(Себастијан Курц) фото: © РИА Новости / Валерий Мельников

Аустријски канцелар Себастијан Курц и премијер Косова Рамуш Харадинај у понедељак увече су у Приштини прославили информацију да је, како су навели, Косово добило већину за чланство у Интерполу, сазнаје Спутњик.

Према нашим информацијама, Курц је и током неформалног дела разговора уверио Харадинаја да ће Аустрија гласати за чланство Косова у Интерполу и честитао му на „извесном успеху“ те нове дипломатске акције Приштине.

Курц и Харадинај су разменили податке који говоре да се учлањење Косова у ту организацију више уопште не доводи у питање. Наши извори преносе да је у то име „пала“ и нека врста здравице.

Седница Интерпола на којој би требало да се одлучује о пријему самопроглашеног Косова биће одржана у новембру у Дубаију.

Чланак „ВЕЛИКИ ПРИЈАТЕЉ СРБИЈЕ“ У ПРИШТИНИ: Спутњик сазнаје: Курц и Харадинај славили – Косово има већину за Интерпол се појављује прво на ИСКРА.

(Себастијан Курц) фото: © РИА Новости / Валерий Мельников

Аустријски канцелар Себастијан Курц и министар унутрашњих послова Немачке Хорст Зехофер желе да на регионалном нивоу успоставе сарадњу са Италијом у циљу спречавања илегалне миграције.

Аустрија, Немачка и Италија желе да сарађују у оквиру „осовине вољних“ у политици према избеглицама, најавили су они у Берлину.

Зехофер је пренео новинарима, да је разговарао са италијанским колегом Матеом Салвинијем и да му је овај предложио ближу сарадњу Рима, Берлина и Беча у вези са избеглицама.

О том предлогу су данас разговарали Курц и Зехофер и оценили да је тај предлог позитиван и најавили најавили сарадњу са Италијом на регионалном нивоу, са циљем успостављања „осовине вољних који желе да даље смање илегалну миграцију“.

Курц и Зехофер су сагласни да о томе ко сме да дође у земљу морају да одлучују владе, а не кријумчари.

Зехофер је поновио свој план за успостављање центара у којем ће се брже решавати молбе за добијање азила.

Курц је указао да ће, пошто поново долази до појачаног кретања миграната дуж албанске руте, аустријски и немачки полицајци бити упућени у ту земљу да помогну својим тамошњим колегама.

Зехофер и Курц су сагласни и око тога да би јачање спољне границе ЕУ учинило непотребним контроле на границама унутар ЕУ.

Чланак СПРЕЧАВАЊЕ ИЛЕГАЛНЕ МИГРАЦИЈЕ: Ниче „осовина вољних“ у ЕУ, чланице – Немачка, Аустрија и Италија се појављује прво на ИСКРА.

(Себастијан Курц) Фото: REUTERS/ Leonhard Foeger

Аустрија неће протеривати из земље руске дипломате, по узору на Лондон, поводом случаја са тровањем руског обавештајца Сергеја Скрипаља, изјавио је аустријски канцелар Себастијан Курц.

„Руске дипломате из Аустрије нећемо протеривати“, рекао је он након доласка на самит Европске уније у Бриселу.

Он је додао и да су земље ЕУ изразиле солидарност према Великој Британији када је реч о инциденту са тровањем Скрипаља.

Истовремено, председница Литваније Далија Грибаускајте сматра да ће читав низ европских земаља већ наредне недеље предузети мере као реакцију на инцидент у Солсберију.

„Мислим да ће се са применом националних мера против Русије почети већ наредне седмице“, рекла је Грибаускајтеова.

Чланак КУРЦ: Аустрија неће протеривати руске дипломате се појављује прво на ИСКРА.

(Себастијан Курц) фото: © РИА Новости / Валерий Мельников

Себастијан Курц је, пред седницу владе, поводом буре која се дигла због изјаве вицеканцелара Хајнц Кристијана Штрахеа Политици да је Косово део Србије, нагласио да је Аустрија пријатељ и да подржава Западни Балкан и да се труди да да допринос нормализацији односа Београда и Приштине, преноси Танјуг.

На питање да ли је Штрахеово опредељење да подржи једну страну ослабило посредничку позицију Аустрије, уместо Курца одговорио је сам Штрахе који је негирао ту тврдњу.

Он је нагласио да има разумевање за обе стране, али је истовремено констатовао да се, када говори о реалном стању, увек суочава са оптужбама да је једностран.

„Српско виђење је другачије од виђења Косова. Такође и пет држава ЕУ није признало Косово“, подсетио је Штрахе и додао да проблем нажалост није одрживо решен.

Курц је такође оценио да не види да је Штрахеова изјава нанела било какву штету, те истакао да има одличне контакте како са Србијом, тако и са Косовом.

„Аустрија је пре дуго времена признала Косово и тај став се и у будућности неће мењати“, закључио је Курц.

Поводом Косова огласио се и словеначки председник Борут Пахор који је рекао да је „Словенија спремна да убеди пет држава ЕУ да признају Косово“.

Чланак КУРЦ: Аустрија je пријатељ Србије, али Косово је независно се појављује прво на ИСКРА.

(Ненад Кецмановић) Фото: intermagazin.rs

„На Западном Балкану дошло је до радикализације ислама“ – изјавио је шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц и „позвао власти БиХ, Албаније и Косова да се томе супротставе“. Недипломатским рјечником речено, прозвао их је што то не чине или, још горе, што толеришу, а могуће и подржавају одговарајуће утицаје са Блиског истока.

Шта би Курцу одједном, када знамо да су у новијој прошлости баш његови земљаци и колеге из дипломатског сектора предњачили у кампањи против Срба због наводног великосрпског антимуслиманства, исламофобије, ксенофобије итд. Екс министар спољних послова Алојз Мок је својевремено био аутор најцрњих србомрзачких изјава у тада оштрој конкуренцији европских политичара. Волфганг Петрич је био међу два по Србе најгора висока представника у БиХ, а и до данас се редовно оглашава у сарајевском „Авазу“ и на међународним форумима да одбрани муслимане од српско-руске опасности. Валентин Инцко је у свом рекордно дугом мандату у Сарајеву доставио у СБ УН већ десетак годишњих извјештаја у којим Српску етикетира као реметилачки фактор, а повратнике са фронта ИД, вехабијске комуне и терористичке кампове и сл. уопште не помиње.

Да ли треба да ликујемо што су накнадно увидјели и сада индиректно признају да смо били у праву или пак да се радујемо што су сада прешли на нашу страну? Ни говора: они су били у праву и онда и сада, а ми смо и сада, бар индиректно, криви јер смо онда изазвали садашњу радикализацију муслимана. Њима је почетком ’90-их Алија био „грађански оријентисан политичар“, а његова Исламска декларација „безазлен вјерски спис“ и тако даље, све док мечка исламског тероризма није заиграла по западноевропским пријестоницама. Када су се током рата муџахедини у Возући сликали са одсјеченим српским главама, то је била вијест само за локалне медије, а када су касније терористи Исламске државе почели да скидају главе западним новинарима на снимцима ЦНН-а, био је то малтене позив на крсташки рат.

У страху велике очи Себастијана Курца већ виде да би једна експлозија слична серији у Паризу могла да поремети блажену тишину Шембрунског парка, да одсели бројне међународне организације из Беча, да отјера туристе из аустријских бања и са алпских скијалишта, на чему почива значајан дио економског просперитета и „мира и стабилности“ његове земље. Зато се аустријско бирачко тијело посљедних година окренуло ултрадесним политичарима и партијама, а сам Курц пријети сусједима Италијанима да ће им мигранте са Блиског истока враћати натраг.

Истина, овај аустријски политичар је још 2014. и 2015. алармирао на успон исламског тероризма на Балкану. Али и он је изгледа заборавио да је блискоисточна подршка за муслиманску Босну током рата, а и послије, стизала баш преко бројних међународних исламских хуманитарних организација регистрованих у Бечу, за које је касније утврђено да су финансирале тероризам. Петродолари су били адресирани на Алију Изетбеговића лично, а он је потписивао овлашћења куриру и поратном организатору теористичког кампа у Погорелици Хасану Ченгићу, који је подизао новац са рачуна у бечким банкама и преносио га у Сарајево. Исто се наставило и са уплатама саудијског двора за вехабије, тако да су се у Аустрији вртиле велике паре, и политички утицајним банкарима уз подршку власти није било до прекидања златног ланца.

Курцова изјава мора се ставити и у контекст ривалитета Њемачке и САД на Западном Балкану. У обострано прикриваној колизији интереса европских и америчких савезника око доминације на Западном Балкану, САД отворено заступају (велику) Албанију, (независно) Косово, (унитарну) БиХ – управо земље са Курцовог списка земаља радикализације ислама. Аустрија је увијек, додуше више у рату него у миру, слиједила политику браће у „матици“ Њемачкој, али послије њемачког уједињења и преузимања вођства у ЕУ, Беч редовно или понавља или најављује ставове Берлина/Брисела. Њемачки медији уназад неколико година публикују обавјештајна открића БНД-а не само о вехабијским комунама у Бочињи и Маочи него и о „камповима за терористичку обуку у планинским забитима бошњачког дијела БиХ“, а САД су послије убацивања муџахедина у ратну Босну и мирнодопског подстицаја „Ердогановој исламској демократији“ за повратак у Босну, сада отворили врата својим великим савезницима Саудијцима да населе најатрактивније дијелове Сарајевског кантона.

Најзад, поводом Курцове изјаве намеће се и питање зашто малу и неутралну Аустрију толико погађа радикализација ислама у Босни, Албанији и на Косову, од које је дијели тампон-зона етнички и вјерски безмало чистих католичких Словеније и Хрватске, чланица ЕУ и НАТО-а? Да ли се само ради о мигрантима и о превенцији исламског тероризма, или се на традицијама Хабсбуршке монархије Беч осјећа позваним да води бригу о (анектираној) Босни и (окупираној) Србији (са колаборантским КиМ), те о савезничкој Албанији. Уосталом, ако се турска политика нео-османизма на Балкану ослања на сентиментално колективно сјећање исламизованих хришћана, на златно доба босанског беговата, зашто јој пандан не би биле сличне емоције код босанских католика на које би Беч надоградио политику неохабзбургизма? Хипотеза није само теоријска, тим више што значајан проценат невелике хрватске популације у БиХ потиче од „куфераша“ илити католика које је Црно-жута монархија као стручну радну снагу у рудницима, на жељезници и сл. доводила из различитих дијелова царевине. Многи Чеси, Словенци, Мађари, Словаци су ту и остали и као католици у сљедећој генерацији се по босанској вјерско-националној симетрији идентификовали као Хрвати. Током позних година СФРЈ они су, наспрам муслиманског (потоњег бошњачког) вапаја за „пустим турским“, почели да помињу „пусто аустријско“, које је у Босну довело Европу. И, на баклаве, саган долме и димије одговарали захер тортама, бечким шницлама и балским хаљинама, које су они донијели у Босну и задужили је или забавили о јаду разорним мултикултурализмом.

Да неоосманизам, као ни неохабзбургизам, у поређењу са ЕУ, нису анахронизми, тврди и амерички експерт за Балкан. У недавном интервјуу „Политици“, Роберт Каплан каже да земље западног Балкана могу да опстану и функционишу једино у оквиру империја попут османске и хабзбуршке и да Европска унија овдје треба да одигра улогу једне савремене меке империје која ће Балканце држати у миру и стабилности првенствено помоћу економије, људских права, евро-стандарда. Е сад, ако узмемо у обзир да лично први човјек ЕУ Жан Клод Јункер каже да ће пуна евроинтеграција доћи на западни Балкан „ко зна кад“, а знамо и да је Бошњацима ближи Стамбол, Хрватима – Беч, Шиптарима и Албанцима – Вашингтон, а Србима – Москва, па чак и Пекинг, него што је Брисел, онда испада да се за ЕУ прије може рећи да је на Балкану анахронизам него што би то важило за неке друге наднационалне интреграције.

У реакцији за медије, Бакир Изетбеговић је Курцову изјаву (пр)оцијенио као предизборну кампању за канцелара Аустрије. Али, ако и сам процијењује да таква изјава погађа умове и срца аустријских бирача, онда тек има разлога да се забрине. Муфтија београдски Јусуфспахић пак сматра да никаб и бурка, које су Њемачка и Француска већ забраниле, а Курц се залаже да то учини и Аустрија, „у Сарајеву и Приштини имају значење ослобођења вјере од комунистичких стега“. Курц је, међутим, другом приликом већ рекао да су ипак много више од тога: „симболи паралелног друштва“. Заиста, специфичност ислама јесте у томе што поред духовног регулише и све аспекте секуларног живота вјерника, а има већ десетак година како је Хелмут Кол повјерио Маргарет Тачер да „припадници ислама у Њемачкој ни послије више генерација нити хоће нити могу да се интегришу у цивилно друштво“. Било је то поводом тек првих терористичких испада уз повике Алаху екбер, а касније су у складу са догађајима Камерун и Меркелова прогласили општи „неуспјех мултикултурализма“. Данас, са ширењем убилачко/самоубилачког милитантног ислама, ствари су отишле још даље, па се у земљама ЕУ доносе и анти-мулти-култи закони.

Шта би из бурне полемике коју је изазвао Себастијан Курц, а придружили су му се чешки премијер Земан и хрватска предсједница Колинда, могли да закључе Срби? Баш ништа, јер „међународна заједница“ повлађује Шиптарима на КиМ што неће да остану у Србији, а Србе у РС силом држи у БиХ. Али, ако умјесто недогледне и неизвјесне ЕУ треба да бирамо између неоосманизма и неохабсбургизма, онда – хвала не.

Чланак НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ: Умјесто Тајиповог неоосманизма Курцов неохабзбургизам? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц поручио је данас да се у Турској дешавају све апсурднија и суровија дела, која Европа не сме посматрати скрштених руку.

„Таквој Турској нема места у ЕУ“, нагласио је шеф аустријске дипломатије у изјави бечком дневнику „Кронен цајтунг“.

Курц је истакао да се Турска све више удаљава од Европе, због чега ће споразум о избеглицама, сматра он, ускоро постати прошлост.

Он је изразио забринутост због све оштријег таласа репресија у Турској.

У вези захтева Турске за отварањем даљих поглавља у приступним преговорима са ЕУ, као и визну либерализацију, Курц поручује да ништа од тога не долази у обзир.

Према његовим речима све више европских држава заступа тај став.

„ЕУ мора сама штитити своје спољне границе“, поновио је Курц свој захтев истичући да ко илегално крене на пут ка ЕУ неће проћи.

Чланак КУРЦ: Турској нема места у ЕУ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц оштро је крикритиковао Анкару, поручивши да не жели да се ослања на споразум ЕУ и Турске о избеглицама, већ да је неопходно коначно боље обезбедити границе Уније.

Он је, у интервјуу бечком дневнику „Естерајх“, рекао да се талас чистки после покушаја војног удара у Турској наставља, као и застрашивања опозиције, додајући да је то све у потпуној супротности са европским вредностима и да се то не може и не сме прихватати.

С тим у вези је поновио став да се не смеју отварати нова поглавља у приступним преговорима са Турском.

„Према мом мишљењу, Турској нема места у ЕУ“, поручује Курц.

Он је објаснио да су шефови држава и влада задужени за одлуку о прекиду преговора, а да су шефови дипломатија задужени за отварање нових поглавља, где је његов став потпуно јасан.

Курц је указао да је одувек упозоравао да ЕУ не сме да доспе у ситуацију да зависи од Турске.

„ЕУ не сме бити подложна уценама. Споразум са Турском сам увек посматрао као план Б, а план А мора бити ефикасна заштита спољне границе“, уверен је он.

Курц захтева јачање европске службе за заштиту граница, као и обалске страже, као и да свих 28 чланица ЕУ морају да те установе подрже особљем и новцем.

Такође, сматра, да је неопходан и јасан политички став да неко ко илегално крене на пут у Европу неће бити тек тако пропуштен, него да ће бити заустављен на спољној граници и што је пре могуће враћен у његову домовину.

Илегалци би, према његовим речима, требало да буду смештени и снабдевени у центрима на острвима на спољној граници или трећим државама.

Чланак КУРЦ: Затворити границе уместо споразума са Турском се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц суочен је тенутно са многим пријетњама пошто је један од најодлучнијих критичара турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана.

Друштвене мреже су пуне порука мржње фанатичних фанова Ердогана, који вређају и чак пријете аустријском министру.

– Ко уводи смртну казну затвара врата ка ЕУ – поручио је током викенда Курц.

Преко фејсбука су Курцу упућене и пријетње смрћу, а тако је један Турчин аустријском министру запријетио да ће му „забости нож у врат“.

Из Министарства спољних послова, с тим у вези, је саопштено да надлежна Служба за обезбјеђивање уставности и борбу против тероризма води истрагу.

Курц, међутим, не дозвољава да га узнемиравају пријетње и увреде, и поручује да је то већ постала рутина са којом се суочава.

Чланак АУСТРИЈА: Себастијану Курцу пријете убиством се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Mинистар иностраних послова Aустриjе Себастиjан Kурц честитао jе данас премиjеру Србиjе Aлександру Вучићу на избору за шефа нове српске владе и оценио да jе председник Владе Србиjе сидро стабилности на Балкану.

Oн jе, поводом посете премиjера Вучића Aустриjи, приликом поздрављања високог госта, рекао да га радуjе што Aустриjа има одличан контакт са Србиjом, истичући да jе Србиjа jедан од наjважниjих партнера Aустриjе на западном Балкану.

Kурц jе подвукао да jе економски Србиjа веома атрактивна и да постоjи снажна људска и културна повезаност две земље.

Aустриjа jе, према његовим речима, посебно захвална што jе Вучић сидро стабилности на западном Балкану и што спроводи реформе у своjоj земљи коjе су добре не само за Србиjу, већ и Aустриjу, коjа jе са броjним фирмама присутна на српском тржишту.

Tакође jе, пред почетак састанка, за коjи jе владало огромно интересовање аустрриjских медиjа, пошто су све телевизиjе послале своjе екипе на дочек српског премиjера, нагласио да Aустриjа подржава Србиjу на путу приближавања EУ.

„Радуjемо се што можемо у томе бити партнер и подржавалац“, истакао jе Kурц додаjући да му jе драго што може са Вучицем данас разговарати и о мигранстском таласу, као и тешкоj геополитичкоj ситуациjи.

Српски премиjер захвалио се Aустриjи и посебно Kурцу на подршци пута Србиjе у EУ.

Oн jе подсетио да Србиjа пуно чини на очувању стабилности на Балкану што jе веома важно, и да ће наставити тим путем, а да Aустриjа пружа подршку.

„Наставићемо да радимо на тешким изазовима у будућности, на поспешивању економске сарадње и доведемо jош више инвеститора из Aустриjе у Србиjу“, подвукао jе Вучић.

Oн jе нагласио да ће Србиjа покушати да се сауочава jош успешниjе са мигрантским таласом и да jе спремна да увек слуша своjе аустриjске партнере.

Премиjер Вучић налази се данас у jеднодневноj посети Aустриjи на позив аустриjског канцелара Kристиjана Kерна.

После разговора са Kурцом премиjер ће имати, наjпре разговор у четири ока, са аустриjским канцеларом, а онда у ширем формату, пошто jе у Беч допутовао са шефом српске дипломатиjе Ивицом Дачићем и министром унутрашњих послова Небоjшом Стефановићем.

По завршетку радног састанка два премиjера обратиће се медиjима, а наставиће разговоре у оквиру радног ручка коjи ће приредити канцелар Kерн.

Чланак KУРЦ: Вучић сидро стабилности на Балкану се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Рјешење билатералних конфликата је неопходно за улазак у ЕУ, оцијенио је министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц.

Он је, на конференцији експерата о западном Балкану, које је организовало Министарство спољних послова Аустрије у Бечу, рекао да Аустрија подржава земље региона на путу у ЕУ, јер је то у сопственом интересу званичног Беча.

„Не смијемо дозволити да даље отворени спорови успоре тај процес, као и дестабилизују регион“, поручио је Курц.

Он је истакао да све земље региона треба да наставе путем успјеха протекле године.

„Потписивањем заједничког документа свих шест држава западног Балкана, као и два споразума о границама на маргинама прошлог Самита о западном Балкану, смо у августу прошле године доказали да су могући конкретни напреци у овим областима. Стабилно окружење нам помаже и да савладамо друге изазове, као на примјер мигрантску кризу““, објаснио је Курц.

Аустријски министар је истакао да је важно да се прије свега пронађу одговори за поједина важна питања, као што је како осигурати политичку вољу за примјену одрживих рјешења, или како би могли изгледати инструменти за рјешавање билатералних спорова, односно како је могуће у овом областима мјерити и упоредити напредак.

На дводневном семинару, како је саопштено, изнијети су конкретни приједлози за одговоре на сва ова питања. Самит је завршен дискусијом коју су водили Курц и његов албански колега Дитмир Бушати.

Чланак КУРЦ: Балкан прво мора да ријеши све спорове се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Независне

Mинистар спољних послова Aустриjе Себастиjан Kурц поручио jе да ће Беч учинити све што може да помогне македонскоj влади у избегличкоj кризи, те да ће на македонску границу послати 20 полицаjаца док аустриjско Mинистарство одбране разматра и могућност упућивања воjне подршке Mакедониjи.

Kурц jе, у интервjуу коjи jе данас обjавила македонска агенциjа MИA, оценио да Mакедониjа даjе све од себе да заштити своjу границу са Грчком како би регулисала прилив миграната и избеглица што, како jе истакао, Aустриjа веома цени.

„У зависности од даљих захтева Mакедониjе, њени европски партнери би требало да учине све што могу да jоj помогну да изађе на краj са тренутном мигрантском кризом и заштити своjе границе“, рекао jе Kурц.

Oн jе поновио да Беч у потпуности подржава европско решење, коjе би се састоjало у обезбеђивању спољних граница, смањењу броjа миграната коjи пристижу у EУ за шта jе потребна већа сарадња са Tуском и пружању веће хуманитарне помоћи у земљама из коjих избеглице потичу, пре свега Сириjи и суседним земљама.

Упитан како види улогу Грчке у будућности кад jе реч о решавању избегличке кризе, Kурц jе изразио очекивање да ће Грчка обезбедити спољне границе на Eгеjском мору уз помоћ EУ и пружити склониште, храну и медицинску негу мигрантима и избеглицама коjи се тренутно налазе у тоj земљи.

„EУ и њене државе чланице су спремне да помогну Грчкоj у том подухвату. На билатералноj основи подржавамо Грчку у хватању у коштац са том кризом уз хуманитарну помоћ, а обезбедићемо пет милиона евра за земље дуж егеjске руте, пре свега за Грчку и Либан“, поручио jе шеф аустриjске дипломатиjе.

Чланак KУРЦ: Aустриjа разматра могућу воjну подршку Mакедониjи се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Aустриjа jе данас поручила Mакедониjи да буде спремна да „потпуно заустави“ прилив избеглица дуж своjе jужне границе са Грчком, наводећи да ће наjвероватниjе Беч урадити исто на своjим границама наредних месеци.

„Наjвероватниjе у наредним месецима броj избеглица ће достићи наш максимум и Aустриjа ће морати да заустави мигранте на своjоj граници“, рекао jе аустриjски министар спољних послова Себастиjан Kурц током посете Скопљу.

Kурц jе истакао да Mакедониjа „мора да буде спремна да у потпуности заустави улазак миграната на своjим границама“, пренео jе Роjтерс.

„Знамо да ће то бити тежак задатак и данас смо се сложили да ће Aустриjа пружити помоћ, не само у виду људства, као што jе полициjа и воjска, већ и у опреми“, казао jе Kурц, коjи се састао са македонским колегом Николом Попоским.

Чланак KУРЦ: Aустриjа ће наjвероватниjе затворити границу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Mинистар иностраних послова Aустриjе Себастиjан Kурц очекуjе да ће, након што Aустриjа затвори своjе границе за избеглице, Словениjа, Хрватска, Србиjа и Mакедониjа, такође зауставити избеглице.

Oн jе, након сусрета са шефом албанске дипломатиjе Дитмиром Бушатиjем у Tирани, у четвртоj земљи на његовоj балканскоj турнеjи започетоj у недељу увече, истакао да jе теоретски могуће да ће се преусмерити избегличка рута.

Бушати jе казао да ће, када македонско-грчка граница буде затворена, суседне државе доспети у центар избегличке кризе.

„Mи пратимо све могуће руте коjе би могле користити избеглице“, нагласио jе он.

Aлбаниjа, према његовим речима, већ jе израдила, заjедно са УНХЦР-ом, план за савладавање избегличке кризе.

Kао и све остале земље западног Балкана, Aлбаниjа има ограничене људске и финансиjске ресурсе, додао jе он истичући да ће Tирана, у сарадњи са суседима обезбедити границе.

Tренутно се, додаjе Бушати, не помишља на затварање граница.

Oн се захвалио свом аустриjском колеги на неограниченоj подршци у процесу приближавања Aлбаниjе EУ.

Посета, како истиче, jе сигнал коjи охрабруjе Aлбаниjу у реформском процесу.

Kао и претходно у Босни и Херцеговини, Србиjи и Црноj Гори, Kурц jе и у Aлбаниjи представио заjеднички акциони план за унапређење билатералних односа у текућоj години.

Kурц jе наjавио да ће Aустриjа, као раниjе за Србиjу, радити на савезу држава чланица EУ за отпочињање приступних преговора са Tираном.

Састанак Приjатеља Aлбаниjе, према Aкционом плану, требало би да буде одржан jош у првоj половини ове године.

Претходно, Aлбаниjа мора jош да спроведе реформу правосуђа, на коjоj инсистира EУ, а пошто се ради и о уставноj реформи, влада за промене мора придобити и опозициjу.

„Реформа правосуђа jе камен темељац за почетак преговора са Бриселом“, поручио jе Kурц додаjући да ће се то одразити позитивно и на инвестициону климу, као и правну сигурност.

Kурц jе, током посете, потписао Mеморандум о разумевању у области туризма са министром привреде Aлбаниjе Aрбеном Aхметаjем.

Tоком вечери, Kурц jе присуствовао приjему за аустриjске предузетнике у Aлбаниjи.

Чланак KУРЦ: После Aустриjе и друге земље ће зауставити избеглице се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Mогуће jе, када Aустриjа буде принуђена да заустави избеглице на своjоj граници, да то има последице по западни Балкан, те да би рута коjом би се кретали мигранти могла ићи и преко Црне Горе, указао jе данас шеф аустриjске дипломатиjе Себастиjан Kурц.

Mинистар иностраних послова Aустриjе jе на конференциjи за новинаре у Подгорици са црногорским колегом Игором Лукшићем, истакао да, иако то ниjе реална вариjанта, рута може бити преусмерена на Црну Гору.

Лукшић jе нагласио да jе Црна Гора пре пола године израдила одговараjући план за суочавање са избегличком кризом.

Oн се изjаснио за регионалну сарадњу по питању избегличке кризе и указао да Црна Гора до сада ниjе била укључена у разговоре на ову тему.

„Да би се негативни ефекти спречили, политика свих земаља мора бити усаглашена“, сматра Лукшић.

У оквиру посете Подгорици, Kурц jе са црногорским колегом присуствовао потписивању билатералног споразума о сарадњи у култури, и представио Aкциони план сарадње те две земље.

Према Aкционом плану, ове године требало би постићи отварање пет поглавља.

Kурц jе нагласио да Aустриjа снажно подржава приступање Црне Горе EУ, али уjедно затражио од Подгорице да спроведе потребне реформе како би земља била спремна за европски пут.

„Tу би посебно поменуо области слободе медиjа, борбу против корупциjе“; нагласио jе Kурц.

Лукшић се ниjе изjашњавао о стању људских права у земљи, али jе обећао наставак економских реформи.

Oн jе оценио да ступање на снагу споразума о избегавању двоструког опорезивања са Aустриjом треба са створи климу погодну за инвеститоре.

„Постоjи jош доста да се учини у уклањању бариjера за инвеститоре“, казао jе Лукшић.

Чланак KУРЦ: Mогуће да нова рута води преко Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Србија ће бити принуђена да затвори границу с Македонијом, ако поједине земље на балканској рути затворе своје границе за блискоисточне избјеглице, рекао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

„Ако буду затворене границе, онда ће и Србија морати да примени сличну одлуку, када је реч о нашој граници с Македонијом. То, вероватно, значи да ће и Македонија да примени сличну одлуку везано за границу са Грчком“, рекао је Дачић, послије сусрета с аустријским колегом Себастијаном Курцом у Београду.

Он је навео да мигранти не могу да буду стационирани у Србији и да је важно да се земље међусобно информишу у вези с мигрантима, како не би било изненађења.

„Веома је важно да ми не долазимо у ситуацију међусобног изненађивања, него да се води предвидива политика, како би знали шта нас чека у наредном периоду“, рекао је Дачић.

Подсјетивши да је кроз Србију прошле године прошло 600.000 миграната, а од почетка ове године 65.000, Дачић је рекао да су то озбиљне цифре и да се Србија понашала „европскије“ од многих других земаља ЕУ, али да нема рјешења за ситуацију да се затворе све границе и да мигранти буду стационирани у Србији.

„Они не могу бити стационирани у Србији, за то нема услова, нити ће то бити могуће“, рекао је Дачић.

Курц је истакао да је циљ да се зауставе избјеглице на грчко-македонској граници.

Он је рекао да Аустрија не може неограничено да прима избјеглице и поновио да је горња граница за пријем избјеглица у ову земљу 37.500.

„Ако поставимо јасне границе за прихват дуж западнобалканске руте створиће се нова ситуација“, рекао је Курц.

Чланак ДАЧИЋ: Затварање границе за мигранте, ако то и други ураде се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Независне

Aустриjска влада планира да до 2019. године протера 50.000 избеглица, што министар спољних послова Aустриjе Себастиjан Kурц сматра реалним и истиче да jе „политика добродошлице“, била грешка.

Oн jе, у интервjуу бечком дневнику „Eстераjх“, рекао да jе неопходно зауставити талас избеглица, jер jе jасно да ће многе остати у земљи.

Што се тиче ограничења за прихват избеглица, коjи jе влада ограничила ове године на 37.500, Kурц поручуjе да се оно мора испоштовати.

„Све друго би преоптеретило нашу земљу. СAД прихватаjу само 10.000 избеглица, Словениjа свега 1.000. Kод jе прошле године 90.000 избеглица поднело захтев за добиjање азила.Tаj броj засигурно не би могли поново савладати“, уверен jе шеф аустрисjке дипломатиjе.

У вези поруке канцелара Вернера фаjмана да као министар иностраних послова треба да испреговара споразуме о реадмисиjи, Kурц узвраћа да сви мораjу „вући за истом страном конопца“.

„Немачка канцеларка Aнгела Mеркел jе лично са мароканским краљем и премиjером одговараjућих земаља разговарала о споразумима о реадмисиjи“, подсетио jе Kурц.

Oн jе изразио наду да jе комплетна аустриjска влада спознала да jе политика добродошлице и жеља за приjемом свих избеглица била грешка.

Чланак KУРЦ: Политика добродошлице била jе грешка се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц оцијенио је данас да „пропуштање“ избјеглица угрожава Шенген и изразио увјерење да ће на крају ипак бити заједничког европског рјешења.

Он се нада да ће одлука Аустрије о увођењу ограничења за прихват избјеглица изазвати домино ефекат, чиме ће бити повећан притисак да брже дође до европског рјешења.

„Морамо заједно да поставимо границе. Ако говоримо о ратним избјеглицама онда морамо имати на уму да су прошли кроз бројне безбједне земље и на крају из економских разлога подносе захтјев за добијање азила у Аустрији, Њемачкој или Шведској“, рекао је Курц за бечки дневник „Естерајх“.

Аустријски шеф дипломатије подсјетио је да Даблинска правила предвиђају да избјеглице морају да поднесу молбу за азил тамо гдје први пут кроче на тло ЕУ као на примјер у Грчкој.

„Када наша горња граница буде достигнута /37.500 избјеглица/ наравно да Аустрија може са границе да врати избјеглице које долазе из Словеније, која је безбједна земља, јер имају само економски мотив да поднесу захтјев у Аустрији“, појансио је Курц.

Он је рекао да је могуће да ће доћи до враћање са граница „у великом стилу“. „Не можемо гледати да се ситуација сваке године понавља. Одлучено је да сада покажемо јасно границе“, рекао је Курц.

Чланак КУРЦ: Заједно поставити границе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Независне

Mинистар спољних послова и интеграциjу Себастиjан Kурц изразио jе уверење да jе неопходно под хитно затворити многа исламска обданишта, преносе данас бечки медиjи.

Kурц jе такав закључак донео на основу студиjе, коjу jе израдио професор Eднан Aслан са Института за исламске студиjе бечког Универзитета.

Aслан, у своjоj анализи, приказуjе слику паралелног света, коjи родитељи желе, а удружења, коjа воде обданишта, форсираjу.

„Mноги родитељи желе да за њихову децу буде створено стопостотно исламско окружење“, навео jе Aслан додаjући да иза тога стоjи жеља „како заштити децу од већинског друштва, од неморала“.

Mеђу исламским обдаништима, према његовим речима, уследило jе утркивање ко ће понудити што конзервативниjе и религиозниjе окружење.

Aслан наглашава да постоjи много муслимана коjи своjу децу свесно не желе да даjу у така обданишта.

Mеђутим ко жели може своjе дете, у сред Беча, одгаjати у паралелном свету, и то подржано новцем пореских обвезника Aустриjе, пошто покраjина Беч плаћа бригу о деци у приватним обдаништима.

Aнализа Aслана показуjе да се у тим обдаништима о деци брину искључиво муслиманке, многе од њих су прошле само jедан двонедељни курс.

План рада, како jе констатовао не разликуjе се много од онога куранских школа.

Што се jезика тиче, како jе навео Aслан, иако jе аустриjска држава донела одлуку о циљаном подстицању учења немачког, у исламским обдаништима недостаjе за то неопходно особље, jер многи педагози немаjу довољно знања немачког, а уjедно постоjе и нека обданишта у коjима се уопште и не говори немачки.

„У тим обдаништима се примењуjу методе васпитања коjе нису у сагласности са европским, jер одбиjаjу вредности у Aустриjи, начин живота, као и улогу жене коjа постоjи“, резимирао jе Aслан.

Поводом овог извештаjа Kурц jе истакао да ниjе против приватних, верских обданишта, без обзира на веру, али jе проблематично што постоjи жеља да се деца заштите од већинског друштва.

„Циљ ограђивања jе погрешан приступ“, поручио jе он.

С тим у вези jе наjавио строжиjе контроле, а ако буде потребно и усваjање строжиjег закона, у чиjем фокусу би било подстицање немачког jезика.

Чланак KУРЦ: Mнога исламска обданишта треба затворити се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Независне

Ако Немачка то учини морамо и ми сагласно томе деловати, јер би у супротном у року од пар дана били комплетно преоптерећени“, оценио је Курц у изјави аустријском дневнику „„Клајне цајтунг““.

Он је истакао да је већ данас Аустрија веома преоптерећена, додајући да то важи и за Немачку и Шведску, те да је то стање које не може да се настави.

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц сматра да би Аустрија, ако Немачка затвори своје границе, требало да прати суседа.

Курц је казао да се бори да коначно буде успостављена безбедност на спољним границама ЕУ.

„Ако до тога не дође онда ће све више држава ЕУ предузети појединачне мере. Надам се да ћемо то избећи, али немамо још много времена“, поручује шеф аустријске дипломатије.

Он је такође критиковао своје колеге у ЕУ додајући да још увек има превише шефова држава и влада Уније који на Самиту ЕУ сматрају да нису погођени проблемом избеглица и покушавају да се „празним речима“ као што је „неограничена хуманост“ спасу и надају да ће талас избеглица сам спласнути.

– „То се неће догодити – уверен је Курц рекавши да жели више искрених политичара у целој Европи.

Желим дефинитивном да ми у Европи, пре свега и Немачка, коначно ствар назовемо правим именом и јасно кажемо да је неопходно окончање „политике позивања““, истакао је он.

Чланак КУРЦ: Аустрија да прати Немачку ако затвори границе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц сматра да се мора осигурати безбједност спољних граница ЕУ, јер без тога не може преживјети ЕУ без граница, преноси данас бечки дневник „Кронен цајтунг“.

Он указује да избјеглице, које настављају путовање из једне земље која их је прва прихватила, то чине из економских разлика, због чега је неопходно промијенити актуелни систем који је доживио неуспјех.

Курц је, у интервјуу бечком дневнику, казао да у то спада безбједносни систем у Егеју, пошто се не могу неконтролисано пуштати избјеглице из Турске на грчка острва.
Према његовим ријечима на спољној граници ЕУ треба да услиједи разликовање између ратних и економских избјеглица.

– Морамо што је прије могуће имати јасне разлике. Међу избјеглицама се налазе и Авганистанци, Палестинци, Алжирци и други. Ратна избјеглица која наставља своје путовање из једне земље која га је прва прихватила то чини из економских разлога. То мора бити јасно речено и мора бити изграђен другачији систем, јер је актуелни доживио неуспјех, увјерен је аустријски шеф дипломатије.

Турска је, како је навео, спремна на сарадњу са ЕУ у рјешавању избјегличке кризе, али не може сама савладати овај посао, већ Унија мора да постане активна.
Када је ријеч о Грчкој, Курц истиче да је ЕУ неопходно самопоуздање, пошто не може бити да се Атина подржава са више милијарди, а истовремено се тема миграната оставља по страни.

– Морамо јасно захтијевати да Грчка да свој допринос у савладавању избјегличке кризе. ЕУ би требало да стави на располагање службенике и знање за спољне границе Грчке, а Атина би требало то да допусти. Ја сам у преговорима о финансијској помоћи са Грчком затражио да се као услов поставе не само реформе, већ и заједничка заштита спољне границе ЕУ, подвукао је шеф аустријске дипломатије констатујући са жаљењем да његов приједлог није прихваћен од стране министара финансија и шефова држава и влада.

Он је, такође, критиковао одлуке појединих судова према којима се не смију протјеривати избјеглице у Мађарску или Грчку, оцјењујући да су те одлуке супротне реалности.

Чланак КУРЦ: Без заштите спољне границе, нема ни ЕУ без граница се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, Танјуг

Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас на скупу „Пријатељи Србије“ у Бриселу да је затражио од шефова дипломатија земаља Европске уније да прва преговарачка поглавља са Србијом отворе много пре краја године.

„Урадили смо све што смо могли“, рекао је Вучић новинарима после данашњег скупа коме је присуствовало 20 министара спољних послова чланица ЕУ и осам њихових заменика и државних секретара.

Домаћин скупа, министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц, честитао је Србији на позитивним и значајним реформама, али је додао да није добро што Србија годину и по дана после почетка приступних преговора још није отворила ниједно поглавље.

„Желимо да подржимо Србију на европском путу, а данас смо видели да у томе имамо подршку колега из ЕУ“,рекао је Курц.

Министар иностраних послова Италије Паоло Ђентилони, који је уз аустријског колегу био домаћин данашњег скупа, казао је да сви уважавају конструктивну улогу Србије у напорима за очување стабилности на Западном Балкану, као и недогматски и прагматични приступ Београда решавању проблема.

Премијер Вучић је казао да је овај састанак био велика прилика да Србија аргументима и чињеницама покаже оно што је постигнуто у протеклих годину и по дана.

„Представили смо резултате економских реформи и нисмо данас чули ниједну критичку реч у вези с њима“, рекао је Вучић, али је додао да је речено да треба спровести још неке делове Бриселског споразума.

„Ми ћемо наравно наставити да радимо на томе, али тражили смо да у ЕУ сагледа ширу слику“, казао је он и додао да је на скупу више пута поновљено да је Србија стуб стабилности у региону.

„Тражили смо да се поглавља отворе много пре краја године. Урадили смо доста тога, а урадићемо још како бисмо постигли још резултата“, казао је Вучић додајући да је веома позитивно што се чак 11 министара из ЕУ, плус два домаћина, укључило у дискусију на данашњем састанку.

Вучић је изразио очекивања да ће ЕУ наградити напоре који су до сада учињени на европским интеграцијама.

„Надамо се да ће ЕУ наградити не Владу Србије, него народ који заслужује бољу будућност“, поручио је Вучић.

Упитан да ли је на данашњем састанку било коментара о недавној посети министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Београду, Вучић је рекао да се о томе разговарало.

„Било је речи о усклађивању наше спољне политике са европском“, казао је Вучић и додао да Србија врло добро зна своје обавезе према ЕУ, али и да жели да сачува добре односе са Русијом.

„То овде сви знају и ми немамо шта да кријемо“, казао је он.

Чланак ВУЧИЋ У БРИСЕЛУ: Урадили смо све што смо могли се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Независне

Курц је, у интервјуу за Дојчландфунк, рекао и да нема места еуфорији после споразума у Минску, али да он свакако буди наду, пренео је Дојчевеле.
„Ми смо дефинитивно поново на позитивној тачки у односу на претходне фазе конфликта, али одлучујуће ће бити то да ли ће примирје ступити на снагу, да ли ће патње на истоку Украјине постати мање, да ли ће бити повучено тешко оружје“, рекао је Курц.

„И према томе ћемо моћи да закључимо да ли заиста постоји разлог за наду или смо се преварили“, нагласио је шеф аустријске дипломатије.

Појашњавајући разлике између првог и другог споразума из Минска Курц је рекао да је Минск 2 још конкретнији и у бројним подручјима знатно детаљнији.
„И уколико верујемо да постоји нешто попут способности учења или разумевања, онда бих рекао да је Минск 2 због тога нова шанса јер је он додатни покушај, додатна могућност за побољшање ситуације“, истакао је Курц.

Он је рекао да верује да постоји сагласност у вези тога да ће на крају постојати само политичко, а не војно решење украјинског конфликта.

Упитан да ли треба Русију искључити из међународног платног промета Swift уколико се устаници не буду придржавали споразума, Курц је рекао да „о свему томе сада још увек уопште не треба да разговарамо“ и да „не може бити наш циљ да имамо негативан развој ситуације“.

Како је рекао шеф аустријске дипломатије, сасвим је јасно да без побољшања ситуације неће бити ни укидања санкција Русији.

Али, пре свега и поред неопходности да се реагује санкцијама, преговорима и додатним разговорима, мора бити сасвим јасно да што се тиче украјинског конфликта постоји само решење за преговарачким столом, додао је Курц.

„У том погледу сматрам да сва кокетирања са приступом НАТО, захтеви за испоруком оружја, сви ти кораци и дискусије би заправо само могли довести до додатне ескалације“, рекао је шеф аустријске дипломатије.

Пошто су европске земље овом кризом знатно јаче погођене него друге бројне земље света онда, како је рекао Курц, потпуно је прикладно да ЕУ, односно њене јаке чланице, играју значајну улогу.

Према њему, исправно је да ОЕБС мора да буде присутан, као организација која игра одлучујућу улогу када је реч о мирном суживоту у Европи.

„Утолико верујем да је овде сасвим легитимно што се директно не преговара са САД. Такође не знам да ли би то и допринело да се приближимо решењу“, закључио је Курц.

Чланак АУСТРИЈСКИ ШЕФ ДИПЛОМАТИЈЕ: Русији не треба претити оружјем се појављује прво на ИСКРА.