Фото: Спутњик

Русија има нулто поверење у НАТО и верује да се тај савез спрема у рат против ње, каже водећи руски спољнополитички аналитичар Сергеј Караганов уз упозорење да ако дође до новог великог рата Русија га неће водити на својој територији.

Караганов, члан утицајног Савета за спољну политику и одбрану при руском Министарству спољних послова, у интервјуу за немачки „Шпигл“ наводи да већ десетак година расте ризик од новог рата у Европи, и да је сада исти као у време Хладног рата.

Пропаганда која у изобиљу стиже са обе стране сведочи о опасној фази кризе, сматра Караганов.

„Руски медији су више резервисани од западних. Премда морате да разумете да је Русија веома осетљива када је реч о одбрани. Ми морамо да будемо спремни на све. То је извор повремено широке пропаганде“, каже он и пита: „Али шта ради Запад? Он се само бави оцрњивањем Русије; верује да ми претимо да ћемо напасти. Ситуација се може упоредити са кризом каква је постојала крајем седамдесетих и почетком осамдесетих“.

Руски експерт има на уму масовно повећање броја нуклеарних ракета средњег домета у Европи, које је лако могло довести до ненамерног нуклеарног рата. Те ракете имају врло кратко време долета, због чега нападнутој страни не остаје готово нимало времена да реагује, а то опет чини аутоматску одмазду једином могућом реакцијом на погубну нуклеарну ватру. Таква ситуација ублажена је споразумом о забрани ракета средњег домета потписаним 1987. године.

Према мишљењу Караганова, садашње јачање НАТО снага код граница Русије налик је постављању ракета „першинг“ и СС-20 пре три деценије, барем у смислу немуштог оправдања за њихово распоређивање.

„Страховања у земљама као што су Пољска, Литванија и Летонија треба повезати са тиме што НАТО у тим земљама стационира оружје. Али то им не помаже; ми то тумачимо као провокацију. У случају кризе ми ћемо уништити управо то оружје. Русија више никад неће ратовати на својој територији“, поручује Караганов.

Како истиче, помоћ коју је понудио НАТО није симболична помоћ балтичким државама него провокација.

„Ако НАТО почне да насрће на нуклеарну силу каква смо ми — биће кажњен“, наглашава руски експерт.

Део проблема, према његовим речима, јесте прекид комуникација, што је показао рад — односно одсуство рада — Савета НАТО—Русија, који је формиран да би решавао разлике у мишљењима између Алијансе и Русије, али „више није легитимно тело“.

„НАТО је постао квалитативно друкчији савез. Када смо почели дијалог са НАТО-ом, био је то одбрамбени савез демократских сила. Али онда је Савет НАТО—Русија послужио као покриће и за легализацију експанзију НАТО-а. Када нам је заиста био потребан — 2008. и 2014. — није га било“, наводи Караганов, имајући на уму две велике руске безбедносне кризе — догађаје у Грузији и Јужној Осетији и насилну смену власти у Украјини.

Караганов истиче да непријатељство између Русије и Европе и на друге начине погађа обе стране. После више деценија безбрижног живота, Европа је заборавила како се води реалполитика, за разлику од Русије, што значи да Европа губи помоћ Русије када је у питању избегличка криза, јер је мало вероватно да ће је Москва понудити у ситуацији када је суочена с конфронтацијом.

„У Европи имате различит политички систем који није у стању да се адаптира на изазове новог света. Немачка канцеларка је рекла да наш председник живи у друкчијем свету. Ја верујем да он живи у веома реалном свету“, истиче Караганов.

С друге стране, Русија је погођена јер руске елите проналазе изговор да, док год постоји претња од НАТО-а, не предузимају болне али неопходне унутрашње реформе.

Међутим, Караганов сматра да Русија у том сучељавању у догледно време неће понудити било какве уступке Западу него ће се окренути ка истоку удаљавајући се од Европе, иако он мисли да такав исход није најбољи за Русију.

„Ми верујемо да је Русија морално у праву. Неће бити било каквих суштинских уступака са наше стране“, каже он и додаје да је психолошки гледано Русија сада постала евроазијска сила.

„Ја сам био један од интелектуалних твораца заокрета ка истоку. Али сада сматрам да не треба да окрећемо леђа Европи. Морамо пронаћи начин да ревитализујемо наше односе“, поручује Караганов.

Чланак КАРАГАНОВ: Ако буде рата, Русија га неће водити на својој територији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Шта ће бити са Америком по завршетку новембарских председничких избора? Шта ће ти избори донети свету и Русији?

Ево процена и прогноза познатог руског спољнополитичког експерта, почасни председник Савета за спољну и одбрамбену политику, декана Факултета за светску економију и међународне односе московске Високе школе за економију Сергеја Караганова.

Изнео их је у интервјуу утицајном руском дневном листу „Известија“.

• Како оцењујете генерално стање у руско-америчким односима, постоји ли осећај отопљавања?

– Нема никаквог отопљавања у руско-америчким односима, али постоји кретање ка конструктивнијем дијалогу поводом неких питања. Отопљавања нема и неће га готово сигурно ни бити у наредним годинама, ако америчка елита не промени свој тренутни начин размишљања, који се заснива на покушају да се нагло обнови погоршање из последњих деценија у скоро свим правцима. Ми сада видимо својеврсни реванш за поразе, које је америчка елита нанела сама себи током 2000-их година. То је прво.

Друго. До отопљавања ће доћи само ако и када америчка елита, што је такође веома тешко предвидети, одустане од месијанизма. Али то је готово немогуће замислити – бар за сада – јер је месијанизам уграђен у генетски код америчке нације.

Трећи фактор, који би могао озбиљно променити руско-америчке односе набоље јесте побољшање економске ситуације у нашој земљи и започињање реформи. Значајан и моћан импулс америчкој агресивној политици даје полагање наде у економску слабост Русије – уверење да нас поново могу исцедити и да ће нас вратити у 90-е године.

• У САД је у току предизборна кампања. Општу пажњу привлачи фигура Доналда Трампа: с једне стране, он је прилично екстравагантан човек, али, с друге стране, лидер изборне трке у Републиканској партији. Да ли његове изјаве, које одражавају мишљење дела америчке елите, могу бити политика нове администрације, или је то само покушај провоцирања публике?

– То је мишљење значајног дела америчког друштва и релативно малог дела америчке елите. То је правац, који сада има тенденцију да јача. Али оно је, ако ћемо искрено, још увек релативно маргинално. Цела америчка елита је организована против Трампа управо зато што он изражава такве ставове.

Ни оно што предлаже његова главна супарница – Хилари Клинтон – такође не радује америчку елиту. Ово ће бити јединствени избори, у којима оба водећа кандидата имају више људи који их мрзе, него људи који их подржавају. Клинтонову, по мом мишљењу, више од половине Американаца не може да смисли, а Трампа – две трећине, и ни под којим условима они неће гласати за њих.

Доналд Трамп

Америка пролази кроз веома тешку политичку ситуацију. Има раскол и раздор унутар елите, раскол елите и становништва – једном речју много раскола који имају непредвидив утицај на међународну сцену. То је, очигледно, један од разлога, зашто Русија игра на дугорочно и оштро обуздавање те земље – да би спречила некакве авантуристичке акције.

Међутим, можда ће разум преовладати. Можда ће америчка елита кроз тежак период доћи до неког новог схватања својих интереса. Али за сада, нажалост, видимо неслогу, а у односима према Русија доминира готово само мржња.

Кери жели да успе. Очигледно, он жели да реши бар један проблем, јер Клинтонова нема спољнополитичких успеха, па Кери жели да са функције оде победнички. Али, Кери у администрацији више не заузима доминантну позицију у спољној политици. Њега око неких питања спољне политике снажно притискају чак и његови сопствени подређени.

• Како оцењујете шансе да са новом администрацијом дође до „ресетовања“ односа?

– Шансе за тактичко „ресетовање“ у неком времену, наравно, постоје. Али, постоје стратешки разлози, који чине, да коренито оздрављење руско-западних односа буде дуг процес. Први се своди на то што Запад (Америка мање, а Европа у већој мери) веома брзо губи позиције. Европљани, потпуно је очигледно, сматрају да им је неопходан непријатељ.

Оно што се у европској штампи пише о Русији, о борби добра и зла – много је горе од оног у Америци. У Европи је много људи у елити и међу становништвом који подржавају Русију. Али, европска елита, изгубивши и губећи и даље, покушава да се организује између осталог и на антируској основи. Зато да једноставне начине побољшања односа не предвиђам.

Наравно, неких тактичких споразума ће бити, али тактички споразуми неће решити проблем. На крају крајева, „ресетовање“ (у време председниковања Дмитрија Медведева) било је, по мом мишљењу, неуспех и то – од самог почетка. Обаминој администрацији, која је наследила низ неуспеха од Буша, били су неопходни било какви преговори са Русијом, како их не бисмо ометали и како им не бисмо погоршавали неуспехе – на Блиском истоку, у ситуацији око иранског нуклеарног програма и тако даље по списку. То је апсолутно очигледно. „Ресетовање“ је зато, у ствари, био предлог некаквог формалног дијалога ограниченог на нуклеарно наоружање, које тада никога није интересовало. Сада, очигледно, оно интересује многе.

Ако се сада договоримо након тренутних конфронтација – то ће вероватно бити тактички потез, али морамо схватити да ми и даље морамо ићи до краја и научити наше европске и америчке партнере да поштују наше интересе. Грубо речено, морамо наставити да их васпитавамо, иако ће то бити прилично скуп процес.

       • Шта мислите, да ли је могућа ситуација, да европске елите (можда не садашње, већ опозиционе) одиграју улогу посредника између Русије и САД, и да ипак дође до побољшања односа?

– Односи се делимично могу побољшати и они се већ побољшавају између Русије и Европе. Међутим, мора се схватити да је један од разлога украјинске кризе била свесна жеља дела украјинских и великог дела америчких елита да се спречи зближавање Европе, Русије и Кине. Умногоме је управо због тога распламсана украјинска криза. И то и даље остаје као проблем.

Међутим, тактички договори су могући, поготово што Европљани већ виде да на антируској основи они никакве проблеме не решавају. Европљани не могу овај антируски савез окренути у своју корист. Зато ће, по мом мишљењу, реализам преовладати.

Али, треба схватити да ће Американци поново ометати приближавање Русије и Европе и да ће то бити дуг процес. Осим тога, ми морамо кренути од врло просте ситуације: Европа је ушла у кризу на многим нивоима. Њу на енглеском језику можемо назвати meltdown (топљење). Надајмо се да се европски пројекат неће распасти, али то ће бити главни садржај европске политике у наредним годинама. У таквој ситуацији Европљани могу одиграти некакву позитивну улогу, међутим, Европа ће се распадати и око ње ће се водити борба.

Превео: Срђан Ђорђевић
Факти

Чланак КАРАГАНОВ: Европска унија ће се распадати и око тога ће се водити велика борба се појављује прво на ИСКРА.