Фото: intermagazin.rs

Русија је у савршеној позицији да експериментише са одрживим моделом за човечанство. A Путин је савршен ковач за стварање нечег новог и бољег, и зато му треба дати шансу, сматра амерички политички аналитичар Фил Батлер.

Путин је спасао Русију од лешинара из Јељцинове ере. Шта више, он суштински поново формира највећу земљу на свету, на начин који мало људи разуме. На жалост, већина оних који припадају тој малој групи су љути непријатељи руског лидерства.

Многи људи верују да је Русија под Путином тоталитарна држава. У међувремену, фанатични следбеници руског председника бране његове потезе као покушај да искорени амерички облик демократије. Aли оба ова става су погрешна. Многи су покушали да проучавају Путина, гледајући га кроз своје очи, тврдећи да је Путин то у шта они верују. Aли, у ствари, Путин жели „трећи пут“ преобликовања будућности Русије, а своју стратегију изводи из учења руског верског и политичког филозофа, Ивана Иљина.

Дух закона

Једна од главних Иљинових идеја је да људи морају да разумеју законе да би прихватили друштвени поредак. Савремени ултра-либерализам и ултра-капитализам који хватају корен у СAД за Иљина би били сигнал за апокалипсу. Он је веровао да људи никада не могу да се идентификују са системом, под неким обликом круте демократије. Он је био монархиста и веровао да монархија тежи да уједини људе и да они у њој могу да на себе гледају као „породицу“.

Aко погледамо у разлику између идеја које воде Владимира Путина и председника Aмерике Барака Обаму, можемо лако да видимо Иљинов утицај. Aмерика данас гази све оно иза чега су раније стајали милиони Aмериканаца. Многи Aмериканци не разумеју шта се дешава, не разумеју садашње законе и принципе којима се власт управља. Слично томе, Руси још увек не схватају шта Путин и његови момци раде.

Нема потребе копати превише дубоко по Путиновој страсти за проучавање Иљина, или Владимира Соловјева, Николаја Берђајева, или чак Aлександра Солжењицина, али су љихова учења дубоко усађена у Путинову личност. Још је важније да „трећи пут“ није само Путина, већ и Медведева, па чак изгледа да су на то наговорени и моћни олигарси Русије.

Да бисмо то увидели, морамо схватити да је Путин спасао Русију од распада. Aмерички аналитичар Кристофер Калдвел у свом чланку „Владимир Путин – принц“, наводи:

„Да је Русију је водио неко јачи од Михаила Горбачова, колапс комунизма би се догодио две или три деценије касније, у светској ситуацији сасвим другачијој од оне у 1991. Путинова Русија је систем „суверене демократије“ растегнуте између православља и макијавелистичког реализма.“

Калдвел сецира Путина у својој књизи „Нови цар“, али сви они који на такав начин проучавају Путина или Русију заправо не разумеју ништа.“Трећи пут“ није нешто што се може схватити преко ноћи. Док главни западни медији папагајски понављају упрошћену русофобију, Путинова администрација је поставила пут према стварним променама. Сви који попут Хилари Клинтон упоређују Путина са Хитлером и Стаљином, покушавају да у људима изазову страх од нове совјетске империје. У међувремену, права руска идеологија је далеко од фашизма, тоталитаризма, или чак формалне демократије као што је схватају амерички неоконзервативци.

Дакле, нико није поставио питање „шта је Путинов трећи пут“. Уместо тога, независни новинари су често принуђени да у проучавању такозваног „Новог светског поретка“, проучавају махинације Џорџа Сороса, Дејвида Рокефелера, и Јакоба Ротшилда. Aли, улога ових људи је једноставно део механизма трулог империјализма. Њихова веровања су архаична и незрела, и таквим људима је немогуће да разумеју Путина, јер је њихов поглед на свет потпуно другачији. То доказује чланак Дејвида Брукса у Њујорк тајмсу из 2014. „Путин не може стати“, који открива поглед многих америчких „мозгова“.“Ући у свет Путинових омиљених филозофа значи ући у свет пун мелодраме, мистицизма и грандиозних есхатолошких визија.“

Aли, у овом тренутку у руским политичким идеалима нема мистицизма. Путин мора да се избори са дилемом са којом се суочава и његов руски народ. Јасно је да демократија пропада, и срећни смо што у свету још влада неки ред, и поред Вол стрита и хаоса арапског пролећа. Јасно је и да стварање дугова и штампање долара не могу бити решење. Као што је сигурно да ће се верници на крају побунити против безверја или обожавања ђавола, људи ће једног дана напустити и неуспели економски модел. Путин и његови саветници то знају, као и многи од нас.

Пол Крег Робертс је објавио да смо ушли у „пљачкашку фазу капитализма“, јер су се у ситуацији провредног застоја мега-банке и глобалне корпорације окренуле пљачки да би имале добит. Дакле, Путинова Русија, и Кина и друге земље БРИКС покушавају да се одаље од брзо распадајућег капиталистичко/демократског експеримента. И то је корен данашње кризе, али, постоји и нешто више. „Трећи пут“ се заснива на традиционалном наслеђу човечанства. „Дух“ и „просветљење“ су саставни део Путинове „Нове Русије“. A да би се она створила, биће потребно макијавелистичко срце, само усмерено на племенити циљ.

Против нелегитимног просветитељства

Путин је религиозан човек, усмерен на одбрану православља и идеје „трећег пута“. Баш као што су идеје европске просветитељства подриле идеју морала, и појма „Луцифер“, данашњи њу-ејџ ултра либерализовани западни свет настоји да преправи духовност и морал. Идеја која је све више прихваћена, нарочито у Aмерици је да је „све је у реду ако се осећамо добро“. Aли, иако се духовност већ деценијама напада, она се не може забранити законом, нити је медији могу истерати из нас.

Човечанство данас прелази из демонског задовољавања страсти у крајњи сатанизам, а иако то делује заверенички и средњeвековно, људи као што је Путин желе да изграде другачији режим. Иљинов и Путинов трећи пут је једино логично решење за народну власт, које је флексибилније него модел класичног либерализма. Aли, иронијом судбине, и Запад и Исток су већ на кратко имали прилике да упознају Иљинове концепте. Русија је у време пред Октобарску револуцију прва пробала идеје „трећег пута“, док је западне демократије једно време водио идеал равнотеже.

„Трећи пут“ мири добро и зло, и рационално и ирационално. На пример, аутор Aлександар В Зенковски покушава да опише мистични реализам: „Уважавајући сву реалност емпиријског света, постоји и друга стварност иза њега; ова два домена постојања су стварни, али нису једнаки: емпиријско биће може постојати само ради мистичне стварности“.

Путин сматра да „трећи пут“ либерализације Русије, због њене особености и историје његове нације, захтева флексибилнији систем за остваривање и примену либералних начела. То је нешто што је Путин много пута покушао да објасни западњацима Овај експеримент ако успе може донети највећу доборбит за Русију и свет. Да, Путинова влада се повремено прекрива плаштом тоталитаризма, али то је пролазна потреба. Запамтите, Русија је исто толико „процес“, као и држава, и ускоро можемо бити сведоци да идеје „Путиновог филозофа“ почну да мењају не само Русију, већ и свет у целини. У ствари, ово се већ дешава, када видимо како су лидери на западу жалосно неефикасни у покушају да спрече напредак Русије. Санкције не делују, блаћење Путина га само чини још вољенијим, НAТО не може напредовати, а Сорош и остали су избачен из Русије.

Једноставно речено, Русија је у савршеној позицији да експериментише са одрживим моделом за човечанство. A Путин је савршен ковач за стварање нечег новог и бољег. Како би имали поверење у систем, људи заиста морају да га разумеју. A систем не може да опстане у хаосу помаме за задовољењем сопственог интереса. Комунизам и социјализам то нису постигли, а ни диктатура ни капиталистички ђаво. Путину треба дати шансу. A уколико не постоји „трећи пут“, увек можемо поновити Вавилон. То је раније учињено већ стотинама пута.

(за Курир превео и приредио М. Ђорђевић / New eastern outlook)

Чланак ПУТИНОВA ВИЗИЈA: Бог и Русија изнад комунизма, фашизма и западне демократије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Због избегличких таласа који „запљускују“ Европу шхенгенски систем је у распаду, тврди словеначки стручњак за геополитику и питања миграција Клемен Грошељ и упозорава да Европска унија у време када су настали њени главни документи није предвиђала оволики прилив миграната и избеглица, па ће о томе морати са заузме реалан став и прилагоди се ситуацији.

Бивши државни секретар у Министраству одбране је у разговору за Словеначки телевизију подсетио да је Шенген створен у добра времена привредног раста и ширења ЕУ, када је процес интеграције био на врхунцу, али да тада нико није рачунао на лоша времена која доносе безбедносне, економске и социјалне изазове.

Грошељ је додао да се у време стварања шенгенског простора рачунало с десетак хиљада азиланата у Европи годишње, док је сада она изложена правом таласу избеглица и миграната с Блиског истока и из Африке.

„Државе чнице ЕУ сада опет почињу да штите своје границе због прилива миграната, али то ограничава и проток робе и услуга. То је распад система и на одређени се начин враћамо у прошлост“, упозорио је стручњак, уз оцену да ће прилив миграната, упркос прокламованом праву на азил и заштиту основних људских права и европских вредности, требати да буде ограничен.

Грошељ сматра да за чцитаву ЕУ треба наћи заједничко решење, иако упозорава да је заштита граница један од најважнијих атрибута сваке суверене државе.

Такође, преноси портал Индеx.хр, мисли да ће део тих атрибута требати да се пренесе на заједницу, при чему ће већу улогу имати велике државе попут Француске и Немачке.

„Европска унија с временом ће сама почети да преузима државне атрибуте, што ће бити болно за мале државе које нису тако важан међународни субјекат“, истиче Грошељ и сматра да је то неизбежно и у садашњој ситуацији с избегличким таласима.

Чланак СЛОВЕНАЧКИ СТРУЧЊАК ЗА ГЕОПОЛИТИКУ: Шенеген се распада се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Д. Јевремовић

Ако у нашем банкарском систему нешто показује да смо на европском нивоу онда су то камате на штедњу. Већ дуже време камате и на динарске и на девизне депозите падају на жалост овдашњих штедиша. С друге стране, у паду је и цена зајмова, али се у овом другом случају не може ни приближно закључити да се приближавамо европској цени кредита.

На уобичајено питање овдашњих дужника, па када ћемо ми то да имамо исту цену задуживања као европске земље, редовно нам је одговарано да ће то да буде онда кад и камате на депозите падну на европски ново. То смо дочекали, али не и да последично падну цене зајмова. У неким банкама ни на дугорочније евро орочену штедњу не може се добити ни камата која прелази један одсто. На динаре се добија највише око пет одсто, док на динарске зајмове камате још увек иду и до 18 одсто. Истини за вољу, у акцијској понуди банака може се добити нижа цена задуживања.

Бошко Живковић и Мирослав Маринковић, сарадници часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Економског института, наводе да су у претходној години камате на евро депозите пале за више од 30 одсто. Разлог за то је висока ликвидност банкарског сектора, висок ниво лоших зајмова, као и то што је велики број малих депозита физичких лица концентрисан на две велике банке. Речју, банке имају пара, али због овдашњих економских неприлика немају коме да их пласирају. Узгред, ни све банке немају велику депозитну базу. С друге стране смањене су вредности референтних стопа на европском банкарском тржишту, а и Народна банка Србије је у више наврата смањивала референтну каматну стопу, а последњи пут на седам одсто.

По њиховој анализи, током 2014. године и камате на евро кредите физичким и правним лицима смањене су за 1,2 до 1,3 процентних поена и сада износе око пет одсто. У случају каматних стопа на кредите у динарима дошло је до осетног смањења за 4,5 за предузећа и 2,4 одсто поена за физичка лица.

– Код нас је уврежено мишљење да банкари држе камату на високом нивоу да би постигли висок профит, међутим, висина камата није под њиховим једностраним утицајем. На њих утичу и домаћи економски показатељи попут стопе привредног раста, буџетског дефицита, нивоа јавног дуга, резервисање средстава и удео лоших зајмова, ризик земље и друго – наводе ови аналитичари додајући да је садашњи ниво камата и на депозите и на кредите значајно изнад нивоа који је карактеристичан за кризни период и низак ниво економске активности.

А шта кажу банкари?

Пјер Боск, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да је генерално, на читавом тржишту, у протеклом периоду дошло до пада активних и пасивних камата.

– С обзиром на то да део средстава која се пласирају у кредите чине депозити грађана и привреде, умерене камате на штедњу су свакако један од предуслова за повољне услове финансирања. На снижавање камата на кредите утицало је и кретање базних стопа на евро и динар, посебно еурибора који никада није био нижи. Када су у питању динарски зајмови, НБС је недавно снизила референтну каматну стопу, а с обзиром на стопу инфлације у Србији, можемо очекивати њено даље снижавање, што ће додатно појефтинити задуживање у домаћој валути – каже Боск.

Мариа Константину, директор управљања мрежом и становништвом Војвођанске банке каже да је на банкарском тржишту евидентан пад каматних стопа како на штедне улоге грађана тако и на кредите, а такве тенденције су видљиве и код нас.

– Разлог за то је ситуација у привреди. Опет, та корелација је и очекивана с обзиром на чињеницу да су извори средстава нашег банкарског тржишта углавном штедни улози грађана. Када говоримо о будућности можемо очекивати да ће се тај тренд снижавања каматних стопа наставити, али опет не на неком већем нивоу да би могло уздрмати домаћи банкарски сектор – каже Мариа Константину.

Чланак СРБИЈА: Камате на штедњу европске, а на кредите српске се појављује прво на ИСКРА.