Фото: intermagazin.rs

Председник Русије Владимир Путин и председник Републике Српске Милорад Додик разговарали су у Санкт Петербургу о развоју сарадње Русије и Српске, те констатовали да је то у обостраном интересу.

Путин и Додик састали су се на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу, наводи агенција Тасс.

Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је одличним сусрет у Санкт Петербургу са председником Руске Федерације Владимиром Путином, који је изразио задовољство развојем пројеката у Српској.

Додик је за руску агенцију Спутњик рекао да је разговор са Путином био садржајан, срдачан и одличан, те да је реч о састанку у континуиту.

Путин је рекао председнику Српске да ће Руска федерација, у спољној политици, задржати исте ставове и бранити међународно право, а самим тим и међународни субјективитет Републике Српске.

– Знамо да је Русија на различитим глобалним и на мултилатералном нивоу, увек била на страни међународног права и да је то право веома принципијелно упражњавала и није дозволила никакве стереотипе, као што су они који су се ширили годинама о Српској, о наводној сталној кривици, дежурном кривцу и много чему другом – нагласио је Додик.

– Веома ми је драго што сам имао прилику да се сретнем с председником Путином, да попричамо о нашим активностима и пројектима. Информисао сам га о развоју ситуације. Он је рекао да је задовољан развојем пројеката у Републици Српској, навео је Додик.

Додик је рекао да је Путина информисао и да је почела изградња Српско-руског православног центра у Бањалуци, који ће имати руску цркву и садржаје где се могу одвијати образовни, изложбени и други садржаји, организовати разговори.

Председник Српске је додао да се захвалио Путину на принципијелном ставу Руске Федерације који се показује на свим мултилатералним нивоима, па и на глобалном нивоу, као што је у Савету безбедности УН, када је реч о извештајима о БиХ.

– Тамо се презентују чињенице, а не одржавају се стереотипи који у себи садрже нетачне податке. У сваком случају, разговарали смо и о импресијама самог форума овде у Санкт Петербургу, и наравно, било је прилике да му се захвалим на позиву да учествујем. Ово је десети пут у континуитету да сам на једном овако значајном скупу, рекао је Додик.

Председник Додик разговарао је и са председником Законодавне скупштине Санкт Петербурга, Вјечиславом Макаровим, генералним секретаром УН Антониом Гутерешом, потпредседником руске Владе Дмитријем Рогозином и саветником председника Руске Федерације за економске послове Сергејом Глазјевим.

Сумирање посете

Данас се завршава тродневна посета председника Републике Српске Милорада Додика Русији и Санкт Петербургу.

– Република Српска је на Међународном економском форуму добро представљена и постаје све видљивија у свету – изјавио је председник Српске.

Додик је навео да Српска задржава пажњу важних људи у Русији и да је то за њу веома важно.

– За Републику, која је окружена са доста проблема везаних за свој политички статус у самој БиХ и у поимању других, пре свега Запада, веома је важно да овде буде на прави начин представљена – рекао је председник Српске.

Председник Српске је нагласио да је током посете Русији и учешћа на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу разговарано о бројним привредним питањима и сарадњи са руским компанијама.

– Синоћ смо разговарали са представницима „Зарубежњефти“ и поново је ојачано наше уверење да заједничка сарадња, везана за Рафинерију уља и нафте и дистрибутивни систем нафтних деривата, има шансу да се развија и да нема наговешатаја да би тај систем могао бити угрожен, како то неки спекулишу – закључио је Додик.

Чланак ПУТИН НИЈЕ СКИДАО ОСМЕХ С ЛИЦА ТОКОМ СУСРЕТА: Ево о чему су разговарали председници Русије и Српске се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Додик је прихватио позив да буде дио ветеранске екипе Санкт Петербурга која jе данас одиграла кошаркашку утакмицу са екипом Москве.

Предсједник Додик је играо за екипу Санкт Петербурга.

На кошаркашкој утакмици је наступао и бивши руски репрезентативац Андреј Кирленко.

Чланак УЗ КИРИЛЕНКА: Додик наступио за ветеранску екипу Санкт Петербурга се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Срна

Предсједник Републике Српске Милорад Додик састао се данас са губернатором Санкт Петербурга Георгијем Полтавченком, на чији позив учествује на економском форуму у Санкт Петербургу.
Додик ће током боравка у Санкт Петербургу, на маргинама економског форума, разговарати са предсједником Русије Владимиром Путином.

Уочи одласка у Санкт Петербург, Додик је рекао да ће захвалити Руској Федерацији за помоћ коју пружа Српској, те да ће током сусрета представити економску и политичку ситуацију у Српској.

Предсједник Српске је навео да ће током форума, који траје до 3. јуна, имати прилику да се састане са важним људима из политичког и економског живота Русије, али и других земаља.

Додик је рекао да је прихватио позив да буде дио ветеранске екипе Санкт Петербурга, која ће данас одиграти кошаркашку утакмицу са екипом Москве.

Економски форум траје до 3. јуна, а почасни гост, уз Индију, је и Србија.

Чланак САНКТ ПЕТЕРБУРГ: Предсједник Српске разговарао са Полтавченком се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

На предстојећем Економском форуму у Санкт Петербургу наступиће италијански климатолог и нобеловац Рикардо Валентини, који је за Спутњик говорио о будућности науке, последицама глобалног загревања и о томе како руска храна може спасити свет.

„Наука има задатак да нађе решење најтежих проблема нашег времена, међу којима су глобално загревање и одрживи развој. Важно је да се о овим темама говори на форуму у Санкт Петербургу, јер су обе ове теме важне за Русију“, истиче Валентини.

Руска природа је веома богата и разноврсна, а заштита екосистема је директно повезана са стварањем и развојем технологија које омогућавају смањену емисију штетних гасова у атмосферу. Русија је данас највећи извозник жита на свету, престигла је Европу. То је веома важан показатељ, јер се не сме заборавити да је током 90-их година прошлог века она била један од највећих увозника. Док је у остатку света све мање плодних обрадивих површина, Русија их има све више, објашњава нобеловац.

„Руководим радом лабораторије која се бави изучавањем климатских промена у Тихоокеанском региону. Наша лабораторија ради у оквиру руског Далекоисточног федералног универзитета у Владивостоку. Наши прорачуни говоре да ће у Русији до 2050. године бити чак до 40 милиона хектара плодне обрадиве земље“, истиче Рикардо Валентини.

Наш саговорник сматра да Италија и Русија имају шта да науче једна од друге и истиче да ће људима увек бити неопходно плодно тло. Русија има земљу, али увек развија само масовну производњу. Са друге стране, Италија и друге европске земље више обраћају пажњу на квалитет него на квантитет.

„Зато је наш задатак да нађемо начин да производимо квалитетну руску храну, да отварамо нове производне линије“, сматра Валентини.

Валентини објашњава да та здрава храна већ постоји у природи, по руским степама и шумама. Он ту подразумева и шумске печурке и јагодичасто воће. Али ипак би требало направити спој природних производа са иновацијама, у складу са руским традицијама. Формула би требало да звучи отприлике овако: квалитетна пољопривреда уз италијанске стандарде плус руска традиција.

Управо у циљу реализације идеја, италијански нобеловац је заједно са колегама отворио међународну школу која се бави мултидисциплинарним приступом.

Саговорник Спутњика сматра да је Владивосток важна стратешка тачка, јер у далекоисточном делу Русије постоји оно што недостаје Европљанима — стварна веза са Азијом.

„Ми сарађујемо са Европско-медитеранским центром који се бави изучавањем климатских промена, као и са кинеским, корејским и јапанским универзитетима. Надам се да ће Русија успети да направи тај преко потребан мост између Европе и Азије“, закључује Рикардо Валентини.

Чланак ИТАЛИЈАНСКИ НОБЕЛОВАЦ: Русија ће снабдети свет здравом храном се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик потврдио је Срни да сутра путује у Санкт Петербург на економски форум, гдје ће о економској и политичкој ситуацији у Српској разговарати са важним људима из те области, те најавио могућност састанка са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином.

Додик је рекао Срни да је у току договарање састанка са предсједником Руске Федерације, али да његова реализација зависи од Путинових обавеза.

„Постоје могућности да се догоди тај сусрет“, навео је Додик.

Он је истакао да ће на економском форуму имати прилику да се састане са важним људима из политичког и економског живота Русије, али и осталих земаља.

„Годинама посјећујемо традиционални економски форум на којем се окупља пословна и политичка елита Русије, много иностраних гостију, привредника и политичара. Сваке године једна земља је гост. Раније је била Кина, а ове године је Индија, тако да то пружа прилику за многе сусрете са важним људима“, нагласио је Додик.

Он је додао да форум презентује, прије свега, руска достигнућа у економији, те оцијенио да је Русија стабилизовала економију након што су јој уведене санкције.

„Успјела је да одоли санкцијама Запада, стабилизовала је своју валуту која у посљедње вријеме јача и види се привредни раст који се не заснива само на продаји нафтне сировине. Успјели су да у ове три године развију неке производње које до тада нису имали, а у суштини су робу широке потрошње у најзначајнијем обиму увозили са западног тржишта“, каже Додик.

Он је рекао да ће захвалити Руској Федерацији на помоћи коју пружа Српској, те да ће током сусрета презентовати економску и политичку ситуацију у Српској.

„Чињеница да Република Српска има стабилне институције најбоље говори о њеној снази и да одржава раст домаћег производа. Прошле године смо имали раст од 2,9 одсто, што је један од највећих у региону и вјерујемо да ћемо га одржати и повећати и у овој години, али су нам, наравно, потребне и додатне мјере стабилизације и покушавамо да то урадимо“, навео је Додик.

Он је истакао да је Српска наивно вјеровала да је то могуће остварити кроз економску агенду, на коју је имала и примједбе, али је ипак прихватила као одређену могућност.

„Показало се да то у суштини не функционише и покушавамо да нађемо алтернативе. Циљ ми је да тамо ојачам раније контакте и да се приближим одређеном циљу у вези са прибављањем подршке, па и финансијске, са тржишта Евроазије. На глобалном нивоу видимо да се финансијски центри у знатном обиму пресељавају и лоцирају управо у Евроазији“, нагласио је Додик.

Напомињући да на економски форум иде на позив губернатора Санкт Петербурга Георгија Полтавченка, Додик је додао да ће се састати са управом санктпетербуршке губерније, Полтавченком и његовим сарадницима, предсједником парламента, али и министрима у Влади Руске Федерације.

Додик је рекао да је прихватио позив да буде дио ветеранске екипе Санкт Петербурга која ће у четвртак одиграти кошаркашку утакмицу са екипом Москве.

Чланак ДОДИК: УЧЕШЋЕ НА ЕКОНОМСКОМ ФОРУМУ, МОГУЋ И СУСРЕТ СА ПУТИНОМ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Валерий Мельников

Званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова прокоментарисала је на конференцији за новинаре саопштења европских медија и организација о наводном нарушавању права миграната приликом изградње стадиона „Зенит-Арена“ у Санкт Петербургу.

Према њеним речима, „најздушније брине“ Норвешки фудбалски савез, који је 16. маја Међународној фудбалској федерацији упутио писмо с молбом да спроведе истрагу о раду миграната у условима који „подсећају на ропство“.

„Сличне је бриге јуче имала и Холандија“, подсетила је Захарова.

Она је навела да се у овом случају тема људских права користи као „инструмент информационе кампање“.

„Напади ове врсте чујемо пре сваког великог међународног такмичења које се одржава у нашој земљи“, изјавила је Захарова.

„Што се тиче услова унајмљивања и боравка севернокорејских радника, о којима је било речи у документима послатим разним међународним структурама које су тако забринуте за људска права, они су прописани руским радним и миграционим законодавством. За контролу су надлежне одговарајући руски органи за питања миграције, тако да поштовање права унајмљених радника у Русији има ко да надгледа“, нагласила је Захарова.

Она је позвала да се обрати пажња на извештај Агенције Европске уније о нарушавању права миграната у ЕУ.

„Можда има смисла да Холандија или Норвешка припреме и пошаљу међународним организацијама петиције у вези с тим како стоје ствари с експлоатацијом људи у њиховим сопственим земљама? И то ће бити интересантно. Најбоље им је да протестују у складу са сопственим норвешким вредностима због поштовања људских права код њих“, додала је Захарова.

Стадион „Санкт Петербург Арена“, познат и као „Зенит-Арена“, почео је да се гради 2007. године за фудбалски клуб „Зенит“. Због организовања фудбалског шампионата 2018. одлучено је да се пројекат доради како би стадион потпуно одговарао захтевима ФИФА. Арена је отворена 22. априла утакмицом „Зенита“ и „Урала“ у шампионату Русије.

Чланак ЗАХАРОВА ЕУ: Брините ви за своје се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/YouTube

Бајкери мотоциклистичког клуба Ноћни вукови продефиловали су централним улицама Санкт Петербурга пред пут за Москву поводом прославе празника Дан побједе.

Претходно је саопштено да чланове Ноћних вукова који су организатори турнеје „Путевима побједе – на Берлин“, нису пустили да уђу у Пољску.

Пољске власти су им забраниле да уђу због сумње да су екстремистичка организација.

Траса учесника мото-турнеје „Путевима победе – на Берлин“ пролази кроз Смоленск, Минск, Варшаву, Братиславу и Дрезден. Главни догађај је планиран за Берлин, 9. маја.

Чланак ПУТЕВИМА ПОБЈЕДЕ: Дефиле Ноћних вукова кроз Санкт Петербург се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ ФСБ РФ

Наводни организатор терористичког напада у метроу у Санкт Петербургу Аброр Азимов одбио је да призна кривицу, али је изјавио да прихвата хапшење, јавља новинар Спутњика из сале Басманог суда у Москви.

„Нисам против хапшења. То да сам умешан у експлозију — нисам рекао. Учествовао сам, али не директно. Добио сам наредбу. Нисам знао да сам саучесник терористичке активности“, изјавио је Азимов у суду.

Ко му је дао наредбу и како је она гласила, засад није разјашњено.

Суд је одлучио да притвори Азимова.

Још увек није установљено ко је све умешан у експлозију у метроу, истрага се наставља, изјавио је истражитељ у суду у Москви, где се одлучује о хапшењу једног од наводних организатора терористичког напада, Аброра Азимова.

„У овом тренутку се наставља трагање за саучесницима. Истрага се води у различитим регионима Русије“, рекао је истражитељ.

Један од организатора терористичког напада у петербуршком метроу Аброр Азимов, родом из централне Азије, ухапшен је јуче у Одинцовском округу Подмосковља, саопштила је Федерална служба безбедности Русије.

Чланак МОСКВА: Наводни организатор терористичког напада у Санкт Петербургу не признаје кривицу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, YT/DS-TV

Бранденбуршка капија осветљена је бојама руске заставе без дозволе берлинских власти. Акцију су организовали активисти Национал-демократске партије Немачке у знак солидарности с Русијом након недавног терористичког напада у Санкт Петербургу.

Видео-снимак Бранденбуршке капије у бојама руске заставе објављен је на званичној страници партије на Фејсбуку.

„Ако берлински сенат не жели да ода пошту жртвама у Санкт Петербургу, то ћемо учинити ми“, наведено је у тексту испод снимка.

Раније су власти немачке престонице одлучиле да не осветљавају Бранденбуршку капију бојама руске заставе, како су то чиниле након великих терористичких напада у другим светским градовима. Одлуку су образложиле тиме да Берлин није град-побратим Санкт Петербурга.

Чланак БЕЗ ОДОБРЕЊА ВЛАСТИ: Бранденбуршка капија ипак у бојама руске заставе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/Владимир Песня

Вече сећања на жртве експлозије у метроу Санкт Петербурга „Питер – С тобом смо!“ одржава се на Мањежном тргу у Москви.

Организатори скупа су Московска федерација професионалних савеза, Професионални савез радника метроа, Професионални савез радника у саобраћају, као и Саобраћајна асоцијација московске агломерације.

У петербуршком метроу 3. априла одјекнула је експлозија, у којој је, према последњим подацима, погинуло 14 људи.

Међу жртвама је и Акбаржон Џалилов, за ког се претпоставља да се разнео експлозивом.

На другој станици метроа пронађена је још једна експлозивна направа која је благовремено деактивирана.

Чланак МОСКВA: Скуп у знак сећања на жртве терористичког напада у Санкт Петербургу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Радоје Пантовић

Мост на Ади и Палата „Албанија“ вечерас су осветљени бојама руске заставе, у знак солидарности са руским народом после терористичког напада у Санкт Петербургу.

Српска престоница солидарише се са братским руским народом који после терористичког напада у Санкт Петербургу пролази кроз тешка времена.

https://www.facebook.com/rs.sputniknews/videos/1322798037811133/

Чланак СОЛИДАРНОСТ СА РУСИЈОМ: Мост на Ади и палата „Албанија“ у бојама руске заставе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Sputnik/Konstantin Chalabov

Мост на Ади и Палата „Албанија“ у Београду биће вечерас освјетљени бојама руске заставе, у знак солидарности са руским народом послије терористичког напада у Санкт Петербургу, изјавио је градоначелник Београда Синиша Мали.

У изјави за медије он је рекао да је то начин да се српска престоница солидарише са братским руским народом који након терористичког напада пролази кроз тешка времена.

Чланак БЕОГРАД: Мост на Ади и Палата „Албанија“ у бојама руске заставе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Григориј Сисојев

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да су цинични и подли покушаји да се представи експлозија у Санкт Петербургу која се јуче десила осветом Русији за политику у Сирији.

„Што се тиче аргумената једног броја медија да је терористички напад освета Русији за нашу политику у Сирији… то је цинично и подло. Жалосно је што је то, не само измишљотина медија, већ да слично мишљење деле и неки међународни посленици, укључујући представнике Пентагона из периода администрације Обаме“, рекао је министар руски министар након разговора са шефом дипломатије Киргистана Ерланом Абдилдајевим.

„Сматрам да је то недостојно политичара и очекујем да неће бити двојних стандарда у садашњој ситуацији када тероризам прети свим земљама, без изузетка овакви двојни стандарди, да ће политичари показати одговорност“, нагласио је Лавров, додавши да очекује максималну одговорност за праћење догађаја и са стране медија.

Претпоставља се да је експлозију активирао терориста-самоубица из Киргистана Акбаржон Джалилов, рођен 1995. године и који има држављанство Русије. Према званичним подацима, у експлозији у метроу у Санкт Петербургу погинуло је 14 особа, док је 49 рањено. У току је истрага организатора терористичког напада. У Санкт Петербургу је проглашена тродневна жалост.

Чланак ЛАВРОВ: Цинично и подло називати напад у метроу осветом за Сирију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Sergey Guneev

Терористички напад у Санкт Петербургу је изведен у тренутку када се тамо налазио председник Русије Владимир Путин, што наводи на размишљање и предмет је за анализу специјалних служби, изјавио је портпарол председника Дмитриј Песков.

„Несумњиво, то што је терористички напад изведен у тренутку када се шеф државе налазио у граду наводи на размишљање. То треба да анализирају специјалне службе“, рекао је новинарима Песков одговарајући на питање да ли у Кремљу сматрају да је експлозија у петербуршком метроу изазов за председника који се тог дана налазио у северној престоници.

„Сваки терористички напад који се дешава у земљи је изазов за сваког Руса, укључујући нашег председника“, додао је он.

Разматра се верзија да је експлозију у метроу извео терориста-самоубица, додао је Песков.„То је једна од верзија које се разматрају“, додао је он.

У овом тренутку се наставља истрага, врши сe инспекција, гледају се снимци камера. Радиће се експертизе, међу којима генетичка, о експлозиву итд, изјавила је званична представница истражног комитета Русије Светлана Петренко.

Она је додала да је установљено ко је извео терористички напад, али у интересу истраге одбила је да каже име.

Претпоставља се да је експлозију активирао терориста-самоубица из Киргистана Акбаржон Џалилов, рођен 1995. године, који има држављанство Русије. Према званичним подацима, у експлозији у метроу у Санкт Петербургу погинуло је 14 особа, док је 49 рањено. У току је истрага организатора терористичког напада. У Санкт Петербургу је проглашена тродневна жалост.

Чланак ПЕСКОВ О ЕКСПЛОЗИЈИ У МЕТРОУ: Напад на председника? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, AP Photo/ Yevgeny Kurskov

Четрнаесторо погинулих, а 48 повређених у, како се сумња, нападу бомбаша-самоубице у метроу у Санкт Петербургу, али европски градови не „светле” у бојама руске заставе.

Чињеницу да европскои градови нису изразили солидарност коју иначе искажу у сличним ситуацијама, нису занемарили неки радознали корисници мреже Твитер који су питали да ли ће Париз, Берлин, Лондон и друге западне престонице одати пошту жртвама напада у Русији као што су након неколико терористичких напада у Европи.

Многи светски лидери изразили су саучешће онима коју су погођени нападом, али у понедељак увече ниједна знаменитост није засијала бојама руске заставе, иако су неки креативци на мрежама покушали то да „исправе“.

Немачка Бранденбуршка капија има историју исказивања солидарности након сличних напада у Паризу, Бриселу, Лондону, Орланду, Истанбулу, Ници и Јерусалиму, како пише „Берлинер цајтунг“, али је један представник Немачке новинске агенције рекао је да знаменитост није у руским националним бојама јер Санкт Петербург није партнер града Берлина, а „изузеци треба да се праве само у изузетним случајевима“.

Израел је, међутим, изразио своје саучешће и солидарност са жртвама осветлевши градски парламент у Тел Авиву бојама руске заставе.

Чланак ЕВРОПА СЕ ОБРУКАЛА: Нема знаменитости у бојама руске заставе се појављује прво на ИСКРА.

Фото:Спутњик, REUTERS/ Igor Russak

У средишту експлозије у метроу у Санкт Петербургу пронађено је тело особе пореклом из средње Азије, али је још увек рано тврдити да се ради о терористи, саопштио је Спутњику извор у руској полицији.

„У могућем средишту експлозије откривено је тело особе пореклом из једне од средњеазијских земаља. Ипак, још увек је сувише рано назвати га терористом-самоубицом“, саопштио је извор.

Портпарол МИП Киргизије потврдио је да је вероватно да је терориста пореклом из Киргизије.

Ради се о Акбаржону Джалилову, рођеном 1995. године и који има држављанство Русије.

Портпарол МИП-с Казахстана Ануар Жавајнаков изјавио је да за сада нема основе за сумњу да је у терористички напад био умешан 23-годишњи Максим Аришев, којег су неки медији пожурили да назову реализатором напада.

Раније се добровољно предао други осумњичени за организацију напада. Он је изјавио полицији да је невин, али је ипак био притворен. У току је истрага.

Медији су објавили фотографију другог осумњиченог. У току је истрага да ли је заиста он поставио бомбу на станици „Трг устанка“. Експлозив је деактивиран.Претпоставља се да је експлозију активирао терориста-самоубица. Према званичним подацима у експлозији у метроу у Санкт Петербургу погинуло је 11 особа, док је 45 рањено. У току је истрага организатора терористичког напада. У Санкт Петербургу је проглашена тродневна жалост.

Чланак САНКТ ПЕТЕРБУРГ: Експлозију изазвао бомбаш-самоубица? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Руски предсједник Владимир Путин положио је данас цвијеће на мјесту експлозије у метроу у Санкт Петербургу, јавља „Спутњик“.

Агенција Интерфакс јавља да се Путин вечерас састао са представницима служби безбједности након експлозије у метроу.

У експлозији у метроу у Санкт Петербургу погинуло је 11 лица, док је 45 рањено.

Президент Владимир Путин возложил цветы у станции метро в Санкт-Петербурге, где прогремел взрыв. pic.twitter.com/HWvW3UsozZ

— Телеканал РБК (@rbctv_live) April 3, 2017

Чланак ПУТИН САМО ШТО НИЈЕ ЗАПЛАКАО: Положио цвеће жртвaмa експлозије у метроу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Uncredited

Девет особа је погинуло док је више од 20 рањено у експлозији у метроу у Санкт Петербургу, јављају руски медији.

Према незваничним подацима, одјекнуле су две експлозије на станицама „Сени трг“ и „Технолошки институт“.

Нешто раније је портпарол гувернера Санкт Петербурга Андреј Кибитов рекао да је више од 50 рањених.

„Са нама раде лекари. Број бригада прве помоћи у овом тренутку износе 17, и само ће се повећавати“, написао је он на Твитеру.

Руски председник Владимир Путин, који се налази у Санкт Петербургу, изјавио је да разматра све верзије догађаја, укључујући тероризам.

„Непознати су разлози (експлозије), зато је још рано говорити о томе. Истрага ће показати“, рекао је Путин уочи састанка са председником Белорусије Александром Лукашенком.

„Природно, увек се разматрају све верзије — и уобичајене и криминалне, пре свега појава тероризма. Видећемо. Истрага ће ускоро дати све одговоре“, рекао је Путин.

Чланак САНКТ ПЕТЕРБУРГ: Девет мртвих, више од 20 рањених у експлозији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Алексеј Куденко

„Сајентолошка црква“, чији огранци се налазе у Москви и Санкт Петербургу, за последње три године изнела је у САД око 3 милијарде рубаља (око 50 милиона евра) кроз „донације“, пише лист „Известија“, позивајући се на податке експерата.

У среду је Федерална служба безбедности извршила претрес Центра за управљање делатношћу за ширење сајентологије у подмосковском граду Лосино Петровском. То је једна од кључних структура руских сајентолога. Претрес је спроведен у оквиру истраге кривичног дела о незаконитој пословној делатности лица из религиозне секте „Сајентолошка црква Санкт Петербург“.

„Према подацима истраге, тренинзи и семинари бивше филијале ’Сајентолошке цркве‘ вођени су без лиценце. Материјале који су одузети из канцеларије тренутно проучавају истражитељи ФСБ. Експерти тврде да је за последње три године преко ’Сајентолошке цркве‘ кроз ’донације‘ у САД изнето око 3 милијарде рубаља“, наводи лист.

Крајем јуна прошле године Врховни суд Русије прогласио је законитом одлуку о ликвидацији „Сајентолошке цркве“ на захтев Министарства правде. Министарство је извршило проверу организације и религиозну експертизу и дошло је до закључка да фактичка делатност „Сајентолошке цркве“ није у складу са формама, методама и основама веронауке, које су наведене приликом уписивања у државни регистар и да зато не може да буде призната као религиозна организација.

Чланак МОСКВА: Сајентолози износе милијарде из Русије се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Madlenijanum

Ансамбл Опере Санкт Петербурга гостује 24. и 26. јуна на Великој сцени „Мадленијанума”, када ће публика имати прилику да чује опере Родиона Шчедрина „Не само љубав” и Сергеја Прокофјева „Веридба у манастиру”.

Опера Санкт Петербурга ове године слави 30 година, а поменуте две опере ће имати праизведбу на српској сцени.

Редитељ опера Јуриј Александров и сценограф и костимограф Вјачеслав Окуњев српској публици познати су као аутори опера „Травијата” и „Пајаци” извођених на Великој сцени „Мадленијанума”.

Александров, који је уједно уметнички директор Опере Санкт Петербурга, познат је као аутор савремених и атрактивних поставки опера, а његове поставке су изведене у миланској „Скали”, „Арени” у Верони, „Метрополитен опери”, „Маријинском театру” и многим другим.

Опера „Не само љубав” посвећена је супрузи композитора, великој руској балерини Маји Плисецкој, док је „Веридба у манастиру” настала на основу познате драме „Пратиља” Ричарда Шеридана.

Чланак БЕОГРАД: Опера Санкт Петербург гостује у „Мадлениjануму” се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, Tanjug/ Сава Радовановић

Прослављени руски диригент Валериј Гергијев и Симфонијски оркестар Маријинског театра из Санкт Петербурга показали су вечерас у Београду да музика и уметност имају снагу која руши све баријере – менталне, емотивне, па и политичке.

С одличним солистима, пијанисткињом Аником Вавић и виолинистом Романом Савићем, Гергијев и његов оркестар извели су у атрактиван музички програм, састављен од дела руских и европских композитора.

Овај изузетан музички догађај отворио је Први концерт за оркестар под називом „Безобразни стихови” Родиона Шчедрина, уследила је танана лирична интерпретација Дебисијевог „Прелудијума за поподне једног фауна”, а потом је пијанисткиња Аника Вавић, у пратњи оркестра, извела Други клавирски концерт Дмитрија Шостаковича.

Виолиниста Роман Симовић је извођењем Виолинског концерта у А-молу Александра Глазунова заслужио дуготрајан аплауз и овације београдске публике, које је музичар наградио бисом.

Фото: Спутњик, TANJUG/ САВА РАДОВАНОВИЋ

Концерт је у другом делу настављен фасцинантним и ванредно експресивним извођењем Малерове Пете симфоније.

Разноврстан и богат концертни програм, у изузетно сензибилној интерпретацији врхунски увежбаних петербуршких музичара, под вођством разигране руке Валерија Гергијева, увеличао је један бис. Музичаре је на сцени потом поздравио и руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, који је Гергијеву уручио цвеће.

Посебна драж на концертима које води Валериј Гергијев јесу покрети његових руку и прстију који све време играју, виртуозно пратећи сваку ноту композиције. Тако се, поред звучног, концерти које води овај диригент одликују и непоновљивим визуелним доживљајем.

Међу званицама које су присуствовале вечерашњем концерту, поред Александра Чепурина и бројних чланова дипломатског кора, били су и министар културе Србије Владан Вукосављевић, редитељ Емир Кустурица, вокалне солисткиње Катарина Јовановић и Дивна Љубојевић, диригент Бојан Суђић, потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, посланик покрета „Снага Србије” Драгомир Карић и многи други.

Општи утисак након концерта јесте да је београдска публика веома задовољна оним што је чула и видела, а то су потврдили задовољни изрази лица и коментари који су се могли чути у фоајеу Сава центра — да је Симфонијски оркестар Маријинског театра један од најбољих ансамбала који је у српској престоници гостовао у протеклој деценији. Да има више оваквих музичара и да смо сви ми у прилици да их слушамо чешће, можда и не би било ратова.

Чланак СНАГА УМЕТНОСТИ: Виртуози из Петербурга одушевили београдску публику се појављује прво на ИСКРА.

Фото: vostok.rs

Свечаности посвећене 73. годишњици ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржане су у Санкт Петербургу.

27. јануара се навршило се 73 године од дана потпуног скидања блокаде Лењинграда. Овај велики датум је у Русији проглашен за Дан војне славе. Хитлеровска опсада је трајала 900 дана и ноћи. За све ово време град је у непријатељском окружењу живео, радио и борио се. Без обзира на пуцњаву, бомбардовање, нељудску глад и страшне мразеве Лењинград је издржао и победио.

Битка за Лењинград је била најдужа у годинама Другог светског рата. Хитлер је хтео да сравни град са земљом. Блокада која је успостављена од јесени 1941. године, однела је животе око милион грађана. Цела земља, а и цео свет су пратили јуначки подвиг Лењинграђана. Продор војника с Лењинградског и Волховског фронта почео је у јануару 1943. године. Блокада је прекинута, али је у потпуности укинута тек 27. јануара 1944. године. У току борби за град на Неви уништено је 50 немачких дивизија, каже стручњак Института за општу историју РАН Михаил Мјахков.

– Подвиг Лењинграда и жртве Лењинграда никад не смеју заборавити ни наша, ни следеће генерације. Лењинград је био острво које је практично повезивало немачку војску на целом северном крилу совјетско-немачког фронта. Ма шта да се данас прича, пад овог града је могао имати ефекат домина и пада целог фронта. А 1941. године можда је могао довести и до освајања Москве. Зато је одбрана Лењинграда имала како морално-политички, тако и строго војни значај. Много је написано у вези са скидањем блокаде Лењинграда, али су ми најближи, наравно, стихови познате песникиње Вере Инбер, која је написала: „Загрмео је страшни лењингрдски суд.“ Овај суд је за Лењинград загрмео управо у јануару 1944. године кад смо се практично осветили за сву несрећу и бол који су немачко-фашистички освајачи нанели нашој земљи у току Великог отаџбинског рата.872 дана становници опседнутог Лењинграда, превазилазећи глад, хладноћу, бомбардовања, херојски су бранили свој родни град. Фашистичка војска почела је опсаду 8. септембра 1941. године.

Потпуно ослобођење је стигло 27. јануара 1944. године. Блокада Лењинграда је пример изузетне храбрости и истрајности армије и цивилног становништва. То није само једна од најтрагичнијих страна у историји Другог светског рата, него и догађај светског значаја, констатује академик Академије војних наука, историчар Јуриј Рубцов.

– Не само наши, руски историчари, него и историчари САД, и други страни аутори истичу подвиг опседнутог Лењинграда као уникатан. И народа – мирног становништва града на реци Нева, и армије. Јер се одбрана одвијала у најнеповољнијим околностима. Потпуни обруч, глад, хладноћа, застрашујући санитарни услови, неуређени животни услови. Све то, и многе друге ствари условљавају да се битка за Лењинград третира као догађај, који је оставио меморијални и веома озбиљни траг у историји рата.

Херојска одбрана Лењинграда одигала је значајну улогу и у другим кључним биткама тих година, такође је утицала и на резултат рата, каже у наставку историчар.

– Не само чињеница потпуног пробоја опсаде у јануару 1944. године, него и све фазе одбране града унеле су, без сумње, промене и у стратешке планове зараћених страна, и у морал руских војника на фронту, и у позадини. Сама по себи чињеница, да је град истрајао, током готово 900 дана, прво у потпуној, а затим, током задње године, у делимичној блокади, – имала је деморалишући утицај на немачке и финске војнике. Јер су Немци, када су септембра 1941. године пришли Лењинграду, били убеђени, да ће за месец или два освојити град.

Сваке године све је мање сведока тих дана, „блокадњиков“. Зинаида Шевкуненко је имала седам година, када је почео рат. У опседнутом граду је провела годину и по дана. У то време она није одмах била свесна свих страхота догађања. Било је страшно, глад, хладноћа, износи своја сећања Зинаида Шевкуненко.

– Када су бомбардовањем били уништени Бабајевска складишта, у августу 1941. године, следовања хране су одмах смањена. Деца су добијала 125 грама хлеба, а на радну картицу давали су 250 грама. Бомбардовали су обично ноћу, али наша зграда је имала склониште. Ми смо одлазили у склоништа, и чак смо спавали седећки. Касније је почело артиљеријско бомбардовање. Наша кућа није била погођена, али друге су зграде јако настрадале. У почетку смо били ја, сестра, брат и мама. Старији брат је био на фронту. Брат и сестра су ми умрли, и мама и ја смо дуго живели сами. Затим је и мама умрла. Када сам остала сама, пребацили су ме у дечје прихватилиште, и затим „Путем Живота“ су ме пребацили из града.

Чланак 73 ГОДИНЕ ОСЛОБОЂЕЊА ЛЕЊИНГРАДА: Ватромет победе над Невом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Ruptly

Свечаности посвећене 73. годишњици потпуног ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржани су у Санкт Петербургу. Погледајте како су Петербуржани прославили годишњицу на Марсовом пољу.

Свечано полагање венаца и цвећа одржано је ујутру у петак на Пискаревском меморијалном гробљу, где су сахрањене хиљаде житеља Лењинграда и заштитника града.

Концерт у великој концертној сали „Октобарски“ одржан је у току дана, а увече је приређено књижевно-музичко вече у Дому писаца.

Блокада Лењинграда, која је почела 8. септембра 1941. године, трајала је готово 900 дана. Једини пут — Пут живота, којим је достављана храна у град, био је преко залеђеног Ладошког језера. Блокада је пресечена 18. јануара 1943. године, али су житељи Лењинграда морали да чекају још целу годину да она буде потпуно укинута — 27. јануара 1944.

Током блокаде је погинуло, према разним подацима, између 400.000 и 1,5 милиона људи. Само три одсто њих је погинуло у бомбардовању и артиљеријским нападима, а сви остали су умрли од глади.

Чланак ГРАД ХЕРОЈ: У Петербургу обележена 73. годишњица ослобођења се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Делегација Републике Српске присуствоваће данас отварању Божићног сајма у Санкт Петербургу, на којем ће се Република Српска први пут представити на једном од најпознатијих сајмова са дугогодишњом традицијом.

Делегација Републике Српске, коју предводи министар за економске односе и регионалну сарадњу Златан Клокић, састала се јуче у Санкт Петербургу са представницима три комитета, Привредне коморе и Туристичког бироа овог града.

Директор Привредне коморе Санкт Петербурга Јуриј Бурчаков рекао је да има много простора за напредак сарадње овог града и Републике Српске, те да је руска страна заинтересована да улаже и сарађује са привредницима у Републици Српској, што показује и присуство руских компанија на тржишту Српске.

Из Министарства за економске односе и регионалну сарадњу саопштено је да је на састанку разговарано о наставку сарадње и реализацији активности предвиђених Мапом пута, коју је ове године потписао предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Министар Клокић је нагласио да је у складу с тим предвиђена сарадња у више области попут здравства, привреде, културе, туризма, учешће Републике Српске на Божићном сајму, као и посјете делегација двије земље.

У саопштењу се додаје да је јуче у Привредној комори Санкт Петербурга одржана и презентација привредних и туристичких потенцијала Републике Српске, у присуству великог броја заинтересованих привредника, туристичких радника и грађана.

На састанцима су, осим представника Привредне коморе Санкт Петербурга и Комитета за спољне послове, учествовали и посланик Државне Думе Руске Федерације Катанаев Владимир Иванович, те представници Градског туристичко-информативног бироа, Комитета за развој предузетништва и потрошачког тржишта и Комитета за привредну политику и иновације.

Чланак РУСИЈА: Делегација Српске на отварању Божићног сајма у Санкт Петербургу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Фотохост-агентство

Председник Републике Српске Милорад Додик наставља посету Русији, где учествује на Четвртом међународном конгресу „Санкт Петербург и словенски свет“.

Након посете парламенту Санкт Петербурга и разговора с председником Законодавне скупштине града, Вјечеславом Макаровим, Додик је рекао да је Српска загледана у Русију и воли и цени њен напредак. „Веома је важно да Русија обнови своју снагу на међународном плану, јер ће тада свет сигурно бити поштеније и мирније место, и више посвећен људским слободама“, истакао је Додик.

Чланак ДОДИК: Српска загледана у Русију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је у градској скупштини Санкт Петербурга са руководством скупштине и предсједником Вјечеславом Макаровим.

На састанку је разговарано о политичким и привредним темама те сарадњи Републике Српске и Санкт Петербурга.

– Ово је доказ наших добрих односа у континуитету. Република Српска је загледана у Русији и радује се њеном напретку. Сматрамо да је веома важно да Русија обнови снагу на међународном плану, јер ће тада сигурно свијет бити поштенији, мирнији и више посвећен слободама људи. Присуство Русије на глобалном нивоу, свакако је уперено ка томе да се очува стабилност и да се прекине са низом који на међународној сцени доводи до честих регионалних ратова који дуго трају и односе пуно жртава – рекао је Додик.

Предсједник Српске је истакао да Република Српска и Санкт Петербург остварују добру сарадњу и осврнуо се на раније потписани споразум са гувернером Санкт Петербурга о провођењу листе приоритетних области сарадње.

– Увијек се радујем посјети овом граду и могу да посвједочим видном напретку Русије, поготово у тешким условима неправедних санкција Запада. Видим напредак и враћање Русије властитим потенцијалима који су некада били запостављени. Данас је Русија окренута производњи за властите потребе и елиминисању зависности од било кога и ја се радујем томе – закључио је предсједник Српске.

Додик је подсјетио да санкције Русији није подржала Српска, а самим ти ни БиХ.

– Поносни смо на то што смо успјели упркос огромном притиску Запада да одбијемо увођење санкција и данас можемо да кажемо да смо апсолутно били у праву. То је било наше истинско опредјељење. Нисмо калкулисали о овом питању и захвалан сам Русији на свему што је учинила за нас – поручио је Додик.

Предсједник Додик је истакао да Санкт Петербург и Српска имају амбицију ка даљем развоју односа на свим пољима – политичким, економским, привредним, културним…

Предсједник парламента Санкт Петербурга Вјачеслав Макаров истакао је да овај руски град и Републику Српску везују јаке културне, историјске, политичке и економске везе.

– Русија много цијени пријатељство и отвореност наших земаља, јер су наши народи тијесно повезани генетски – ми смо словенски народи – рекао је Макаров.

Макаров је изразио велику захвалност предсједнику Српске за подршку руским иницијативама на међународном плану.

Предсједник Додик борави у Санкт Петербургу, гдје учествује на Четвртом међународном конгресу „Санкт Петербург и словенски свијет“.

Теме овогодишњег конгреса су инфраструктура и културни туризам.

Подсјећамо, предсједник Српске Милорад Додик и гувернер Санкт Петербурга Георгиј Полтавченко у јуну ове године, потписали су мапу пута за провођење листе приоритетних области сарадње.

Чланак ДОДИК: Санкт Петербург и Српску везују јаке културне, политичке и економске везе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик отпутовао је данас у Санкт Петербург.

Додик ће учествовати на Четвртом међународном конгресу „Санкт Петербург и словенски свијет“.

Чланак СЛОВЕНСКИ СВИЈЕТ: Предсједник Српске у Санкт Петербургу се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Восток/Lori / Legion-Media

Казањска црква, један од симбола Санкт Петербурга, саграђена је 1811. године по угледу на римску базилику Светог Петра. Подсетимо се појединих занимљивости везаних за један од најпрепознатљивијих украса севе

1. Храм је саградио руски архитекта Андреј Вороњихин

Цар Павел I је дошао на идеју да сагради Казањску цркву на месту старог храма посвећеног Рођењу Пресвете Богородице. Император је организовао конкурс за предлоге пројеката у коме су учествовали Италијан Пјетро Гонзаго, Енглез Чарлс Камерон и Француз Жан Франсоа Томас де Томон. Цар је већ био одобрио Камеронов пројекат када му је гроф Строганов препоручио да изабере пројекат младог архитекте Андреја Вороњихина, који није учествовао на конкурсу. Императору се тај рад допао и Вороњихин је именован за главног архитекту.

2. Као инспирација су послужили храмови Рима и Фиренце

Павел је хтео да ново здање подсећа на римску базилику Светог Петра. Вороњихин је пројектовао грандиозну колонаду која је имала сличности са пројектом италијанског храма. Стубови Казањске цркве (укупно 96) нису распоређени укруг, него се шире према Невском проспекту. Свечани улаз у цркву је био на бочној северној страни храма. Према Вороњихиновом плану, колонада је требало да буде постављена и са јужне стране храма, али се касније одустало од те идеје.

Северни улаз у цркву је изливен од бронзе по угледу на „рајске двери“ фирентинске крстионице Лоренца Гибертија. Савременици су критиковали Вороњихина због позајмљених идеја и називали га „копистом“.

3. Здање се третира и као музеј природног камена

Црква се зове још и музеј природог камена. Главни украсни материјал је сига, који потиче из налазишта код Петербурга. Камен је личио на италијански травертин, од кога је саграђена базилика Светог Петра. Сига се са својом шупљикавом текстуром лако обрађивала и коришћена је за облагање фасаде цркава, за израду капитела, фризова, оквира на прозорима и довратника на вратима. У унутрашњем декору Вороњихин је користио карелски мермер, као и порфир и јаспис из околних налазишта. Интеријер цркве украшава 56 стубова од ружичастог гранита са позлаћеним капителима.

4. Интеријер су украсили водећи руски уметници

И споља и изнутра Казањска црква је украшена скулптурама и барељефима. Бронзане статуе светитеља извајали су Степан Пименов, Иван Мартос и Василиј Демут-Малиновски. Зидове цркве су осликали чувени сликари међу којима су Карл Брјулов и Владимир Боровиковски.

5. Црква је храмовни музеј рата против Наполеона 1812.

Црква је отворена годину дана пре рата 1812. Уочи одласка на фронт богослужењу у храму је присуствовао Михаил Кутузов, који је постављен за главног војсковођу. После рата су овамо донети ратни трофеји – заставе и барјаци, кључеви од заузетих градова и маршалска палица француског војсковође Луја Николе Давуа.

6. Био је храм дома Романов

Црква Рођења Пресвете Богородице била је дворски храм дома Романов. Овде је чувана копија иконе Пресвете Богородице Казањске, која је сматрана покровитељицом династије. Када је Казањска црква саграђена, она је наследила и ову светињу и улогу дворског храма. У њему су венчани сви чланови царске породице, служени су благодарни молебни после неуспешних атентата на Александра II и прослављена је 300-годишњица дома Романов.

7. Храм је чувао најважнију царску светињу

Храм је био освећен у част иконе Пресвете Богородице Казањске, једне од најпознатијих православних светиња. У храму се чува њена копија за коју се верује да је чудотворна. Сматра се да је Петар I лично наредио да се светиња донесе у Петербург. Пре него што је подигнут Храм Рођења Пресвете Богородице икона је чувана у капели на Петроградској страни.

8. Ту је радио добротворни центар

У 19. веку сабор је организовао недељну школу за одрасле, објављивао сопствени лист и био је познат као добротворни центар. У Првом светском рату овде су прикупљане намирнице и топле ствари за слање на фронт. Од новца који су прикупили парохијани и црквених средстава отворена је једна од првих војних болница у Русији. Она је била под покровитељством царице Александре Фјодоровне.

9. Црква је претворена у Музеј историје религије и атеизма

Бољшевици су 1929. године затворили храм, а три године касније су здање пренели у надлежност Академије наука. На куполу је уместо крста постављена позлаћена кугла са шиљком, а предмети црквеног обреда су подељени музејима. У здању је смештен Музеј историје религије и атеизма. Његова експозиција је била посвећена појави и развоју хришћанства, ислама и источних веровања.

10. У СССР-у су црквене мошти скриване на тавану

На тавану Казањске цркве готово 20 година су биле сакривене мошти светитеља које су се раније чувале у храму.

Радници Музеја историје религије и атеизма пренели су на таван мошти светог благоверног кнеза Александра Невског, светог Зосиме и других. Тек 1991. године ове светиње су враћене у храм.

Чланак ДВОРСКИ ХРАМ ПОРОДИЦЕ РОМАНОВ: 10 чињеница о Казањској цркви се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик

Путин је на панелу на Економском форуму у Санкт Петербургу одговарао на питање новинара у вези са његовим изјавама о Доналду Трампу, што је касније био један од главних аргумената за нападе на америчког бизнисмена нападали из штаба Хилари Клинтон.

„Ја сам рекао да је он бистра особа. Да ли је бистар? Па, јесте! Али једна ствар, на коју морам да обратим пажњу и коју дефинитино поздрављам, јесте да је Трамп рекао да ће обновити међусобне односе Русије и САД. Шта ту може да буде лоше? Зар и ви то не поздрављате?“ рекао је Путин што је изазвало аплауз окупљених.

Чланак ЕВО ШТА ЈЕ ПУТИН ПРИЧАО ЗА ТРАМПА: Он је бистар човек и жели добре односе са Русијом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: М. Цветковић

Емир Кустурица је стигао у Санкт Петербург.

Вечерас ће наступити са оркестром у престижној дворани  Бољшог културног зала, на Лиговском пропекту 6!

Овде су певали Хозе Карерас, Пугачова, Елтон Џон, Азнавур.

Карте за концерт нашег прослављеног редитеља  одавно су распродате, а колико је Емир Кустурица поштован и вољен у бившој руској престоници сведочи и молба руских ратних ветерана:

-Не тражимо пуно, само да га видимо и да му честитамо добијање Ордена дружбе!

И то баш данас, када је у Русији празник – Дан војне части!

Око поднева, неколико хиљада припадника руске војске промарширало је Црвеним тргом, у знак сећања на чувену војну параду  одржану 7. новембра 1941.

Тада је већина од 28 000 војника с  параде отишла  у рат, да родину одбрани  од фашизма.

Емир Кустурица је освојио Русију.

На помен његовог имена, и најобичнији руски граћанин узвикне – маладец,то је наш брат, велики човек!

Санкт Петербург је облепљен његовим фотографијама!

Олга Кљуева ме исправља – мој град је украшен сликама највећег светског режисера, и ја сам поносна!

Вечерашњем концерту Емира Кустурице присуствоваће, по најавама, и градоначелник Санкт Петербурга и бројни културни делатници.

Снег је у Русији заборавио да се шали.

Невски проспект  испуњен лепим Рускињама које стоје у реду пред продавницама сладоледа.

Туристичке агенције увелико позивају на – купање у снегу, и пливање у залећеним језерима.

А Кустурица без капе шета Санкт Петербургом!

Чланак ГОРАН ЛАЗОВИЋ, ексклузивно за ИСКРУ: Кустурица очарао Русију! се појављује прво на ИСКРА.