Перформас испред Беле куће у Вашингтону (Фото: Sputnik/ CC BY 2.0 / Medill DC / Gitmo: The Decade Past, the Decade Ahead)

Министарство финансија САД унело је у списак санкција 18 руских физичких лица и четири компаније, наводи се у документу.

Како наводи Министарство финансија, од 18 руских грађана, на санкционом списку се нашло 15 припадника руске војно-обавештајне службе ГРУ.

На списку су се нашли Анатолиј Чепига и Александар Мишкин, које Лондон сумњичи за тровање Сергеја Скрипаља и његове кћерке Јулије.

Од правних лица под санкцијама су се нашле информативна агенција ФАН, „Економија данас“, „Невске новости“, ресурс USA Really.

Оно што је интересантно, са списка ће бити искључена компанија „Русал“, али не и њен власник милијардер Олег Дерипаска.

Осим „Русала“, са америчког списка санкција ће бити скинуте и компаније „En+“ и „Евросибенерго“.

Чланак 18 РУСКИХ ГРАЂАНА И ЧЕТИРИ КОМПАНИЈЕ: Америка увела нове санкције Русији се појављује прво на ИСКРА.

(Доналд Трамп) Фото: Sputnik / Sergey Guneev

Администрација америчког председника Доналда Трампа најавила је да ће поново увести све санкције Ирану, које су првобитно укинуте потписивањем нуклеарног споразума 2015. године, изјавили су данас државни секретар САД Мајк Помпео и министар финансија Стивен Мнучин.

Санкције се тичу транспортног, финансијског и енергетског сектора Ирана, а други су пакет санкција откад се Трамп повукао из нуклеарног споразума са Ираном у мају ове године, преноси Танјуг позивајући се на АП.

Санкције ће важити од понедељка, а кажњаваће и државе које не престану да увозе иранску нафту, као и стране компаније које раде са иранским компанијама на тзв. „црној листи“.

Осам, засад неименованих земаља, биће изузето и биће им омогућен привремени увоз иранске нафте без америчких санкција.

Према речима Помпеа и Мнучина, санкције ће важити све док Иран не престане да подржава тероризам, повуче се из Сирије и потпуно обустави свој програм развоја нуклеарног оружја и балистичких ракета.

На Твитеру се у међувремену појавила фотографија америчког председника Доналда Трампа као лика из серије „Игра престола“, уз коментар: Спремите се, долазе санкције!

Иран је данас саопштио да није забринут због поновног увођења америчких санкција нафтном и финансијском сектору земље, које ће, како се очекује, Вашингтон објавити 4. новембра.

„Америка неће моћи да спроведе никакве мере против наше велике и храбре земље… Ми имамо знање и способност да водимо економске послове земље“, саопштио је портпарол иранског министарства спољних послова Бахрам Касеми на државној телевизији, јавио је Ројтерс.

Чланак САД: Спремите се, долазе Трампове санкције! се појављује прво на ИСКРА.

фото: vostok.rs/ РИА Новости

Црна Гора, Албанија, Норвешка и Украјина прикључиле су се одлуци Европске Уније, усвојеној 5. јула, да продужи економске санкције Русији до 31. јануара 2019. године, саопштено је из Савета Европе, преносе РИА Новости.

Савет ЕУ је 5. јула издао решење о продужењу економских санкција против Руске Федерације за још шест месеци до 31. јануара 2019. године. Мере су усмерене на финансијски, енергетски и одбрамбени сектор, као и на робу двоструке намене. Санкције су први пут уведене 31. јула 2014. године на период од годину дана.

„Земље-кандидати Црна Гора и Албанија, Норвешка као чланица Европске економске зоне, као и Украјина, прикључују се том саопштењу. Оне ће своју националну политику ускладити с том одлуком Савета Европе“, наведено је у саопштењу, у којем се додаје да Европска унија поздравља потез четири државе.

„Европска унија препознаје ову одлуку и посвећеност земаља“, наводи се у саопштењу.

Чланак НОВА НЕВОЉА ЗА МОСКВУ: Црна Гора, Албанија и Украјина продужиле санкције Русији се појављује прво на ИСКРА.

Мајк Помпео (Фото: Sputnik / Flickr/ Gage Skidmore)

Сједињене Државе намеравају да изврше притисак на Иран који је без преседана, укључујући увођење најоштријих санкција у историји, ако Техеран не промени свој политички курс, рекао је државни секретар САД Мајк Помпео говорећи у невладиној Фондацији „Наслеђе“ у америчкој престоници.

„Као прво, ми ћемо извршити финансијски притисак без преседана на режим (у Ирану). Лидери у Техерану не треба да сумњају у озбиљност наших намера. Санкције ће се само појачавати и постајати све болније ако режим не промени своју политику“, рекао је Помпео.

Према његовим речима, политика садашњег руководства Ирана је „недопустива и непродуктивна“.

„Ирански нуклеарни програм је само одлагао појаву могућности израде нуклеарног оружја у Ирану“, изјавио је шеф Стејт департмента.

Помпео је овај споразум назвао „губитничким“ и навео да је он имао огромне реперкусије широм Блиског истока.

Шеф Стејт департмента је у говору који је одржао у конзервативној Фондацији „Наслеђе“ рекао да је Иран „наставио марш широм Блиског истока“ од 2015. и казао да се администрација бившег америчког председника Барака Обаме „кладила“ на то да ће Иран престати са нечасним акцијама и придржавати се глобалних норми.

Помпео је поставио 12 услова закључивања новог споразума са Ираном. Између осталих су: „Иран треба да прекине рад на обогаћивању урана и да више никад то не ради. Иран треба да престане са производњом балистичких ракета и рад на ракетама које могу да носе нуклеарно оружје. Иран треба да прекине да подржава терористичке организације на Блиском истоку. Иран треба да повуче све снаге које се налазе под иранском командом из Сирије“.

Према његовом мишљењу, нуклеарни споразум са Ираном „није гарантовао безбедност америчког народа“.

„Тога више неће бити. Неће више бити несметаног ширења моћи Ирана“, рекао је Помпео.

Међутим, према речима државног секретара, САД су спремне и желе да закључе нови споразум са Ираном о нуклеарном програму.

„Како је навео пре две недеље амерички председник Доналд Трамп, он је спреман и жели да се договори о новом споразуму. Било који нови споразум треба да гарантује да Иран никад неће имати нуклеарно оружје и да ће прекинути злонамерно понашање“, указао је Помпео.

Чланак НАЈОШТРИЈЕ САНКЦИЈЕ У ИСТОРИЈИ: Амерички ултиматум у 12 тачака се појављује прво на ИСКРА.

Ким Џонг Ун, лидер Северне Кореје Јаков Кедми (Фото: Sputnik/REUTERS/ KCNA/Reuters

Обустављање тестирања балистичких ракета дугог домета је вероватно кључни корак ка самиту Трампа и Кима, али не значи и одустајање Северне Кореје од нуклеарног програма, што је за Пјонгјанг једина валута којом може да тргује.

Најновија одлука Северне Кореје о затварању полигона за тестирање нуклеарних бомби је изгледа била тај неопходни корак ка историјском сусрету лидера САД и Северне Кореје, првом на највишем нивоу двеју земаља које немају дипломатске односе. Амерички председник Доналд Трамп је одмах твитовао да „са радошћу очекује самит“.

Само два дана раније је оставио и могућност да се састанак не одржи, уз уобичајену ограду да ће до њега доћи ако све буде добро ишло.

Севернокорејска информативна агенција КСНА јутрос је саопштила да је Пјонгјанг обуставио тестирања балистичких ракета дугог домета и да планира да затвори полигоне за тестирање нуклеарних бомби.

Одлука је донета на пленарној седници Централног комитета владајуће Радничке партије, на којој је Ким Џонг Ун саопштио да ће „нови стратешки курс бити концентрисање снага на економску изградњу“.

Одмах иза тога Трамп се огласио на Твитеру: „Северна Кореја је пристала да обустави све нуклеарне пробе и затвори велики полигон за тестирања. Ово су веома добре вести за Северну Кореју и свет — велики напредак! Са радошћу очекујем Самит“.

Коментаришући најновији развој ситуације, спољнополитички коментатор „Политике“ Мирослав Лазански, који је недавно имао ретку прилику да посети Северну Кореју, сматра да је та Кимова одлука важан корак ка његовом сусрету са Трампом који би, према најавама, требало да буде одржан крајем или почетком маја, али да не дели баш велики оптимизам када је реч о даљем одвијању ситуације.

Анализирајући вест која је стигла из Пјонгјанга, он напомиње да уништавање полигона и прекид тестирања ракета дугог домета не значи и одбацивање нуклеарног програма.

„Они су већ постигли све што се може. Они имају ракете, имају ракету која је ишла 13.000 километара. Они су балистичке ракете већ испробали“, каже за Спутњик Лазански. Уз то напомиње да полигоне ионако морају да затворе јер им се главни полигон урушио приликом последње експлозије и већ пар месеци није у функцији.

Лазански наводи да Северна Кореја већ има око 20 ракета и око 30 атомских бомби. Видећемо шта Ким може да добије заузврат, да ли ће га скинути са санкција под којима су 50 година, да ли ће добити неку економску помоћ, додаје саговорник Спутњика.

На питање како ће лидер Северне Кореје одговорити на денуклеаризацију коју САД виде као потпуно уништавање комплетног нуклеарног потенцијала Пјонгјанга, Лазански каже да Ким на то не може да пристане. „Неће пристати на то док не добије неке противуслуге.

„Значи мора бити чврст уговор да неће бити нападнут“, каже он, оценивши да се Ким, без обзира на младост, показао као паметан политичар који има стратегију, али и добре саветнике.

Лазански напомиње да није баш превелики оптимиста по питању одвијања целокупне ситуације, јер Ким неће пристати на потпуну денуклеаризацију.

„То оружје му је једина валута којом може да тргује“, закључио је он.

Чланак СПРЕМА ЛИ СЕ ЗАОКРЕТ ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА: Укидање санкција земљи са 30 атомских бомби се појављује прво на ИСКРА.

Зграда Министарства финансија САД у Вашингтону (Фото: Sputnik/ AP Photo/ Jacquelyn Martin, File)

Министарство финансија САД саопштило је да су Сједињене Америчке Државе прошириле санкције Русији.

Сједињене Америчке Државе су на списак антируских санкција унеле 14 физичких лица и једну организацију. Министарство је прецизирало да је Вашингтон увео санкције и против руске компаније „Агенција за интернет истраживања“.

Федерална служба безбедности Русије и Главна управа Генералштаба Оружаних снага Русије (ГРУ), које су и раније биле под америчким санкцијама, стављене су на додатни списак у вези са „Законом о борби против непријатеља Америке путем санкција“ (ЦААТСА), усвојеним 2017. године, саопштило је америчко Министарство.

Председник САД Доналд Трамп је 2. августа потписао нацрт закона који је усвојио Конгрес о новим санкцијама Русији, Ирану и Северној Кореји. Јесенас је Бела кућа доставила списак лица и организација у одбрамбеном и обавештајном сектору Русије за „значајне трансакције“ којима могу да се уведу санкције.

Имплементација овог закона почела је 29. јануара 2018. Стејт департмент је саопштио да ће закон постати фактор за обуздавање за предузећа и физичка лица која желе да склапају послове са компанијама из Русије и већ је довео до губитака од више милијарди за руски сектор одбране.

Министарство финансија САД објавило је 30. јануара санкциони „Кремaљски списак“, на којем се нашло скоро читаво руско руководство и највећи руски бизнисмени. На списку се налази 114 политичара и 96 бизнисмена.

Чланак ВАШИНГТОН: САД прошириле санкције Русији се појављује прво на ИСКРА.

Дмитриј Рогозин (Фото: Sputnik/ Ekaterina Shtukina)

Вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин изјавио је, коментаришући санкције Запада Русији, да су већ планирана одређене одлуке, које ће Русију „спасити од те куге“.

САД су данас увеле нове санкције против 21 држављанина Русије и Украјине (превасходно из непризнатих ДНР и ЛНР), као и против девет компанија регистрованих у Украјини и Русији, следи из документа који је објавило Министарство финансија САД.

„Сада се санкције незаконито уводе и против практично свих одбрамбених предузећа и против финансијских и кредитних организација које сарађују с одбрамбено-индустријским комплексом. Ипак, већ смо планирали неке одлуке које ће нас, уверен сам, потпуно избавити од те куге“, рекао је Рогозин у интервјуу за издање „Газета“.

Он је нагласио да овакве санкције смањују „привлачност руског одбрамбено-индустријског комплекса за инвеститоре и улагања у војне фабрике да би могле да производе квалитетну цивилну продукцију“.

Чланак РОГОЗИН О НОВИМ САНКЦИЈАМА САД: Већ знамо како да избавимо Русију од те куге се појављује прво на ИСКРА.

Алексеј Костин (Фото: Sputnik/ Рамиль Ситдиков)

Претња војним конфликтом у Европи расте због трке у наоружању, а нове санкције Русији које се спремају у САД Москва ће сматрати као објаву рата, рекао је шеф ВТБ-а Алексеј Костин на форуму у Давосу, пише „Фајненшел тајмс“.

По мишљењу председника ВТБ-a, однос Русије и САД је сада гори него за време Хладног рата. Ускоро ће Министарство финансија представити Конгресу извештај о блиским бизнисменима и државним компанијама председнику Владимиру Путину. Овај материјал може постати повод за увођење нових антируских санкција у фебруару.

Костин је изјавио да га не брину могуће персоналне санкције. Међутим, сваке ограничавајуће мере руским компанијама биће „исто што и објављивање рата“, нагласио је он.

„Нема ниједног разлога да после тога руски амбасадор остане у Вашингтону, или да амерички амбасадор обитава у Москви“, рекао је Костин.

Чланак ДИРЕКТОР РУСКЕ ВТБ БАНКЕ: Нове санкције руском бизнису – исто су што и објава рата се појављује прво на ИСКРА.

Државна дума Русије (Фото: Sputnik/ Сергей Кузнецов)

Планови Вашингтона да се Русији уведу нове санкције имају за циљ да дестабилизују ситуацију у земљи уочи предстојећих председничких избора који су заказани за март ове године, изјавио је заменик Одбора за међународне послове руске Државне думе Алексеј Чепа.

Он је изразио сигурност да ће нове санкције бити повезане са замрзавањем рачуна појединих правних и физичких лица из Русије.

„Првенствено ће то бити учињено како би се дестабилизовала ситуација уочи предстојећих председничких избора, да се дискредитује Русија“, рекао је.

Нешто раније је саопштено да САД припремају нови пакет санкција Русији у оквиру „Закона о супротстављању непријатељима Америке“.

О санкцијама је саопштио министар финансија Стивен Мнучин, који је додао да је тај закон усвојен како би се појачале ограничавајуће мере против Русије, Северне Кореје и Ирана.

Чланак ДУМА: САД планирају да дестабилизују Русију уочи избора се појављује прво на ИСКРА.

Рамзан Кадиров (Фото: Sputnik)

Лидер Чеченије Рамзан Кадиров осврнуо се на санкције које му је увела Америка.

Кадиров је, дижући тегове у теретани, поручио Сједињеним Државама да кршења људских права потраже код куће, „у Белој кући и Пентагону“.

„Поносан сам што ме не воле америчке обавештајне службе. Они кажу да су санкције повезане с кршењм људских права. Зашто онда људе који би се нашли на листи траже на другој страни света, када могу да их нађу у Белој кући и Пентагону“, рекао је Кадиров у видео-клипу објављеном на његовом профилу на Инстаграму.

Чеченски вођа је понудио сопствену листу америчких кршења људских права.

„Да ли сте заборавили масакриране америчке урођенике, милионе афричких робова, жртве Хирошиме и Нагасакија, милионе Вијетнамаца, Авганистана, Либије, Београда… На мојој листи су хиљаде крвавих недела Америке“, рекао је Кадиров.

Чланак КАДИРОВ ИЗ ТЕРЕТАНЕ ПОРУЧУЈЕ ВАШИНГТОНУ: А Београд сте заборавили? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Восток

Државе-кандидати за ступање у ЕУ – Албанија и Црна Гора, као и чланица Европског економског простора – Норвешка, као и Украјина прикључиле су се проширењу санкција против Русије због ситуације у Донбасу.

Декларација се тиче ограничавајућих мера као одговор на „акције које поткопавају или прете територијалној целовитости, суверенитету и независности Украјине“.

У овом случају ради се о одлуци од 20. новембра 2017. године којим се уносе поправке на одлуку Савета 2014/145/ЦФСП. У списак лица на које се односе санкције додат је и губернатор Севастопоља Дмитриј Овсјаников.

Чланак ВЕЛЕСИЛЕ: Црна Гора, Албанија и Украјина се прикључиле проширењу санкција Русији се појављује прво на ИСКРА.

Франц Клинцевич (Фото: Sputnik/ Владимир Федоренко)

Ако САД уведу нове санкције против Русије, суочићемо се са одређеним потешкоћама, али то ништа драстично неће променити, изјавио је заменик комитета за одбрану и безбедност Савета федерације Русије Франц Клинцевич.

Како је рекао, Русију „баш брига“ за нове санкције.

„Кроз пет до 10 година ћемо рећи хвала због овог хладног туша. Ми смо упркос санкцијама успели да осигурамо политичку, дипломатску, војну и економску безбедност земље“, истакао је Клинцевич.

Он је додао да Вашингтон не разуме да увођењем санкција сам себи копа јаму.

Подсетимо, амерички председник Доналд Трамп одобрио је нови пакет санкција против Русије уз образложење да је Москва прекршила Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета, пренели су медији.

Чланак САВЕТ ФЕДЕРАЦИЈЕ: Баш нас брига за нове санкције се појављује прво на ИСКРА.

(Ивица Дачић) Фото: СРНА

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић испричао је у интервјуу за лист „Известија“ шта сматра „најсвјетлијим примјером двоструких стандарда и лицемјерја свјетске политике“.

– Свјетски центри моћи су се заиграли када су мислили да је могуће прекрајати границе на Балкану, јер овај регион није дио ЕУ. То је један од најсвјетлијих примјера двоструких стандарда и лицемјерја свјетске политике – рекао је министар спољних послова Србије.

Српски шеф дипломатије је додао да ће Београд остати присталица европских принципа и демократије, али неће жртвовати своју независност.

– Наставићемо да се боримо за своју будућност, сарађујемо са нашим сусједима и покушамо да ријешимо проблем – рекао је Дачић.

На питање да ли ће Србија увести санкције Русији на захтјев Запада, Дачић је одговорио:

– Ми са Русијом желимо да одржавамо свеобухватну сарадњу и пријатељске односе у политичкој и економској области, науци, култури, образовању, као и у питањима одбране, безбједности и војне индустрије. И наставићемо то и убудуће. Стога ће Србија остати досљедна у својој политици и неће се придружити европским антируским санкцијама. Штавише, надамо се и желимо што скорије укидање санкција Русији.

Српски министар је додао да се Србија суочава са посљедицама своје одлуке.

– Србија жели у ЕУ, али никада нећемо ићи против сопствених националних интереса и никада неће увести санкције против пријатеља – истакао је Дачић.

Чланак ДАЧИЋ: Србија не уводи санкције пријатељима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Увођење санкција Русији коштало је европске земље више од 30 милијарди евра од 2014. године, показује извештај истраживања Аустријског института за економска истраживања које је спроведено на захтев Европског парламента.

Експерти су покушали да одвоје смањење извоза изазвано санкцијама од других фактора утицаја, као што су смањење цена нафте и девалвација рубље.

Према подацима експерата, од 2014. године извоз Европске уније у Русију смањен је за 15,7 одсто годишње, а 40 одсто тог смањења је последица санкција.

Док је 2013. године извоз Европске уније у Русију био 120 милијарди евра, 2016. је био свега 72 милијарде, констатовали су експерти.

Посебну штету су, према мишљењу експерата, имали Кипар, где се извоз у Русију смањио 34,5 одсто за две године, затим Грчка, с падом од 23,2 одсто, и Хрватска, с падом од 21 одсто.

Утицај санкција је, како су навели аутори извештаја, најозбиљнији био 2014. године. „Током наредне две године није постигнут практично никакав напредак у померању трговинских токова ка трећим земљама“, наведено је у извештају.

Чланак ЕКСПЕРТИ: Санкције Русији коштале ЕУ 30 милијарди евра се појављује прво на ИСКРА.

Министар спољних послова Летоније Едгарс Ринкевичс (Фото: Спутњик/AFP 2017/ Attila KISBENEDEK )

Летонски министар спољних послова Едгарс Ринкевичс не сматра да је препрека за чланство Србије у ЕУ то што она не жели да се придружи НАТО-у, али истиче да је усклађивање са спољном и безбедносном политиком Уније од највећег значаја за земље-кандидате, нарочито после припајања Крима Русији.

„Знамо да једна земља није то урадила — Србија“, истиче Ринкевичс и упозорава да би дошло до велике расправе ако би Европска комисија препоручила да се оконча процес приступања Србије и започне њено прихватање у ЕУ, а Србија наставила да води политику неусклађену са спољном и безбедносном политиком Уније.

Летонски министар је у интервјуу за „Јуропијан Вестерн Балканс“ и Танјуг, током Конференције у Риги 2017, нагласио да Летонија подржава процес проширења ЕУ јер у њега верује из личног искуства.

„Сећајући се шта се догодило крајем 1980-их и нарочито 1990-их година у балканском региону, верујемо да, ако су земље региона спремне и ако су испуниле критеријуме и спровеле реформе, и ако се сагласимо сви у ЕУ, где нас тренутно има 28, а ускоро 27, онда би требало да наставимо са овим проширењем“, рекао је Ринкевичс.

Као приоритете Летоније када је реч о процесу приступања земаља Западног Балкана ЕУ, он је навео да је неопходно да све земље-кандидати спроведу тековине Уније.

„Тражили смо од Комисије извештај и они мисле да је постигнут довољан напредак. Без обзира на то да ли је реч о правосудном сектору, финансијама или економији“, додао је Ринкевичс.

Сматра и да приступање Црне Горе НАТО-у обезбеђује додатну стабилност на Балкану.

На питање да ли, из његове перспективе, то што неке земље, као што је Србија која је прогласила војну неутралност, не желе да постану чланице НАТО-а, представља препреку за њихово чланство у ЕУ, ако се има у виду да се процес приступања ЕУ и НАТО-у у централној и источној Европи на неки начин догађао истовремено, Ринкевичс сматра да то није уопште проблем.

„Мислим да би требало да поштујемо одлуку Србије да не тражи чланство у НАТО-у. Не сматрам да имамо икакво право да диктирамо било којој влади каква би требало да буде њена безбедносна политика. За нас, чланство у НАТО-у и ЕУ комплементарно је из много разлога, али поштујемо одлуку сваке владе, било да је она на Балкану или у источном суседству ЕУ“, напомиње Ринкевичс.

Подсећајући да Украјина, Молдавија и Грузија желе да постану чланице ЕУ, за разлику од Белорусије, Јерменије и Азербејџана, Ринкевичс наводи да поштује све те одлуке.

„Верујемо да би свако требало да поштује одлуке народа и влада, али у овом случају, Србија је слободна да изабере само чланство у ЕУ, а не и чланство у НАТО-у“, закључио је Ринкевичс.

Чланак И ЛЕТОНИЈА УЧИ СРБЕ ПАМЕТИ: Једна земља још није увела санкције Русији! се појављује прво на ИСКРА.

(Ким Џонг Ун) Фото: Спутњик, REUTERS/ KCNA

Северна Кореја је поручила да „што више Запад буде наметао санкције“, та земља ће „брже ићи ка циљу и комплетирању нуклеарног програма“.

Чланак ПЈОНГЈАНГ ПОРУЧУЈЕ: Више санкција, више ракета се појављује прво на ИСКРА.

Зграда комисије ЕУ у Бриселу (Фото: intermagazin.rs)

Представници држава чланица Европске уније договорили су се да на још шест мјесеци продуже санкције појединцима и правним лицима из Русије и Украјине, који се налазе „црној листи“ због улоге у украјинској кризи, преносе агенције позивајући се на изворе из Брисела.

Према наводима дипломатског извора руске агенције Тас, ту одлуку би требало да одобри Савјет ЕУ прије 15. септембра, када истиче трајање претходних санкција.

Након тога одлука ће бити објављена у Службеном листу ЕУ и ступиће на снагу.

На црној листи се налази 149 појединаца и 38 правних субјеката.

ЕУ је увела санкције Русији због догађаја у Украјини у марту 2014. године.

Чланак БРИСЕЛ: ЕУ продужава санкције Русији за још шест мјесеци се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Европска унија је убиједила Вашингтон да одустане од значајног дијела санкција Русији и амерички Конгрес се обавезао да ће завести само оне санкције око којих се усагласи са савезницима у Европи, увјерен је и „начелно задовољан“ предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Да је ово могуће, сматра и компанија састављена од руског Газпрома и европских фирми које граде Сјеверни ток 2, и из чијег је сједишта у Швајцарској стигла порука да би америчке санкције које би погодиле предузећа из ЕУ морале бити преиспитане заједнички између Вашингтона и Брисела.

А, поручује се из Швајцарске, радови на Сјеверном току 2 се настављају уз учешће њемачких фирми Винтершал и ЕОН, француске компаније Енжи, аустријског ОМВ и англо-холандског предузећа Шел.

Агенција Блумберг је у опсежној анализи навела да Газпром „већ неко вријеме ради и на најгорем замисливом сценарију“, па је тако већ прије више мјесеци у Сингапуру набавила технологију и постројења за цијеви гасовода испод Балтичког мора.

А циљ је да се у ствари удвостручењем моћи постојећег Сјеверног тока 1 дође до капацитета испоруке од 110 милијарди кубних метара гаса Њемачкој и Европи.

Јункер је казао „да и даље вјерује да смо ми савезници с Америком“, и предочио да, у супротном: „Ми морамо бранити наше економске интересе у односу на САД и то смо спремни да учинимо у року од пар дана“.

Такав корак ће, рекао је Јункер, Европска комисија предузети ако се испостави да би америчке санкције „специфично нанијеле штету компанијама из ЕУ које послују с Русијом на сектору енергетике“.

Јункер своје увјерење и „начелно задовољство“ објашњава и тиме да је он већ раније, на састанцима Г7 у Таормини и Г20 у Хамбургу, то предочио америчким партнерима и „као исход је значајан дио спреманих санкција Русији остављен по страни“.

ЕК је навела и да санкције против Москве, уведене прије свега због кризе у Украјини и припајања Крима Русији, морају бити једнодушно усаглашене од Групе 7 да би се издејствовало спровођење Споразума из Минска за рјешење украјинске кризе.

Чланак ВАШИНГТОН: На наговор ЕУ, Америку одустаје од дијела санкција Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/ Flickr/ Matt May

Европска унија је проширила списак санкција Русији због ситуације са испорукама турбина „Сименс” на Крим, саопштила је прес-служба Савета ЕУ.

„ЕУ је додала три руска грађанина и три компаније, које су умешане у испоруке гасних турбина на Крим, у списак лица које су се нашла под санкцијама због акција које поткопавају територијалну целовитост, суверенитет и независност Украјине“, наводи се у саопштењу.

На црном списку Европске уније се нашао заменик министра енергетике Андреј Чемезов.

Раније су медији саопштили да ће ЕУ донети одлуку о санкцијама Москви због ситуације око „Сименса“. Кремљ је одбио да коментарише ове наводе.

Прошле недеље је саопштено да ЕУ намерава да усвоји проширени списак санкција Русији због тог скандала.

Немачки концерн „Сименс“ саопштио је раније да су све четири његове турбине намењене за пројекат у Тамању испоручене на Крим незаконито. Због тога је компанија предложила да се уговор анулира, а турбине откупе. „Сименс“ намерава и да прекине споразум са руским компанијама и обустави испоруке по уговорима који су на снази у фирмама које контролише држава.

Чланак ЗБОГ ИСПОРУКАМА ТУРБИНА „СИМЕНС” НА КРИМ: ЕУ проширила санкције Русији се појављује прво на ИСКРА.

Оливер Стоун и Владимир Путин (Фото: РТРС/Komandir/Courtesy of SHOWTIME)

Режисер Оливер Стоун на свом налогу на Твитеру критиковао је одлуку америчког законодавства о пооштравању санкција Русији, Ирану и Сјеверној Кореји.

Стоун је назвао гласање о санкцијама Русији идиотским, сматрајући да се тиме повећава напетост, слична оној из августа 1914. године, уочи Првог свјетског рата.

Стоун сматра да су америчке специјалне службе могле намјерно да доведу Конгрес у заблуду о наводном мијешању Русије у предсједничке изборе у САД.

“Сенат и Представнички дом не узимају у обзир да их је америчка обавјештајна служба могла довести у заблуду ради наставка, под туђом заставом, свог рата против Русије. Они нису размишљали самостално“, написао је Стоун.

У јуну 2017. године на америчкој кабловској телевизији “Шоутајм“ одржана је премијера документарног филма Стоуна “Интервју с Путином“ који је привукао велику пажњу у САД, а један број америчких медија је оптужио Стоуна за отворену симпатију према Путину.

Чланак СТОУН: Као да смо у 1914. години се појављује прво на ИСКРА.

(Бела кућа) Фото: rs.sputniknews.com

Амерички председник Доналд Трaмп je изјавио да је закон о санкцијама Русији, који је ступио на снагу његовим потписом, „озбиљно погрешан“, те да укључује неуставне одредбе које узурпирају председничку власт.

„Данас сам потписао закон ХР 3364, „Борба против америчких противника кроз санкције“. Иако подржавам тешке мере за кажњавање и одвраћање од агресивног и дестабилизирајућег понашања Ирана, Северне Кореје и Русије, овај закон је значајно погрешан“, рекао је Трамп у изјави коју је објавила Бела кућа.

„У својој намери да донесе закон, Конгрес је задржао низ очигледно неуставних одредби“, рекао је Трамп.

„Највећи проблем са законом је тај што угрожава ауторитет извршних ограна на преговоре, што ће отежати САД-у да прави добре уговоре, као и то што ће брже повезати Кину, Русију и Северну Кореју“, рекао је Трамп.

„Конгрес није могао ни да преговара о закону о здравственој заштити после седам година разговора“, рекао је Трамп, узимајући копију прошлогодишњег неуспелог покушаја укидања и замене Закона о приступачној заштити, познатијег као „Обамакер“.

Одлучујући глас против укидања закона био је глас сенатора Џона Мекејнa, главног носиоца анти-руских санкција.

„Ипак, упркос својим проблемима, потписујем овај закон ради националног јединства“, рекао је Трамп.

„Он представља вољу америчког народа да види Русију како предузима кораке за побољшање односа са Сједињеним Државама. Надамо се да ће бити сарадње између наше две земље о главним глобалним питањима, тако да ове санкције више неће бити потребне“, додао је Трамп.

Трамп је имао мало избора осим да потпише закон, пошто су обa законодавнa тела донела закон већином. Сенат га је одобрио гласовима у односу 98-2, 27. јула, а Представнички дом је гласао 419-3 дан раније. Ако би Трамп изабрао да стави вето на закон, оба дома имала би више од двотрећинског броја гласова потребних за усвајање закона.

Чланак ТРАМП: Закон о санкцијама који сам потписао је неуставан и погрешан се појављује прво на ИСКРА.

(Доналд Трамп) Фото: РТС

Предсједник САД Доналд Трамп је потписао закон о санкцијама Русији, наводи се на сајту Бијеле куће.

Сенат САД је усвојио прошлог четвртка закон о санкцијама против Русије, Ирана и Сјеверне Кореје. Раније ове седмице Представнички дом Конгреса САД усвојио је овај документ огромном већином гласова (419 према три). Званична представница Бијеле куће Сара Сандерс синоћ је саопштила да Трамп није потписао закон о санкцијама Русији, Ирану и Сјеверној Кореји, али да ће то урадити.

Закон подразумјева и могућност увођења санкција лицима која намјеравају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара одједном у изградњу руских извозних цјевовода или да пружају услуге, технологије или информациону подршку. У посебној тачки говори се о тежњи Сједињених Држава да се супротставе изградњи гасовода “Северни ток 2“.

Чланак САД: Трамп потписао закон о санкцијама Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com, Pixabay

Русија је продужила санкције Црној Гори до 31. децембра 2018. године, саопштено је из Владе Руске Федерације, пренеле су агенције.

Реч је о декрету који је председник Русије Владимир Путин потписао 30. јуна.

Одлука Владе Русије донета је само недељу дана након што су лидери Европске уније одлучи да продуже санкције Русији до јануара 2018. године.

„Од 1. јануара до 31. децембра 2018. продужава се забрана увоза у Русију одређених врста пољопривредних производа, сировина и хране, пореклом из САД, Европске уније, Канаде, Аустралије, Краљевине Норвешке, Украјине, Албаније, Црне Горе, Исланда и Лихтенштајна“, наводи се у одлуци.

Русија је први пут увела санкције Црној Гори у лето 2014. године.

Са друге стране, Црна Гора је санкције према Русији увела 2014. године, следећи политику ЕУ.

Званични односи Црне Горе и Русије значајно су погоршани након уласка Црне Горе у НАТО.

Чланак ВЛАДА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ: Русија продужила санкције Црној Гори се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Vladimir Sergeev

Запад више нема јединствен став када је реч о антируским санкцијама, самим тим се повећава вероватноћа њиховог укидања, тврди представник Украјине у преговорима за Донбас задужен за хуманитарна питања Виктор Медведчук.

Како је рекао, потези „јастребова“ у Сенату САД само потпирују несугласице унутар евроатлантског блока, што је и више него очигледно када је реч о питању финансирања НАТО-а.

„Представницима партије рата у Украјини требало би већ да буде јасно да се Запад више не залаже у потпуности за антируске санкције, што повећава шансу за укидање ограничавајућих мера, поготово када је реч о европским земљама, с обзиром да они трпе далеко веће губитке него саме САД“, закључио је он.

Односи између Русије и ЕУ погоршали су се због ситуације у Донбасу, где је Кијев 2014. године започео војну операцију против самопроглашених Луганске и Доњецке народне републике.

Истовремено, Запад је увео санкције Русији због наводног мешања у украјински сукоб, а Москва је на те санкције одговорила истом мером и забранила увоз пољопривредних производа из ЕУ.

Чланак УКРАЈИНА: Укидање санкција Русији све изгледније се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да се не осјећа посебно угроженим што остаје на „црној листи“ САД и да је веома јасно под којим условима је његово име уврштено на ту листу.

„САД имају право да продуже санкције, то је њихова држава и њихова ствар. Веома је јасно под којим је условима дошло до мог стављања на ту листу. Не осјећам се ништа посебно угроженим због тога, али мислим да би требало бити неугодније онима који су то на један некоректан начин извојевали, као што су амбасадор САД /Морин Кормак/, која сада сједи у Сарајаву и /замјеник помоћника државног секретара/ Хојт Ји, те још неки који су то чинили из неких својих разлога. Али, видјећемо и њима леђа веома брзо, па ћемо видјети каква ће онда бити политика“, истакао је Додик у Брчком.

На питање новинара да прокоментарише одлуку америчког предсједника САД Доналда Трампа о продужењу уредбе о ванредним мјерама у вези са западним Балканом која обухвата и такозвану „црну листу“, Додик је рекао да је то у сваком случају ствар САД и да имају право да доносе какве хоће одлуке.

Он је нагласио да ништа не чини у вези са том листом, ни да остане нити да буде скинут. „Мислим да је то била неправда. Ако и они мисле тако – нека ме скину, а ако не мисле баш ме брига. Битно је да Република Српска због тога није имала никакве штете“, нагласио је предсједник Српске.

Додик је рекао да сви могу да виде и прочитају да у САД постоји озбиљан политички сукоб између садашње и бивше администрације и да се преко тога преламају многе ствари, али да је то ствар те државе и да то не може да коментарише.

Говорећи о раду шефа Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрада Кесића, Додик је рекао да је он учинио добру ствар за Републику Српску јер је искористио своје дугогодишње присуство у САД и у формалном смислу помогао Српској да након дуго година добије представништво у Вашингтону што су легално и легитимно одобрили органи власти те државе.

„Обрад Кесић је веома важан човјек када је ријеч о нашем позиционирању и нема незадовољства његовим радом, нити разлога да оспоримо његов рад“, оцијенио је Додик, додавши да Кесић није члан ниједне партије, те да је слободни аналитичар.

Чланак ДОДИК: Не осјећам се угроженим због америчких санкција се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Владимир Федоренко

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров сматра да није неопходно да реагује на извјештаје медија о увођењу додатних санкција САД Русији, јавља „Тас“.

„Зашто бих реаговао сваки пут кад год неко ‘кине’? Нисам медицински стручњак“, рекао је Лавров.

Министар спољних послова Русије је на тај начин одговорио на претходне изјаве америчког републиканског сенатора Линдзија Грејема, који тврди да амерички предсједник Доналд Трамп мора да се супротстави Русији тиме што ће потписати закон о увођењу додатних санкција тој држави.

„Казнићемо Русе. Уколико предсједник не потпише овај закон, он ће издати демократију. Ако он то не учини, ми ћемо спречити његов вето. Ви сте врховни командант. Морате да се супротставите Русији. То почиње са јачим санкцијама“, рекао је Грејем.

Чланак ЛАВРОВ О САНКЦИЈАМА: Зашто бих реаговао кад год неко „кине“? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, Pixabay

Предлог о новим санкцијама Русији могао би да буде поднет Сенату САД на гласање већ данас, саопштила је агенција Блумберг позивајући се на изјаву лидера републиканске већине у Сенату Мича Маконела.

Према његовим речима, нове мере би могле да буду поднете на процедурално гласање о санкцијама против Ирана, заказано за среду. Маконел није рекао о каквим је мерама реч.

Нацрт закона може да ступи на снагу у случају да га усвоје оба дома Конгреса САД и потпише амерички председник.

Раније је лист „Вашингтон пост“ саопштио је да ће америчких сенатора из обе партије покушати да што пре потврди нове санкционе мере против Русије.

Сенатори желе да санкције Русији укључе у други нацрт закона који није у директној вези с њима – о санкцијама против Ирана.

То се ради да би било једноставније да се уведу санкције којима се противи Бела кућа.

Претходна администација Барака Обаме, која је уводила санкције Русији, није желела да санкције поприме карактер закона који је одобрио Конгрес. Формална кодификација санкција отежава администацији да их укине или прошири.

Сенат сада разматра неколико нацрта закона о санкцијама против Русије. Сенатори Џон Мекејн и Бен Кардин предложили су нацрт закона о санкцијама против одбрамбеног, обавештајног и енергетског сектора руске економије.

Сенатор Линдзи Грејем је на челу групе колега предложио да се законом забрани председнику САД да укине санкције Русији, док су сенатори Мајк Крепо и Шерод Браун предложили формалну кодификацију постојећих санкција против Русије како би се отежало њихово укидање.

Лидер републиканаца Мич Маконел и лидер демократа Чак Шумер разматрају могућност делимичног укључивања ових иницијатива у нацрт закона о Ирану, прецизира „Вашингтон пост“.

Чланак ХИТНИ ПОСТУПАК: Сенат пакује нове санкције Русији које Трамп не може да укине се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Амерички конгресмен Елиот Енгел затражио је од Европске уније да под хитно суспендује преговоре са Србијом, и то зато што бившој председници лажне државе Косово Атифети Јахјаги нисмо дозволили да усред Београда прича о томе како су Срби током рата организовано силовали Албанке!

Енгел, иначе члан Комитета за спољне послове Представничког дома Конгреса из редова демократа и блиски сарадник Хилари Клинтон, оценио је да је то доказ да српске власти „нису спремне да се суоче са својим злочинима из прошлости“!?!

Нисте спремни за ЕУ

У писму високој представници ЕУ за спољну политику и безбедност, Федерики Могерини, Енгел је поручио да због тога Србија једноставно није спремна за Унију.

„У потпуности поштујем процес придруживања земаља које желе да постану чланице ЕУ, као и критичне одлуке које ви и ваше колеге притом морате да доносите. Нажалост, морам да вас замолим да озбиљно размотрите суспендовање процеса придруживања Србије у овом тренутку. Србија избегава дискусије и прихватање одговорности за ратне злочине. То представља веома озбиљан проблем и, уколико се то не реши, може резултирати понављањем понашања из прошлости. Искрено, Београд једноставно није спреман да приступи ЕУ уколико у потпуности не прихвати прошлост и уколико не буде одговорности за ратне злочине“, навео је Енгел, који је познат као дугогодишњи албански лобиста.

Имају јасан циљ

И док нико од званичника није јуче коментарисао ову најновију америчку провокацију, каријерни дипломата Зоран Миливојевић објашњава за Информер да у Конгресу постоји озбиљна струја која подржава косовске Албанце, баш као и крајем деведесетих.

– Постоји евидентна и синхронизована акција да се по сваку цену испослује нова озбиљна оптужба против Србије. Циљ јесте да се опструише дијалог Београда и Приштине, али и да се Србија по сваку цену натера на признање Косова, као услов даљих европских интеграција. Јасно је да ОВК структура има подршку у високим круговима у САД – каже Миливојевић.

Јахјага није покушала да дође у Београд

Из Канцеларије за Косово и Метохију саопштили су да „грађанка Србије Атифете Јахјага“ у четвртак и у петак није ни покушала да са подручја КиМ уђе у централну Србију. Они су истакли да не желе да полемишу са „интуитивним проценама да Јахјаги не би било дозвољено да уђе у централну Србију“ да је то покушала на неком од административних прелаза.

Чланак АМЕРИКАНЦИ ОПЕТ ТРАЖЕ САНКЦИЈЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ: Нисмо дозволили Јахјаги да усред Београда прича како су Срби организовано силовали Албанке се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, AP Photo/ Mandel Ngan

Америчка администрација не планира да у актуелним условима ублажава санкције Русији и чак би могла да их појача, рекао је новинарима високи представник Беле куће.

„Не ублажавамо санкције Русији. Могуће је да ћемо проучити њихово појачавање“, рекао је представник администрације на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, „председник (Доналд Трамп) намерава да остави санкције на снази“.

„Председник је јасно дао до знања како Русија може да постигне укидање санкција“, додао је он.

Чланак БЕЛА КУЋА: Трамп би могао да појача санкције Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: intermagazin.rs

Америчке власти развиле су вишеслојну стратегију за борбу против нуклеарног програма Северне Кореје, пише агенција Ројтерс.

Агенција наводи да је списак прилично обиман и обухвата, између осталог, и насилне методе.

Међутим, пре њихове примене амерички председник Доналд Трамп ће размотрити дипломатске и економске мере утицаја.

Санкције могу да наметну Вашингтон или УН.

Рестриктивне мере ће се примењивати према „клизној скали“, директно пропорционално акцијама Пјонгјанга.

Међу њима су ембарго на испоруку нафте у Северну Кореју и забрана извоза морских плодова и угља из те земље.

Авионима Северне Кореје би могло да буде забрањено да прелазе преко ваздушног простора других држава, а бродовима да улазе у туђе луке.

Предвиђене су и санкције за кинеске банке које сарађују са севернокорејским компанијама.

Раније је објављено да су САД ка Корејском полуострву упутиле ударну групу војних бродова.

Вашингтон предузима кораке као одговор на нуклеарни програм Пјонгјанга.

Према писању листа „Њујорк тајмс“ Северна Кореја би могла да спроведе нову нуклеарну пробу 15. априла, на 105-годишњицу рођења свог првог лидера Ким Ил Сунга.

Чланак ОВО СЕ НЕЋЕ ДОБРО ЗАВРШИТИ: Америка разрадила план за обуздавање Северне Кореје се појављује прво на ИСКРА.