Фото: jadovno.com

Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић и професор Правног факултета у Београду Борис Беговић указали су у писму предсједнику Хрватске Колинди Грабар-Китаровић да је усташки логор „Слана“ био једно од најстрашнијих мјеста у Европи у 20. вијеку и затражили да Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана.

„На острву Паг је у љето 1941. године постојао усташки логор `Слана`, који је чинио дио комплекса логора `Госпић–Јадовно–Паг`. У том логору смрти страдало је, према истраживањима историчара са подручја Републике Хрватске, најмање 8.020 људи“, наводи се у писму, које је објављено у данашњој „Политици“.

Басташић и Беговић, који је члан Удружења „Јадовно 1941.“, истичу да о страдању заточеника овог логора постоји неспорна документација, између осталог и она италијанске војске која је по затварању логора 20. августа 1941. године детаљно забиљежила све што је пронашла, будући да је преузела цјелокупно ово подручје.

„У логор `Слана` довођени су људи само са једним циљем – да буду убијени. Крајолик тог логора такав је да се може описати крајње једноставно – камена пустиња, управо онако како га је описао хрватски књижевник, Пажанин Анте Земљар“, наводи се у писму.

Басташић и Беговић упознали су Китаровићеву да покушаји да се подручје логора „Слана“ прикладно обиљежи нису успјели.

„Спомен-плоча у самој ували Слана први пут је постављана 7. септембра 1975. године, а то је учинио, како је на самој плочи писало, `народ острва Пага`. Плоча је разбијена непознатог дана 1991. године. Обновљена је, са истовјетним текстом и у истовјетном облику, 26. јуна 2010. године, а разбијена два дана по откривању. Починиоци нису откривени. Трећи пут је истовјетна спомен-плоча постављана 29. јуна 2013. години, а разбијена је 19 дана касније. И опет починиоци нису откривени“, истиче се у писму.

У тексту се напомиње да је подручје логора „Слана“, одлуком надлежних тијела Републике Хрватске регистровано као спомен-подручје и да га као такво препознаје и његово уређење предвиђа Просторни план уређења града Новаље, на чијој се територији подручје логора и налази.

„До сада, међутим, осим разбијања спомен-плоче, ништа друго у том погледу није урађено. Имајући све то у виду, од Вас тражимо да Република Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана у оном облику у коме је она постављена још 1975. године и безуспјешно обнављана“, наглашава се у писму Удружења „Јадовно 1941.“ хрватском предсједнику Колинди Грабар-Китаровић.

У писму се тражи и да Република Хрватска снагом правне државе обезбиједи да та спомен-плоча трајно остане на оном месту и у оном облику у коме је постављена, те да обезбиједи уређење спомен-подручја „Слана“, којим би се свима који желе да га посјете олакшао приступ, укључујући и изградњу мањег пристаништа у ували Слана.

Затражено је и да Република Хрватска на мјесту логора „Слана“ постави прикладан споменик свим његовим жртвама.

„Сматрамо да би било веома прикладно да Ви лично откријете обновљену спомен-плочу, будући да бисте тиме свима послали веома јасну и снажну поруку – да се данашња Хрватска са пијететом сјећа жртава прошлог времена“, наводе Басташић и Беговић у писму Китаровићевој.

Они наглашавају да никада неће заборавити претке који су страдали на том страшном мјесту, нити начин на који су завршили свој овоземаљски живот.

Чланак УДРУЖЕЊЕ “ЈАДОВНО”: Обновити сјећање на усташки логор “Слана”, једно од најстрашнијих мјеста Европе у 20. вијеку се појављује прво на ИСКРА.