Севастопољ (Фото: Sputnik/ Алексей Мальгавко)

Председник Русије Владимир Путин је изјавио да је Севастопољ правно увек био у саставу Русије, јер су приликом предаје Крима Украјини 1954. године једноставно заборавили на тај град.

„Он (Севастопољ) је био град којим су управљале централне власти, па чак и након предаје, незаконите предаје, Крима Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици. Незаконитој, јер је одлуку донело председништво Врховног савета Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике, Украјине, а затим потврдило председништво Врховног савета СССР-а. По закону је то требало да усвоје Врховни савет република и Врховни савет СССР-а“, рекао је Путин на састанку са градоначелником Москве Сергејем Собјанином.

Он је додао да се након тог незаконитог процеса на Севастопољ једноставно заборавило и он није изашао из састава Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике у састав Украјине. Тако да је формално и правно он увек био у саставу Русије.

Председник је захвалио за подршку Севастопољу.

„То што му помажете и намеравате да наставите у будућности, то је врло добро, хвала велико“, додао је он.

Чланак ПУТИН: Севастопољ никад није био украјински се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Када је у марту 2014. године куцнуо час да се застава Русије подигне у сред Севастопоља, Константин, који је читав живот чекао и сањао тај тренутак, имао је код себе све – храброст, добру вољу, радост, узбуђење, срећу, све сем – заставе!

-Растрчим се по Тргу Нахимова у центру Севастопоља да тражим заставу, и -налетим на Золдостанова – Хирурга. Кажем му – Золдостанов, Христа ради, дајте ми заставу Русије, и он, однекуд донесе нашу, руску заставу коју смо подигли на јаброл. После је више, до дана данашњег нико није скинуо – причао ми је данас у Севастопољу Константин.

Тог дана, он и његови пријатељи Руси у Севастопољу су, каже, у рукама, и то дословце, држали срећу.

Константина сам упознао данас, у Никољском сабору, на Братском меморијалном гробљу у Севастопољу, на северу града.

Довољно је било само да кажем реч „Сербиа“, и лице Константина развукло се у широк осмех – „братја, сербские братја…“.

Ако је читав Севастопољ, свака стопа града – историја, онда је Братское гробље есенција те историје.

Стотину хиљада војника и морнара, сто двадесет или сто педесет, двеста хиљада, колико их је сахрањено на градском, братском гробљу, то нико више, сем Бога, жив не зна.

У врело августовско поподне, на брегу изнад Црног мора, тишина је нестварна. Овде се, буквално, хода по костима руских морнара и војника које су ту, у гробницама, испод травнатих алеја, испод стаза… Колико је само младости и радости, колико снова недосањаних, колико најбољих руских синова ту, испод земље…

Руски војници и морнари одлазе млади! Тако је било, а само Бог зна како ће бити.

Како проћи Братско гробље а не заплакати?

Фото: З. Шапоњић

Крај стазе сахрањена медсестра Вера а на камену сем њеног имеа само година њене смрти – 1942.! Тек то се о њој зна. Ни ко је, ни одакле, ни где је мајка за њом заплакала, ни колико деце није стигла да роди и да им се обрадује. Тек Ништа – медсестра Вера!

-Господе боже, за њену душу ти се молим. Ја раб божији недостојан ње – застане понеко крај њеног гроба.

-Она је још и срећна. Њено је име остало на камену, да се помиње у цркви, на молитви. Хиљаде је овде и десетине хиљада безимених -каже ми старица крај Вериног гроба.

Пар метара даље капетан Волков, па командир вода Бурин… И тако читаво гробље.

Гробље је отворено 1854. године за време Прве одбране Севастопоља, тада је овде сахрањено можда 50, можда 70.000 људи. Бог зна.

Пут којим се стиже до  Никољске цркве која је на брду, на врху гробља умањена је копија пута којим је Христ изашао на Голготу. А црква на врху симбол је победе, васкрсења, вечног живота.

-Овде су сахрањени људи који су гинули за Русију у последњих 300 година. Када су недавно изводили неке радове, крај источног зида цркве нашли су кости официра, војника, са значкама какве су носили припадници обалске артиљерије, стрељани можда 1920. године када су бољшевици ушли у град, колико њих – Бог зна – каже Константин.

Сведоци су својевремено причали:

-За време друге опсаде Севастопоља, 1942. године, само су једног дана дошле машине, ископале ровове, а онда су данима довожена тела погинулих Црвеноармејаца, колико њих је сахрањено – Бог зна… Хиљаде, десетине хиљада. Њихове кости сада су свуда испод, испод ове стазе којом ходамо – каже Константин.

Крај Никољског храма је велики јарбол на коме ја Андрејевски крст, застава Руске ратне флоте. И за време Украјине, застава је ту стајала сваког дана, а када су Украјинци једном затражили да поред ставе заставу своје флоте, баћушка Николај одговорио им је – „Које ваше флоте? А шта да кажем синовима ако овде поставим вашу заставу?“

У Никољском сабору, на коленима се за душе сахрањених руских морнара и војника молио цар Николај други.

Лево од храма сахрањено је 615 морнара са крстарице „Новоросијск“ која је на дно великог залива у Севастопољу потонула 1955. године када су је потопили највероватније италијански командоси. Сви на једном месту, друг до друга, брат до брата.

Фото: З. Шапоњић

-И, испод ове стазе којом сада ходамо су кости морнара. И испод стазе и испод ове травеа око нас, свуда – прича Константин.

Руски морнари одлазе млади. На Братском гробљу време стоји. Само је младост сахрањених морнара вечна.

Ближе цркви су заједничке гробнице у којима су сахрањени подморничари страдали у подморничким несрећама 1966. године, па 1970, 1983., мало даље је заједничка гробница подморничара са „Комсомолеца“ који је на дно Норвешког мора потонуо 1989. године.

Михаил Бочков погинуо је када је подморница „Курск“ 2000. године потонула на дно Баренцовог мора. Њега су првог нашли.

Споменик Михаилу Олеговичу је у виду подморнице која полако са површине тоне у морске дубине. Имао је само 27 година када је погинуо, Бочков 23 године.

Руски морнари одлазе млади.

-Тело Михаила Олеговича нису нашли у првом тренутку. Једног дана, до нашег баћушке дошао је његов отац, црн и невољан, каже, да је да дочека, да му је барем тело сина нађу, баћушка је само рекао – „помолићемо се заједно“… Када је „Курск“ извучен на површину, у центру експлозије нашли су тело Михаилово и отац га је сахранио овде, а где би друго – каже Константин.

Пре осам година на Братском гробљу сахрањен је официр Виктор Витаљевич, погинуо у Москви, у експлозији у метроу у нападу терориста.

Фото: З. Шапоњић

Данас су на Никољском храму звонила звона у част Србије. Тишину, савршену, тек на трен покидао је рески звук звона са звоника. Та звона, уствари и нису црквена, него су са разних бродова, да морнаре који леже около мине жеља да се сете својих бродова са којима су заједно тонули.

Чудна је Русија земља. Има ли на свету друге такве? Оне у којој су ововремено и прошло, небеско, тако тврдо увезани? Има ли града какав је Севастопољ?

И, има ли у Русији града који је више руски?

Артур, таксиста који ме ових дана вози по Севастопољу каже:

-Велико хвала Украјини за мајдан!  Ми смо се само вратили тамо где припадамо, отуда где нам никада није било место.

На таласица Црног мора, испод Братског меморијалног гробља лагано се љуља крстарица „Москва“. Чува сени руских морнара.

Зашто руски морнари и војници одлазе тако млади?

Чланак „ИСКРА“ НА КРИМУ: Овде почивају јунаци „Курска“, Михаила су последњег извукли из подморнице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Пред зору, када је помрчина најгушћа, узнемире се пси у Јалтанској улици изнад јужног залива у Севастопољу. Земљу гризу. Њихов страшни лавеж цепа ноћну тишину и тера страх у кости.

На Преображење Господње Јалтанском улицом пролазе претходнице Врангелових пукова. Чује се звекет потковица о калдрму. Пролазе и ћуте.

Преко на Малаховом кургану узнемире се сени јунака Корниловљевих и Нахимовљевих чета које су пре 164 лета 349 дана браниле Севастопољ. Међу њима била и једна српска.

Језива је јутарња помрчина у Севастопољу. У њој се све измеша, заковитла, све се згусне, у овом граду није обичан ни један дан а камоли ноћ кад се чула изоштре, када улицама загосподаре прошла времена.

У Севастопољу сваки корак боли. Овде нема стопе на којој није остала нечија душа и са тог места се узнела, овде човек може само једно, да тихо хода и да непрестано понавља „Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје да буде воља твоја…“ Изнова и изнова и изнова. За душе њихове.

Фото: З. Шапоњић

И да плаче притиснут сећањима, својом пролазношћу и њиховом вечношћу. Дивно ли је било гинути на Малаховом кургану и на грудобрану гледати Корнилова.

Уочи Преображења видео сам Панораму Прве одбране Севастопоља.

Зашто се у Севастопољу толико туге накупи у човеку?

Зашто у овом граду није било обичних битака, чарки, него су све биле толико грандиозне, страшне? Зашто су само овај град нападали са толико страсти и бездушности и зашто су се у Севастопољу бранили са толико срца? Зашто је Севастопољ толико посебан, шта је то у њему због чега овде ни смрт није обична него тако посебна?

Панорама одбране Севастопоља 1854. – 1855. године је слика дуга више од 110 и широка 14 метара којој трећу димензију у продужетку дају рељеф, ровови разрушени домови, топови, воштане фигуре тела погинулих. На слици су представљене сцене борби око Севастопоља када су се на град 1854. године обрушиле француско-енглеска, турска, италијанска војска од 70 па све до 200.000 људи, а браниоци, под командом адмирала Корнилова и Нахимова, Истомина, генерала Тотлбена, њих једва 70-так хиљада, више од 340 дана херојски одолевали.

Фото: З. Шапоњић

Када је 1942. године немачка бомба пала на зграду у којој је Панорама, морнари су својим шињелима угасили пожар. Онда бајонетима исекли слику и пренели је на брод, последњи који је изашао из луке Севастопољ. На пристаништу је остало много људи, али, слику су спасили.

На грандиозној кружној слици су лица 4.000 бранилаца града, и сва изгледају као светачка, а једино Французи и Енглези немају лица, а и зашто би када су сва њихова била иста, безлична.

Душе 102.000 Руса и животи 128.000 Француза и Енглеза остали су у рововима око Севастопоља. У мрачним августовским ноћима душе Француза и Енглеза лутају туђом земљом, пољима око града у којима је ровове покрила тек трава.

После опасаде у граду није остао ни камен на камену. Виктор Иго опсаду Севастопоља упоредио је у своје време са опсадом Троје.

-Све се то издешавало на делићу земље  на граници изеђу Азије и Европе где су се сусреле велике империје. Десет година пред Тројом, десет месеци пред Севастопољем – разјаснио је Игоову метафору историчар Камил Русе.

После је на рушеванама Севастопоља био и Марк Твен. Писао о нечувеним, човеку несхватљивим, чудовишним разарањима, о тврдим каменим кућама које су претворене у прах и пепео, како да је градом прошао чудовишни земљотрес.

Фото: З. Шапоњић

Испод зграде Панораме је споменик генералу Тотлбену. Чувају га његови морнари. Дмитриј ми је данас показао фотографију из 1942. године, немачки војници крај споменика Тотлбену, иза њих споменик у рушевинама. Немци су после отишли, Тотлбен се вратио, данас гледа свој град и не мисли скоро поново да оде.

На Преображење ујутру звоне звона севастопољских цркви. У њиховом звуку је сва небеска Русија. У тренутку, уз звуке звона који се полаку подижу ка небу, и црква се подигне са земље и лебди неколико метара изнад док се около чује само мили звук литургије.

У Севастопољу са Русима слушам анђеоски глас Дивне Љубојевић како пева „Оче наш, иже јеси на небесје…“ и сузе саме капају.

Дивно је преображење у Севастопољу.

На Малаховом кургану изнад града на месту на коме је погинуо адмирал Корнилов историја је опипљива рукама. Када је неколико дана касније, ту близу, погинуо и адмирал Нахимов, француски и енглески топови ћутали су на дан сахране. Из дубоког поштовања.

Обојица су сахрањени у Владимирском сабору у Севастопољу, крај свог учитеља адмирала Лазарова, славног Руса који је три пута опловио земаљску куглу и који је открио Антарктик и сабрата адмирала Истомина. У сабор да се поклони сенима јунака Прве одбране Севастопоља 1916. године долазио и цар Николај други. Сад је његова икона у Владимирском сабору.

За 150 година гробове адмирала оскрнавили су тек Французи, Немци 1942. и бољшевици. Покрали адмиралске еполете и златне дугмиће.

Како је историја сурова. Освајачи који краду дугмиће са адмиралских униформи.

На Владимирски сабор Немци 1942. бацили бомбу од 500 килограма. Она пала на пар метара од зидова цркве и није експлодирала. И стајала на том месту до 1988. године, крај јој мало вирио из земље, а нико није знао да је испод пет товара експлозива. Деца се играла и скакала по њој, углачани метал бомбе сијао је на сунцу као да је од злата,  а она није експлодирала.

Фото: З. Шапоњић

Велика је сила Господња. Када су морнари однели бомбу, на страни цркве на којој је била, поставили икону Светог Николе Чудотворца, покровитеља морнара. Чудо у Севастопољу.

-Када је на форту адмирал Корнилов погођен метком,тешко рањен рекао је тек – „Благослови боже Русију и Императора, спаси Господе Севастопољ и Флоту“ а онда је умро. Имао је само 48 година – прича у крипти Владимирског сабора Елена Валентијева а њен глас истовремено је и тужан и радостан.

После рата, Отаџбинског, од гробнице адмирала јунака били направили сметлиште. Тек 1991. године у храму одржали литургију.

Те године земне остатке четворице адмирала однели су још једном на Малахов курган. Да их мине жеља. После их пренели преко залива, па на рукама морнара Црноморске флоте до цркве. Да их сахране и да ту остану заувек. Док је пролазио чамац са костима адмирала, у заливу стајали постројени бродови Црноморске флоте и испаљивали плотуне у знак почасти. Сваком од адмирала животни циљ био је управо да Русија има флоту на Црном мору. Том циљу посветили су животе.

На Малаховом кургану, тамо ка северној бухти је и мали споменик, само крст на постаменту. Испод су кости војника са кургана, и Руса и Британаца и Француза. Помешане. Тела на фронту била су тако помешана да су их после боја заједно сахранили. Тако наредио Корнилов.

Преображење у Севастопољу. У дану када се помешају и прошлост и садашњост и будућност. Док на брегу преко залива вијори велика руска застава а испод на мору, лагано се на таласима љуља ракетна крстарица „Москва“.

Чланак „ИСКРА“ НА КРИМУ (3): Зашто се у Севастопољу толико туге накупи у души? се појављује прво на ИСКРА.

С-400 (Фото: intermagazin.rs)

Русија је на Криму распоредила и други дивизион зенитних ракетних система С-400.

А то је: најмање два пута по четири батерије са лансирним рампама, радарима и командним пунктом.

Батерије другог дивизиона постављене су на рту Фиолент код Севастопоља, главне базе руске Црноморске ратне флоте.

Оба дивизиона су потчињена армији ратног ваздухопловства и ПВО Јужног војног округа.

Командант те армије – генерал-пуковник Виктор Севостјанов – лично је надзирао постављање батерија, њихово „топографско смештање“ и учитавање околног простора.

Све до тренутка када су радари дивизиона почели да откривају и прате све око рта Фиолент. Стотинама километара уоколо.

Севастјанов је потом нагласио да је посадама батерија за све било довољно „по пет минута“.

Оценио је да ће други дивизион „знатно повећати ефективност кримског система ПВО“ и наставио, обративши ње његовим посадама:

„Сада је ово моћно оружје у вашим рукама. Ви ћете обезбеђивати заштиту Крима од напада из ваздуха. Нарочито најважнијих административних, индустријских и транспортних објеката“.

Нови дивизион ће контролисати границу са Украјином и безмало целу њену територију.

Одговарајући на „режања“ поводом С-400 на кримском полуострву, Кремљ је саопштио да Русија има пуно право да одлучује о томе како ће штитити своју територију. Поготово што С-400 на Криму нису претња никоме.

Први дивизион С-400 појавио се на полуострву пре годину дана.

Поред града Феодосија.

Оружане снаге Русије добиле су од 2015-те 16 пукова наоружаних са С-400.

Током 2018-те добиће још 10 дивизиона С-400.

Чланак КИШОБРАН НАД КРИМОМ: Дивизион ракетних система С-400 размештен поред Севастопоља се појављује прво на ИСКРА.

Севастопољ (Фото: Sputnik/ Игорь Михалев)

Украјина више није потребна САД, јер у њеном саставу више није Севастопољ где је Пентагон очекивао да ће изградити своју војну базу, сматра политички коментатор РТ Александар Гурнов.

„Украјина уопште не брине Трампа, као ни Американце. Украјину их је бринула толико колико је живела нада да могу да добију војну базу у Севастопољу. Ми смо их лишили наде пре неколико година. И више Украјина никоме у Америци није потребна“, рекао је експерт та телевизији „Звезда“.

Севастопољ је постао део Русије након референдума који је одржан 2014. године. Град је база Црноморске флоте, највеће руске флоте.

Бивши амерички председник Барак Обама обећао је још 2014. године да ће ојачати војне способности источних чланица НАТО-а. НАТО у последње две године спроводи велики број војних вежби у близини западних граница Русије, али без трајног стационирања на територији нових чланица Алијансе.

Чланак ПОЛИТИЧКИ КОМЕНТАТОР РТ: Америка желела базу у Севастопољу се појављује прво на ИСКРА.

Радна посета председника Русије Владимира Путина и премијера Русије Дмитрија Медведева Севастопољу (Фото: Sputnik/ Алексей Дружинин)

Председник Русије Владимир Путин је изјавио да је за привлачење туриста у Севастопољ неопходно обновити град, односно његов спољни изглед, комуналне структуре и историјски центар.

На састанку с јавним делатницима и научницима Путин је предложио да се размотре питања којима је, према мишљењу стручњака, посвећено недовољно пажње у оквиру генералног плана за развој Крима и Севастопоља.

Путин је навео да је једно од значајних историјских места културно-историјски комплекс „Херсонес Тавријски“, где је одржан састанак. Путин је додао да је с премијером Русије Дмитријем Медведевом разговарао о могућности да се овај музеј посебно третира. Он је, такође, предложио да се Херсонес преобрази у такозвану „руску Меку“.

Путин и Медведев су током посете овом комплексу разгледали ретке и вредне експонате, а посебно их је заинтересовала таблица с древном заклетвом грађана Херсонеса да ће штитити свој град.

Према мишљењу већине истраживача, текст заклетве, урезан у плочу од белог мермера, потиче из 3. века. Заклетва садржи податке о државном устројству Херсонеса и границама државе.

„Херсонес Тавријски“ је један од највећих научно-истраживачких центара, у којем раде археолози из целог света. Музејска колекција има 214.000 експоната. Музеј годишње поћећује неколико десетина хиљада људи.

Руски председник је током посете Севастопољу обишао и музеј посвећен истакнутом руском сликару Ивану Ајвазовском. Он је подржао предлог да се Руско географско друштво посвети проучавању живота овог уметника који је веома много путовао.

Председник и премијер Русије претходно су положили цвеће у Меморијалном комплексу „Тридесет петог обалског одреда“ у Севастопољу. Меморијални комплекс посвећен је војницима Приморске армије и морнарима Црноморске флоте који су наставили да штите град и након што су главне јединице Црвене армије напустиле Севастопољ 1942. године.

Путин и Медведев су посетили и међународни музички фестивал „Опера у Херсонесу“ у Севастопољу. На програму вечерашњег добротворног концерта су увертира опере „Руслан и Људмила“ Михаила Глинке и арија „Хабанера“ из опере „Кармен“ Жоржа Бизеа.

Протестна нота Кијева

Иначе, Министарство иностраних послова Украјине упутило је Министарству иностраних послова Русије протестну ноту поводом путовања Путина у Севастопољ.

„Украјинска страна сматра ову посету грубим нарушавањем државног суверенитета и територијалне целовитости Украјине“, наведено је у саопштењу.

Чланак КИЈЕВ ПРОТЕСТУЈЕ: Путин у Севастопољу, на руској земљи се појављује прво на ИСКРА.

(Дмитриј Рогозин) Фото: Спутњик

О Севастопољу, граду руске славе, испеване су бројне песме. У овој, за коју је текст написао заменик председника Владе Руске Федерације Дмитриј Рогозин, опевава се херојство „Белог града крај Црног мора“.

„Овде су бродови и војници јуначки стали иза сурових датума, град је постао тврђава, бомбардовали су га Британци, Французи, Немци су бацали смртоносни терет. Али град је истрајавао, трпећи ожиљке, навикнут да се покрива шињелом. Душе храбрих морнара лете као птице и увек ће сањати светлост завичајних светионика“, пева Рогозин.

Град се, каже аутор, сећа и грађанског рата — овде су бајонетима Руси ишли на Русе, ратници су се разбијали о стене, па су и сами стене постали. Данас спава Бели град крај Црног мора, а бродови стоје на пограничној стражи.

„Подигли смо јарболе, одгурнули се од туђинске земље и вратила се кући земља поносног сећања“, каже песма.

На текст Дмитрија Рогозина музику је написао С. Казак, док је за видео-материјале заслужна М. Симоњан.

Чланак СТИХОВИ РОГОЗИНА: Херојска борба за Севастопољ (видео) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Прослављени српски режисер Емир Кустурица награђен је највећом наградом 26. Међународног филмског фестивала „Златни витез“, који се одржава у Севастопољу од 22. до 31. маја.

Кустурица је добио златну медаљу „Сергеја Бондарчука“ за изузетан допринос кинематографији.

„Веома ми је драго што и ове године највише признање ’Златног витеза‘ одлази у достојне руке. Недавно сам био код Емира Кустурице и он је обећао да ће доћи у Севастопољ, али ипак није могао, па ћу због тога ја морати да путујем у Београд и да му тамо уручим награду“, рекао је предсједник фестивала, народни уметник Русије Николај Бурљајев.

Организатори су најавили да ће нови филм Емира Кустурице „На млијечном путу“ отворити овогодишњи фестивал у Севастопољу.

Бурљајев није навео разлог Кустуричиног изостанка, али је рекао да ће на фестивал стићи „друга јунакиња тог филма — Слобода Мићаловић“.

Такође, сви руски медији су пренијели да је на Крим, због учешћа на фестивалу, стигао и „најпознатији индијанац у Совјетском Савезу и Источној Европи“ — Гојко Митић, српски глумац који већ деценијама живи и ради у Њемачкој.

Митић је позитивно оцијенио повратак Крима у састав Русије и рекао је да се не плаши санкција које би евентуално против њега могла да уведе Украјина због посјете том полуострву.

„Ја сам слободан грађанин и могу да путујем гдје год хоћу. Имам српски пасош и нису ми потребне визе за путовање у Русију. Слушао сам о томе да је Србима, који су били на Криму, забрањен улазак у Украјину. Мислим да је нормално дозволити људима да путују. Ја бих све границе у свијету уклонио, а санкција се не бојим“, рекао је Митић по доласку на Крим.

Чланак ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“ У СЕВАСТОПОЉУ: Кустурици златна медаља „Сергеја Бондарчука“ за изузетан допринос кинематографији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: in4s.net

Више од 20 бродова Црноморске флоте учествоваће на паради која ће бити одржана у Севастопољу, на Крим, у част Дана Ратне морнарице Русије.

Тада ће по први пут бити показани најновији војни бродови, саопштио је начелник прес-службе флоте Вјачеслав Трухачов.

„По први пут на паради ће бити представљена најновија фрегата ’Адмирал Григорович‘, савремени мали ракетни бродови ’серпухов‘ и ’зелени до‘, дизел подморнице ’Новоросијск‘ и ’Ростов на Дону‘“, рекао је Трухачев.

На паради ће учествовати више од 20 ратних бродова, десет бродова за подршку и 30 јединица војне технике Обалских снага Црноморске флоте.

Празник ће почети свечаним подизањем Андрејевске заставе на бродовима, а касније ће у луци Севастопоља бити одржана парада бродова. Планирано је да се изведе 21 демонстрација током којих ће бити приказане могућности флоте.

Празник ће се завршити концертом, ватрометом и топовским салвама изнад луке у Севастопољу.

Дан Ратне морнарице сваке године се одржава последње недјеље јула, а ове године он пада 31. јула.

Чланак СЕВАСТОПОЉ: Најновији руски војни бродови на паради на Криму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, gallery.sevstar.net

Радарска станица за упозорења о ракетном нападу „Дњепр“, која се налази код Севастопоља, биће обновљена, пише лист „Известија“, позивајући се на представнике руског војно-индустријског комплекса.

Према подацима руског листа „Известија“, радар може да открије лансирање хиперзвучних, крстарећих и балистичких ракета из Средоземног и Црног мора.

Извор у руском војно-индустријском комплексу објаснио је да ће станица у Севастопољу добити апаратуру центиметарског опсега, што ће повећати ефикасност радара у Армавири који раде у дециметарском опсегу.

Обнова радара ће омогућити свестрану одбрану Русије од ракетних напада, навеле су „Известија“. На пример, америчка ракета „томахавк“ која је лансирана из Средоземног мора може да долети до Москве за 120 минута, што је довољно за пресретање.

Станица „Дњепр“ није коришћена више од 10 година. Након распада СССР-а објекат је припао Украјини. Русија је неко време изнајмљивала радар, али је касније споразум раскинут на захтев Кијева.

Чланак МОСКВА: Русија на Криму обнавља радар за ракетно упозорење се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Паралелно са заоштравањем односа САД и Русије због постављања противракетног штита, у Румунији је одржана војна вежба у којој, поред америчких, учествују војници Србије, Бугарске, Молдавије, Румуније и Велике Британије.

Чини се да Америка додатно подгрева атмосферу одржавајући војне вежбе у циљу „промовисања регионалне стабилности“ у источној Европи.

Око 350 војника из шест земаља учествовало је у војним вежбама на истоку земље.

Командант вежби под називом Platinum Eagle 16.1 рекао је да се вежба спроводи како би се осигурала „стабилност“ у региону.

„Први батаљона маринаца се шири у источној Европи, а чињеница да долазимо овде, у Румунију, и тренирамо са пет других народа, заиста промовише регионалну стабилност“, рекао је потпуковник корпуса америчких маринаца Џастин Ансел.

Крајем априла, два америчка борбена стелт авиона Ф-22 распоређена су на аеродрому у Румунији, како би НАТО исказао подршку својим источноевропским савезницима као одговор на наводну „руску агресију“.

Војна база „Михаил Когелничану“ налази се на мање од 400 километара од руског војног упоришта Севастопољ на полуострву Крим.

Амерички председник Барак Обама обећао је још 2014. године да ће ојачати војне способности источних чланица НАТО-а. НАТО у последње две године спроводи велики број војних вежби у близини западних граница Русије, али без трајног стационирања на територији нових чланица Алијансе.

Чланак 400 КМ ОД СЕВАСТОПОЉА: И Србија учесница у америчким војним вежбама у Румунији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Помоћник команданта ескадриле за заштиту водених простора свештеник Кирил Вовк провео је 108 дана у морском походу ракетне крстарице „Москва“ која средствима Противваздушне одбране штити нашу авио-базу Хмејмим, извештава Интерфакс-Религија.

Отац Кирил је радио на духовном подкрепљивању екипе и одржавању Богослужења. По подацима Кубанске митрополије, у 2000-2002. години отац Кирил је служио у Оружаним снагама и био је учесник у војним акцијама на територији Чеченије.

Крстарица „Москва“ вратила се у Севастопољ из Средоземног мора 9.јануара. Она је напустила Севастопољ 24.септембра 2015. године и испуњавала је задатак заштите руске авио-базе Хмејмим средствима Противваздушне одбране на територији Сирије.

На основу планске ротације крстарицу „Москва“ у Средоземном мору је заменила крстарица Тихоокеанске флоте „Варјаг“.

Због случаја враћања брода у Севастопољ, под руководством командујућег Црноморском флотом адмирала Александра Витко, одржала се празнична церемонија дочека екипе из далеког похода. У догађајима је узео учешће и помоћник командујућег флотом у раду са верујућим војним службеницима протојереј Андреј Бондаренко, обавештава прес-служба Севастопољског епархијалног округа.

Са руског Ива Бендеља

Чланак СЕВАСТОПОЉ: Свештеник је провео више од 100 дана са морнарима Црноморске флоте у Сиријској операцији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: pravoslavie.ru

Дана 28. децембра у једној од нових приобалних јединица Црноморске флоте обављен је ритуал подизања на копље борбене заставе. Овај догађај, који је обновљен у Оружаним снагама Русије претходи уручивању борбене заставе војној јединици, преноси Севастопољско намесништво.

По завршетку ритуала, на молбу команде јединице, обављен је чин освећења војне заставе. Богослужење је обавио помоћник команданта Црноморске флоте протојереј Александар Бондаренко, с којим је служио помоћник начелника одељења за рад с верујућим војницима јереј Вадилије Гумаров. После овог освећења освештане су службене просторије јединице.

Са руског Марина Тодић

Чланак СЕВАСТОПОЉ: У новој јединици Црноморске флоте обављен је чин освећења заставе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Турска је Русији забила још један нож у леђа помажући на Криму добровољне батаљоне који су одговорни за енергетску блокаду полуострва, изјавио је градоначелник Севастопоља Сергеј Мењајло.

Он је тим речима прокоментарисао недавну изјаву Ленура Исламова о плановима Анкаре да војно подржи украјинске активисте.

„То није исправно. Ово је још један нож у леђа Русији. Турска на тај начин показује своје истинито лице. Она је то учинила и ономад када је оборила руски авион“, рекао је Мењајло.

Како је раније саопштено, Министарство одбране Турске ће, према речима Ленура Исламова, батаљон одговоран за енергетску блокаду Крима снабдевати одећом и обућом.

Чланак ГРАДОНАЧЕЛНИК СЕВАСТОПОЉА: Турска поново забила Русији нож у леђа се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Влада Црна Гора усвојила је Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета ЕУ, којом је забранила увоз и извоз са Крима и Севастопоља, која се примјењује до 23. јуна наредне године.

У информацији Владе наводи се да су мјере „одговор на незакониту анексију Крима и Севастопоља“.

Црногорска Влада забранила је увоз у Црну Гору робе поријеклом са Крима или из Севастопоља, као и директно или индиректно финансирање, односно пружање финансијске помоћи, осигурања и реосигурања у вези са увозом робе поријеклом са Крима или из Севастопоља.

„Забрањује се свјесно и намјерно учествовање у активностима чији је циљ или посљедица непоштовање забрана“, наводи се у Одлуци, уз појашњење да се забране не примјењују на робу поријеклом са Крима или из Севастопоља која је дата на преглед украјинским тијелима и којима је Влада Украјине издала потврду о поријеклу.

Забрањено је и стицање или повећање удјела на некретнинама на Криму или у Севастопољу, као и стицање власничких вриједносних папира.

„Забрањује се продаја, снабдијевање, пренос или извоз робе и технологија од држављана Црне Горе или са наше територије или коришћењем пловила или ваздухоплова под заставом Црне Горе“, наводи се у одлуци.

Одлуком се забрањује сваком броду којим се пружају услуге крстарења да уплови или пристане у луке које се налазе на Криму.

„Министарства економије, финансија, унутрашњих послова, одбране, саобраћаја и поморства, одрживог развоја и туризма, Управа царина, као и други органи и предузећа надлежни за примјену рестриктивних мјера које су уведене овом одлуком, дужни су да обезбиједе њену примјену, као и да о предузетим активностима обавијесте Министарство спољних послова и европских интеграција“, наводи се у одлуци црногорске Владе.

Чланак ЦРНА ГОРА: Санкције Криму и Севастопољу до јуна 2016. године се појављује прво на ИСКРА.