Фото: vostok.rs

Посада нуклеарне подводне ракетне крстарице Северне флоте „Смоленск“ је у оквиру планиране борбене обуке у Баренцовом мору испалила крстарећу ракету на поморске циљеве, саопштио је портпарол прес-службе Северне флоте, капетан прве класе Вадим Серга.

„Крстарећа ракета ’гранит‘ је испаљена из подводног положаја према сложеној поморској мети, која се налазила на удаљености од око 400 километара. Према подацима објективне контроле, циљ је успешно погођен“, рекао је Серга.

Командант Северне флоте вицеадмирал Николај Јевменов рекао је да је „приликом обуке и ракетирања, посада показала високу професионалност и поморски тренинг“.

Чланак РУСИЈА: Маневри подморнице Северне флоте „Смоленск“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Sergey Eshenko

У тренутку када почиње међународна трка за освајање природних ресурса на Арктику и повећање војног присуства НАТО-а на западним границама Русије, Северна флота постаје један од кључних инструмената осигурања безбедности и економских интереса.

Питање цене

У оквиру текућег Државног програма наоружања од 2011. до 2020. године Северна флота је добила три подморнице, две атомске („Јуриј Долгоруки“, пројекта „Бореј“, и „Северодвинск“, пројекта „Јасен“) и једну дизелну („Санкт Петербург“ пројекта „Лада“ ), као и средњи извиђачки брод „Јуриј Ивaнов“ пројекта 1828. До краја 2017. године флота ће добити и вишенаменску фрегату „Адмирал Горшков“ пројекта 22350 и велики десантни брод „Иван Грен“ пројекта 11711. До 2020. године планирано је да флоти буде предат и низ новина различите намене. Ипак, бродова првог ранга (носачи авиона, крстарице, тешке разараче и друге) међу њима највероватније неће бити.

Министарство одбране је више пута саопштавало планове о изградњи оваквих бродова. Између осталог, много се говорило о перспективама пројекта нуклеарног носача „Шторм“, који би заменио тешког носача авиона „Адмирал Кузњецов“. Ипак, он се неће појавити у блиској будућности. Заменик министра одбране Јуриј Борисов је саопштио да ће уговор о изградњи „Шторма“ бити потписан тек крајем 2025. године.

Слична ситуација је и са тешким разарачем пројекта „Лидер“. Ти бродови треба да постану универзални „ударници“ у руским флотама и да замене ракетне крстарице, противподморничке бродове.

„Друга младост“

Северна флота неће остати без савремених великих бродова. Већ за 2017. годину планирано је да почну ремонт и модернизација „Адмирала Кузњецова“. Искуство његове борбене примене у источном Средоземљу открили су низ недостатака, повезаних са радом енергетске установе, механизама, аерофинишера и слично. Осим тога, на броду се планира замена радио-електронског и радиолокационог наоружања, као и авијациони навигациони комплекс.

„’Адмирал Кузњецов‘ је прилично специфичан носач авиона. Његово авионско крило чине не само ловци, што одређује улогу брода искључиво као одбрамбену. На њему се никад не налазе авиони са радарима, за радиоелектронске борбе и слично, потребни за извођење свеобухватних експедиционих ударних операција. Уз то, на ’Кузњецову‘ је постављен комплекс противбродских ракета ’Гранит‘. Није јасно зашто је он потребан броду. У оквиру модернизације, по мом мишљењу, потребно је демонтирати ударно оружје са носача авиона и ослободити место за повећање залиха горива и муниције авио-крила“, рекао је за Спутњик главни уредник магазина „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски.

Још један кандидат за „другу младост“ је велика ракетна крстарица пројекта „Орлан“ — „Петар Велики“. Он је почео са радом 1988. године и већ је прилично застарео. Очекује се да велика модернизација на њему почне до 2020. године, чим се врати „Адмирал Нахимов“, који се ремонтује од 1999. године.

Подршка са обале

Говорити о борбеној способности флота, ослањајући се само на јаке стране његовог бродског састава, било би погрешно. Северну флоту подржава јака војна група која покрива значајни део наших територијалних вода, о чему је говорио министар одбране Русије Сергеј Лавров 24. маја, нагласивши да је обалска војска три флоте — Северне, Балтичке и Црноморске — прешла на организациону структуру армијских корпуса.

Северна флота није само флота. По свом функцији, она личи на оперативно-стратешку команду или војни округ. У њен састав су ушли ракетне и артиљеријске јединице, моторизована бригада, дивизија ПВО и сличне „копнене структуре“. У зони одговорности ове више него озбиљне групе је читав Арктички регион, осим источног дела.

Данас Северна флота помера могуће границе лансирања крстарећих ракета противника на територију Русије на неколико стотина километара од руских северних граница. Реализују се и други задаци: осигурава се распоређивање стратешких подморница носача-ракета, врши се контрола обале и подручја уз Скандинавско полуострво, заштита економских интереса државе у зони одговорности. Без подршке са обале та питања би много теже могла да се реше. Обалска војска Северне флоте наставља да добија противбродске ракетне комплексе „Бал“ и „Бастион“, противракетне системе С-400, савремена средства радиолокационог и хидроакустичног извиђања. Осим тога, војска на Арктику наставља да обнавља старе совјетске базе и да гради нове базе, укључујући „Арктичку детелину“ на Земљи Франца Јосифа. У региону се планира отварање 13 аеродрома, са којих морска авијација може да штити бродове флоте у случају потенцијалног оружаног конфликта.

Чланак ПОТИСНУТИ НАТО СА АРКТИКА: Чиме су наоружани бродови Северне флоте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: The Norwegian Armed Forces

Руска Северна флота наставиће да обезбеђује поморско присуство Русије широм светских океана и током 2017. године, изјавио је портпарол Северне флоте Вадим Серга.

Током 2016. године, бродови, подморнице и бродови за подршку руске флоте извели су више од 30 дугих експедиција широм света.

„Северна флота ће 2017. наставити активно и планирано да подржава поморско присуство у светским океанима“, рекао је Серга, цитирајући команданта Северне флоте вицеадмирала Николаја Јевменова.

Група носача авиона Северне флоте, која укључује носач авиона „Адмирал Кузњецов“, тренутно се налази у источном Медитерану, додао је он и истакао да се у групи такође налази и борбена крстарица „Петар Велики“ и противподморнички разарач „Североморск“.

„Посаде бројних бродова започеле су припреме за дуге експедиције у воде Арктичког океана, у разне области Атлантика и у Средоземно море“, додао је Серга.

Чланак НОВА, МОЋНА РУСИЈА: Северна флота и 2017. наставља своје присуство у светским водама се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Сергеј Гуњејев

НАТО тврди да је Русија послала све бродове Северне флоте и део бродова Балтичке флоте ради појачавања операције у Сирији, преноси „Ројтерс“, позивајући се на извор у Алијанси. Северна флота је раније саопштила да је у Средоземно море групу послала бродова и да им је дала конкретне задатке.

„То је највећа операција распоређивања бродова од краја Хладног рата“, изјавио је неименовани извор Алијансе.

Он тврди да Русија на тај начин намерава да повећа број авиона у Сирији и у наредне две недеље почне завршну ваздушну операцију у Алепу. Притом, представник НАТО-а није навео конкретне доказе за своје наводе. Нема ни званичног саопштења НАТО-а. Раније је прес-служба Северне флоте саопштила да је према плану борбене обуке Ратна морнарица Русија 15. октобра послала групу носача авиона у подручје североисточног Атлантика и у Средоземно море. У састав групе улазе носач авиона „Адмирал Кузњецов“, тешка атомска ракетна крстарица „Петар Велики“, велики противподморнички бродови „Североморск“ и „Вицеадмирал Кулаков“, као и бродови за логистику.

Чланак НАТО: Русија у Сирију послала „читаву Северну флоту“ се појављује прво на ИСКРА.

Вежба је трајала 40 дана, током којих су припадници Северне флоте извели различите акције, од претраге до ослобађања обале и све то уз употребу такозване „живе ватре“.

Чланак ПЕСМА ЛЕДА И РАКЕТА: Ово је моћ руске Северне флоте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Valeriy Melnikov

Најновији транспортер наоружања „Академик Коваљов“ кренуо је на Арктик у саставу одреда Северне флоте, саопштила је прес-служба флоте.

„Академик Коваљов“ је изграђен у Северодвинску по пројекту 20180ТВ. Тежина брода износи 6,3 хиљада тона, а дужина 107 метара. Транспортер је предвиђен за превоз наоружања. У састав Северне флоте су ушли и велики брод „Вицеадмирал Кулаков“, спасилачки брод „Памир“ и брод за подводне радове КИЛ-164. Одред ће се кретати Северним морским путем до Новосибирских острва, изводећи уз пут неколико војних вежби. Циљ похода је да се обезбеди војно-поморско присуство Русије у оперативно важним регионима океана и мора. То је пети велики поход бродова Северне флоте на Арктик.

Чланак НОВИ ПОХОД: На Арктик кренуо одред бродова Северне флоте се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Одред бродова Северне флоте напустио је јуче главну базу у Североморску и испловио у Баренцово море, саопштила је прес-служба флоте.

„Велики део трасе арктичког похода проћи ће Северним морским путем који је у ово време ослобођен од леда“, саопштила је прес-служба СФ, додавши да у случају проблема са ледом, праћење које непрестано врши хидрометероролошка служба флоте, на помоћ одреду ће стићи ледоломци Атомске флоте.

Специфичност садашњег похода морима Северног леденог океана је учешће личног састава и технике арктичке моторизоване бригаде. Припадници ове јединице су распоређени на великим десантним бродовима „Георгије Победоносац“ и „Кондобог“. Војници по први пут учествују у далеком походу. Предстоји им десант и искрцавање војне технике на острва Котељни и на друге арктичке територије. Војници бригаде ће учествовати у низу војних вежби са борбеним гађањем.

Један од задатака похода биће спасавање и пружање помоћи бродовима који се налазе у невољи у леденом појасу. За спровођење спасилачке операције, ваздушно извиђање и испуњавање широког комплекса школско-борбених задатака на палуби првог брода Северне флоте — великог противподморничког брода „Североморск“ размештена су два хеликоптера Ка-27 и авионска група.

Овај поход је четврти од 2002. године. Он ће трајати четири месеца током којих бродовима Северне флоте предстоји да посете низ руских северних лука.

Чланак БАРЕНЦОВО МОРЕ: Северна флота кренула у поход Северним морским путем се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Председник Путин je наредио да Северна флота буде у пуној борбеној готовости ради изненадне војне вјежбе, саопштио је министар одбране Сергеј Шојгу.

Шојгу је саопштио да је наредба стигла рано јутрос.

„Нови изазови и претње војне безбедности захтевају додатно појачање борбене готовости Војске и нагласак на новоформирани стратешки савеза на северном правцу“, – рекао је министар одбране.

„Главни циљ је да се процени способност и спремност Северне флоте у испуњавању задатака обезбеђивања војне безбедности Руске Федерације у Арктичком региону,“ – рекао је Сергеј Шојгу.

Министру одбране је постављен задатак:
– да током провере спремности ојача снаге на острвима Нова Земља и Земље Франца Јосифа
– провера прегруписавања специјалних снага на великим удаљеностима
– заштита државне границе Руске Федерације у ваздуху и на мору
– покривање државне границе на копну на крајњем северу
– брзо распоређивање трупа пред условног непријатеља

Према његовим речима, Северна флота обухвата 38.000 припадника војног особља, 3.360 комада опреме, 41 брод, 15 подморница и 110 борбених авиона и хеликоптера.

Чланак МОСКВА: Путин наредио пуну борбену готовост Северне флоте се појављује прво на ИСКРА.