Фото: in4s.net

Гласањем 110 чланова Српске академије наука и уметности та институција је добила 14 нових чланова, четири инострана, док је 16 дописних примљено у редовне чланове.

Након више од два сата пребројавања гласова за нове дописне чланове САНУ изабрани су Јован Делић са 66 гласова, Зоран Пауновић са 66 и Љубинко Раденковић са 76 гласова, који су примљени у Одељење језика и књижевности.

Тања Ћирковић Величковић са 67 гласова нови је дописни члан Одељења хемијских и биолошких наука, а у Одељење ликовне и музичке уметности примљени су Јелена Јовановић са 79 гласова и Сава Халугин са 91 гласом.

Одељење друштвених наука, које има свега шест чланова, а последњи (Александар Костић) примљен је 2009. године, од пет кандидата тајним гласањем је проширено за два члана — Алпар Лошонц је добио 73 гласа, а Павле Петровић 77 гласова.

У Одељење техничких наука примљен је Влада Вељковић са 72 гласа, а у Одељење историјских наука су примљени Драган Војводић са 83 гласа, Вујадин Иванишевић са 92 гласа и Мира Радојевић са 69 гласова.

Иванишевић је уједно добио и највећи број гласова од свих нових дописних чланова.

Одељење медицинских наука и Одељење за математику, физику и геонауке, најбројнија одељења са по 24 члана, добили су по једног новог дописног члана. У прво је примљена Татјана Симић са 81 гласом, а у друго је примљен Жељко Шљиванчанин са 80 гласова.

Примљени су и сви предложени кандидати за иностране чланове САНУ: Џелал Шенгор (Одељење за математику, физику и геонауке) са 95 гласова; Мирослав Крстић и Мауро Ферари (Одељење техничких наука) са 91 гласом, односно 96 гласова; Еуген Симион (Одељење језика и књижевности) 103, чиме је постао кандидат који је данас добио највише гласова.

Од 18 кандидата за редовне чланове нису изабрани Слободан Грубачић из Одељења језика и књижевности и Велимир Радмиловић из Одељења техничких наука.

У редовне чланове примљени су досадашњи дописни чланови Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић (Одељење за математику, физику и геонауке); Горан Петровић, Злата Бојовић и Милован Данојлић (Одељење језика и књижевности); Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић (Одељење хемијских и биолошких наука); Александар Костић (Одељење друштвених наука); Милош Којић (Одељење техничких наука); Љубодраг Димић (Одељење историјских наука); Зоран Кривокапић, Милорад Митковић и Петар Сеферовић (Одељење медицинских наука); Милица Стевановић (Одељење ликовне и музичке уметности).

Академија је до данас имала 128 чланова (92 редовна и 36 дописних), а њих осморо нису имали право гласа јер годину дана нису учествовали у раду својих одељења. За кворум, односно за спровођење избора било је неопходно присуство 61 члана.

Избору је приступило 110 чланова, а да би кандидат постао дописни или инострани члан САНУ било је потребно да добије 61 глас, а да би дописни члан постао редовни било му је потребно 45 гласова.

Председник Изборне комисије, академик Дејан Поповић рекао је да су се академици враћали поновном гласању, због чега је цео процес трајао више од два сата.

Изборну скупштину је затворио председник САНУ академик Владимир Костић, који је најавио да ће сутра свим одељењима понудити своју оставку.

„Сматрам да сте ми овим избором послали јасну поруку. У току сутрашњег дана сва одељења ће добити моју понуђену оставку на месту председника Српске академије наука и уметности. Ради се о чињеници да имамо потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити Академију“, казао је Костић.

Академици нису били вољни да коментаришу одлуку председника Костића.

Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић је рекао да се, што се тиче избора, није десило ништа неочекивано.

„Отприлике тај број нових чланова Академије је изабран и ранијих година и то је резултат онога што су одељења понудила Скупштини. Жалим што неки људи нису изабрани, јер мислим да би то било добро за Академију, али с обзиром на наш садашњи састав и активност и на људе који су сада изабрани, мислим да неће бити угрожена делатност Академије“, истакао је Вуксановић.

На молбу да прокоментарише Костићеву одлуку, Вуксановић је рекао да је за њега то неочекивано и сматра да његова оставка не може бити прихваћена у Академији.

Писац Горан Петровић, који је данас постао академик, каже да је једном писцу важан сваки осмех сваког читаоца појединачно, као и издавач, уредник, сваки превод, перцепција публике у иностранству.

„То је можда највиша степеница за једног писца — да ли ће у другој средини људи са другим искуством прихватити ту књижевност. Важна је и оваква врста почасти као што је редовно чланство у Српској академији наука и уметности, као што је и у књижевности свака реч важна и свака реченица важна“, рекао је Петровић за Танјуг.

Чланак БЕОГРАД: САНУ добила 14 нових чланова се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Костић (Фото: Sputnik / Радоје Пантовић)

Предсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић најавио је да ће сутра понудити оставку након објављивања резултата гласања о пријему нових чланова.

На изборној скупштини САНУ примљено је 16 редовних чланова и 14 дописних, након што је размотрено 18, односно 26 кандидатура.

Пошто је изабрано мање кандидата од предложеног броја, Костић је рекао да то сматра поруком њему и најавио да ће понудити оставку.

„Имамо потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу, биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити Академију“, рекао је Костић, након што је предсједник Изборне комисије академик Дејан Поповић саопштио резултате гласања.

Он је прецизирао да ће у току сутрашњег дана сва одјељења добити његову понуђену оставку, пренијели су београдски медији.

Након завршетка Изборне скупштине, Костић није желео да даје изјаве медијима, а његову одлуку одбили су да коментаришу и чланови Предсједништва, као и други академици.

Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић кратко је рекао да је одлука Костића неочекивана и да његова оставка не може бити прихваћена.

Академија тренутно има 128 чланова – 92 редовна и 36 дописна.

Чланак БЕОГРАД: Предсједник САНУ најавио оставку се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Костић (Фото: Sputnik / Радоје Пантовић)

Чини се да проблем Косова и Метохије често опортуно користимо да се са својом немарношћу и непредузимљивошћу по разним питањима иза њега сакријемо, или камуфлирамо изостанак потребне солидарности, каже председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић.

Костић додаје да проблем КиМ не може бити оправдање да тврдимо да су нам, када су питању проблеми сународника у суседним земљама, „везане руке“.

„Управо сада је тренутак за формирање једног просветљенијег и боље конципираног министарства (или какве друге адекватне институције) за нашу дијаспору“, наводи Костић за Танјуг, одговарајући на питање да ли су Србији, због нерешеног питања КиМ, везане руке и смањен политички простор за решавење бројних отворених питања са суседима, пре свега положаја и заштите права Срба који живе у околним земљама.

Он наводи да је САНУ предузимала и предузима, у оквиру својих могућности, активности по овим проблемима, али су оне остале непознате јавности или су дочекане с извесном нелагодом.

„Нисам сигуран у којој мери је у Србији постојала свест о тим проблемима и пре акутизације проблема Косова и Метохије, а било их је, и то у ’суседним, традиционално пријатељским‘ земљама. Иако их потискујем, муче ме сећања на дочек несрећних жртава ’Олује‘, који нам (или ’ми‘, ако хоћете) не служи на част“, истиче председник САНУ.

А на питање — колико дугорочна условљеност Србије проблемом Косова „охрабрује“ неке наше суседе да не поштују ни основна права наших сународника, Костић је упутио шири одговор, који, у целини, гласи:

Простор коме припадамо брутално је затрован извесним апокрифним ставовима, којима је „међународна заједница“ вероватно и свесно кумовала. На пример, ради се о некритичној расподели кривице, па су политичке елите различитих колективитета злоупотребиле концепт „ексклузивности и искључивости жртве“ ради постизања често приземних циљева и маскирања „домаћег, кућног национализма“.

Друго на шта желим да укажем је скраћивање временског оквира историје, која на овим просторима сада траје само пар деценија — оно што се догађало пре тога више не важи.

Штавише, уочљив је труд да се та „преисторија“, од пре само пола века или тек нешто више, нашминка бојама „политичке коректности“ или за домаће потребе измењене историје.

Коначно, у историјским рутинама балканских народа трајно је устоличен комплекс жртве, пројектовање кривице на оне око нас, дилувијална оправданост освете за све што је поднето, која никада није довољна нити се може довести до краја. Инфантилно-малигно национални идентити се често дефинишу, не кроз нас саме, него кроз наша непријатељства, кроз оне друге који су тако различити од нас (недовољно задовољни тиме да „ми будемо ми“, прибегавају старој матрици „ми смо заправо не-ви“). И ту је Србија у проблему и извесном чуду, које не мимоилази ни мене.

Сувише је остало непопуњених ровова и траншеја историје које су моћни возачи точка историје искористили да поново разиграју старе поделе и мржње. Балкански народи ни у суочавању са будућношћу немају више исте позиције — неки су чланови ЕУ (кључни критеријум њиховог пријема лежи у антируским ресентиманима европске политике), а готово сви хрле у НАТО.

У тим тркама ка „напретку“, једна од балканских игара постаје и саплитање, а увече, када одмарамо, играмо се лаже и паралаже.

Ја се од муке насмејем када ме неке амбасаде суседа зову на прославе њиховог ослобођења или спомене на окупацију, коју су, нема сумње, брутално вршили и моји преци, који су у муци преживљавања на обронцима Сврљишких планина, барем према логици мојих монтањарских пријатеља, гајили изразито колонијалне апетите.

А ја наиван нисам ни приметио да су мој Милутин, његов брат Вељко или њихови изгинули вршњаци заправо само острашћени колонијални освајачи који су се несразмерно обогатили.

Само обиђите крај мојих предака, да видите шта је све у њега уложено, на пример у последњих 150 година. Ако још кога у том селу уопште има.

Уз то, видите и сами колико има лидера у региону — чуда успешности!

Можда је време да се детаљније позабавимо Србијом, и то не само Србијом на Балкану (на који ће нас упорно враћати наши „пријатељи“ и неке друге логике), већ Србијом у свету!

Чланак ПРЕДСЕДНИК САНУ: Срби се крију иза Косова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Поштовaном професору др. Владимиру Костићу,

Најпре да Вам се захвалим у име умртвљене младости што је старост дала одређене знаке живота. Наиме, навикнути на традиционалну незаинтересованост Академије за посао који би требало да обавља, сваки помак у том правцу је напредак, ма колико изазивао повраћање.

И да одмах будем јасан, „не слажем се ни са једном речи коју сте изговорили, али ћу до смрти бранити Ваше право да их изговорите“. И не само да имате право на мишљење, већ је оно апсолутно очекивано и пожељно, с обзиром на позицију и улогу коју обављате у српском друштву.

Уосталом, оно што остаје иза нас нису само наша дела већ и наше речи, о којима Вам данас желим и имам право рећи шта мислим, предпостављајући да су упућене и мени, као припаднику народа коме сте се пророчки обратили ономад, или сам бар ја то тако разумео.

Желим да знате да нема ничега спорног у првом делу Ваше констатације. Да, Косово и Метохија ни de facto ни de iure више нису под контролом Србије. Али закључци које из тога изводите вређају достојанство овог народа. Ви нисте први који нас лечите разним „истинама“ и освешћујете разним шок терапијама после којих повраћамо и оно што нисмо кусали.

Вређа начин на који себи дајете за право да одредите шта је истина, а шта не, барем када су Косово и Метохија у питању. Јер истина је и то, господине Костићу, да се у вишевековној историји Србије више пута дешавало да неко отима Косово и Метохију и жели да их трајно отргне из нашег цивилизацијског и националног корпуса.

Ипак, нико до сада се још није усудио да на било који начин прода оно што сам није зарадио. Претенциозно је што се сматрате компетентним да судите о изузетности геополитичког тренутка у коме се сада налазимо. Европска унија није ни прва, а ни последња глупост којом су лажни чувари националних интереса замајавали овај анестезирани народ.

Проблем је у оном другом делу Ваше филипике, у којој се, инсистирајући на „достојанственом повлачењу са Косова“ и Ви, господине Костићу, позивате на народ и његову судбину, напомињући то да сте и сами учестовали у Отаџбинском рату на Косову и Метохији 1999. године, за шта Вам искрено одајем признање.

Зато ме и чуди Ваша смелост да на тај начин распродајете оно што Вам супруга није донела у мираз већ дедови оставили на образ!

Питате ли се, господине академиче, какву историју ће учити Српчићи када Србија „достојанствено“ укине своје школе на Косову и Метохији? Какву слику ће они имати о својој земљи када почну да уче историју из шиптарских уџбеника, председниче Српске академије наука и уметности? Где ће радити њихови родитељи ако Србија „достојанствено“ повуче своје институције из сопствене покрајине? Верујете ли да ће Шиптари савесно лечити плућа онима којима су до јуче вадили јетру и продавали је на црном тржишту загарављене Европе, докторе Костићу? Верујете ли, као родитељ, да ће шиптарски судови осудити онога ко буде пребио или убио неко Српче због тога што његовим венама тече нека друга крв?

Осим одговора на ова питања, ваљало би и да нам кажете шта је то тако велико, веће од Газиместана, и високо, више од Дечана, у Европи, зарад чега вреди коцкати Дечане и преоравати Газиместан? Чије то снове да сањамо ако своје „достојанствено“ сахрањујемо? Какав хлеб треба да једемо ако нам је наш горак? Какве то странце треба да примимо у свој дом, ако се свог народа одричемо? Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо? За кога децу да рађамо ако својој шибицаримо дедовину? Чиме имамо да тргујемо у Европи ако само за путарину до ње продајемо породичну сребрнину? И најзад, да ли и Ви нудите некоме Косово у моје име, господине Владимире?

Онима који су о Вашем ставу имали шта да кажу замерили сте, како сте у овонедељном издању „Недељника“ ламентирајући над својом судбином изјавили, то што су „мерили Ваш патриотизам“.

Мени то није намера, напротив. Само желим да знам шта нас толико добро чека на рушевинама данашње Европе у којој је Христа заменило дебело црево, Делакроаову Слободу која предводи народ – Атифета Јахјага, а Русоа – Хашим Тачи?

О АУТОРУ

Никола Росић је рођен 19. марта, 1991. године у Новом Пазару. Тренутно је апсолвент на Правном факултету Универзитета у Београду на смеру за Међународно право. Боравио на стручном усавршавању на МГИМО институту за међународне односе при руском Министарству иностраних послова. Завршио је једногодишње додипломске студије „Примењене дипломатије“ у аустријској фондацији Friedrich Ebert Stiftung; и двосеместрални додипломски програм „Форум за дипломатију и међународне односе“ на Правном факултету Универзитета у Београду. Учесник је домаћих и међународних конгреса, семинара и форума из области геополитике, права и политике. Коаутор је монографије „Косово и Метохија је душа Србије“ у издању Факултета безбедности Универзитета у Београду. Оснивач је и први председник удружења уметника „Друштво младих уметника Рас“. Говори енглески и служи се руским и шведским језиком.

Чланак ОДГОВОР МЛАДОГ СРПСКОГ СТУДЕНТА ПРЕДСЕДНИКУ САНУ: Чију историју треба да учимо ако се своје стидимо? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Поводом последњих догађаја на Косову и Метохији огласила се данас и Српска академија наука и уметности. Саопштење преносимо у целости:

Председништво САНУ са запрепашћењем и великом забринутошћу доживело је чин суровог и чини се свесно планираног насиља на КиМ. САНУ подржава све напоре усмерене пре свега на заштиту сигурности Срба на Косову и Метохији и обезбеђивању мирног и достојанственог суживота свих тамошњих грађана, као и заштиту културне и уметничке баштине српског народа. САНУ ће о овим догађајима и опасностима који они са собом носе обавестити националне академије и друге институције са којима сарађује.

Чланак САНУ: Запрепашћени смо суровим и планираним насиљем на КиМ се појављује прво на ИСКРА.

(Фото: РТС) Владимир Костић

Академија само може да понуди мишљења појединаца, а она су различита у мери која је присутна и у друштву, каже председник САНУ Владимир Костић.

Чланак КОСТИЋ: САНУ није политичка странка да има платформу о КиМ се појављује прво на ИСКРА.

Василије Крестић (Фото Новости/В.Данилов)

Историчар, академик Василије Крестић нада се да ће Српска академија наука и уметности (САНУ) стати на становиште да се ни по коју цену не смеју дићи руке од Косова.

„Говорим по свом виђењу да ће Академија стати на становиште да ни по коју цену не смемо дизати руке од Косова и Метохије, да нема формалног признавања самопроглашене државе Албанаца на Косову“, рекао је Крестић у политичком програму „Седмица“ Првог програма Радио Београда.

Крестић каже да су Косово и Метохија интегрални део наше државе и да је то „црвена линија“ преко које не сме да се пређе.

Он сматра да насиље води у пропаст, а да би требало наставити борбу да српско становништво на Косову има нормалан статус.

„Ако се боримо свугде за демократију, онда не може бити било каквог насиља према Србима на Косову, а видимо да тог насиља има на сваком кораку и оно не престаје…Пуно тога има за шта се треба борити и залагати“, рекао је Крестић.

Чланак КРЕСТИЋ: Ни по коју цену не смемо дићи руке од Косова се појављује прво на ИСКРА.

(Ивица Дачић) Фото: РТРС

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да ратове на простору бивше Југославије није изазвао Меморандум Српске академије наука и уметности /САНУ/ из 1986. године, већ једнострани акти република које су се отцијепиле.

Дачић је за телевизију „Прва“ рекао да је Меморандум САНУ „лако штиво у односу на оно што се објављивало последњих 30 година“, те да се у том документу указивало на економско заостајање Србије у Југославији и на проблеме са којима су живјели Срби у другим републикама и на Косову и Метохији.

„Тај документ сигурно није изазвао ратове, већ једнострани акти Словеније, Хрватске“, додао је Дачић.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Дачић је навео да Србија неће прихватити мијењање формата тог дијалога и укључивање САД у тај процес.

Коментаришући медијске наводе да би некадашњи амерички државни секретар Кондолиза Рајс могла да постане специјални изасланик за Балкан, он је рекао да не зна да она има такве амбиције.

Дачић је оцијенио да су наводи власти у Приштини да је 115 земаља признало независност /самопроглашеног/ Косова „велика количина лажи“.

„Они имају неки свој списак земаља које су признале независност Косова, на којем је 114 земаља, а са Мадагаскаром 115. На том списку имате два ентитета који нису чланице УН, као и три земље које су повукле признање Косова Сао Томе и Принципе, Суринам и Гвинеја Бисао“, додао је Дачић.

На наводе да ће Приштина ускоро имати подршку двије трећине чланица УН, колико је потребно за приступање тој организацији, Дачић је рекао да власти самопроглашеног Косова живе далеко од реалности.

„Да би постали чланица УН, треба да имају две трећине гласова. Док смо ми пријатељи са Русијом, која може да стави вето, они никада не могу да постану чланица УН“, закључио је Дачић.

Чланак ДАЧИЋ: Ратове на простору бивше Југославије није изазвао Меморандум САНУ се појављује прво на ИСКРА.

(Владимир Костић) Фото: intermagazin.rs

Поводом прославе седам деценија постојања и рада Института за српски језик, у среду је у здању САНУ уприличена свечана академија, на којој је председник САНУ Владимир Костић честитао „часну старост“ Институту чији чланови „чувају, истражују, гаје и развијају живи организам који се увија“.

– Језик, уколико се на њега пази, најчешће се развија, али уколико се на њега не пази, улеће у анорексију, која се потом дуго лечи, и то са променљивим успехом – истакао је Костић, уз опаску да није лако чувати ни археолошке ископине, а језик то дефинитивно није. Он је делатност Института за српски језик назвао „послом весталки које одржавају пламен нашег језика у средини у којој број стручњака за језик полако превазилази број фудбалских експерата“.

Специјални саветник министра културе и информисања Драган Хамовић рекао је да је борба за ослобођење и за подржављење била нераздвојна од борбе за српски језик и поручио да „ако нам је стало до државе, биће нам стало и до језика, ако нам је стало до слободних и одговорних појединаца, биће нам стало до језика“.

Директор Института Јасна Влајић Поповић подсетила је да је он, као централна научна установа у Србији за систематско проучавање српског језика и његове историје, те израду капиталних речника, основан 15. јула 1947. године на темељима Лексикографског одсека који је Српска краљевска академија установила 1893. године на иницијативу Стојана Новаковића. Она је нагласила да су за Институт везана сва водећа имена српске лингвистике 20. века – почевши од оснивача и првог директора Института Александра Белића, дугогодишњег председника САНУ.

– Данас, 70 година од оснивања, у Институту је запослено чак 65 сарадника, међу њима 41 доктор наука – рекла је Влајић Поповићева, и навела да се данас у Институту, који сарађује и са бројним међународним научним институцијама, реализује пет пројеката и један потпројекат.

Чланак 70 ГОДИНА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ: Одржали пламен језика се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексеј Никољски

Кадети Московског музичког корпуса изазвали су данас много пажње у Кнез Михаиловој улици парадним концертом, а дефиле од „Руског цара“ до САНУ и назад нису прекинули ни због изненадног пљуска који се стуштио на центар града.

Московски музички корпус продефиловао је од Трга Републике Кнез Михаиловом улицом до зграде САНУ и назад до испред „Руског цара“, где је велики број окупљених пролазника, упркос пљуску, испод надстрешница, уживао у получасовном концерту поводом прославе Дана победе у Другом светском рату.

Руски кадети наступили су поводом отварања руског огранка Библиотеке „Сергеј Михалков“ у оквиру Библиотеке града Београда.

Кадети су свирали маршеве, руске корачнице, као и наше „Тамо далеко“.

Руска хуманитарна мисија на Балкану помогла је оснивање библиотеке руске литературе која носи назив Сергеја Михалкова у оквиру Библиотеке града Београда.

Медијску подршку за оснивање библиотеке руске литературе дао је Медија центар „Руски експрес“.

Чланак ПОЗДРАВ БРАЋИ: „Каћуша“ се орила Београдом, руски кадети у Србији се појављује прво на ИСКРА.

У Београду ће у посљедњем кварталу ове године бити одржан низ манифестација којима ће бити обиљежено 125 година од рођења српског нобеловца и великог писца Иве Андрића, најављује академик Миро Вуксановић, предсједник Организациног одбора за обиљежавање тог јубилеја.

Организатори ових манифестација су Српска академија наука и уметности и Задужбина „Иво Андрић“, уз подршку министарстава у Влади Србије, а најзначајније од ових догађаја биће свечана академија у октобру и научни национални скуп о Андрићу у децембру, први такав скуп о Андрићу као српском писцу.

Вуксановић у интервјуу Срни напомиње да обиљежавањем 125 година од рођења Андрића, САНУ нема намјеру да политизује питање „коме је Андрић припадао или чијој култури данас припада“.

„Иво Андрић је стварао у Србији, у којој је изградио своју препознатљиву уметничку вредност, па је стога акценат прославе овог јубилеја на његовом стваралаштву и доприносу“, наводи Вуксановић.

Он је као најзначајнију манифестацију издвојио национални научни скуп који ће бити одржан 13. и 14. децембра под називом „Дјело Иве Андрића“, у чијем средишту ће бити Андрић као српски писац.

То ће, напомиње Вуксановић, бити први такав скуп о Андрићу од 1976. године, а на њему ће учествовати научници, универзитетски професори из Београда, Подгорице, Бањалуке, Косовске Митровице и са других српских простора у региону.

„Тај скуп нема намеру да расправља о пореклу Иве Андрића, јер је показано чији је, с обзиром на то да је писао на српском језику“, прецизира Вуксановић.

Он подсјећа да је у Београду Андрићев музеј у његовом стану, да у Београду постоји Андрићев венац и споменик, Задужбина, рукописи… Андрић је живио у Београду од 1919. године, односно од завршетка Првог свјетског рата, па до смрти.

„То његово опредељење да пише екавски српски, да живи у Београду и његово изјашњавање – све то говори да је српски писац“, истиче Вуксановић, наводећи да је у плану да се 2019. године обиљежи сто година присуства Иве Андрића у Београду изложбом и књигом „Андрић у Београду“.

Коментаришући критике из Сарајева и Загреба на рачун Иве Андрића, Вуксановић оцјењује да се сви отимају о некога ко је велики, а када увиде да га не могу добити, онда му налазе ману, да би га умањили.

„Не знам како је у Сарајеву, али у Загребу Андрић нема ни улицу, ни трг. Они у себи знају да он није њихов, да је отишао у Београд, у српску књижевност. А када треба да нападну, онда користе неке податке. Нико не спори да је рођен као Хрват, али толико има случајева, као на пример Чарлс Симић, који је наш Ужичанин, али је амерички песник“, наводи Вуксановић.

Према његовим ријечима, планирана је и свечана академија у Народном позоришту у Београду која ће бити одржана 13. октобра, на исти датум када је 1974. године одржан велики књижевни матине осам водећих писаца бивше Југославије, међу којима су били Иво Андрић, Бранко Ћопић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Александар Вучо, Душан Матић, Васко Попа и Стеван Раичковић.

„У Радио Београду постоје извештаји са тог скупа. Идеја је да се на свечаној академији чује оригинални глас Иве Андрића – снимак постоји у Радио Београду. То је било последње Андрићево читање, 13. октобра 1974. године“, наводи он.

Вуксановић је напоменуо да је Иво Андрић тада посљедњи пут читао одломке из својих књига, а крајем те године примљен је у болницу, гдје је и умро 13. марта 1975. године.

САНУ је покренуо акцију да се великој књижари на углу Јакшићеве и Кнез Михаилове улице, у центру Београда, да име Иве Андрића, а у плану је и камерна изложба у Библиотеци САНУ, као и изложба Андрићевих књига у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

Напомињући да Задужбина „Иве Андрића“ из Београда једина даје ауторска права за објављивање његових књига по свијету, Вуксановић је истакао да је Андрић једини писац на српском језику, који се већ 70 година објављује, а преведен је на 49 језика.

Само у прва два мјесеца ове године, Задужбина је дала ауторска права за 23 књиге на српском, мађарском, бугарском, турском, шпанском, енглеском, њемачком, италијанском, француском, хинду и другим језицима, а Турци објављују већ 23. издање романа „На Дрини ћуприја“.

Вуксановић је рекао да је у току припрема и критичког издања пет књига приповиједака, које је Андрић објавио током живота, јер писац није изучен ако нема своје критичко издање, које подразумијева објављивање свих верзија његовог дјела.

„Тим изучавањем писац се учвршћује у језику на којем је писао, показује се његов стваралачки поступак“, рекао је Вуксановић, наводећи да ће се дати све верзије, на примјер, „Проклете авлије“.

Вуксановић је рекао да се припрема и објављивање Андрићевог познатог есеја о Петру Петровићу Његошу, којег Андрић назива „трагичним јунаком косовске мисли“, а у припреми је и израда поштанске марке и златног новчића са ликом Иве Андрића.

Припрема се и школска олимпијада са питањима о Андрићу, а уручење Андрићеве награде, установљене према његовој жељи, биће одржано у октобру, на дан рођења писца.

Вуксановић је рекао да је Андрић пред одлазак у болницу, 5. децембра 1974. године, својим пријатељима Гвоздену Јованићу и Милану Ђоковићу рекао четири своје жеље – да има задужбину, да њом руководи његова дугогодишња сарадница Вера Стојић, која је до смрти била управник те задужбине, да се установи награда за приповијетку по његовом имену и да његови рукописи припадну САНУ.

„Мало се зна да је Андрић имао 34 године када је постао најмлађи члан САНУ, 1926. године, што је био до смрти, 1975, готово 50 година. Његова матична академија је САНУ“, истиче Вуксановић.

Он посебно скреће пажњу на то да је цијели износ новца од Нобелове награде, свих 1,2 милиона долара Андрић дао БиХ за куповину књига за библиотеке.

Чланак 125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВЕЛИКАНА: Иво Андрић, велики српски писац по језику и опредјељењу се појављује прво на ИСКРА.

Од Мокре Горе данас не би остало ништа да је прије десетак година дозвољено ископавање и експлоатација никла, рекао је Срни члан Српске академије наука и уметности САНУ академик Видојко Јовић.

Академик Јовић, који је 2005. године допринио да Влада Србије повуче сагласност дату британској компанији „Јуропијен никл“ за истраживање руде никла на Мокрој Гори, истиче, међутим, да та „прича изгледа није завршена“ иако се САНУ врло јасно изјаснила о могућим штетним посљедицама.

„Има још покушаја. Сада се истражује, то сам недавно чуо, на Мокрој Гори, али под другим називом. Као не истражује се никл, него се истражује гвожђе. Мислим да је то исто прича и за Вардиште у Републици Српској „, рекао је Јовић.

Он истиче да би експлоатација никла у Србији оставила дугорочне посљедице не само по животну средину и здравље становништва, него је и недовољно исплатив подухват.

„Руда никла у Србији и Републици Српској је врло сиромашна никлом, она има око један одсто никла, а 99 одсто је јаловина. Значи, због киле меса не треба клати бика“, указао је Јовић.

Како је објаснио, технолошки поступак прераде ове руде је заснован на сумпорној киселини, „која је велика пошаст за животну средину“.

„Значи имали бисте једну велику количину јаловине, односно отпада третираног сумпорном киселином. У контакту са атмосферским падавинама, то би одлазило у подземне и површинске воде, утицало на биљке и људско здравље“, упозорио је је Јовић.

Он је навео да ће никл бити увијек актуелан на свјетском тржишту, јер постоји велика потреба за тим елементом, а резерве су све мање и мање.

„То је опасност и не треба се полакомити. То је ствар коју не вреди сада дирати, направићемо велику штету, а нећемо имати велику корист, јер је рудна рента у Србији само три одсто. Питање је колико ће локална самоуправа да добије од тога“, рекао је Јовић.

Академик Јовићо је цијенио да рудна налазишта не би требало распродавати „будзашто“ и да треба сачекати будућност у којој ће нове генерације наћи начин на који би се из руде никла, могли експлоатисати гвожђе, манган и други елементи.

Он је навео да су налазишта никла у Србији на Мокрој Гори, у Липовцу код Тополе и подручју између Руђинаца и Велућа, иако га у мањим количинама има и на другим мјестима, а у Републици Српској око Вардишта и Вишеграда.

Чланак АКАДЕМИК ВИДОЈКО ЈОВИЋ: Од Мокре Горе не би остало ништа да је 2005. отворен рудник никла, прича још није завршена се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Српске академије наука и уметности Владимир Костић упозорио је да Србија „извози сопствену будућност“, те да је основни проблем у Србији демографски, из којег проистичу сви други проблеми.

На скупу „Ка бољој демографској будућности Србије“, одржаном у просторијама САНУ, Костић је истакао да је удио високообразованих људи који одлазе из земље 11 пута већи него 1970-их година.

„Од почетка миленијума смо изгубили више од пола милиона људи. Притом миграциони аспект није толико доминантан“, навео је Костић.

Према његовим ријечима, од 1930. године у Србији се рађа мање дјеце од оног броја који је потребан за просту репродукцију, а високообразоване жене данас рађају у просјеку 1,37 деце, док је за најпростију репродукцију потребно 2,1 дијете.

„Материнство је одгођено, али за то не треба оптуживати жене, већ су за то криви многи друштвени, социјални, политичко-историјски фактори“, рекао је Костић.

Он је додао да, уколико буду сачињене најбоље мјере за рјешавање демографског питања, први ефекти се могу очекивати за деценију или двије.

„Међутим, ако сада не радимо ништа, онда ћемо за неколико година да се чудимо шта нас је снашло, што нема младих, нема песме у Србији, што нема ко да плаћа пензије“, рекао је предсједник САНУ.

Костић је додао да Академија дјелује у границама својих могућности, те да је коначно формиран Одбор за научну и уметничку дијаспору.

„Не гајимо илузије да ће се вратити они који су започели каријере у иностранству, али циљ је да се успоставе јаче везе са њима“, истакао је предсједник САНУ.

Чланак ПРЕДСЈЕДНИК САНУ: Србија „извози сопствену будућност“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Главна сфера дјеловања Српске академије наука и уметности 2017. године биће дефинисање економске стратегије Србије у наредном периоду, изјавио је предсједник САНУ Владимир Костић.

Он је најавио да ће овој теми бити посвећена посебна конференција, а сви приједлози стручњака биће публиковани у монографији.

Костић истиче да је руководство САНУ ријешено да се активније укључи у све актуелне друштевне проблеме.

Он је оцијенио да улога националних академија у 21. вијеку мора да буде другачија, уз неопходне промјене и прилагођавања новом времену.

„На јесен ће се разговарати о менталном здрављу у светлу свих траума кроз које је становништво прошло. Биће и серија предавања о превенцији карцинома желуца“, рекао је Костић за „Блиц“.

Он додаје да ће се САНУ бавити темама из свих области друштва, а да је ствар власти да ли ће их усвојити у своје стратегије.

„Циљ нам је да САНУ остане место компетентности, одговорности и поштења“, поручио је Костић.

Чланак КОСТИЋ: Академија ће се укључити у све друштвене проблеме се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Ивана Антић

Чланак НОВИ УДАРАЦ СРПСКОМ СЕЛУ: Порез, или све на добош се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Српске академије наука и уметности Владимир Костић истиче да је сарадња са Академијом наука и умјетности Републике Српске стратешка и да нема намјеру да се било коме извињава због тога.

– Нама је важна сарадња са било којом академијом у региону, али са АНУРС је због посебних веза изузетно значајна и ми ћемо на њој инсистирати – поручује Костић у интервјуу за Срну.

Он наводи да ту нема никаквих дилема и да не зна „због чега се то питање диже на некакав пиједестал, јер је САНУ сличне активности имала и са другим академијама, па то никога није интересовало“.

– Одједном, неко то поставља као питање национализма или националистичког дјеловања, само зато што са једном академијом из региона покушавамо да имамо нормалне односе. Али, због тога се нећемо извињавати – наглашава Костић.

Он оцјењује да ће српску културну баштину други својатати све док сами Срби не изграде сопствено поштовање према тој баштини и док је не упознају.

– Често се за њу морамо борити са много више енергије, него што се боримо за извјесне политичке химере – оцјењује Костић, наводећи да САНУ у том смислу чини много напора.

Он истиче да „вертикале српске духовности треба увек покушавати повезати са Европом и светом“.

– То треба радити из простог разлога што ми ни на који начин не смијемо да дозволимо /ако постоји злобни наум, онда је то тај/ да се некако затворимо и постанемо сами себи довољни – упозорава Костић.

Он одбацује све покушаје да се Срби прогласе геноцидним, истичући да је то апсолутно неистина и да ће се српски народ бранити чињеницама.

– Не треба говорити и да на нашој страни није било злочина и врло је битно да ми то препознамо, али геноцидност је флоскула која се ужасно лако употребљава искључиво у добијању одређених политичких позиција – напомиње Костић и поручује:

– Не бих то никада изговорио ни за кога, али видим да то неки изговарају сувише лако и често.

Он наводи да се САНУ бави очувањем идентитета Срба, демографским напретком, развојем српског друштва, као и да му је жао што то није дошло до јавности.

– То су апсолутно свакодневне активности САНУ, валоризација и промовисање научних и културних успјеха и свих осталих питања. Скоро смо отворили одбор који ће се бавити нашом дијаспором, тако да је привучемо ближе овим крајевима – наглашава Костић.

На питање да ли САНУ припрема неку званичну стратегију о статуту српског народа коју ће предложити руководству Србије, Костић истиче да је то „прецењивање саме САНУ, јер је Академија дио мреже која треба да брине о различитим проблемима“.

– Нисам сигуран да она има право и знање да сама изађе и на тај простор. Када год САНУ буде било ко питао за мишљење из извршне власти или невладиног сектора, САНУ ће дати свој допринос – каже Костић.

Чланак КОСТИЋ: Нећемо се извињавати због сарадње са АНУРС! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Говорити о Србији ван Европе је противприродно, изјавио је вечерас председник САНУ Владимир Костић, који сматра да је потпуно наивно веровање да ће европски концепт пропасти због Брегзита.

„Ја у то не верујем, јер је улог сувише велики“, рекао је Костић за телевизију Н1.

Он каже да Србија „није чамац који би могао да одвесла у правцу Мадагаскара и направи нову српску државу“.

„Ми смо окружени људима који припадају тој Европи… Без уједињене Европе цела Европа нема будућност. Ни Европа нема никакве будућности без залеђа Русије, енергетске и сваке друге, и негде не могу да схватим димензије русофобије које се намећу. Што се нас тиче, Европа је наша судбина, наш усуд“, рекао је он.

Костић се осврнуо и на однос власти и опозиције у Србији, приметивши да је речник „на нивоу туче“ што је, каже, обесхрабрујуће.

„Не кажем да сад позиција треба да гаји опозицију, али ако смо изабрали систем парламентарне демократије, онда би требало да позиција негде прави инструменте где ће опозиција бити присутна као корекција“, додао је он.

Међутим, ако пратите речник, начин комуникације, то је стално на нивоу туче, указао је Костић.

„Не памтим да смо још кад сам био клинац после утакмице једни са другима разговарали на тај начин. То је обесхрабрујуће“, навео је.

Одговарајући на питање о независним институцијама и понашању власти према њима, Костић је истакао да дубоко верује да су те независне институције потребне, чак и када се са њима не слажете, истичући да оне носе једну врсту поверења.

„Мислим да овде има доста и политичких варијанти и обрачуна… међутим кад сам почео са оном причом о путу самоће која очекује политичке лидере који забораве постојање оних који мисле другачије, ја бих тим људима, ако би ме икада питали за савет рекао, градите институције. Оне које ће викати, не заборави да си смртан“, рекао је Костић

Те институције било да су независне, ван државне и друге, штите све, па чак и оне које су на власти, сматра Костић.

Чланак КОСТИЋ: Говорити о Србији ван Европе је противприродно се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председник Србије Томислав Николић није искључио могућност притсака од, како је рекао, неких европских институција с намером да наша земља призна Косово и Метохију као независну државу.

„Имаћемо изгледа од неких европских институција отворени удар на покрајину Косово и Метохију под жељом да ваљда и ми схватимо или некако прихватимо да је то држава“, рекао је Николић у Галерији САНУ.

Николић је то рекао одговарајући на питања новинара у вези са синоћњим разгорима са представницима Еулекса у Београду, након којих шефица те Мисије Александра Пападопуло није дала сагласност за објављивање заједничког саопштења.

Николић је рекао да је с његове стране разговор био отворен, а да она није рекла ниста што не би смело, са становишта њеног европејства, да се објави.

„Мени није јасно зашто је ставила ембарго… Ја мислим да ако разговарамо представник Еулекса и ја, медији то морају да знају. Мислим да је показала како изгледа демократија у организацијама када мисле да нека истина неће да се свиди онима који ће ту истину да прочитају“, рекао је председник Николић.

Председник је казао да не би ни разговарао са Пападопуло да је знао да неће ништа бити објављено медијима из тих разговора.

„Не бих са њом разговарао уопште да је рекла да нећемо ништа да објавимо из тих разговара. А опет с друге стране, свакако да ћу да разговарам са представником Еулекса, иако су се похвалили да су смањили број особља и да је већ половина запослених у Еулексу са КиМ, под фирмом да су толико већ оспособили органе у Приштини да се њихова улога већ полако смањује“, рекао је Николић.

Како је навео, сарадницима је рекао да поштују ту несхватљиву жељу Еулекса да се ниједна реч Пападопуло не цитира у саопштењу.

„Мене баш брига за ту њену жељу, заиста нисам очекивао, разговор је био искрен и отворен, чак сам ја изнео све примедбе које чини ми се сада један представник Србије може да изнесе о томе ста се дешава на КиМ, посебно примедбу као одговор на неку њену трврдњу да ја разумем да они уређују стање на КиМ, али не разумем како то да уређују стање на назови држави Косову“, каже Николић.

Пападопуло је, наводи Николић, могла да каже да забрањује да се објави и све оно што је он рекао, те да му изгледа да она тако схвата однос Еулекса и Србије, односно да она може да каже да ми са тог разговора не можемо ништа да објавимо.

Николић је рекао да је представници Еулекса замерио на притворима, суђењима и премештањима затвореника, а да је Пападопуло чак хтела ваљда и да га обрадује па је рекла да је два пута била на северу Косова.

„Прво, зашто делите Косово, а друго шта вам је то два пута, колико сте времена туи и колико сте времена провели у Приштини несхватљиво ми је да нисте отишли више од два пута него ви ту територију некако и не покривате изузев притворима“, каже Николић.

Николић: Одговорност због нестанка оружја

Николић је изразио забринутост због нестанка оружја из складишта наоружања и муниције у гарнизону Београд, најављући утвђивање одговорности.

„Мислим да ће одговорности бити, али је много важније да схватимо да нема опуштања када је реч о наоружању које може да дође у свачије руке“, рекао је Николић, који је и врховни командант оружаних снага, одговорајући на питања новинара у Галерији САНУ.

Како је навео, врло брзо ћемо установити да ли је тако нешто могуће и на неком другом месту, те да ли та наша потреба да стално смањујемо број људи који нису превише ангажовани довела до тога да је неко помислио да постоје апсолутно безбедни објекти у којима не треба да буде људи и који не треба да буду контролисани.

„Како је то могло да се деси када знам да лако наоружање, пиштољи посебно се посебно и чувају“, наводи Николић и додаје да нестанак тог оружја није опасност за грађане Србије.

Упитан о најављеном штрајку Војске Србије, Николић је рекао да свако има право да искаже незадовољство,

„Ми ћемо сигурно разговарати са њима. Све је на Министарству одбране које о томе мора да извести владу“, наводи Николић.

То мора, каже, да буде реално и објективно извештавање и мора реално и објективно да се каже шта може да буде учињено пошто, наводи, још не зна да ли су то професионални припадници Војске Србије који су незадовољни тиме што није регулисан њихов статус после 40 година

„Само молим припаднике ВС да схвате где се налазе, да схвате да носе униформу, да још никада нису затражили да разговарамо, а упуштају се у штрајк“, рекао је Николић и додао да је убеђен да има много чинова који уопште неће штрајковати.

Боље би било, каже, да смо разговарали, па онда ако нису задовољни разговорима нека раде шта год хоће.

Према његовим речима, у време када је Војска једна од најугледнијих институција у земљи, непријатно је када се десе неки акциденти или инциденти као што је било са нестанком оружја или када се појави такво неко незадовољство када о томе морате да размислите да ли је каналисано, како је каналисано, ко организује.

Из једног од складишта наоружања и муниције у гарнизону Београд нестало је 70 полуаутоматских пиштоља ЦЗ-99 9 мм, пет аутоматских пушака М-70 АБ2 7,62 мм и два сандука муниције калибра 7,62 мм и 9 мм, саопштило је јуче Министарство одбране.

Како се наводи, недостатак наоружања установљен је приликом редовне контроле стања материјалних средстава, а тим поводом министар одбране и начелник Генералштаба ВС формирали су комисије надлежне за утврђивање узрока „настанка овог ванредног догађаја“.

Чланак НИКОЛИЋ: Очекујем отворен удар из Европе и притисак да Србија призна Косово! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Википедија

Српска академија наука и уметности обележила је данас 175 година од свог оснивања, а председник Академије Владимир Костић истакао је да славе 175 година континуитета једне идеје, континуитета који баштини САНУ.

Од почетног предлога Јована Стерије Поповића и Анастасија Николића, те оснивања Друштва српске словесности 1841. године, до данашњих генерација чланова САНУ, Академија, према Костићевим речима, „хода, жури, посрће, трчи, пада или маршира упоредо са овим народом и државом, речју, грађанима Србије, у готово два века дугом калеидоскопу историје коју је Андрић фаталистички дефинисао као простор живљења ‘између клања и орања’, а да тога често ни наши суграђани, ни ова држава нису свесни“.

Академик Костић је у својој беседи нагласио да је насупрот интригама, управо већина од преко 1.450 чланова Академије доносила у Србију потребан дух модерности, демократије и слободе, јавног деловања и повезивања са Европом и светом, где јој је коначно неупитно место.

„И зато имам слободу да питам: Шта је то овој Академији, у свим њеним менама и различитим именима, промакло у ова готово два века, а тицало се средине која ју је изнедрила? Да будем још директнији: На коју су то историјску вечеру (видите како политички коректно не употребљавам иначе исправнији и тачнији термин народне поезије, крваву вечеру, и ту не мислим само на искушења ратова), наши академици закаснили? И то у временима, не прецењујмо се и не пренемажимо, која су егзистенцијално била неупоредиво тежа и захтевнија од ових наших данашњих. Али, шта је то што ово време, овај шири цивилизацијски тренутак, разликује од других времена и других тренутака са којима се Академија суочавала у претходних 175 година?“, казао је Костић.

Он сматра да је у времену гротескне сметености, опасних неизвесности и до подругљивости отежаног предвиђања будућности, питање свих питања пред Академијом: Куда и како даље?

Костић је мишљења да се, уместо често ад хоц дефинисаних пројеката, морају убудуће оријентисати на дуже, капиталније пројекте, као што је аудио-визуелни архив САНУ са центром за дигитализацију научне, културне и уметничке баштине.

Осврнувши се на досадашње резултате, академик Костић је приметио да су оснивањем Огранка у Нишу направили значајан корак ка ширењу утицаја и мисије Академије, а продубљивана је и отворена и стална комуникација, иако са промењљивим успехом, са постојећим националним, научним, уметничким, образовним и другим институцијама, као и са државом у најширем смислу те речи.

„Однос државне власти и САНУ, заснован на разумевању разлика у суштини њиховог деловања, међусобном поштовању и култури искреног (чак и када није пријатан) и сталног дијалога и помоћи (када је то потребно), треба да садржи и сенку дистанце коју налаже интелектуална скепса и политичко несврставање у служби интереса средине која је Академију изнедрила“, рекао је Костић.

Он је додао да „другачија, удворичка или а приори негативистичка САНУ не би оправдавала научне и уметничке основе свог постојања“.

Костић је нагласио да је САНУ једна од ретких научних и уметничких установа која у континуитету нуди просвећене алтернативе актуелној таблоидизираној и примитивизираној стварности.

Приметивши да „извесно отварање“ Академије и за јавност као да наилази на одобравање те исте јавности, Костић је поручио да суграђани треба чешће и слободније да улазе у зграду САНУ и користе њене садржаје.

Костић је става да САНУ треба тежиште деловања и даље да заснива на активностима из домена идентитетских, друштвено-хуманистичких и уметничких области, указавши на Јобовску стрпљивост и упорност чланова на очувању језика и писма.

„Једноставно, то је аманет наших оснивача“, казао је он.

Он верује да се на питањима културе и идентитетских наука и даље преламају и налазе доминантни разлози постојања САНУ.

„Обрасци испољавања у култури, идентитетским наукама, уметности и друштвено-хуманистичком читању света такође се мењају и САНУ треба да буде отворена пред тим чињеницама, са више слободе, па ако хоћете и позитивне уметничке субверзивности у односу на постојећа конзервативна поимања која и треба да су доминантна у оваквим институцијама“, нагласио је Костић.

Компетентност САНУ, примећује, огледала се и у њеној саветодавној улози, посебно у питањима научне и културне политике, односно стратегије, етичким и друштвеним проблемима везаним за научна истраживања и уметнички рад, те последицама одређених отворених историјских питања.

Он се у свом говору осврнуо и на пројекат САПЕА, који је покренула Европска комисија, а чији је задатак да обезбеди снажније укључивање академија наука европских земаља у такве процесе.

„Чини се да постоји неколико разлога да према овој иницијативи имамо почетни позитивни став: прво, јер би се тако могло постићи да политика/политике значајним делом буду формулисане на предлозима заснованим на научним доказима и друго, јер дискурс односа може постати повољнији за академије, тј. носиоци политичког укључивања би сада активно тражили наше савете, уместо да ми тражимо њихову пажњу“, рекао је Костић.

Председник САНУ је на крају нагласио да само традиција која је спремна да се самосвесно мења у ослушкивању времена и потреба средине из које је потекла, има шансу дуготрајности.

„Овај став у установама инхерентне конзервативности, каква је уосталом и САНУ, по правилу праћен скепсом, али, у годинама које су испред нас и скепса је неопходна да би се доносиле праве одлуке, попут оних које су и најчешће доношене у 175 година дугој историји наше куће“, закључио је Костић.

Чланак КОСТИЋ: Однос САНУ и власти – поштовање уз сенку дистанце се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Предавање прослављеног српског редитеља у Српској академији наука и уметности изазвало велико интересовање публике

    Прослављени српски редитељ, Емир Кустурица, јуче је у Српској академији наука и уметности, у оквиру циклуса „Гост Академије“, као први гост САНУ у оквиру програма који је Академија покренула поводом 175 година постојања, како би представила најистакнутије ствараоце и њихово дело, одржао предавање на тему „Бог је култура – култура је Бог“.

    Променивши првобитни наслов предавања због захтевности и сложености тематике, али и доказивости идеје, Кустурица је истакао да је из тог разлога тему поделио у три рада, од којих је први јуче представио пред члановима САНУ и многобројним посетиоцима.

    Своје излагање, Емир Кустурица, који је публици представљен као редитељ, музичар, писац, урбаниста, започео је шаљивим коментаром након аплауза: „Ја да сам знао да је ово овако озбиљно, можда бих се и добро припремио…“, изазивајући смех у публици која је попунила салу САНУ до последњег места.   

    Говорећи о меланхолији и расположењу, који су, по његовом мишљењу, неопходни за дуг процес стварања књиге или филмског дела, Кустурица се надовезао на једну од катактеристика које красе српски народ.

    „Утолико је Борхесова идеја о усменој књижевности, коју су антички Грци неговали, нешто што сам, гледајући Матију Бећковића, видео – да смо ми заправо народ који је најинтензивније прихватио идеју усмене књижевности. Тако ми се често дешавало да оно што Матија изговори изгледа и звучи много озбиљније него што могу да замислим,“ оценио је редитељ, објашњавајући да је тако и прича коју је написао, као први део идеје „Бог је култура – култура је Бог“, заправо одговор на питање „На којој смо страни?“.

    Настављајући са излагањем, Кустурица је нагласио да је прва прича о којој ће говорити настала као замишљена шетња у присуству и „тишини“ са Матијом Бећковићем.

    „Где смо ми у светској причи? Матија ћути, гледам ја њега, гледа и он мене, и, по обичају кад нас двојица разговарамо, ја ћутим. На којој смо страни? Тешко питање… Ко ће то знати… Ми не знамо шта нам тачно фали, ал’ се прислањамо уз народ, јер немамо ништа боље. Народ зна да му фали правде, али од ње се не живи – кажу ови што се баве политиком,“ рекао је Кустурица, настављајући у шаљивом маниру.

    „Један комшија из Мокре Горе, који ми је продавао земљу, приликом нагађања око цене, рекао је: ‘Веруј ми професоре, ја не политичим’. Кад сам га питао шта значи ‘не политичим’, он је рекао ‘не лажем’. То је исти онај извор који је потврдио, кад сам писао књигу „Смрт је непровјерена гласина“, да реч морал потиче од глагола морати, док неморал значи не морати…“

    Настављајући у истом контексту, Кустурица је рекао: „Један од оних што су код нас у првој фази демократије политичили је рекао у лаковерном изразу у сред транзиционе хистерије ‘Неће нам морал асфалтирати путеве’. У ствари, он је погрешио, иако се пре политике бавио филозофијом… Тачније се изразио пастир од филозофа, и то није први пут у нашем веку – тешко се може замислити живот без асфалта. И то према неименованом пастиру, мора на крају да значи како ће нам морал помоћи у асфалтирању Србије… Мора, и нема друге. Све је морал! Знајући нашу склоност ка претеривању, надам се да неком неће пасти на памет да асфалтира Србију у целокупности, како каже један Јагодинац, па да останемо без њиве, јер ко зна ко ће бити следећи на власти. Ако ова власт изасфалстира више од Тита, значи да ће бити и више морала…“

   Кустурица је наставио предавање уз нову, метафоричну анегдоту о лименом петлу који показује четири стране света.

    „У последње време ветрови дувају јако, али стране света веома тврдоглаво чувају своје позиције – остају исте… Све се променило, а те стране се не дају. Мени је један човек рекао да се петао довољно вртео и да би нам најбоље било да се сад мало врте стране света, тј. да треба да замене места, јер није више модерно да се једино петлови врте… А, данас, кад си испао из моде – то ти је горе него да те жива сахране! Досадно је да све увек буде исто. Кажу, кад би север био југ, запад исток, то би сигурно разбило досаду и монотонију, а ови што живе од ратова – то би их разбило: пошаљеш тенк у Истанбул, а он заврши у Копенхагену, пешадија треба да освоји Загреб, а стигне до Темишвара…“

    Тумачећи положај нас као наследника Светог Саве, Кустурица је додао да не зна како бисмо онда држали страну, јер нисмо ни исток ни запад. „Ако бисмо остали између севера и југа, где ће онда јадни Џеј са својом песмом!? Куку нама, још кукавније мени, ипак нека север и југ, исток и запад буду тамо где јесу – за сада нек’ не мичу!“, нашалио се редитељ.

    „Треба користити расположиве ресурсе – то је реченица коју сам чуо најмање хиљаду пута. Морају се пратити метеоролошки извештаји… Ко зна да прочита извештај из хидрометеоролошког завода – пола је факултета завршио… Један од извештаја, у које сам ја уплео прсте, каже: Са запада дувају стални ветрови и у Србију стижу са Атлантика, проузрокојући највеће промене. Некада и са севера, из Украјине, дува ветар па ништа нема да га задржи и ослаби док не стигне до нас и следи нам крв у жилама… Југ за нас и није неки ветар – он у Београду као и у другим градовима најави кишу. Источни ветрови стижу на крају и често на драматичан начин закомпликују стање ствари. Ти ветрови се умешају и опасно се супротставе западнима, који доносе сталне промене. Најгоре је када сви ветрови дувају у исто време… Још када пада снег… Тек онда настаје невоља – нити шта видимо, нити шта чујемо… То је она слика у којој ја замишљам да би уместо оне шљиве, под коју би сви Срби у случају катаклизме требало да стану, било боље да се сви загрлимо и станемо у круг око оног петла. Није само да би се тада вртели до миле воље, не би уживала само деца – тако бисмо сви имали шансе да се замаскирамо и да нас нико не примети, јер то је изгледа данашњи циљ политичења“, закључио је професор.   

    У наставку предавања, редитељ је говорио о положају Србије у светској причи, о коме је, ћутећи, дискутовао са Матијом током измаштане шетње.

    „Нама јуче јавише да нема Европе, а ми и даље, преко Енглеза, који само што су изашли из Европе, путујемо тамо… А где? Не знамо. Колико? Немамо појма. Али идемо… Коме? То је још компликованије за одговорити. Било је сумње ако не буде Европе – прихватиће нас НАТО, али шта сад после новог председника САД? Нико више неће да се шири, ни Европа, а ни НАТО. Где ћемо онда ми, јадни? На своју страну, то нам је најсигурније… Патње нам је преко главе – ред је дошао да се мало и ми опустимо, да мало клабингујемо, нисмо одавно, не памтимо… А и како ћемо без славља и радости? Заслужили смо јер имамо и ми право – од свих других, ми смо најдуже били на својој страни…“

    „Међутим, ствар се искомпликовала… Политичаре у Европи чека вест – нису се надали победи Трампа, посебно европски комесари… Као за време Тита, кад су за Нову годину сви чекали мандарине које је он лично брао и слао својим људима. Ко не добије мандарине за Нову годину, ко није на списку, мора да је превише политичио… Па је са терена требало да оде на клупу за резервне играче. Сад је код нас најтеже… Ми тек сад не знамо нашу страну… Ми смо преко петла у раној фази пратили одакле дува ветар, а требало је да пратимо у којем правцу се он и губи…“ закључио је Кустурица.

    Цитирајући Борхеса, који каже да су „време и простор бесконачни“, редитељ се запитао: „Шта ћемо са овим ‘сад’? Да ли је и то бесконачност? И није и јесте. Уверили смо се да је најбоље бити неко ко се прода, јер то се најбоље плаћа…“.

    Приводећи предавање крају, Емир Кустурица се позвао на алегорију о лименом петлу који показује стране света, и Мићи који је, монтирајући поклон од управника филхармоније у мраку на димњак куће на Мећавнику, погрешно поставио ознаке за стране света – а све то уочи отварања изложбе Моме Капора у Дрвенграду.  

Фото: iskra.co

    „Кад сам се приближио петлу који се окретао на ветру и видео да нешто не штима, утрчао сам у кућу, донео компас и схватио… Север је Мићи побегао на запад, све је како нисам желео… Окрећем мобилни и питам: ‘Шта оно уради, црни Мићо?’ ‘Профо, веруј ми, није могло боље…’ ‘Па, пореметио си стране света…’ ‘Шта сам урадио?’ ‘Побрк’о си север и југ…’ ‘А нисам, Богом ти се кунем!’ ‘Не куни се, Мићо, север ти је на западу, југ на истоку, исток на северу човече…’ ‘Да л’ је могуће?’ ‘Ено ти, иди види…’ ‘Ма нема говора, профо, урадио сам све морално… Мени димњак све диктира, џаба ти стране света кад мени шрафови све диктирају! Знаш ти мене да ја не политичим…’ ‘Знам…’ ‘Ма пусти га, профо, нек’ стоји овако, мени је к’о лутка… Ја ту не би ништа дир’о… ‘Да се мислиш забавимо? Нисмо откада, заслужили смо, од свих других ми смо најмање мењали стране – најдуже смо били на својој страни…’“

    „Криво стоји, али нико не зна да је све како не треба. Сутра ћемо све из почетка“, помислио је Кустурица уочи отварања Капорове изложбе на којој је Бећковић рекао: „У времену у којем живимо, све је бесмислено ако остане све како је било, тачније док се стране света не промене, пред нама су, као што већ рекох – неопходне потпуне промене.“

    Предавање Кустурице присуствовало је више од сто људи, међу којима су били и његова супруга Маја, бивша и главна и одговорна уредница листа „Политика“, Љиљана Смајловић, адвокат Зденко Томановић, глумац Зоран Цвијановић, али и професори и декани бројних факултета.

    Осим Емира Кустурице, за катедром су седели и председник САНУ, Владимир Костић, потпредседник САНУ, Љубомир Максимовић и редовни члан на Одељењу језика и књижевности САНУ – академик Матија Бећковић.

Фото: iskra.co

    По завршетку предавања Емира Кустурице, публика је поздравила говорника великим аплаузом, док је потпредседник САНУ, Љубомир Максимовић, прослављеном редитељу уручио Потврду о одржаном предавању у име Српске академије наука и уметности.

Чланак ЕМИР КУСТУРИЦА НА ПРЕДАВАЊУ У САНУ: Нама јуче јавише да нема Европе, а ми и даље, преко Енглеза, путујемо тамо… А где? Не знамо. се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предавање прослављеног редитеља, писца, музичара, Eмира Kустурице у Српскоj академиjи наука и уметности изазвало jе данас огромно интересовање.

Kустурица jе, на предлог Oдељења jезика и књижевности, први гост СAНУ у оквиру циклуса коjи jе Aкадемиjа покренула поводом 175 година постоjања како би представила наjистакнутиjе ствараоце и њихово дело.

Славни редитељ требало jе да одржи предавање насловљено „Бог jе култура“, али како jе обjаснио, то jе идеjа за чиjе доказивање jе потребно више времена, те jе ту тему поделио у три приче и прву од њих прочитао данас у свечаноj сали СAНУ.

Kустурица jе рекао да jе та прича одговор на питање „На коjоj смо страни?“ и да jе настала као замишљена шетња са академиком и књизевником Mатиjом Бећковићем, коjа jе „обављена ћутке све док Бећковић ниjе изговори револуционарну ствар“.

У своjоj причи Kустурица се осврнуо на избор Доналда Tрампа за преседника, на међународне односе, Eвропу и НATO, шта ветрови са различитих страна доносе у Србиjу, обjаснио шта значи „не политичим“ (не лажем) и како „морал“ потиче од глагола морати.

„У последње време ветрови дуваjу jако, али стране света веома тврдоголаво чуваjу своjе позициjе, све се променило, али те стране се не даjу. Mени jе рекао jедан човек да би боље било да се уместо ороза или петла окрећу стране света, то би нам било наjбоље и да се петао довољно вртео и да се замени, jер више ниjе модерно да се лимени петлови врте, а данас када си испао из моде, то jе горе него да те живог сахране.“ Према његовим речима, досадно jе када jе све исто.

„Kажу када би север био jуг, а запад исток, то би разбило монотониjу, а оне што живе од ратова, то би разбило. Пошаљеш тенк у Истанбул, а он заврши у Kопенхагену, прешадиjа треба да освоjи Загреб, а стигне пред Tемишвар“, приметио jе Kустурица.

Oн каже да њега одмах „узнемири питање како би ми, наследници Светога Саве држали страну, jер ми нисмо ни Исток ни Запад“. „Aко би остали између Севера и Jуга, где ће онда jадни Џеj са своjом песмом (Ни на исток, ни на запад)“, додаjе редитељ.

Kустурица у своjоj причи даље наводи да ко уме да чита извештаj Хидрометеоролошког завода, пола jе факултета завршио, па jе прочитао „извештаj у коjи jе уплео своjе прсте.“

„Са запада дуваjу стални ветрови и у Србиjу стижу са Aтлантика и проузрокуjу наjвеће промене. Некада са севера Украjине и реке Дњепар дува ветар, нема ништа да га задржи и ослаби док не стигне до нас и следи нам крв у жилама. Jуг за нас и ниjе неки ветар, он наjави кишу, а источни ветрови стижу на краjу и на наjдраматичниjи начин закомпликуjу ствари. Tи ветрови се умешаjу и опасно се супротставе западним коjи доносе сталне промене“.

Фото: Срна

Oн примећуjе да „нама jуче jавише да нема Eвропе, а ми опет преко Eнглеза, коjи само што су изашли из Eвропе, путуjемо тамо“.

„Где, не знамо, колико, немамо поjма, али идемо, коме то jе jос компликованиjе за одговорити. Раниjе jе било сумње ако нема Eвропе, прихватиће нас НATO, али шта сада после новог председника СAД? Нико више неће да се шири, ни Eвропа, а ни НATO. Где ћемо онда ми jадни“, пише Kустурица и додаjе да смо ми од свих наjдуже били на своjоj страни.

Редитељ истиче и да смо се „уверили да jе наjисплативиjе бити неко ко се лако прода, а да jе држати своjу страну чиста глупост“.

Политичари у Eвропи, како каже Kустурица у своjоj причи, чекаjу вест, нису се надали победи Tрампа, посебно европски комесари.

„Kао за време Tита када су за Нову годину чекали мандарине коjе jе лично он брао и слао своjим људима. Kо не добиjе мандарине за Нову годину, мора да jе превише политичио, па jе са терена требало отићи на клупу за резервне играче“, истиче Kустурица и додаjе да „ми тек сада не знамо нашу страну“.

На питање „где смо ми у светскоj причи“, Kустурица одговара да „ми не знамо шта нам тачно фали, али се прислањамо уз народ jер немамо ништа боље“.

„Народ зна да му фали правде, али од ње се не живи, кажу ови коjи се баве политиком“, нагласио jе славни редитељ и рекао да му jе jедан комшиjа на Mокроj гори обjаснио да „не политичим“, значи „не лажем“.

Kустурица jе поменуо и да када jе одлазио на школовање, у Праг, 1974. године Aмерика имала 44 милиjардера, а данас их има 430.

„Tо су наследници оних коjи су краљевима одсекли главе, али њихово jе богатство толико нарасло да се ствар вратила уназад, на фараоне. Данас демократиjу уређуjу фараони, требало jе убити краљеве да би фараони владали“, приметио jе Kустурица.

На краjу jе Kустурица испричао причу како jе уочи отварања изложбе слика Mоме Kапора у Дрвенграду, на крову погрешно постављен лимени петао тако да jе „север побегао на запад, jуг jе био на истоку, исток на северу“.

„Kриво стоjи, али нико не зна да jе све како не треба. Сутра ћемо све из почетка“, помислио jе Kустурица уочи отварања изложбе на коjоj jе Бећковић рекао: У времену у коjем живимо, све jе бесмислено ако остане све како jе било, док се стране света не промене пред нама“.

Чланак KУСТУРИЦА: Источни ветрови се опасно супротстављаjу западним се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Прослављени режисер Емир Кустурица одржао је данас предавање у Српској академији наука и уметности /САНУ/ у оквиру програма „Гост Академије“, у којем се најистакнутији српских ствараоци позивају да говоре о ономе што сматрају важним у свом опусу, као и резултатима свог рада.

Најављени наслов предавања „Бог је култура – култура је Бог“ Кустурица је овог пута промијенио, наводећи да тема захтијева дужи рад и да ју је стога подијелио у три рада, од којих је први прочитао данас пред члановима САНУ и бројном публиком.

Кустурица је нагласио да је ријеч о причи која даје одговор на питање „На којој смо ми страни у свјетској причи“, а испричана је као његова замишљена шетња са Матијом Бећковићем кроз Београд.

Прича се завршава анегдотом – алегоријом о човјеку који је монтирајући металног пијетла на димњак куће на Мећавнику нехотице погрешно поставио ознаке за стране свијета и који је сматрао да је важно да конструкција пијетла чврсто стоји, без обзира на то да ли стрелице показују праву страну.

Фото: Срна

„То је прича о томе како је, заправо, код нас конструкцију постојања лако промијенити кроз идеју да је све могуће. То је она прича коју је Андрић једном исказао када је написао да је на Балкану све могуће у сваком тренутку“, рекао је Кустурица у изјави за Срну након предавања.

Он је навео да је тако и он „помислио како пијетлови од лима који се горе врте, морају да стоје на нечем чврстом“.

„Ово је истинита прича о човјеку који је у мом селу постављао пијетла на димњак и потпуно погрешно усмјерио стрелице ка странама свијета, а да му уопште није сметало што се више не зна гдје је сјевер, а гдје југ“, рекао је Кустурица.

Кустурица истиче да је питање – гдје смо ми у свјетској причи – веома тешко, али и да је „ред дошао да се и ми мало опустимо“.

„Заслужили смо, имамо и ми право на то, јер од свих других ми смо најдуже били на својој страни“, каже Кустурица.

Предавању у препуној Свечаној сали САНУ присуствовао је и академик Матија Бећковић.

video: rs.sputniknews.com, facebook

Чланак У ПРЕПУНОЈ САЛИ САНУ КУСТУРИЦА ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „БОГ ЈЕ КУЛТУРА“: Од свих других ми смо најдуже били на својој страни! се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Прослављени српски режисер Емир Кустурица одржаће данас у Српској академији наука и умјетности САНУ у Београду предавање „Бог је култура“.
Предавање ће бити одржано у свечаној сали САНУ са почетком у 12.00 часова.

Кустурица је на Међународном филмском фестивалу у Лисабону, који је завршен прије два дана, добио награду за животно дјело.

У оквиру главног програма Лисабон – Есторил филм фестивала приказан је и Кустуричин најновији филм „На млијечном путу“ који је изазвао бурне позитивне реакције, овације и аплауз какав није виђен ни на Венецијанском фестивалу, гдје је филм премијерно приказан.

У двочасовном фестивалском програму, након пројекције филма, публика је имала прилику да разговара са српским редитељем, а о богатом ауторском опусу Емира Кустурице, бираним ријечима, говорили су директор Лисабон – Есторил филм фестивала и филмски критичари.

Прије фестивала у Лисабону, филм „На млијечном путу“ доживио је овације и у Мексику у Ријо Кобу. Живот овог филма наставља се у биоскопима широм Португалије, а 19. децембра премијерно ће бити приказан у Москви.

Филм „На млијечном путу“ до сада је представљен у двадесетак земаља.

Чланак СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ: Данас предавање Емира Кустурице на тему „Бог је култура“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Прослављени српски режисер Емир Кустурица одржаће сутра у Српској академији наука и умјетности САНУ у Београду предавање „Бог је култура“.
Предавање ће бити одржано у свечаној сали САНУ са почетком у 12.00 часова.

Кустурица је на Међународном филмском фестивалу у Лисабону, који је завршен прије два дана, добио награду за животно дјело.

У оквиру главног програма Лисабон – Есторил филм фестивала приказан је и Кустуричин најновији филм „На млијечном путу“ који је изазвао бурне позитивне реакције, овације и аплауз какав није виђен ни на Венецијанском фестивалу, гдје је филм премијерно приказан.

У двочасовном фестивалском програму, након пројекције филма, публика је имала прилику да разговара са српским редитељем, а о богатом ауторском опусу Емира Кустурице, бираним ријечима, говорили су директор Лисабон – Есторил филм фестивала и филмски критичари.

Прије фестивала у Лисабону, филм „На млијечном путу“ доживио је овације и у Мексику у Ријо Кобу. Живот овог филма наставља се у биоскопима широм Португалије, а 19. децембра премијерно ће бити приказан у Москви.

Филм „На млијечном путу“ до сада је представљен у око 20 земаља.

Чланак СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ: Сутра предавање Емира Кустурице на тему „Бог је култура“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Председник СAНУ академик Владимир Kостић осудио jе ратнохушкачку реторику коjа се ових дана може чути и тензиjе на релациjи Сараjево – Београд.

„Нека jе проклет свако ко пожели рат, то jе рекао Mилорад Eкмечић, а jа његов цитат користим као упозорење за све оне коjи олако користе ратнохушкачку реторику“, рекао jе Kостић за данашњи Блиц.

Ратнохушкачка реторика заоштрена jе због наjваљеног референдума у Републици Српскоj, а пензионисани генерал БиХ Сефер Халиловић запретио jе да ће РС нестати ако се референдум одржи.

Чланак ПРЕДСЕДНИК СAНУ: Нека jе проклет свако ко пожели рат се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Youtube/RTS Oko – Zvanični kanal

Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић рекао је да је Србија подељена на групе и острва која међусобно не комуницирају.

Он је додао и да је Српска академија наука и уметности ту да понуди начине за комуникацију. „Групе и острва међусобно не комуницирају, а често и зазиру једни и других, ако нешто мало знамо и умемо, а знамо, ту врсту комуникације можемо да понудимо“, рекао је Костић на пријему органзованом у кући српског пословног клуба — Привредник.

Чланак ПРЕДСЕДНИК САНУ: Србија подељена на групе и острва која не комуницирају се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг

Чланак KОСТИЋ: СAНУ ниjе ту да понавља шта власт мисли се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић упозорио је да је Србија прва на свету по „одливу мозгова“ и додао да би за десет до 15 година могло да дође до озбиљног дефицита расположивих ресурса са високим образовањем.

„Одређени подаци указују на сценарио: више места него студената, а мање студената него што нам је потребно за развој. Једна од последица је трка за студентима, с обзиром на то да је то основ финансијске сигурности високошколских установа. А шта је с квалитетом?“, упозорио је Костић у интервјуу за Нови магазин.

Он је подсетио да је према PISA тестирању из 2012. године – 45,5 одсто ученика у Србији функционално неписмено, док је свега два одсто ученика било у највишој категорији и да то, свакако, није кривица ученика.

Костић је као проблем навео квалитет наставника, јер су критеријуми напредовања ниски и неспецифични, али и, како се изразио, „неразумну експанзију високошколских установа“.

„На пример, 2000/2001. код нас је било 86 факултета, а деценију касније 236 (209 државних и 27 приватних), са 1.228 студијских програма. Поред тога, 2010. године само листа назива менаџера садржи 25 назива које тржиште рада не препознаје. Тужан закључак: мањак компетентних наставника… Драматичан је скок одбрањених докторских дисертација: од 206 у 2007, до 770 (374 одсто!) 2012. године“, навео је он.

Први човек САНУ је подсетио да је у скором извештају Светског економског форума Србија на првом месту у свету по „одливу мозгова“, односно одласку стручњака на рад у друге земље, док је по капацитету за иновације на 132. од 140 земаља обухваћених истраживањем.

„У односу на број људи са вишом или високом школом пописаних 1971. године, удео најобразованијих у спољномигрантском контингенту Србије на крају прве деценије 21. века увећан је за више од 11 пута!“, рекао је Костић.

Он је оценио да је, због тога, потребно унети многе измене попут преиспитивања димензија система, спречавања погрешног усмеравања младих ка областима које нису потребне за развој Србије, увођења система националног рангирања свих високошколских институција и подизања квалитета докторских студија.

Такође је неопходно уједначавати критеријуме за избор наставника независно од установе, укључити иностране универзитете у систем евалуације на различитим нивоима о омогућити реципрочну миграцију из универзитета и у њега, као мобилност наставника и студената унутар саме Србије.

Чланак ПРЕДСЕДНИК САНУ: Србија прва у свету по одливу мозгова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Мирослављево јеванђеље, најстарији сачувани ћирилски рукопис на старословенском језику и један од највреднијих примера рукописне грађе, биће изложено у Београду, у Галерији САНУ од 23. августа.

Народни музеј у Београду јнаводи да ће то бити дио поставке изложбе „Свијет српске рукописне књиге од 12. до 18. вијека“.

Јеванђеље настало у осмој деценији 12. вијека исписано је на 181 листу пергамента.

По запису на крају тог рукописа, наручио га је хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, вјероватно за своју задужбину, епископску цркву Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму.

Мирослављево јеванђеље је богослужбена књига с дијеловима четири јеванђеља распоређеним по редосљеду читања током црквене године.

Текст је исписан пером у двије колоне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном.

Књига садржи 296 минијатура цртаних пером и четкицом бојених црвеном, зеленом, жутом и бијелом бојом и украшених златом.

Тај рукопис је био у Манастиру Хиландар до 1896. године, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу, приликом његове посјете. Данас се чува у Народном музеју у Београду.

Од јуна 2005. године, Мирослављево јеванђеље је уписано на УНЕСКО листу Памћење свијета.

Изложба „Свијет српске рукописне књиге“ је приређена поводом 23. Међународног конгреса византијских студија који се под називом „Византија – Свијет промјена“, одржава у Београду од 22. до 27. августа.

Чланак ГАЛЕРИЈА САНУ: Мирослављево јеванђеље на изложби у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Принцип

Члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић оцијенио је да одлука суда у Загребу да поништи пресуду Алојзију Степинцу из 1946. године због сарадње са усташким режимом, показује да су Хрвати досљедни у антисрпској и антиправославној политици.Крестић је навео да одлука загребачког суда не представља изненађење и да Срби морају коначно да престану да гаје илузије о наводном братству и јединству са Хрватима.

„Морамо већ једном да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики можда и највећи непријатељи. То морамо схватити и од тога морамо поћи у сваком случају“, рекао је Крестић.

Он је додао да су наводни заједнички интереси и добри комшијски односи између Срба и Хрвата у овом тренутку „приче за малу дјецу“, те да је сасвим друго питање да ли ће и када доћи до промјена.

Загребачки Жупанијски суд у цијелости је поништио пресуду надбискупу Алојзију Степинцу, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, те петогодишњи губитак политичких и грађанских права због сарадње са фашистима и одговорности за страдања Срба, Јевреја и Рома у усташкој НДХ.

Чланак КРЕСТИЋ: Хрвати досљедни антисрпској политици, морамо да схватимо да су нам они велики, можда и највећи непријатељи се појављује прво на ИСКРА.