Фото: РТРС

Српска православна црква СПЦ прославља данас Светог Николу Чудотворца – Никољдан, у помен на дан када је овај светац окончао овоземаљски живот 343. године Нове ере.

Свети Никола рођен је у Патари у породици богатих родитеља, чији је иметак након њихове смрти раздијелио сиротињи.

Врло млад је постао свештеник, а затим и епископ свог родног града. Био је потпуно посвећен свештеничком животу и милосрђу и неуморно је радио на ширењу и утврђивању Христове вјере.

Много је путовао и највећи број његових чуда, које је чинио за овоземаљског живота, везана су за путовања, нарочито за спасавање морепловаца из олуја и магле.

Сахрањен је у саборној цркви у Миру, а када су Турци у 11. вијеку освојили тај град, Хришћани су мошти Светог Николе 1096. године пребацили у Бари, гдје се налазе и данас. Никољдан је, уз Јовањдан и Ђурђевдан, најчешћа слава код Срба.

Овом празнику посебно се радују дјеца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони. Обичај потајног остављања поклона везан је за живот Светог Николе, јер он доброчинства и милосрђа никада није чинио јавно.

Свети Никола слави се у вријеме Божићног поста, па вјерници припремају искључиво рибу и другу посну храну.

Чланак СРЕЋНА СЛАВА: Данас је Никољдан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Српска православна црква данас прославља Светог апостола Тому, празник у народу познат као Томиндан.

Свети апостол Тома био је један од дванаесторице првоапостола Христових.

Ширио је хришћанство најприје у Палестини, потом у Персији и Индији, гдје је и усмрћен копљима.
Мошти су му у четвртом вијеку пренесене у град Едесу, а потом у Цариград.

Томиндан многе породице у Републици Српској и Србији обиљежавају као своју крсну славу.

Чланак СРЕЋНА СЛАВА: Данас Томиндан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Јовањдан, један од празника посвећених светитељу и пророку који је најавио долазак Спаситеља и крстио га на ријеци Јордан, прослављља се данас у свим храмовима Српске православне цркве и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава.

Према предању, многи су мислили да је Јован обећани месија, али је он, препознавши Исуса када је слушао његове прве јавне проповиједи, рекао: „То је јагње Божије које узе на себе гријехе свијета“.

У Цркви је светитељ познат и као Јован Претеча, а његов празник сврстава се у ред највећих пророчких празника, јер се за Светог Јована, најближег сљедбеника и блиског рођака Исуса Христа, везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповиједи.

Овај празник се слави дан послије Богојављења, као сјећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову вјеру.

„Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем“, ријечи су Светог Јована који је крштавао народ у ријеци Јордан и позивао на покајање.

На православним иконама Свети Јован је најчешће представљен са крстастим штапом у лијевој руци и написом – „Покајте се, јер је близу Царство небеско“.

Од младости је био посвећен вјери и као бранилац јавног морала супротстављао се разврату римског друштва који је у његово вријеме достигао врхунац.

Свети Јован је јавно осудио и цара Ирода Антипу који је преотео жену свом брату Филипу. Царица Иродијада је, каже предање, наговорила кћерку Салому да од Ирода затражи главу Јованову.

Занесен Саломином игром, Ирод је наредио погубљење Јована Крститеља.
Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усјековање главе Светог Јована Крститеља, а на иконама се слика светитељ који у десној руци држи своју одсјечену главу.

За овај празник везује се, како је записао Свети јеванђелиста Лука, и догађај преношења руке светитеља у Антиохију из Севастије, гдје је погубљен.

Десна рука Светог Јована, којом је крстио Христа, одувијек је чувана као највећа светиња, а сада се налази у Цетињском манастиру.

Свети Јован је узор поштења и правдољубља, па се и у српском православљу поштује и обичај братимљења „по Богу и Светом Јовану“.

Јовањдан је послије Никољдана и Ђурђевдана најчешћа крсна слава код Срба.

Чланак СРЕЋНА СЛАВА: Данас Јовањдан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Фликер

Православни вјерници обиљежавају данас трећи дан Божића – Стефандан, посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану који је први пострадао за Христову вјеру половином Првог вијека нове ере.

Апостоли су, ради боље организације рада међу хришћанским заједницама, именовали седморицу ђакона /помоћника/ и за најстаријег међу њима /архиђакона/ одредили су Стефана.

Стефан је био врло ревносан у испуњавању својих дужности, као и у проповиједању Христове науке, због чега је од противника нове, хришћанске, вјере био оптужен за јерес и изведен пред јеврејске првосвештенике на суд.

Током суђења млади архиђакон Стефан бранио је догму да је Исус Христос син Божији и Месија, због чега је оптужен на смрт каменовањем.

Пред сам час смрти Стефан је клекнуо, замоливши Бога да онима који су га каменовали то не узме за гријех.

Светог архиђакона и првомученика Стефана Република Српска и бројне српске породице празнују као крсну славу.

Чланак СРЕЋНА СЛАВА: Данас Свети архиђакон Стефан се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски, син је краља Милутина и отац цара Душана.

По наређењу необавијештеног оца био је ослијепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. При ослијепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао да ће му вратити вид.

Пет година провео је Свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља /Пантократора/. Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и богоугодношћу изазивао је дивљење и монаха и цијелог Цариграда.

Када је прошло пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најљепших грађевина византијске умјетности и средњовјековне архитектуре на тлу српске државе.

Свој вијек проживио је Свети Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године. Са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Чланак СЛАВА ВИСОКИХ ДЕЧАНА: Данас је Свети Стефан Дечански се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Светом архијерејском литургијом и ломљењем славског колача у Сарајеву је у понедељак прослављена слава Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. У присуству великог броја верника литургију је предводио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

– Данас славимо рођење Пресвете владичице Богородице која је постала благовољењем Божијим нова Ева. Као што сви знате, Ева је прамајка свих нас – поручио је владика Григорије, обраћајући се верницима.

Владика је захвалио свештеницима који су све ове године водили и воде бригу о Саборној цркви, као и њеним приложницима и верницима.

– Свима нам је јасно да нас има много мање, него што нас је било, и да нас је много мање него шта нас треба бити, али, зрно по зрно, погача. И ми треба да се сакупљамо зрно по зрно, јер смо свуда расејани, и разбијени на разне партије, разне фракције, разне интересе. Али, тешко оном зрну које остане изван млина и не претвори су у брашно, и тешко оном брашну које се не претвори у хлеб и нико га не поједе – рекао је владика Григорије.

Након славског обреда у порти Саборне цркве у Сарајеву припремљена је трпеза љубави за вернике и госте крсне славе овог храма.

Одлука о градњи Саборне цркве Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву донесена је почетком 1859. године. Од тада па до 1862. године купљено је земљиште и материјал за градњу цркве. Земљиште је купљено у равници, с десне стране Миљацке, а у оно време то је било скоро у центру Сарајева. Црква је почела да се гради 1863. године, од добровољних прилога православних житеља Сарајева, околних села, трговаца из Београда, Дубровника, Беча и Трста.

ОШТЕЋЕНА У РАТУ

САБОРНА црква је у току Одбрамбено-отаџбинског рата доста оштећена. Богослужења у њој није било четири године, од 1992. до 1996. Палата Митрополије која се налази у саставу Саборне цркве, опљачкана је и гранатирана 1992. Исте године је део Митрополије изгорео заједно са библиотеком и архивом.

Чланак МАЛА ГОСПОЈИНА У САРАЈЕВУ: Славски колач на трпези љубави се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТС, Блиц

Група Албанаца данас је пробила полицијски кордон који је обезбеђивао расељене Србе који су дошли у Ђаковицу да обележе славу, преноси РТС.

Незадовољни Албанци су бацали петарде и црвеном фарбом гађали полицију која је употребила сузавац и спречила их да се приближе расељенима када су аутобусима излазили из црквеног дворишта.

Окупљени су узвикивали „Србија не може да прође“, истучући транспарент „Нема помирења без правде“, а један од њих је ухапшен.

Након краћег времена окупљени су се разишšли, а расељени из Ђаковице су безбедно, уз јаку полицијску пратњу напустили тај град.

Расељених Срба из Ђаковице, су у православној цркви обелеžжили славу Успења пресвете богородице.

Чланак ИНЦИДЕНТ У ЂАКОВИЦИ: Албанци пробили полицијски кордон који је штитио Србе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

На рушевинама манастира Свете Тројице у селу Мушутиште, општина Сува Река, данас је, у присуству стотињак расељених Срба, обиљежена манастирска слава.

Литургију, коју је служио монах Петар из манастира Високи Дечан, обезбјеђивале су јаке снаге Косовске полиције, укључујући и припаднике Специјалне јединице „Росу“.

Манастир Свете Тројице, који датира из 14. вијека, у потпуности је уништен 1999. године, а од њега је остао само звоник.

Фото: РТРС

Потпредсједник Владе самопроглашеног Косова Бранимир Стојановић, који је присуствовао литургији, рекао је да ће представници Срба у косовским институцијама, држава Србија и црква учинити све да манастир Свете Тројице поново буде подигнут из пепела.

– Увјерен сам да ће ова светиња васкрснути, као и многа друга српска светилишта по Косову и Метохији – рекао је Стојановић и позвао расељене Србе да се врате у Мушутиште.

Прије доласка Срба на прославу у Мушутиште непознати починиоци поставили су експлозивну направу, коју је Косовска полиција деактивирала. Било је и мањих вербалних пријетњи и псовки.

Чланак КОСМЕТ: Полиција обезбјеђивала обиљежавање манастирске славе се појављује прво на ИСКРА.