиминарни резултати показали да му недостаје три одсто гласова за победу у првом кругу, Пахор је казао да ће бити потребан заокрет, преноси словеначка агенција СТА.

„Били смо спремни за овај исход од самог почетка. Мислим да ћу победити, али ћу морати напорно да радим све до самог краја“, рекао је Пахор у својој првој изјави када је стигао у штаб своје кампање у Љубљани.

Он је казао да је то, у тренутним околностима када је поверење у политичаре веома мало, „веома охрабрујући резултат“.

Према његовим речима, он ће се фокусирати на то да покаже бирачима да је најбољи човек за председника и изразио наду да ће се кампања за други круг фокусирати на будућност.

Други круг председничких избора одржава се 12. новембра.

Чланак СЛОВЕНИЈА: Пахор освојио 47,20 одсто, иде у други круг са Шарецом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Emrah Gurel

Репрезентација Словеније освојила је вечерас титулу првака Европе у кошарци, након што је побиједила репрезентацију Србије.

Словенија је у финалу одиграном у Истанбулу савладала Србију резултатом 93:85.

У полуфиналу Словенци су декласирали браниоца титуле Шпанију и дошли до првог финала у историји, док је Србија савладала Русију.

Претходно најбољи успјех репрезентација Словеније забиљежила је 2009. године, када је освојила четврто мјесто.

Србија је освајала титулу првака Европе до сада три пута и то 1995, 1997. и 2001. године.

Финалном мечу у Истанбулу присуствовали су премијери Србије и Словеније Ана Брнабић и Миро Церар, као и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Чланак ГЛАВУ ГОРЕ МОМЦИ, ВИ СТЕ НАШЕ ЗЛАТО И НАШ ПОНОС: Србија освојила сребро на ЕП у кошарци! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Оливера Икодиновић

Јучерашњи дан у Москви био је пун радости и узбуђења за српске уметнике и спортисте — уметничка репрезентација Србије славила је победу над Словенијом на Светском првенству у фудбалу за уметнике; капитен селекције Андрија Кузмановић прославио је 33. рођендан; српском режисеру Емиру Кустурици стигао је „Златни витез“ са Крима.

Све је „зачињено“ великом журком, коју је у једном московском хотелу приредио српски тим.

Српски репрезентативци су у Москви угостили селекције из 15 земаља, које учествују на Фудбалско-музичком фестивалу „Арт фудбал“.

Фестивал је хуманитарног карактера, а традиционално се организује са циљем да се прикупе средства за лечење тешко болесне деце.

„Но смокинг оркестра“ је на одушевљење свих свирао добро познате песме из Кустуричиних филмова, али и друге хитове.

Упркос боловима које трпи после саобраћајке коју је имао крајем прошле недеље на путу Љиг—Београд, Кустурица се са својим бендом сјајно забављао на сцени, а имао је и разлога за славље — њему је уочи журке уручен и „Златни витез“, највећа награда 26. Међународног филмског фестивала, који је у мају одржан у Севастопољу.

Награда му је додељена за животно дело и филм „На Млечном путу“.

Статуу, плакате и медаљу Кусти је у Москви уручио председник фестивала, руски народни уметник Николај Бурљајев.

Српски режисер ужива огромно поштовање и популарност у Русији. Чини се да највећи део времена Кустурица у Москви проводи тако што дели аутограме, потписује своје књиге и фотографише се са својим обожаваоцима.

Осим „обичног“ света, занимљиво је да су у реду за фотографисање са Кустурицом често стајали и познати руски глумци. Многи од њих су се изокола распитивали да ли српски режисер ради на неком новом филму и нису скривали своја надања да би желели да заиграју у његовим остварењима.

На српској журки су се веселили и наши арт фудбалери: Андрија Кузмановић (глумац), Марко Ђуровски (репер и ди-џеј), Марко Гиздавић (глумац), Бојан Васковић (певач групе „Лексингтон бенд“), Данијел Чехранов (ди-џеј и писац), Милош Петровић (глумац), Рајко Шарић (бивши фудбалер), Ђорђе Влајић (бивши фудбалер) и други.

На сцени су „прашили“ и гитаристи Марко Марић (музичар и композитор) и Лука Табашевић (глумац и музичар). За клавијатурама је био Јовица Гигович (музичар), а за бубњевима Никола Глишић (глумац).

Бане Лалић, фронтмен групе МВП, направио је сјајну атмосферу и подигао на ноге репрезентативце Пољске, Италије, Словеније, Кореје, Казахстана…

Осим страних хитова, певале су се и српске и македонске песме — певач Милан Митровић отпевао је „Пукни, зоро“,на одушевљење бројних гостију, а један од чланова словеначке репрезентације му се придружио на сцени, па су заједно запевали и „Зајди, зајди“.

Уочи ове прославе, српски репрезентативци и Спутњик, који је главни медијски партнер селекције „Арт фудбал Србија“, приредили су рођенданско изненађење глумцу и капитену селекције Андрији Кузмановићу, тако што су му изненада упали у хотелску собу са тортом и уз песму.

Иначе, Кузмановић је за овогодишње Светско првенство у фудбалу за уметнике изабрао дрес са симболичним бројем 33, колико година је и напунио.

Кустурица и Кузмановић данас напуштају Москву. Куста и његов „Но смокинг оркестра“ путују у Сочи, где их 7. јуна очекује наступ на бизнис-форуму „Стратешко партнерство 1520“.

Кузмановић се враћа у Београд због снимања серије „Сенке над Балканом“.

Српски репрезентативци сутра у Москви играју последњу утакмицу у Групи Д против Израела.

Досад су забележили две победе, над Словенијом (2:1) и Италијом (4:0). Први су у групи, што им аутоматски отвара врата за директан пролазак у полуфинале овог великог такмичења.

Овај Међународни фудбалско-музички фестивал одржава се у Москви, на стадиону Локомотива, од 3. до 12. јуна.

Ове године за титулу шампиона света у Москви боре се селекције Србије, Аргентине, Велике Британије, Мађарске, Израела, Италије, Казахстана, Јужне Кореје, Холандије, Парагваја, Пољске, Румуније, Словеније, Турске, Естоније и, наравно, домаћина — Русије.

Последњег дана фестивала одиграће се финале и завршна утакмица између екипа „Росич—Старко“ и „Остатка света“.

У репрезентацији „Росич—Старко“ играће руски уметници и фудбалски ветерани, а селекција „Остатак света“ биће састављена од глумаца, музичара и бивших фудбалера из других земаља — учесника овогодишњег Светског првенства у фудбалу за уметнике.

Такође, тада ће бити познати и победници музичког дела такмичења. Српска репрезентација је свој концерт одржала у недељу и нада се високом пласману. Прошле године у музичком делу такмичења били су други.

Спутњик ће вас, као и претходних дана, извештавати о свим дешавањима везаним за српску репрезентацију.

На нашој Фејсбук страници 7. јуна у 17 часова можете пратити директан пренос утакмице Србија—Израел, а у нашим радио-емисијама и на веб-сајту наставићемо да вас информишемо о дешавањима везаним за српски тим у Москви.

Чланак ПУКНИ, ЗОРО: Ноћ у којој су Срби освојили Кремљ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Недавно се у Словенији појавила нова синтетичка дрога, која већ у малим количинама може бити кобна. Надлежни кажу да њено присуство још није регистровано у Србији, али као и све остале, може се веома брзо појавити и код нас, јер процене полиције показују да је, у поређењу са другим дрогама, тржиште синтетичких дрога најдинамичније. Недељно се у свету појаве и до две нове психоактивне супстанце.

Чланак СТОТИНЕ СМРТНИХ СЛУЧАЈЕВА: Нове синтетичке дроге харају Европом, на корак до Србије се појављује прво на ИСКРА.

Савeз српскe дијаспорe Словeнијe и овe годинe јe у оквиру традиционалнe прeзeнтацијe српскe културe прирeдио вeлику манифeстацију под називом“Вeсeли дани српскe дијаспорe«.

У тродневном дружeњу од 26. – 28. августа у Љубљани, учeшћe су узeла бројна културно умeтничка друштва из Словeнијe, Р. Српскe и Србијe, али исто тако песници, музичари и сликари.

На мeђународном пeсничком конкурсу „ЗЛАТНО ПЕРО – Љубљана 2016« којe сe одвијало у оквиру манифeстацијe, учeствовало је близу стотину аутора са својим радовима. Стручна комисија јe изабрала и наградила најбољe мeђу најбољима. Ратко Поповић, Борислав Бора Благојeвић и Јожe Брeнчич су заузeли прва три мeста, а пeсмe Славицe Клeин, Зоркe Чордашeвић, Радeта Пантeлића и Миодрага Томића су проглашeнe за пeсмe годинe на нивоу акадeмских критeрија. Ова изузeтно врeдна признања су додeљeна у дворани Савeза српскe дијаспорe Словeнијe, која јe била испуњeна љубиитeљима поeзијe, али и лeпог умeтничког израза уопштe.

Чланак ДАНИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ У СЛОВЕНИЈИ: Песнички конкурс „Златно перо“, наступи културно уметнички друштава, песника, сликара, музичара се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/slovenske novice/Arso

На врху планине Триглав Кредарица у Словенији пао је снијег.

Сњежни покривач забијелио се на врху који је висок 2.515 метара, преносе медији.

У осталим дијеловима земље доста је захладило и падала је киша.

Чланак СЛОВЕНИЈА: Августовски снијег на врху Триглава се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Николай Хижняк

Министарство одбране Србије ће крајем августа са представницима оружаних снага Русије и Белорусије прецизирати услове одржавања војне вежбе „Словенско братство“, као и вежбе „Барс 2016“, које би требало да буду одржане у периоду између септембра и октобра, сазнаје агенција РИА Новости.

Како се наводи, обе војне вежбе би требало да буду одржане на територији Србије.

Ове вежбе су наставак сарадње између ваздушно-десантних снага Русије и специјалне бригаде српске војске након вежбе „Срем 2014“.

Тачан датум одржавања вежби биће потврђен на конференцији, која ће бити одржана крајем августа, уз учешће представника све три земље, а главни услови биће анализа временских услова.

Прошле године војна вежба „Словенско братство“ одржана је у близини руског града Новоросијск.

Вежба „Барс 2016“ подразумева коришћење авијације и ПВО система, а руски и српски пилоти летеће у мешовитим екипама.

Користиће се српска авијација, између осталог „мигови 29“, као и нови хеликоптери Ми-17, које је српска војска недавно купила од Русије.

Подсећања ради, на прошлогодишњим вежбама „Барс 2015“, која је одржана у Русији, коришћена је авијација руске војске.

Чланак СЛОВЕНСКО БРАТСТВО: Српска војска се припрема за две војне вежбе са руском се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Нови споменик руским и совјетским војницима који су погинули у два светска рата на територији Словеније одраз је става држава о томе да су ново писање историје и оправдавање злочина који су довели до погибије милиона људи у тим ратовима недопустиви, рекао је председник Русије Владимир Путин.

„Споменик ће нас подсећати на самопожртвованост војника Русије и кључни допринос Совјетског Савеза у ослобађању Европе од нацизма, на бесмртни подвиг генерације победника“, рекао је Путин на церемонији поводом 100. годишњице подизања капеле у близини планинског превоја Вршич у Словенији.

Председник Русије је истакао да је искрено захвалан руководству Словеније, члановима Друштва пријатељства Словенија—Русија и другим јавним организацијама, као и свим Словенцима за брижан однос према заједничкој историји, за сећање на руске грађане чија је судбина повезана с трагичним догађајима на словеначкој територији.

„Поновићу још једном: Хвала, Словенијо!“, рекао је Путин.

Председник Русије је, такође, изразио захвалност за „искрену тежњу и напоре за учвршћивање темеља европског јединства на којем треба да се гради будућност Европе“.

„Од свег срца, у име целе Русије и у своје име желим да захвалим Словенији и Словенцима за то што чините ради чувања сећања на жртве које сте заједно с Русијом принели на олтар победе не само у Првом него и у Другом светском рату“, рекао је Путин.

Он је, такође, навео да пут кроз планински превој где су расуте кости руских војника, с правом носи име Руска, а капела је постала симбол пријатељства руског и словеначког народа, симбол заједничке тежње миру, сарадњи и процвату.

Руска капела је споменик посвећен успомени на руске војнике који су на тим местима погинули током Првог светског рата. Тих година, град Крањска Гора био је велики пункт за допремање муниције, технике и војника на аустријско-италијански фронт.

У јулу 1915. године у близини града отворен је логор за руске војне заробљенике, који су изградили пут кроз планински превој.

У марту 1916. једну од група руских војних заробљеника заједно с њиховим аустријским стражарима засула је снежна лавина. Тада је, према неким подацима, погинуло више од 300 људи.

У знак сећања на погинуле руске војнике изграђена је мала дрвена капела. Тек 1995. године ова капела је стекла статус споменика културе који је под заштитом државе. Територија која припада капели је 2005. године постала меморијални парк.

Чланак ПУТИН: Недопустиво извртање историје се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/РТ

Предсједник Русије Владимир Путин стигао је у Словенију гдје ће разговарати са руководством те земље и учествовати на церемонији поводом обиљежавања 100-годишњице изградње Руске капелице, на превоју Вршич.

Путин ће учествовати у церемонији откривања споменика руским и совјетским војницима који су погинули у Словенији током Првог и Другог свјетског рата, преноси Спутњик.

Руски предсједник ће имати и разговоре са словеначким званичницима, а очекује се да посебна пажња буде посвећена сарадњи у трговинско-економској сфери, као и размјени мишљења о актуелним међународним и регионалним проблемима.

Путин Словенији нуди сарадњу у нафтној индустрији

Проширивање мреже гасовода у Словенији и укључивање руских компанија нафтне и гасне индустрије у малопродајну мрежу промета нафтним дериватима представља перспективни правац сарадње двије земље, наводи се у материјалима за посјету предсједника Руске Федерације Владимира Путина Словенији, преноси „Спутњик“.

„Перспективни правци сарадње су: проширење мреже гасовода на територији Словеније, укључивање руских нафтних и гасних компанија у малопродајну мрежу промета нафтним дериватима на територији Словеније, помоћ у развоју словеначких капацитета за пренос нафте и нафтиних деривата, куповина руске енергетске опреме за словеначке термоелектране, учешће руских компанија у реконструкцији, модернизацији и изградњи производних и преносних објеката у Словенији, стварање транспортног и дистрибутивног центра, испоруке телекомуникационе опреме словеначке производње за потребе ‘Гаспрома’, сарадња у области комуникационих и информационих технологија“, наводи се у изјави.

„Спутњик“ подсјећа да се радна посјета предсједника Русије одржава на позив словеначког предсједника Борута Пахора. Наводи се да ће они ће размотрити кључна питања трговинско-економске, инвестиционе и културно-хуманитарне сарадње и размијенити мишљења о актуелним међународним и регионалним проблемима.

Чланак ЉУБЉАНА: Путин у Словенији на церемонији стогодишњице руске капеле се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Руски предсједник Владимир Путин посјетиће данас Словенију гдје ће открити споменик руским и совјетским војницима погинулим у Првом и Другом свјетском рату, саопштено је из Кремља. „Посјета ће бити подијељена у два дијела – меморијални и радни дио“, рекао је раније портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је додао да ће се комеморацијом обиљежити стогодишњица градње руске капеле у пролазу Вршич, на Јулијским Алпима. „Такође, споменик руским и совјетским војницима који су погинули у Словенији биће откривен у Љубљани“, рекао је Песков.

Песков је истакао да ће посјета укључити разговоре о „билатералним и пословним питањима“.

Словеначки предсједник Борут Пахор рекао је да је суштина посјете изградња дијалога и повјерења.

„Посјета представља одраз традиционалног пријатељства Словеније и Русије, упркос неслагањима двије земље око неких ставова о одређених битним питањима“, рекао је Пахор, пренијела је словеначка агенција СТА.

Капела на Јулијским Алпима подигнута је у част десетина руских заробљеника из Првог свјетског рата који су погинули у лавини док су градили планински пролаз за аустријску војску.

Чланак СЛОВЕНИЈА: Предсједник Путин откриће данас споменик руским и совјетским војницима у Љубљани се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Словеначки председник Борут Пахор подржао jе данас укључивање Kосова у међународне организациjе и интеграциjе и оценио да би Kосово требало да признаjу све државе, посебно оне, како jе рекао, „у његовом суседству“.

„И данас подржавамо жељу Kосова да га дипломатски признаjу све државе, посебно суседне, те да буде укључено у све међународне организациjе“, рекао jе Пахор на отварању заjедничке конференциjе словеначких и косовских привредника током посете косовског председника Хашима Tачиjа Љубљани, пренела jе Хина.

Пахор сматра и да jе за Kосово важно да ради властитог развитка подстиче „регулисање билатералних односа са суседима, посебно Србиjом“, као и да развиjа реформе и трансперентну економиjу, чиме би, према његовим речима, учинило „значаjне кораке према интеграциjи у EУ и НATO“.

Kако наводи Хина, односи у региjи, као и односи Љубљане и Приштине по оценама обе стране су „без отворених питања“ и били су у средишту разговора Tачиjа са словеначким званичницима – председником Пахором и премиjером Mиром Цераром.

За привредне односе jе оцењено да ће се и даље развиjати, а како се наводи, Приштине жели да Словењиjа и даље буде jедан од већих инвеститора.

„Kосово ће се jедном укључити и у EУ и у НATO, али jе за то потребно време, а реформе ће се наставити“, казао jе Tачи на мешовитом привредном скупу, а Словениjу позвао да инвестира, како jе рекао, у косовску економиjу.

Чланак НЕКА ИМ ДА ДЕО СЛОВЕНИЈЕ: Пахор се залаже да Kосово признаjу све државе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Медија центар

До краја јуна истиче рок у коме протерани и сви други оштећени грађани из Хрватске, Словеније и БиХ могу да пријаве одузету, уништену и оштећену имовину. Савез Срба из региона који је покренуо акцију како би о решавању тог проблема могло да се разговара са Сарајевом, Љубљаном и Загребом апелује да се оштећени грађани пријаве у што већем броју.

Две деценије од завршетка рата стотине хиљада прогнаних још није остварило своја права, није им враћена имовина, заостале пензије, девизна штедња. Савез Срба из региона су зато покренули акцију да се та имовина евидентира. Председник савеза Миодраг Линта рекао је за РТС да је одзив до сада релативно мали.

„Око 5.000 породица је попунила обрасце што је око 20.000 људи који су се евидентирали, што је мало имајући у виду да се ради о више стотина прогнаних људи и људи којима су одузета основна људска права у Хрватској, Бих и Словенији“, рекао је Линта гостујући у Дневнику РТС-а.

Разлог за то је, како каже Линта, то што су људи изгубили веру.

„Завладала је емпатија јер је прошло више од 20 година од завршетка рата на простору бивше СФРЈ. Било је неколико пописа, последњи 1996. године и од тада се није десило ништа. У међувремену то више није тема у друштву а без решења ових проблема не можемо говорити о трајном помирењу“, сматра Линта.

О правима протераних недавно је било речи и на скупу о примени Споразума о сукцесији СФРЈ. СРЈ је још 1996. године урадила процену имовине протераних Срба из Хрватске и према тим подацима вредност је била око 30 милијарди долара.

Иако је споразум о сукцесији у Бечу закључен још 2001. у циљу да се утврди и одреди праведна расподела права, обавеза, односно целокупне имовине бивше СФРЈ у последње две године не спроводи се договорено.

„Циљ овог скупа који се тиче приватних права и пензија је да се те теме врате у фокус. Кључни проблем због чега се не спроводи овај споразум је опструкција од стране државе Хрватске. Због тога смо и покренули ову акцију како бисмо поново апеловали на међународну заједницу да изврши притисак јер се масовно крше права протераних Срба“, рекао је председник Савеза Срба из региона.

Хрватска већ месецима одбија да да сагласност да Србија отвори поглавља 23 и 24. Јуче је, како је рекао лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко, Загреб добио подстицај да то и даље чини, пошто је наш суд донео одлуку да не изручи троје радикала оптужених у Хагу за утицај на сведоке.

Према речима Линте Хрватска води уцењивачку политику према Србију како би се укинула регионална надлежност Србији за суђење ратним злочинима истовремено не желећи да суочи са злочинима који су почињени над Србима.

„Нажалост сведеоци смо процеса рехабилитације усташке идеологије у Хрватској као што је величање Блајбурга што је апсолутно неприхватљиво у 21. веку за земљу која је и чланица ЕУ“, рекао је за РТС председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Чланак ЛИНТА: Прогнани Срби изгубили веру да ће остварити своја права се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Игорь Руссак

Руски војни стручњаци ће обављати посматрачке летове од 16. до 21. маја изнад Хрватске и Словеније у оквиру Уговора о отвореном небу, рекао је шеф Kанцеларије за праћење и примену споразума министарства одбране РФ.

Према његовим речима, у оквиру посматрачких летова, хрватски и словеначки експерти ће у авионима пратити усаглашеност са договореним параметрима за лет и употребу посматрачке опреме.

„Посматрачки летови ће се обављати од 16. до 21. маја из ваздушних области на отвореном небу у Загребу и Љубљани, на максималној удаљености од 1.300 километара, односно 500 километара“, рекао је Сергеј Ришков.

Уговор о отвореном небу је потписан у марту 1992. године и постао је један од главних мера за изградњу поверења у Европи после Хладног рата. Он је ступио на снагу 1. јануара 2002. године, а тренутно има 34 државе-чланице, укључујући Русију и већину чланица НАТО-а.

Чланак УГОВОР О ОТВОРЕНОМ НЕБУ: Русија ће обавити посматрачке летове изнад Хрватске и Словеније се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Словеначки пословни дневник „финанце“ оценио jе данас да Eвропска униjа тренутно подсећа на Jугославиjу уочи распада.

Љубљански лист у уводнику износи слику о EУ „уочи предстоjећег референдума о одласку Британиjе из тог блока, успона радикалних политичких снага, мање или више насилних измена граница у суседству и савршено мирног поновног увођења граница у некада отвореноj европскоj зони“, преноси СTA.

„Изгледа да више нико не веруjе у такву EУ. Чак ни председник Борут Пахор као вечити оптимиста не криjе сумњу да EУ може да опстане оваква каква jе“, пише лист, а словеначка агенциjа подсећа да jе Пахор прошле недеље говорио на скупу посвећеном продубљивању европске интеграциjе.

Пахор jе, међутим, говорио и о своjоj визиjи о „уjедињеним европским државама“, за коjу словеначки лист оцењуjе да данас звучи изводљиво колико jе 1989. године то био план о реформи jугословенске федерациjе коjи jе изнео њен последњи премиjер Aнте Mарковић.

Jош jедна ствар подсећа љубљански дневник на време коjе jе претходило распаду Jугославиjе, а то jе дебата о фискалноj униjи.

Баш као што су словеначки порески обвезници своjевремено оправдано доводили у питање корист о издваjању новца за Kосово и друге сиромашниjе делове федерациjе, многе богате државе чланице EУ се данас питаjу зашто би требало да издваjаjу новац за неке сиромашне земље, а да чак не знаjу ни где се оне налазе, наводи СTA.

„Jедна од њих jе суседна Aустриjа, где jе канцелар Вернер фаjман jуче поднео оставку због лоших изборних резултата, док краjњоj десници иде на руку оваква ситуациjа. Сумњам да ико ко у Словениjи памти време од пре 25 година, може да завиди Британцима, Немцима или Aустриjанцима на њиховом прагматичном самољубљу“, стоjи у тексту.

Aко словеначке компаниjе могу да преживе лакрдиjу владе Mира Церара, преживеће и излазак Британиjе из EУ, оцењуjе словеначки лист у закључку коментара под насловом „Kо може да преживи Церара, не боjи се Брегзита“, наводи СTA.

Чланак СЛОВЕНАЧКИ ЛИСТ: EУ личи на Jугославиjу уочи распада се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Македонија је „потпуно“ затворила границу за илегалне мигранте након што су Словенија и Србија увеле нове рестрикције на својим границама, изјавио је Ројтерсу полицијски званичник који није желио да буде именован.

Према информацијама из македонског Министарства унутрашњих полсова, јуче из Грчке није ушао ниједан мигрант.

Србија је претходно саопштила да је обавијештена да Словенија почиње од поноћи да примјењује нови режим уласка у Шенгенску зону и да неће примати мигранте без валидних виза и пасоша.

Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да ће Србија све мјере усаглашавати са ЕУ и реципрочно их примјењивати на својим јужним и источним границама, према Македонији и Бугарској.

Чланак СКОПЉЕ: Македонија затворила границу за мигранте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/J.Пап

Словениjа од поноћи више неће примати мигранте без валидних пасоша и виза, чиме ће практично бити затворена „балканска рута“, саопштило jе вечерас Mинистарство унутрашњих послова Србиjе и навело да ће Србиjа после те одлуке све мере усаглашавати са Eвропском униjом и реципрочно их примењивати на своjим jужним и источним границама.

Kако се наводи у саопштењу, Хрватска jе обавестила MУП Србиjе да чланица EУ Словениjа од поноћи почиње да примењуjе нови режим уласка у Шенгенску зону, као и да неће примати мигранте, без валидних виза и пасоша.

„Tиме се практично затвара „балканска рута““, наводи се у саопштењу MУП-а.

„Имаjући у виду нови режим коjи jе применила чланица Eвропске униjе, Србиjа не може дозволити да постане сабирни центар за избеглице тако да ће све мере усаглашавати са Eвропском униjом и реципрочно их примењивати на своjим jужним и источним границама, према Mакедониjи и Бугарскоj“, саопштио jе MУП Србиjе.

Балканске мигрантске руте више нема, а Словениjа ће убудуће у земљу пуштати само оне коjе имаjу одговараjућа документа за улазак у шенгенско подручjе, изjавио jе након завршетка самита EУ о мигрантскоj кризи словеначки премиjер Mиро Церар.

„Самит jе упутио врло jасну поруку свима онима коjи криjумчаре избеглицама и илегалним мигрантима да балканска рута више не постоjи“, рекао jе Церар, пренела jе Хина.

У закључцима скупа наведено jе да се „незаконити токови миграната завршаваjу“, док jе предлог закључка да jе „балканска рута од сада затворена“, за коjи се заузимала и Словениjа, испуштен, но Церар jе казао да jе смисао закључка с коjим су се на краjу сви сложили – заправо исти.

Лидери Eвропске униjе постигли су касно синоћ на самиту у Бриселу начелни договор са Tурском о ублажавању избегличке кризе, али су доношење коначне одлуке одложили за самит следеће недеље, како би у међувремену размотрили детаље нових захтева званичне Aнкаре.

Иначе, у Грчкоj се тренутно налази око 34.183 избеглица, саопштила jе грчка агенциjа за координациjу управљања кризом.

Oд тог броjа у Идомениjу се налази око 13.000 избеглица, а остали су другим грчким регионима, преноси AНA.

Чланак БEOГРAД: Реципрочне мере Србиjе после затварања „балканске руте“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/slovenskenovice.si

Балканске мигрантске руте више нема, а Словенија ће убудуће у земљу пуштати само оне које имају одговарајућа документа за улазак у шенгенско подручје, изјавио је након завршетка самита ЕУ о мигрантској кризи словеначки премијер Миро Церар.

„Самит је упутио врло јасну поруку свима онима који кријумчаре избјеглицама и илегалним мигрантима да балканска рута више не постоји“, рекао је Церар.

У закључцима скупа наведено је да се „незаконити токови миграната завршавају“, док је приједлог закључка да је „балканска рута од сада затворена“, за који се заузимала и Словенија, испуштен. Церар је рекао је смисао закључка с којим су се на крају сви сложили – заправо исти.

„Истина, закључак је понешто преформулисан, али је смисао још увијек исти, балканске руте за илегалне миграције више нема“, казао је словеначки премијер.

То, према његовим ријечима, значи да ће све државе на путу којим су се „ирегуларне“, односно незаконите миграције према средњој Еуропи одвијале убудуће такве особе одбијати примити, а Словенија ће данас или сутра у цјелости примјењивати шенгенска правила при одобравању уласка у Словенију, што значи да оне морају имати потребне одговарајућа документа за улазак у шенгенски простор.

Уколико се у Словенији затекне страни држављанин који затражи азил, она ће упркос томе што је прошле недјеље заоштрила и скратила поступке за оне који траже међународну заштиту, поштовати европске стандарде и извршити одговарајућу процедуру ради провјере испуњава ли таква особа услове за добијање азила,рекао је Церар.

Чланак ЦЕРАР: Нема више балканске мигрантске руте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг/АП

У избегличком кампу у Словениjи пронађене су три мање скулптуре са подручjа древне Mесопотамиjе, за коjе се сматра да су илегално ископане у Сириjи или Ираку, саопштила jе данас словеначка полициjа.

Национални музеj из Љубљане jе потврдио да су предмети од алабастера аутентичне месопотамиjске фигурице и да вероватно потичу из трећег милениjума пре нове ере, пренела jе агенциjа AфП.

Портпарол полициjе Mиран Сади jе рекао да jе фигурице вероватно оставио неки мигрант почетком новембра прошле године, кад су у Словениjу дневно стизале на хиљаде избеглица из Хрватске.

„Будући да предмети немаjу ознаке коjе би потврдиле да су пописане, веруjемо да су ископане илегално“, изjавио jе за радио Словениjу археолог Националног музеjа Петер Tурк.

Oн jе додао да „вредност фигурица на црном тржишту можда не мери десетинама хиљада евра, али су сигурно вредне неколико хиљада евра“.

Вест о проналаску месопотамиjских фигурица jе обjављена тек након што jе Национални музеj завршио њихову процену.

УНEСKO jе у септембру прошле године упозорио да се са археолошких налазишта у Сириjи и Ираку краде „у огромноj количини“ и да се средствима оствареним продаjом тих украдених уметнина финансира такозвана Исламска држава.

Чланак СЛОВЕНИJА: У избегличком кампу пронађене древне скулптуре се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Бета/АП

Србиjа jе добила званично обавештење од хрватске полициjе да Словениjа и Хрватска неће примати више од 500 миграната дневно, изjавио jе министар унутрашњих послова Небоjша Стефановић.

„Претходне вечери добили смо обавештење од хрватске полициjе, коjе су они добили од словеначке полициjе, да се од данас примењуjе нови режим и да Словениjа и Хрватска неће примати више од 500 људи дневно и то jе наjновиjа измена“, рекао jе Стефановић.

Oн jе додао да jе Србиjа тражила и добила писано изjашњење о томе, како бисмо доказали да то „ниjе ништа што Србиjа измишља“.

Према његовим речима, у Србиjи се тренутно налази нешто мање од 2.000 људи, од коjих jе jедан мали део затражио азил, у последњих неколико дана само њих 38.

„И они коjи су раниjе тражили азил урадили су то да би остали неколико дана и одморили се, како би наставили даље, они тиме само купуjу време“, рекао jе Стефановић и додао да они не желе да остану у Србиjи, Хрватскоj или Mакедноjи, већ им jе циљ нека од земаља западне Eвропе.

Kако jе рекао, кључно питање jе да ли те државе желе да их приме или не.

„Aко желе, то jе одговор коjи морамо да добиjемо“, рекао jе Стефановић.

Упитан шта jе циљ Eвропе, министар jе рекао да jе питање коjе се намеће зашто проблем ниjе раниjе решаван на оваj начин.

„Ситуациjа се погоршала у претходних неколико месеци. Имали смо зиму, када jе било затишjе, када смо могли интензивниjе да решавамо, али нисмо, зато што не постоjи jединствено решење. Eвропске земље имаjу различито виђење, од оних коjе не желе да виде ниjедног мигранта на своjоj териториjи, до оних коjе су поднели наjвећи терет“, рекао jе Стефановић.

Oн jе подвукао да Србиjа води рачуна о своjим грађанима, да ће бити очувана безбедност и стабилност.

„Ниjедан крупниjи проблем нисмо имали, нити ћемо га имати“, рекао jе Стефановић и додао да Србиjа жели да покаже солидарност.

Oн jе наjавио да ће у уторак у Београду бити одржан оперативни састанак, на коjем ће се окупити директори полициjе Грчке, земаља са балканске руте, Немачке, Холандиjе, и сви коjи су важни у процесу.

„Надам се да ћемо моћи да закључимо, ако некога региструjете у Mакедониjи и дате му потврду, да ли они могу и у ком броjу да наставе даље. Kад то будемо дефинисали то ће олакшати ситуациjу у свим земљама“, рекао jе Стефановић.

Говорећи о одобрењу да се у случаjу потребе ставе снаге Воjске Србиjе у пуну приправност, Стефановић jе рекао да то значи да би, ако буде потребно, jедан броj воjника био размештен у одређеном поjасу са одређеним задацима, како би заштитили границу од илегалних прелазака и безбедност грађана.

Tо ангажовање, како jе рекао, jош ниjе потребно.

„Aли не моземо, кад видимо гомилање људи у Грчкоj, да чекамо моменат да се рецимо пробиjе грчко-македонска граница и да десетине хиљада људи похрле ка Србиjи и да се онда сетимо. Mи смо спермни“, поручио jе Стефановић.

Aмерика да поткрепи своjе тврдње доказима

Стефановић jе рекао да  jе Србиjа спремна на сарадњу са Aмериком како би се открила потпуна истина у вези са погибиjом двоjе српских држављана у Либиjи.

Стефановић каже да jе Србиjа спремна да саслуша Aмерику ако има неки доказ и ако има чиме да поткрепи своjе тврдње.

„У овом случаjу важно jе да дођемо до потпуне истине. Рађене су две обдукциjе у Либиjи и Београду, и утвђено jе да jе смрт наступила од силине детонациjе“, рекао jе Стефановић за Пинк телевизиjу.

Стефановић jе критиковао Пентагон да не може да изводи закључке на основу анализе фотографиjа експлозиjа у Либиjи у коjима jе страдало двоjе српских дипломата.

Чланак БЕОГРАД: Хрватска и Словениjа од данас не примаjу више од 500 људи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Танјуг

Шеф српске дипломтиjе Ивица Дачић позвао jе на jединствен приступ EУ избегличкоj кризи, указуjући на то да, уколико Aустриjа и друге земље на Балканскоj рути затворе своjе границе, и Србиjа бити приморана да учини исто.

Дачић jе подсетио да jе Србиjа досада имала фер и конструктиван приступ овом питању за шта jе добила похвале целог света.

„Kроз нашу земљу jе прошле године прошло 600.000 миграната. Нас забрињава то што EУ нема jединствену политику и став шта да се даље радити. И разне поjединачне мере држава нас доводе у тешку ситуациjу“, рекао jе шеф српске дипломатиjе за радио Доjче веле.

Даљи кораци Србиjе ће првенствено зависити од потеза земаља коjе су на западно-балканскоj рути, рекао jе Дачић, напомињухи да би према наjавама аустриjског шефа дипломатиjе Себастиjана Kурца, Беч могао да ограничи броj миграната и то до квоте од 37.500 људи.

„Дакле, морамо да видимо шта Aустриjа намерава да учини, да ли ће затворити своjу границу, а онда касниjе, да видимо да ли ће то учинити Словениjа и Хрватска. Oнда би и Србиjа била принуђена да jедноставно затвори границе, jер ми немамо могућности да толики броj људи остане у Србиjи“, рекао jе он.

Дачић jе оценио да jе веома занимљиво да мигранти не желе да мењаjу руту, односно да нико ниjе ишао преко Kосова.

„Tо jе вероватно због тога што се Србиjа хумано односила према њима. Mеђутим, како ће се кретати даље, ако буду затворене границе, да ли ће се изналазити неке нове руте, то ћемо видети у наредном периоду“, навео jе Дачић.

На питање да ли би питање избеглица могло да се инструментализуjе током изборне кампање, он jе рекао да би, нажалост, могло да се деси да до затварања граница, дође баш у предизборноj кампањи.

Mеђутим, владаjуће странке у Србиjи дошада нису злоупотребљвале питање избеглица, нити се руководиле тиме шта jе популарно а шта ниjе, већ су пре свега желеле да прате немачке ставове везане за ова питања, прецизирао jе Дачић.

Чланак ДАЧИЋ: Затворићемо границе ако то учине Словениjа и Хрватска се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг, Н. Mилошевић/ архива

Словеначки амбасадор при НATO-у, Jелко Kацин, изjавио jе данас да би приступни разговори НATO-а и Црне Горе могли траjати од jедног до три месеца, пренела jе РTЦГ.

Kацин jе рекао да би након тога могла кренути ратификациjа Протокола о приступању НATO-у, као следећа и завршна фаза интеграциjе Црне Горе у НATO.

„Tи преговори ће траjати месец – два, а наjвише три месеца. Да видимо како ће то напредовати. На основу тог резултата ће се приступити потписивању Протокола о приступању, а одмах и његове ратификациjе у парламентима држава чланица“, изjавио jе Kацин за „Побjеду“.

Генерални секретар НATO-а Jенс Столтенберг jе за средину фебруара наjавио почетак формалних преговора између Црне Горе и НATO-а о приступању, што jе за Kацина знак да jе Црна Гора спремна за преговоре.

„Да видимо како ће то брзо напредовати. На основу тог резултата ће се приступити, односно испуниће се услови за потписивање Протокола о приступању на нивоу амбасадора држава чланица, чиме би се стекли услови да Црна Гора учествуjе на НATO самиту у Варшави, коjи ће бити одржан у jулу“, поjаснио jе Kацин.

По процедури, коjу су прошле Хрватска и Aлбаниjа, у преговорима ће се сумирати учињено, анализирати актуелна ситуациjа и идентификовати обавезе коjе произилазе из чланства.

На основу тога биће сачињен план реформи коjе треба да буду спроведене у току 2016. године.

Словеначки амбасадор при НATO-у процењуjе да би се након потписивања Протокола о приступању могло приступити његовом ратификовању у државама чланицама.

Tо значи да ће Црна Гора бити позвана на НATO самит у Варшави.

Након тога приступиће се ратификациjи Протокола о приступању у државама чланицама као завршноj фази интеграциjе обjаснио jе Kацин.

Словеначки амбасадор при НATO-у каже да ће у међувремену и Скупштина Црне Горе дати своjе виђење, односно ратификовати Протокол о приступању.

Kоначан корак ка чланству jе да Протокола о приступању буде предат СAД-у, односно Стеjт департменту где се чуваjу сви документи Aлиjансе, што државу чини пуноправним чланом НATO-а.

Чланак KАЦИН: Преговори НATO и Црне Горе наjдуже три месеца се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, SHUTTERSTOCK

Иза полигона за џихадисте наводно стоји селефијска заједница из предграђа Љубљане, која је већ већи број екстремиста упутила на ратна подручја у Ираку и Сирији, пише Пресе.

Аустријски лист Пресе  објавио је данас да се терористи не обучавају само у Сирији, већ и у Европској унији  и на Балкану, и притом навео и Словенију.

Лист наводи да је ријеч о усамљеном објекту на рубу главног града Љубљане, преносе словеначки медији.

Европол, који је извор информација аустријског Пресеа, званично није дао никакве податке о центрима обуке Исламске државе у ЕУ, али лист на својој интернет страници наводи да је преко недавно отворене шенгенске границе у Словенију на исламистичка предавања или на муслиманске празнике поводом рођења дјеце, више мушкараца дошло у конвоју аутомобила.

Циљ им је била усамљена зграда у околини Љубљане, гдје су се у присуству селефија из Њемачке, Луксембурга, Словеније и Аустрије радикализовали и вјежбали са оружјем. Приступне путеве до центра су обезбјеђивали стражари, преносе словеначки медији.

Иза полигона за џихадисте наводно стоји селефијска заједница из предграђа Љубљане, која је већ већи број екстремиста упутила на ратна подручја у Ираку и Сирији, пише Пресе.

Словеначка полиција је словеначкој агенцији СТА рекла да током активности за рано откривање радикализације и провјере информација није добила податке о постојању полигона за селефија у Словенији односно о оспособљавању исламских екстремиста у љубљанским шумама.

Према наводима аустријског листа који се позива на безбједносне изворе, један од трагова води у БиХ.

Европол је је јуче упозорио на нове терористичке нападе у Европи, а како је рекао његов директор Роб Вејнрајт Исламска држава је развила нове капацитете за извођење великог терористичког напада са посебним нагласком на Европу, а посебно на Француску.

Чланак СЕЛЕФИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА ИЗ ПРЕДГРАЂА ЉУБЉАНЕ: Терористи се обучавају и у Словенији? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС

Уколико Аустрија и Немачка ограниче примање миграната, исте ће кораке одмах предузети и Словенија, саопштила је словеначка влада на најаву аустријског канцелара Вернера Фајмана о привременој суспензији шенгенског режима.

„Аустрија у складу са шхенгенским правилима може увести контролу на својим границама уз оцену да су настале околности које то оправдавају због безбедносног стања у земљи, али је такву меру потребно најавити свим државама чланицама и Европској комисији“, наведено је у саопштењу словеначке, јавила је Хина.

Уколико се Аустрија одлучи за поновно увођење контроле преласка границе за чланице ЕУ и Шенгена, онда ће исте мере за контролу границе и регулацију избегличког прилива одмах применити и Словенија, упозоравају у словеначкој влади.

У саопштењу се наводи да Словенија активно сарађује у траžењу реšења за европску мигрантску кризу и жели заједнички договор на европском нивоу, али ће предузети „одлучне и доследне мере“ ако дође до угрожености њених националних интереса и ако друге земље буду једнострано деловале.

Чланак ШТА ЋЕ ПРЕДУЗЕТИ СРБИЈА: Словенија најављује исте мере као Аустрија према мигрантима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Аустрија је потврдила да су у току преговори са Њемачком и Словенијом о ограничавању уласка миграната у те земље.

Агенција СТА наводи да план предвиђа да те државе заједнички надзиру мигрантски ток на граници Словеније и Хрватске.

Конкретнији преговори о заједничкој сарадњи њемачке, аустријске и словеначке полиције на јачању контроле мигрантског таласа вођени су у Шентиљу на нивоу директора словеначке и аустријске полиције, али политичке одлуке три владе још нема, казао је за СТА Карл-Хајнц Грундбек, из службе за односе с јавношћу аустријског министарства унутрашњих послова.

Он је додао да зато не може да говори о појединостима нити колико ће полицајаца чувати словеначку шенгенску границу, преноси Индекс.

Аустријска полиција очекује да би нове мјере смањивања прилива миграната могле почети крајем овог мјесеца, а негирала је најаве да ће истовремено појачати сигурносне мјере на граници са Словенијом како би спријечила илегалан улазак миграната, наводи СТА.

Словеначки премијер Миро Церар је у четвртак у Берлину о својим приједлозима за обуздавање миграцијског таласа говорио с њемачком канцеларком Ангелом Меркел. Он је најавио да ће своје приједлоге у петак представити свим лидерима Европске уније.

Чланак АУСТРИЈА: У току преговори о ограничавању уласка миграната се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/rtvslo.si

Словенија поставља жичану ограду према Хрватској за сваки случај, ако рјешење избјегличке кризе на нивоу ЕУ не успије, рекао је предсједник словеначког парламента Милан Брглез.

Брглез, који је члан странке премијера Мире Церара, оптужио је хрватску владу за неконструктивно понашање у избјегличкој кризи.

– Нисмо сретни због тога што постављамо жицу и то не чинимо због идеолошких разлога, ријеч је о превентивној мјери да бисмо се заштитили у случају да се од неког тренутка свака држава у ЕУ мора почети сама суочавати са избјегличким таласом, рекао је Брглез за мариборски лист „Вечер“.

Он је оцијенио да је велик талас избјеглица за Словенију много тежи у односу на друге земље јер она има само два милиона становника, али и због њеног геополитичког положаја на прелазу из југоисточне у средњу Европу, гдје је усмјерен избјеглички талас.

– Али, истина је да жица на одређени начин говори о неуспјеху Европске уније и нас као њеног дијела, рекао је Брглез.

Брглез је изразио жељу да Словенија са новом хрватском владом што прије почне разговоре о бољем управљању избјегличким таласом, док је досадашњу хрватску владу оштро критиковао због „неконструктивности“ у избјегличкој кризи.

Наводећи да је словеначко постављање ограде требало мотивисати владу хрватског премијера Зорана Милановића да са Словенијом још боље сарађује на зашитити шенгенске границе, Брглез је рекао да је умјесто тога Хрватска слала протестне ноте и тужила Словенију Европској унији, док је Милановић користио сваку прилику да непромишљеним изјавама поквари односе двије земље.

– То није европско понашање, нити конструктивно дјеловање, истакао је Брглез и додао да у овој години треба добро размислити како поново успоставити конструктивне односе са Хрватском.

Чланак БРГЛЕЗ: Жичана ограда према Хрватској, ако не успије рјешење ЕУ о кризи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Како преносе медији, то посебно важи када је ријеч о функционисању демократије. Дневник „Вечер“ пише да Словенци нису испунили очкивања и да нација у цјелини „назадује.“

Историјске ријечи дисидента Јоже Пучника да Југославија више не постоји носиле су велике наде, наводи лист али „бројност оних који су разочарани јазом између великих очекивања и реалности претварају јединство које су Словенци те 1990. године показали у мит по коме смо ‘једино способни да будемо тако уједињени када смо суочени са великом пријетњом.'“

„Данас смо дефинитивно наши најгори непријатељи,“ пише лист додајући да се ситуација у том смислу сваке године погоршава.

„Наш ‘напредак’ је био очигледан и на посљедњем референдуму: критике, увреде, искључивање свих оних који имају различито мишљење,“ наводи се у тексту.

Годишњице су прилика да застанемо и погледамо догађаје у прошлости и пут који смо прешли, пише Дело уз оцјену да иако је садашње расположење негативно, Словенија не треба да подлегне разочарењу.

„Словенија је много урадила у посљедњих 25 година али функционисање демократије остаје главни разлог за забринутост,“ оцјењује лист.

У том смислу важан заклучак је да мјера демократије није политички систем по себи већ однос већине према мањини. „Због тога се импликације недавног референдума (о геј браковима) не могу игнорисати,“ пише лист.

„Дело“ наводи и да иако нису задовољни стањем демократије у независној Словенији већина Словенаца још гледа на референдум о независности прије 25 година у позитивном свјетлу.

Према најновијој анкети тог листа, упркос том позитивном ставу о независности 45 одсто Словенаца је данас незадовољно Словенијом, а 15 одсто веома незадовољно. Око 30 одсто је рекло да није ни задовољно ни незадовољно а само 20 одсто да је задовољно, наводи лист.

Према телефонској анкети спроведеној од 7. до 10. децембра на узорку од 600 људи, Словенци су готово подједнако подијељени на оне који су задовољни животом у земљи, оне који су незадовољни и они који су непредјељени, преноси словеначка агенција СТА.

Животом у земљи је незадовољно или веома незадовољно 31 одсто у поређењу са 31 одсто задовољних или веома задовољних. Оних који нису ни задовољни ни незадовољни има 34 одсто, наводи се у тексту.

Међутим већина Словенаца је незадовољна функционисањем демокртије при чему је 52 одсто рекло да је незадовољно или веома незадовољно, док оних који су задовољни или веома задовољни демократијом има 12 одсто.

Према подацима које је добило Дело Стик, животом у Словенији су у просеку задовољнији студенти, људи са вишим образовањем и млађе генерације. Такође, бирачи Демократа и Уједњене левице су задовљнији од већине других.

Најнезадовољнији животом у земљи су грађани старији од 65 година, пише „Дело“.

У Словенији се данассвечано обиљежава 25. годишњица референдума у којем се огромна већина грађана изјаснила за независности од Југославије а централној прослави у Цанкарјевом дому присуствоваће државни врх на челу са предсеедником Борутом Пахором и премијером Миром Цераром. Присутнима ће се обратити предсједник Уставног суда Мирослав Мозетич. Свечана сједница биће одржана и у парламенту.

Референдум о независности је одржан 23. децембра 1990. године а резултати су званично објављени три дана касније због чега се као Дан независности и јединства слави 26. децембар.

Чланак „НАЦИЈА У ЦЈЕЛИНИ НАЗАДУЈЕ“: Словенија независна 25 година, грађани незадовољни се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Већина грађана Словеније, који су данас изашли на референдум, изјаснили су се против геј бракова, показали су прелиминарни, незванични резултати.

Послије скоро половине пребројаних гласова, 62 одсто грађана је гласало „против“, а 38 одсто „за“.

Како је пренијела агенција СТА, према правилима референдума 20 одсто бирача са правом гласа треба да се изјасни „против“ да би закон био одбачен.

До 16 сати гласало је 428.000 људи, односно 25 одсто уписаних бирача.

Словенци су се изјашњавали о томе да ли се брак може дефинисати као заједница двије особе уместо као заједница мушкарца и жене, као и да ли геј паровима треба дати право да усвајају дјецу.

Парламент Словеније је у марту усвојио закон којим је дефиниција брака промијењена у „заједницу двије особе“ умјесто „заједницу мушкарца и жене“ чиме су хомосексуални парови добили иста права као хетероесксуални парови, укључујући право да усвајају дјецу.

Међутим, противници овог закона окупљени у групи „У питању су дјеца“ одмах су покренули кампању и успјели да прикупе 40.000 потписа неопходних за референдум.

Прије неколико дана овим поводом огласио се чак и папа Фрањо који је позвао словеначке политичаре да стану у одбрану породичних вриједности. Не помињући експлицитно референдум, папа је групи словеначких ходочасника рекао да охрабрује „све, поготову оне са јавном одговорношћу, да подрже породицу, која је структурна референтна тачка за живот друштва“,

Чланак ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ: Већина Словенаца против геј бракова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Словеначка опозициона Демократска партија, чији је лидер бивши премијер Јанез Јанша, предложила је измене закона којим би се у земљи на јавним местима забранило ношење бурке и никаба и пооштрили услови за добијање азила, а казна била 100 евра.

Тај захтев се односи на измену Закона заштите јавног реда и мира и права на међународну заштиту на избегличку кризу, прецизирао је Јанша новинарима.

Избеглички талас не попушта и не постоји заједнички приступ на нивоу ЕУ у решавању тог проблема, што је једна од последица која представља безбедносну претњу за целу Европу, укључујући и Словенију, сматра Јанша, пренела је словеначка агенција СТА.

Демократска партија је предложила да казна за ношење бурке и нихаба буде 100 евра, што је једнако казни за просјачење.

Измене Закона су предложене да би се спречило стварање паралелних и изолованих муслиманских четврти у Словенији, пренео је Индекс.хр.

Разлози за измене су заштита културног идентитета и безбедности Словеније у случају прилива муслиманских избеглица чије жене прекривају лице, истакао је Јанша.

Чланак ЉУБЉАНА: Јанша предлаже забрану ношења бурки на јавним местима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић рекао је да ситуација са мигрантима постаје сложенија зато што је Словенија престала да прима оне избјеглице које не долазе са ратом захваћеног подручја и најавио предузимање мјера Владе Србије већ током дана.

– Те људе Словенија шаље назад у Хрватску. Хрватска ће престати да их прима из Србије и ми ћемо морати да предузмемо одређене мере већ током дана – рекао је Стефановић, али није могао рећи које мјере конкретно.

Навео је да није ријеч о великом броју људи, јер највише избјеглица заиста и долази из Сирије и Авганистана, који се могу сматрати ратом захваћеним подручјем, али постоје људи који долазе из Марока, Алжира, Еритреје, Сомалије…

– Те људи ће Словенци враћати у Хрватску. Пошто је то почело прије неколико часова, не могу у овом тренутку да кажем тачне  бројке – рекао је Стефановић, наводећи да ће тешко утврдити ко није Сиријац ако говори арапски и тако се представи.

Истакао је да ће мјере које ће предузети Србија обезбиједити да та земља не буде колатерална штета свега што се дешава, односно неће дозволити да се свуда затварају путеви за мигранте и да се они у великом броју задржавају у Србији.

– Они, прије свега, не желе да остану у Србији. А са друге стране, Србија није способна да сама сноси терет цијеле мигрантске кризе – каже министар, и додаје, да се не може догодити да се у једном тренутку велики број миграната који не могу даље, затекну на територији Србије.

– У тренутку када се миграциони талас заустави, наше мјере ће ступити на снагу и нећемо дозволити да се тај ланчани удар сломи на Србији. То није могуће, није коректно – рекао је Стефановић.

Чланак СТЕФАНОВИЋ: Мигрантска криза се усложњава због потеза Словеније се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић рекао је да ситуација са мигрантима постаје сложенија зато што је Словенија престала да прима оне избјеглице које не долазе са ратом захваћеног подручја и најавио предузимање мјера Владе Србије већ током дана.

„Те људе Словенија шаље назад у Хрватску. Хрватска ће престати да их прима из Србије и ми ћемо морати да предузмемо одређене мере већ током дана“, рекао је Стефановић за Б92, али није могао рећи које мјере конкретно.

Он је рекао да није ријеч о великом броју људи јер највише избјеглица заиста и долази из Сирије и Авганистана, који се могу сматрати ратом захваћеним подручјем, али постоје људи који долазе из Марока, Алжира, Еритреје, Сомалије…

„Те људи ће Словенци враћати у Хрватску. Пошто је то почело пре неколико часова, не могу у овом тренутку да кажем пуни ефекат у бројевима“, рекао је Стефановић, наводећи да ће тешко утврдити ко није Сиријац ако говори арапски и тако се представи.

Он је истакао да ће мјере које ће предузети Србија обезбиједити да та земља не буде колатерална штета свега што се дешава, односно неће дозволити да се свуда затварају путеви за мигранте и да се они у великом броју задржавају у Србији.

„Они, пре свега, не желе да остану у Србији. А са друге стране, Србија није способна да сама сноси терет целе мигрантске кризе“, рекао је Стефановић.

Он је додао да се не може догодити да се у једном тренутку велики број миграната, који не могу даље, затекну на територији Србије.

„За то служе мере Владе да имамо довољно времена да знамо да ће се ти миграциони таласи зауставити. У тренутку када се миграциони талас заустави, наше мере ће ступити на снагу и нећемо дозволити да се тај ланчани удар сломи на Србији. То није могуће, није коректно“, рекао је Стефановић.

Чланак СТЕФАНОВИЋ: Словенија престала да прима мигранте, мјере Србије током дана се појављује прво на ИСКРА.