Савез потомака ратника Србије 1912 – 1920. са благословом  патријарха Иринеја, у циљу обележавања 100 година Првог светског рата, упутио је ових дана позвив свим грађанима Србије и Србима у региону и дијаспори да учествују у стварању јединственог албума сећања на на наше потомке из Првог светског рата.

– Оживимо сећања, освежимо памћење, помозимо историји. Учините видљивим дух и дело ваших славних предака, учесника Првог светског рата. Учествујте у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата. Уколико поседујете фотографије, аутобиографске списе, дневнике, писма војника,разгледнице и друга документа од историјског значаја као сведочанства догађаја из периода Првог светског рата  скенирана документа доставите на веб адресу:

славним-прецима.срб

slavnimprecima.rs

Постаните сведоци векова славне прошлости наших предака. Извуците из албума фотографије својих предака, из фиjока споменице и дневнике, из срца  дедове и прадедове, и учините их  видљивим творцима наше историје.

Историја нас обавезује и позива  да сачувамо успомене и сећања на велике године српског народа 1914-1918. и улогу сваког појединца у њему, негујући љубав, хуманост, част, рад, стваралаштво и опште добро као личну одговорност за будућност наших потомака – стоји у позиву Савеза потомака ратника Србије 1912 – 1920.

Чланак ИЗ АЛБУМА ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СРЦА ДЕДОВЕ И ПРАДЕДОВЕ: Учествујте и Ви у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Пре 15 година Русију и свет шокирала је невиђена трагедија. Током војне вежбе у водама Баренцовог мора у нуклеарној подморници „Курск“ живот је изгубило свих 118 чланова посаде. Цео свет је био уз њих, али борба се завршила неуспешно.

Подморница К-141 „Курск“, класе „оскар 2“, била је понос руске флоте, симбол моћи и снаге руске морнарице. Била је дугачка 154 метра, радила је на нуклеарни погон, а била је наоружана крстарећим ракетама. Први пут је запловила 1994. године и у неповрат је отишла за мање од шест година службе.

Капацитет јој је био до 130 људи, у време трагедије у подморници се налазило 118 морнара и официра на челу са капетаном прве класе Генадијем Лијачином. Већина чланова посаде била је млађа од 30 година.

Фото: rs.sputniknews.com

На данашњи дан, 12. августа 2000. године, „Курск“ је учествовао у поморској војној вежби у Баренцовом мору, у близини руске обале. У подморници су се налазиле и 24 крстареће ракете и 24 торпеда.
Према опште прихваћеној теорији, цурење водоник-пероксида је довело до детонације бојеве главе торпеда што је изазвало експлозију више бојевих глава око два минута касније. Друга експлозија је била еквивалентна експлозији око шест тона ТНТ-а, што је било довољно снажно да је региструју сеизмографи широм северне Европе.

Веровало се да је после експлозије било преживелих, али је ниво кисеоника драматично опао. Према речима стручњака, животи су могли бити спасени да су спасилачке операције започете раније.
Међународна акција спасавања трајала је 10 дана, али нико није преживео. Рониоци који су ушли у подморницу недељу дана после трагедије открили су само беживотна тела руских морнара.

Чланак ТУЖНО СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈЕ: Курск — највећа трагедија руских морнара (фото) се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика

Следећег четвртка, 12. марта, навршиће се 80 година од смрти Михајла Пупина, славног професора, научника, проналазача и српског дипломате, чији живот и дело већ деценијама заокупљају пажњу Мирослава Станковића, телевизијског и филмског редитеља, Земунца који се скрасио у Панчеву, одакле је до Пупиновог родног села Идвора мање од педесет километара.

Као што је чест случај у нашој култури, у којој романи и драме бивају испричани у разговорима уместо да буду написани и штампани, у сусрету са Станковићем саговорник би помислио да је и он обликовао у причу свој целовечерњи документарно-играни филм о Пупину, а потом схвати да је много тога већ преточено у будући филм. Углавном је Станковићу преостало да сними екстеријере и ентеријере у којима је Пупин остављао своје трагове, али ти трагови нису у Идвору и околној банатској равници, већ су посејани у двадесетак светских метропола, на славним универзитетима и у научним центрима Европе и Америке.

Непомирљив оптимиста, уверен да ће скоцкати минималан буџет и реализовати свој наум, у очекивању да се коначно отисне на далеке путеве и заврши снимање, Станковић се ових дана изборио за реализацију једне друге, такође старе идеје.

Годишњица смрти великог научника у четвртак ће бити обележена и постављањем светске ,,нулте тачке”, спомен-путоказ који ће показивати да је Михајло Идворски Пупин кренуо баш одатле на школовање у Панчево, потом у Праг а онда 1874. у Америку, где је стекао светску славу као проналазач и професор чувеног Колумбија универзитета у Њујорку.

Спомен-путоказ биће постављен у Меморијалном комплексу који обухвата Пупинову родну кућу, основну школу коју је похађао и Задужбину – Дом Михајла Пупина. Пошто овај комплекс има статус непокретног културног добра, знаменитог места од изузетног значаја, Дом културе Михајло Пупин из Идвора и Станковићева продукцијска кућа ,,Исток филм” обратили су се Републичком заводу за заштиту споменика културе и Министарству културе и информисања, прецизно објашњавајући идеју и циљ пројекта.

На позитиван одговор нису дуго чекали, стигао је пре две недеље, тако да је покретачима акције остало довољно времена да до 12. марта обаве све што су планирали. Том је значајно допринела широкогрудост београдског предузећа ,,Модел 5” у коме је спомен-путоказ израђен као поклон.

На фино дизајнираом стубу наћи ће се табле с именима градова у којима је живео и радио Пупин, уз ознаку раздаљине тих градова од ,,нулте тачке” у Идвору. Тим именима придодата су имена и других градова у свету, оних у којима Пупин није био, али су захваљујући његовом проналаску, познатом као Пупинов калем, повезани у глобалну мрежу комуникације, мрежу која повезује удаљене тачке широм наше планете. Укупно ће бити наведено 26 градова.

Саставни део овог обележја биће и текст преузет из чувене Пупинове аутобиографије ,,Од пашњака до научењака” за коју је 1924. године добио Пулицерову награду.

,,Овај калем је данас по свету познат као Пупинов калем, а многи мисле да се читав мој проналазак састоји у открићу овог калема. Највећу заслугу за то имају инжењери Америчке телефонске и телеграфске компаније и пастири Идвора. Први су дефинисали проблем чије ме је решење довело до открића, а други су ме учили вештини дојављивања кроз земљу, што ме је навело на физичке принципе на којима се базира откриће”, гласи тај текст.

Планирано је да у четвртак, 12. марта, у идворској цркви Светих благовести прво буде одржана света архијерејска литургија, потом парастос Михајлу Пупину, а онда следи свечаност обележавања и подизања ,,нулте тачке”. Пупин је одатле као дечак кренуо у свет и стекао огромну славу, пошто је својим изумом повезао људе, народе и континенте, доносећи револуцију у телеграфској, телефонској и радио индустрији.

Када буде постављено, ово обележје биће путоказ и Мирославу Станковићу, кога ће непрекидно подсећати где још треба да стигне, како би завршио филм о Михајлу Идворском Пупину.

Чланак СЕЋАЊЕ НА СЛАВНОГ НАУЧНИКА: Пупинов Идвор као нулта тачка света се појављује прво на ИСКРА.