(Испитивања) Фото: Screenshot

Бошњаци у БиХ и они у Рашкој немају много заједничких гена, јер су су се Бошњаци у БиХ измјешани са Србима и Хрватима, а становници Сјенице, Тутина и Новог Пазара дијеле гене с Албанцима, наводи се у истраживању које је спровело Друштво српских родословаца “Порекло“ .

Истраживања су показала да су Срби и Руси браћа по крви, али не у очекиваном проценту, јер су Србима ближи народи из окружења, са којима су се мјешали прије постанка нација, кажу резултати “Српског ДНК пројекта“ које је спровело ово удружење.

Друштво српских родословаца “Порекло“, основано је прије 5 година са идејом да се направи база података о родовима и селима. Нешто касније чланови овог друштва дошли су на идеју да покрену “Српски ДНК пројекат“, како би се кроз науку сачувла традиција и идентитет српског народа.

Обрађено је готово четири хиљаде српских села на простору бивше Југославије. Иако је ДНК пројекат означен као српски, база са 4000 анализа пуни се подацима људи разних националности, каже предсједник друштва Јовица Кртинић.

“Јављају нам се Албанци и Хрвати. Трезвени људи када се суоче са чињеницама, и ако немају острашћеност, емотивност, веома лако налазе заједнички језик. Нико неће због теста који ће показати да смо идентични, престати да буде Србин и постати Хрват и обрнуто“, каже Кртинић.

Осим науке, показало се да је Крсна слава добар репер у истраживању поријекла, али и племенска припадност својствена за Црну гору, некадашњу Стару Херцеговину. Кад се неко тестира, врло јасно се види да он припада одређеном племену, каже Кртинић.

“Данас знамо гнетику свих већих, па и мањих племена, Васојевића, који су најразвиканије племе, Куча, Бијелопавлића, Озренића, Пивљана, Бањана. Упоређивањем тестова различитих људи дошли смо до чврстих закључака. Данас нам то много олакшава кад радимо генетику оних који нису са тих подручја, а вуку порекло с тог терена“, закључује Кртинић.

Чланак СРБИ И РУСИ БРАЋА ПО КРВИ: Бошњаци у БиХ и у Санџаку немају много заједничких гена! се појављује прво на ИСКРА.

Српски војници и полицајци (Фото: Sputnik/ Министарство одбране)

СДА Санџака противи се позивању и распоређивању Бошњака „у резервни састав српске војске“ и њиховом учествовању на војним вежбама и најављује да се Бошњаци неће одазивати тим позивима.

То је на конференцији за новинаре саопштио генерални секретар СДА Санџака Ахмедин Шкријељ.

Он је навео да се странци јавио велики број, како је рекао, забринутих родитеља „чија су деца добила позиве за распоређивање у резервни састав српске војске и учествовање на војним вежбама“.

Они су се обратили странци „са захтевом да их заштити од те врсте притисака и опасности по живот којим их излаже српска војска и Министарство одбране“, додао је Шкријељ.

Он је рекао да „објективан страх Бошњака од српских оружаних снага“ лежи у чињеници да многобројни злочини почињени над Бошњацима „од стране управо тих оружаних снага нису расветљени и одговорни до данас нису кажњени“.

„Управо из тих разлога Бошњаци у српској војсци и другим српским оружаним снага виде претећу оружану силу која је показала непријатељски однос према Бошњацима од распада бивше СФРЈ до данас“, каже Шкријељ.

СДА Санџака, каже, захтева да „Министарство одбране и српска војска“ Бошњаке Санџака изузму из позивања и распоређивања у резервни састав и учествовања на војним вежбама и додаје да се Бошњаци неће одазивати таквим позивима како себе не би излагали ризицима и реалним опасностима по живот.

Шкријељ каже и да „српско правосуђе не сме кажњавати Бошњаке ако се из објективног страха за живот не одазову војној вежби, јер до данас нису процесуирали нити казнили ниједног злочинца који је правио каријеру у државној служби убијајући, хапсећи и вршећи тортуру над Бошњацима Санџака“.

„Свако насилно одвођење и кажњавање Бошњака који се не одазову у резервни састав и на војне вежбе сматраћемо организованим државним насиљем са циљем застрашивања Бошњака“, поручио је Шкријељ.

Додаје и да су се тим поводом обратили највишим државним органима са захтевом да изузму Бошњаке из распоређивања и позива на војне вежбе „све док се не открију и казне припадници српске војске који су учествовали у злочинима над Бошњацима и док се не утврди коначно решење за положај и статус Бошњака и Санџака“.

Шкријељ је позвао ЕУ да организује дијалог између српских власти и легитимних представника Бошњака Санџака и посредује у њему.

Чланак НА ПОТЕЗУ ДРЖАВА СРБИЈА: СДА Санџака против позивања Бошњака у „српску војску“ се појављује прво на ИСКРА.

Сулејман Угљанин ( Фото: Новости/ Танјуг)

У саопштењу СДА достављеном медијима захтевају се хитне и неодложне промене Устава Србије „како би се коначно решио статус Санџака и статус бошњачког народа у Србији“.

Мањинска СДА Сулејмана Угљанина због, како наводи, неповерења у српске државне органе, пре свега правосуђе и полицију, поново тражи хитне и неодложне промене Устава зарад решавања „статуса Санџака и бошњачког народа“.

У саопштењу СДА достављеном медијима се наводи да су „Српски државни органи, првенствено правосуђе и полиција, изгубили право и кредибилитет да делују на простору Санџака“.

Прочитајте још: Мурић: У пасошима Бошњака писаће „држављанство Републике Србије“ уместо „српско држављанство“

„Из тих разлога СДА Санџака, као мањинска парламентарна странка захева хитне и неодложне промене Устава Србије како би се коначно решио статус Санџака и статус бошњачког народа у Србији“, наводи се у саопштењу.

СДА је поново позвала Владу Србије и ЕУ на такође хитну ревизију Акционог плана за поглавље 23 и 24 за приступање Србије Европској унији, мањинског акционог плана и мањиских закона како би се, како наводе, изградила правна држава, владавина права и једнакост пред законом.

Повод за обнављање ових захтева је то што се, како су навели, данас навршава девет година од сукоба у службеним просторијама СДА када је пуцано из ватреног оружја на руковдоство странке, а државни органи нису расветлили овај, као и многе друге „нересене злочине над Бошњацима Санџака 90-их година“.

Чланак УГЉАНИН: Српски државни органи изгубили право да делују на простору Санџака се појављује прво на ИСКРА.

(Чедомир Антић) Фото: intermagazin.rs

Сулејман Угљанин, бивши министар у српским владама и председник нечега што носи поносан назив Бошњачко национално веће позвао је на повлачење војске, полиције и чиновништва Републике Србије из области Новог Пазара. Угљанин је тражио помоћ Европске уније на евакуацији и стварању нове државе за коју тврди да је стара и међународним уговорима одређена политичка реалност. Тврдио је да је српска држава историјски непријатељска не само према Бошњацима него и према другим мањинама и да је одлучна да по налогу Русије све њих протера. До коначног успостављања (обнове ?!) бошњачке државе Србија би, према Угљаниновом савету, требало да омогући равноправност Бошњацима и расветли наводне злочине који су над њима извршени.

Овакву изјаву Угљанин је дао на дан нелегалног и нелегитимног референдума који су тадашњи Муслимани у новопазарском крају спровели крајем октобра 1991. године. Када је 2015. о истом дану Угљанин дао једну нешто другачију изјаву, поједини медији пренели су да је позвао на успостављање државе Санџак, али је његова странка СДА тада тодемантовала тврдећи да је реч о српским националистичким медијима. Недавна изјава опасна је, међутим, не само као програмска и усмерена против једне међународнопризнате државе, већ и зато што су он и његова странка део националног већа бошњачке националне мањине у Републици Србији. Када славе један нелегални референдум треба да кажу и да су га, укључујући се у политички систем Републике Србије убрзо потом, а посебно после 2000. и 2005. када су у споразуму са њима донесени закони о заштити националних мањина и Устав из 2006. године, сами одбацили и поништили. Када су српском народу у СР Хрватској и СР БиХ наметнули противуставну независност и укинули сва права, он се подигао на оружје. Српске војске би, познато је, победиле и у Српској и у Крајини да на страни наших непријатеља нису биле све велике силе тог времена и целокупне војне снаге Северноатлантског савеза. Ипак, Срби су у БиХ створили своју државу Српску. У Хрватској су поражени, а Загреб још увек није испунио све одредбе Ердутског споразума и Уставног закона о људским правима и заштити националних мањина. Срби у Книну и Глини имају право на аутономне котаре који су им укинути 1997. и 2000, Бошњаци у Новом Пазару имају права која Срби свуда, осим у Републици Српској (где их живи милион) и БиХ (где нема већинског народа), могу само да прижељкују.

Вероватно је у праву посланик у Народној скуштини Србије Муамер Зукорлић када каже да Угљанин овако наступа зато што више није део власти и нема приступ фондовима. Међутим, у праву је и Угљанин који јасно указује на чињеницу да неактивност и ћутња Зукорлића (и Љајића) у националном већу представљају пристајање на његову политику за бошњачку националну мањину у Србији.

О чему ли размишљају влада Србије и председник Вучић? Зашто Угљанину, као и некадаЗукорлићу, одговарају приватни жути медији у паузи сатанизације демократске опозиције? Зашто нам се обраћају дежурне министарске и посланичке патриоте Александар Вулин и Мирослав Лазански? Тачно је да иза овог Угљаниновог наступа не стоје наши „савезници“ из Брисела и Вашингтона. Да стоје, са њим би у Новом Пазару данас били и Зукорлић и Угљанин. Наше полицајце би на путу ка неком тутинском селу поубијали маскирани нападачи. Приликом потере страдала би и извесна деца од чијих би фотографија просечна, не претерано паметна, домаћица у Белгији добила жељу да игра главну улогу у реалном хорору који би био приређен неком београдском породилишту.

Све то знамо. Преживели смо то. Знамо где је „Осовина“ и ко су Хитлери модерног доба. Јасно је и да је сада на реду Косово и да СНС обавља дужности у складу са предвиђеном динамиком. Шта ће после бити зависи од међународних околности, али редослед се, уколико до тога дође, зна: Српска, Војводина и тек онда Нови Пазар. Такав се развој успорава и можда спречава тако што, у време када можда морате да попуштате око Косова и Метохије, решавате на демократски и по грађане најбољи начин остале проблеме. Нисам за хапшење Угљанина, осим ако нисмо сигурни да ће слободу угедати 2057. године. Међутим, време је да он и његова странка буду искључени из сваког политичког живота. За почетак распуштaњем свих установа бошњачког мањинског политичког деловања и расписивањем нових избора након пререгистрације мањинских странака и удружења. Сви морају да се одрекну неуставног и недемократског референдума из 1991. године. Такође, време је и за уставну промену која би заувек завршила са комунистичким наслеђем од АП Војводине до идеја о аутономији Санџака. Уколико икада дође до стварања санџачког ентитета, познато је да српски народ чини већину становништва на највећем делу територија које је српска војска ослободила 1912. године. Ти крајеви не могу никакао добити аутономију или независност од Београда.

Угљанин је споменуо јасно дефинисану територију „Санџака“ која се простире на 8.678 км2. Дакле, он нема само аспирације према Србији већ и према четвртини територије Црне Горе. Зашто није реаговала званична Подгорица?

Чланак ЧЕДОМИР АНТИЋ: Отцепљење Санџака се појављује прво на ИСКРА.

Застава Санџака на минарету џамије (Фото: Sputnik/ CC BY 2.0 / Ian Bancroft)

После косовских Албанаца, Вашингтон је нашао нове савезнике за затезање ужета око врата Србији, ако се за тим укаже потреба, међу присталицама Сулејмана Угљанина.

Странка СДА Санџака, чији је лидер Сулејман Угљанин, који је и председник Националног савета Бошњака у Србији, обавестила је политичког саветника Амбасаде САД у Београду да захтева ревизију Акционог плана националних мањина, у који би се уградили захтеви Бошњака.

У разговору је истакнуто и да се тражи да се из процедуре повуче предлог закона о правима и слободама националних мањина и закона о националним саветима националних мањина и да се формирају нове радне групе у којима представници мањина неће бити дискриминисани и чији предлози ће се уважавати. Да упростимо, Угљанинова странка изјадала се Американцима како Србија „не жели да им да аутономију“, или да „призна Сјеничку декларацију из времена Аустроугарске када су Бошњаци затражили да им се омогући самосталност“.

Шта хоће Сулејман Угљанин од Америке, а шта Америка од њега?

Ово није први пут да се Угљанин обратио Американцима за „помоћ“ и на то подсећа и наша саговорница Андријана Максимовић, политиколог из Новог Пазара. Она наводи да је чињеница да сваки пут када се Угљанин осети маргинализовано на политичкој сцени он почне да оживљава старе идеје које и данас инспиришу његове присталице, а то је статус Бошњака, аутономија дела Србије где они живе и тако даље. Оно на шта наша саговорница упозорава је улога Америке у тој причи.

„То дешавање у Санџаку просто се види као начин да се држава Србија сабије уза зид. Да јој се стави до знања да она није тако битан чинилац у ширењу НАТО- а у овом делу света, али и да се покаже да ништа није до краја решено и да има још нових отворених питања“, наводи она.

Угљанин или не схвата, или врло добро схвата, додаје она, да је он за Американце само средство.

„Управо Санџак је оно што Американцима треба сада када знамо шта се десило са Косовом, како би на неки начин уцењивали Србију. С друге стране, Угљанину су странци потребни да покуша да оствари оно што хоће“, каже наша саговорница.

Разлог због чега Америку занима бошњачко питање, наводи она, треба пре свега сагледавати у чињеници да је Србија ван НАТО-а.

„Америка на све начина покушава да омогући НАТО-у да се прошири. Да ли ће то бити кроз војне базе (део Санџака је у Црној Гори која је сада чланица НАТО-а) или на неки други начин, није битно, али они желе да осигурају своју позицију овде“, уверена је она.

Угљанин је иначе недавно од међународне заједнице затражио да помогне питање „трајног решења статуса Санџака и статуса Бошњака као народа који је аутохтон у Санџаку, а моментално чини бројчану мањину и у Србији и у Црној Гори“, а то је зато што је, како је истакао Угљанин, „етнички био убијан, протериван и прогањан“.

Чланак АМЕРИЧКА ОФАНЗИВА: Санџак – ново Косово за Србију се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик, SDA Sandzaka

Председник СДА Санџака је састанком са Тачијем забио прст у око властитој држави. Нанео је и штету заједници коју представља. А добитка нема. Има само велике политичке одговорности. Ако Угљанинова политика још буде и постојала.

Очекивано. Ову реч користе сви саговорници Спутњика коментаришући вест да је Сулејман Угљанин као председник Бошњачког националног већа и СДА Санџака честитао „косовском председнику“ Хашиму Тачију „на добрим резултатима у изградњи једне демократске, мултинационалне и мултиконфесионалне европске државе засноване на владавини права, правној сигурности и једнакости пред законом“.

Сви Суљини сукоби

Да за време ономадашња два министарска мандата није било неколико конференција за новинаре на којима је једина новост била да је престао да носи, за њега карактеристичне, жуте кравате, и да телевизије нису давале слику са седница владе на којима се види да седи — сви би мислили да је Угљанин поново, као деведесетих, отишао у Турску. Била је то пријатна тишина, поготову у Новом Пазару.

Међутим, губитком фотеље у извршној власти, Угљанин је лична незадовољства почео да представља као национална (бошњачка), да се жали на повратак деведесетих, а суштински да их призива како би оправдао сопствене речи и неретко запаљиве изјаве.

Од захтева Бошњачког националног већа, на чијем је челу, а у којем се тражи од СБ УН да „без одлагања“ у Санџаку обезбеди присуство међународних снага за спречавање конфликата, преко јадиковања америчком амбасадору за „ширење атмосфере страха и несигурности које спроводи Влада и странке владајућег режима над Бошњацима у Санџаку“, па до „ако се настави са оваквим односом према Бошњацима и рат је близу“.

И на крају Хашим Тачи, Косово и, како за Спутњик рече Расим Љајић, буквално прст у око Србији.

Вучић, Дачић, Љајић, Зукорлић, Ивошевић

Премијер Александар Вучић нагласио је да се показала као исправна његова одлука да Угљанин не буде у влади, те да је то кључни разлог зашто он више није у извршној власти. У свакој нормалној држави би већ неко покренуо иницијативу да се Угљанинова странка забрани, констатовао је први потпредседник Владе Ивица Дачић, јер такво Угљаниново понашање нарушава територијални интегритет земље.

Нити разумем шта је сврха и циљ посете пре свега Тачију, истиче за Спутњик потпредседник Владе Расим Љајић, а још мање честитке које су уследиле за практично признање независности Косова. Плашим се, наглашава Љајић, да све то није у интересу ни самог Угљанина, ни његове странке, а најмање да је у интересу Бошњака који у Санџаку живе.

„Напросто, ви на овај начин буквално забадате прст у око властитој држави. И не само политици владајуће већине већ је ово апсолутно противно ставовима скоро свих и опозиционих политичких странака. Као мањинска странка која делује у Србији, понашајући се на овакав начин, ви наносите штету пре свега заједници коју репрезентујете“, тврди Љајић за Спутњик.

Угљанинов чин је, према Љајићевом мишљењу, политички акт који не доприноси стабилности у региону, нити доприноси нормализацији односа унутар Србије и враћању поверења између различитих етничких заједница које у Србији живе.

Србија је, констатује потпредседник Владе, направила значајне искораке у правцу побољшања и унапређења људских и мањинских права, и да би се наставила пуна интеграција мањина неопходно је и да мањинске заједнице чине кораке које ка томе воде, а не овакве потезе који апсолутно доприносе само јачању неповерења.

Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда Србије, каже за Спутњик да би Угљанинов потез третирао као најобичнији безобразлук, који се од њега могао и очекивати.

„Док је био у Влади, био је у тишини, није давао никакве изјаве, али му је годило то да је у Влади. Кад је изашао из Владе показао је, не само јуче него и у више махова, право лице које смо први пут видели још у време распада Југославије“.

И дојучерашњи новопазарски муфтија, а данас председник Бошњачке демократске заједнице Муамер Зукорлић, каже за Спутњик да никога не треба да чуди понашање Сулејмана Угљанина.

Председник САД Санџака је, додаје Зукорлић, у протекле две деценије бављења политиком показао да има два лица, два издања сопствене политике.

Бошњаци да не следе Сулејманов пример

Једно кад је члан Владе или министар у Београду, тада је Србија најбоља, права Бошњака су на највишем нивоу, а он је један од највећих српских патриота. Међутим, прецизира Зукорлић, кад није у Влади, онда се укључује личност Б и политика Б, и тада је онда Србија фашистичка творевина и све остало из пакета отворених провокација које имају за циљ да скрену пажњу на њега, ако не може афирмативно, онда бар деструктивно.

„То наравно не доноси добро, пре свега Бошњацима. Бошњаци не треба да се укључују на било који начин у овај албанско-српски конфликт око Косова. Бошњаци живе на просторима од Босне, Србије, Црне Горе, Македоније, Косова, са јако много нерешених проблема, и није добро да бошњачки политичари немају осећај за различите бошњачке заједнице на овим просторима“, наглашава Зукорлић за Спутњик.

Ми у Бошњачкој демократској заједници сматрамо да бошњачки политичари треба да воде умерену, уравнотежену политику. Нити да она буде полтронска, подвлачи Зукорлић, нити да буде непријатељска, већ да буде партнерска, избалансирана, аргументована, да у првом реду увек има интересе свога народа и да ни на који начин не нашкоди другим народима нити држави у којој живи.

Што се правног аспекта тиче, каже за Спутњик Зоран Ивишевић, за овакав Угљанинов чин не постоје никакве санкције, али постоје неке друге врсте санкција — политичке и моралне.

„То је ствар политичке одговорности, а политичка одговорност захвата и Национални савет Бошњака. Дакле, нека Национални савет Бошњака каже шта мисли о том. А ако се они слажу са тим, онда би држава могла да се политички одреди према том поступку“, додаје Ивошевић.

Посета Тачију се не маже на хлеб

Побољшање квалитета живота грађана у Санџаку и решавање свакодневних животних проблема, појашњава за Спутњик Расим Љајић, били су главни циљ потписивања декларације о сарадњи између његове и партије Сулејмана Угљанина. Пре свега желимо да очувамо стабилност у Санџаку, наглашава Љајић и додаје је Угљанинов чин корак који сигурно не ствара добру климу да реализују написано у декларацији.

„Не видим да посета Тачију и честитке упућене њему на било који начин могу да побољшају квалитет живота Бошњака у Санџаку, а сигурно нису ни корак у правцу враћања поверења између две најјаче политичке странке које у Санџаку живе“, констатује Љајић за Спутњик.

Желимо да та декларација заживи, додаје Љајић, али решавање проблема које смо навели видимо у координацији радњи са Београдом и да кроз институције система властите државе решавамо те проблеме, а не оваквим исхитреним, ничим изазваним потезима који никоме добро донети апсолутно неће.

Најзад, изгледа је Угљанин остао сам. Па се као дављеник хвата и за Тачија. Такав чин је политичко мртворођенче. На срећу Срба и Бошњака.

Чланак ПРСТ У ОКО ВЛАСТИТОЈ ДРЖАВИ: Скрајнути Угљанин зијан чини Бошњацима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Председник Бошњачког националног већа и Странке демократске акције Санџака Сулејман Угљанин честитао је косовском председнику Хашиму Тачију „на добрим резултатима у изградњи једне демократске, мултинационалне и мултиконфесионалне европске државе, засноване на владавини права, правној сигурности и једнакости пред законом“.

Како је саопштено из БНВ-а, том приликом је изражена жеља за активним учешћем Бошњака у политичком животу Косова, за сарадњом БНВ-а са институцијама културе и образовања у циљу очувања бошњачког националног идентитета на Косову, и за унапређењем економске сарадње.

Иначе, делегација БНВ и СДА Санџака у Приштини је присуствовала академији посвећеној животу и делу Шабана Полуже и Мехмета Градице, који су, како се наводи у саопштењу, имали значајно место у историји санџачких Бошњака.

Наводи се и да је академија одржана у Народном позоришту у Приштини „под покровитељством председника Републике Косово господина Хашима Тачија“.

Чланак ШТА ЋЕ РЕЋИ ДРЖАВА СРБИЈА: Угљанин честитао Тачију „државу“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Прес служба СДА Санџак

Алија Изетбеговић је 1990. године, носећи селаме из Босне санџаклијама, поручио да Југославије неће бити ако муслимани не добију своје. Његов син Бакир 26 година касније Бошњацима у Санџаку је поручио да политички маратон још није завршен.

Сан сваког оца, па и рахметли Алије Изетбеговића, аутора Исламске декларације и првог председника независне Босне и Херцеговине, јесте да га син наследи. Бакир, син Алијин, очито није заборавио очев сан и аманет, да данашњи Бошњаци, некадашњи муслимани Балкана, буду под једном влашћу — сарајевском. У то име је Алија уз свог верног ученика Сулејмана Угљанина 29. јула 1990. године и основао сестринску странку у Новом Пазару, Странку демократске акције Санџака. Од тада, па ево већ 26 година, води је верни Сулејман, а четврт века касније и Алијин син Бакир стигао је у Пазар истим путем и са истим циљем као и његов отац некада.

Пре 26 година на истом месту Алија је обећао да Југославије неће бити ако пет милиона муслимана Југославије не буду имали иста права као и други народи на Балкану. И тако и би. Бакир је остао веран идеји свога оца, па је са свечане седнице СДА Санџака изјавио да се „од сада без гласа Бошњака више ништа неће моћи решити на Балкану“.

Да ли Бакир наставља стопама свога оца? Савим сигурно, јер у супротном не би током посете Рашкој, Санџаку, држави Србији, као узгред поменуо „да Вучић и Николић долазе у Републику Српску често, а заобиђу Сарајево, па по истом принципу зашто не би и он ишао у Пазар“. На први поглед ништа опасно нема у тим речима Бакира, сина Алијиног, али…

Праву политичку поруку увек треба тражити између редова онога што је политичар рекао. Тако је Бакирова изјава ставила знак једнакости између Републике Српске, која је међународно признати ентитета у БиХ, и географске области у држави Србије. И то није нимало безазлено. Још ако се има у виду да је његов отац пре 26 година са истог места затражио прво културну, а онда и политичку аутономију за муслимане у Санџаку, Бакирове речи имају још већу тежину. Јер од аутономије до ентитета корак може да буде врло мали, ако се жели мир на Балкану. Да ли ће Бакир на крилима људских права и слобода уз помоћ западних ментора завршити посао који је почео његов отац, видећемо.

Али, чињеница да је Изетбеговић млађи, председавајући Председништва Босне и Херцеговине, усред Новог Пазара међународно признати ентитет једне суверене земље упоредио са територијом друге земље, где је већина етничка мањина у тој држави, није само дипломатски скандал. Да је реч о некој другој држави такав би био или проглашен „персоном нон грата“, ако не и ухапшен, због хушкања на рушење државног поретка земље у којој је био гост.

И Алија је 1990. године, носећи селаме из Босне санџаклијама, рекао да „онима који су кренули у крсташки рат против муслимана и ислама поручује да су сви крсташки ратови против муслимана и ислама пропали“.

„Србија не може бити некоме мајка, а некоме маћеха. А они који би у рат против муслимана нека знају да у Југославији има пет милона муслимана и да их нико неће покренути, колико ни ону планину Копаоник“, рекао је тада Алија, и тим речима утро пртину којом очигледно Санџак и данас иде. Некада на крилима рата, данас на крилима „европских слобода и људских права“. Бакир је добро проценио, да је сада погодан тренутак да покуша да реализује очев план и Санџаку издејствује, ако ништа друго, а онда посебан статус. Србија која је на европском путу под лупом Брисела, а чије је добре намере суседа већ осетила од Хрватске, могла би исте да добије и од Босне. Не директно, али индиректно, јер не тако давно Хрватска је као чланица ЕУ у Европском парламенту прочитала у име муслимана из Санџака писмо Сулејмана Угљанина о угрожености њихових права и затражила да се Акциони план о мањинама који је сачинила Србија редефинише. Сулејман је пре 26 година сачинио исту декларацију о угрожености људских права.

Ако томе додамо да је и током боравка Алије Изетбеговића у Санџаку гост био тадашњи високи чиновник Хрватске демократске заједнице странке Фрање Туђмана, онда нема много дилеме да Бакир није празних џепова, то јест да не прича у празно.

Није био ни његов отац Алија у чије име је Сулејман Угљанин само годину дана после оснивања СДА Санџака 1991. године као председавајући Муслиманским националним већем Санџака успео да одржи референдум на коме се 99 одсто муслимана изјаснило да жели аутономију Санџака која је у основи представљала право на политичку егзистенцију Бошњака у некој од новостворених суверених држава насталих након распада СФР Југославије. Дакле право на самоопредељење до отцепљења.

Подсећања ради, годину дана касније 1992. године и Косово је одржало сличан референдум, а данас је готово самостално. У Ахтисаријевом благослову за независност Косова тај референдум је међу првим реченицама као аргумент за државност Косова и као право косовских Албанаца на отцепљење од Србије.

Бакир, ипак зна да промена граница на Балкану не може бити без рата. У рат не може, јер нема међународну подршку, али има Хрватску као тројанског коња у ЕУ да своје истера. Заузврат Хрвати у Босни могу добити свој ентитет и културну аутономију, па и специјалне везе са матицом Хрватском, као што их има Република Српска са Србијом. То је већ прича која има подршку у западним круговима, или боље речено у америчком политичком естаблишменту.

Дакле, рахметли Алија добро је подучио свог сина Бакира политичкој манипулацији, јер 1990. године када је од Србије затражио културну аутономију за муслимански народ Санџака, Србима у Хрватској је поручио да подржава њихов захтев за аутономијом. Ни референдум о отцепљењу Црне Горе од Србије није прошао без да су Бошњаци профитирали. Милу су дали свој глас за независну Црну Гору у замену за потпис на документ да ће црногорски део Санџака уживати статус прекограничне регије што је нека врста аутономије.

Муслимани на Балкану често тврде да су после распада Југославије као народ измасакрирани границама. Али сад имају Бакира, који каже да политички маратон за Бошњаке није завршен. Декларација коју је потписао у Новом Пазару о заједнички циљевима Бошњака у којој ће се залагати за сарадњу у земљама где су мањина, да би остварили вековне циљеве, бојимо се, неће остати мртво слово на папиру. А бабо Алија мора да је у џенету поносан на свог сина Бакира.

Чланак ОЧЕВ САН: Бакир, Сулејман и рахметли бабо Алија се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Политика, Димитрије Остојић / МЦ Одбран

После саопштења сјеничког одбора Бошњачке демократске заједнице Санџака (БДЗС), у коме је војна вежба на полигону „Пештер” оцењена као „демонстрација силе и застрашивање локалног бошњачког становништва”, овај огранак странке Муамера Зукорлића најављује даље акције. Скупштини општине предложиће да изгласа одлуку о забрани војних вежби на подручју Сјенице, на којој се и налази поменути полигон.

БДЗС у локалној скупштини има седам одборника и у опозицији је, заједно са Љајићевом СДП (осам одборника) и странкама око СНС-а (4 одборника). Власт у Сјеници су формирале СДА (15 одборника) и СПС (5 одборника).

Председник општине Хазбо Мујовић (СДА) и његов заменик Микаило Каличанин (СПС) јединствени су у оцени да иницијатива БДЗС-а нема никакве изгледе у скупштини Сјенице

– Никаквог основа немају примедбе БДЗС-а на рачун Војске. Оне су одраз мржње и према ВС и према Србији, али и према локалној власти у Сјеници у којој они нису – каже Каличанин. Како истиче, пре вежбе на Пештери, која је део велике командно тактичке вежбе „Морава 2016”, разговарано је са представницима мештана околних села, све им је објашњено и није било никаквог негодовања нити подозрења према Војсци. Самој вежби присуствовали су сви челни људи општина Тутин, Сјеница и Нови Пазар и рашког региона, као и председник Томислав Николић и комплетан врх Војске Србије.

Према Мујовићевим речима, циљ БДЗС-а је да покаже како може, кад му се прохте, да дестабилизује ово подручје, али у томе неће успети.

– Народ поштује и Војску и остале државне институције. Ми смо део Републике Србије и тако се и понашамо. Војска није непријатељ Бошњака, уосталом, у њеним редовима је велики број припадника нашег народа. На Пештери су се деценијама изводили војни маневри, па нема разлога да тако не буде и сада – закључује Мујовић и одборницима БДЗС-а који ће предложити „отказивање гостопримства” Војсци на подручју Сјенице поручује: „Зукорлић им је сада народни посланик, па нека у Скупштини Србије предложи тако нешто, да видимо како ће проћи”.

Иначе, лидер БДЗС-а, посланик Муамер Зукорлић, најављује и улазак у скупштинску већину и Владу Србије, што је прилично неспојиво са „антивојним” саопштењем сјеничког одбора странке. Међутим, портпарол БДЗС-а Един Ђерлек сматра да наводи у саопштењу нису у нескладу са „политиком помирења” за коју каже да ова партија заговара.

– Управо је ради квалитетног помирења потребно да се избегне и отклони оно што нарушава поверење између грађана и власти. Наш одбор у Сјеници је реаговао видевши расположење грађана на том простору, које је војна вежба очигледно узнемирила – каже Ђерлек и додаје да то не значи да је БДЗС против Војске и војних вежби, него само против начина на који се изводи.

Члан повереништва БДЗС-а у Сјеници Фадил Никшић додаје да је велики број житеља села близу којих се изводила вежба, звао и долазио у ову странку питајући шта се догађа.

– Авиони у бришућем лету, тенкови са цевима окренутим према селима , пуцњава, све је то људе уплашило – наводи Никшић.

Како је „Политици” у Министарству одбране речено, током вежбе на полигону „Пештер” није испаљен ниједан метак, већ су само коришћени пиротехнички ефекти попут димних бомби, топовских удара и светлеће сигнализације.

Још једна реченица из саопштења сјеничког БДЗС-а привлачи пажњу: реч је о позивању на међународно право, које, наводно, „забрањује извођење војних маневара на територији на којој живе припадници малобројнијег народа”.

– То је сигурно, али не могу да кажем о ком се то документу или конвенцији ради, нисам у канцеларији него на терену – одговорио је Фадил Никшић на наше питање о пореклу одредбе „међународног права” на коју се БДЗС у саопштењу позвао.

У Министарству одбране подсећају да Војска Србије две од три своје мисије има право и обавезу да спроводи на читавом подручју земље (трећа је учешће у међународним мировним операцијама). Прва мисија је одбрана комплетне територије, а друга помоћ цивилном становништву, нарочито у случају елементарних непогода и природних катастрофа. Народ у рашкој области у то је могао да се осведочи и када је војска градила путеве у том крају и када је помагала током снежних мећава и летњих суша, наводе у Министарству одбране.

Чланак ДЕСАНТ НА ВОЈСКУ НЕЋЕ ПРОЋИ: Зукорлић тражи забрану војних вежби на Пештеру се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Сптуник, Википедија

Бошњаци у Санџаку једини су народ на простору бивше Југославије чији статус није решен, јер им није признат статус нације – пожалио се председник Бошњачког националног већа Сулејман Угљанин дипломатама из 16 земаља Европске уније који су посетили Нови Пазар.

– После пада комунизма Санџаку није враћена државност коју је добио за време Другог светског рата одлуком Земаљског антифашистичког већа Санџака (ЗАВНОС-а) – казао је Угљанин.

Председник БНВ-а Сулејман Угљанин рекао је да Бошњаци немају намеру да буду икебана у будућој влади Србије јер „ниједна претходна влада, укључујући и досадашњу Александра Вучића, није испунила ниједан од постигнутих споразума, па су тиме прокоцкале све поверење Бошњака”. Државне органе Србије Угљанин је оптужио за ширење страха у срединама где живе Бошњаци.

Он је указао да се Бошњаци и БНВ, као њихово највеће представничко тело, залажу за реформу политичког система у Србији, усвајање новог акционог плана за мањине, који би садржао и предлоге Бошњака, као и усвајање новог закона о мањинама и резолуције о Сребреници у парламенту.

Он је поручио да ће Бошњаци, који имају четири посланика у Скупштини Србије (по два из СДА и БДЗС-а), у парламенту подржати сваки позитиван предлог који води европским интеграцијама и приступању НАТО-у.

Заменици амбасадора из 16 земаља Европске уније, које предводи заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт, обилазе општине југозападне Србије да би, како каже Бенедикт, боље сагледали како даље да пруже подршку развоју овог региона. Организатор посете је Европски прогрес у Србији.

Новинарима РТВ Нови Пазар забрањено да  уђу у БНВ

Нови Пазар – Екипа РТВ Нови Пазар није могла да извештава о сусрету председника БНВ-а Сулејмана Угљанина с дипломатама из 16 европских земаља. Новинару Армину Шаљићу и сниматељу Хајрудину Личини запослени у БНВ-у без објашњења су забранили да уђу на састанак на који је РТВ Нови Пазар уредно позван.

Осталим новинарима снимање је омогућено.

– Ово није први пут да Сулејман Угљанин забрањује нашим новинарима да прате скупове, како БН-а, тако и његове странке СДА. Он  очигледно жели да управља телевизијама, као што је то чинио током свог мандата председника општине Нови Пазар, када је не само уређивао програме на локалним медијима, већ се и бахато понашао према новинарима, избацујући их из зграде локалне самоуправе – каже директор РТВ Нови Пазар Денис Маврић.

Овај поступак БНВ-а осудила су и новинарска удружења.

УНС сматра да је забрањивање уласка новинарима на јавни догађај и онемогућавање да обаве професионални задатак неприхватљиво понашање и кршење Закона о јавном информисању и медијима. „Посебно је несхватљиво, срамотно и штетно да се овакви скандали праве поводом изузетно важног скупа којем присуствују високи дипломатски представници страних држава”, наводи НУНС.

РТВ Нови Пазар до прошле године је био јавно, а сада је приватно предузеће. Власник је конзорцијум састављен од људи блиских СДП-у.

Чланак ОПЕТ ОПТУЖУЈЕ СРБИЈУ: Угљанин се жалио европским дипломатама што Санџаку није враћена државност се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

Лидер Странке демократске акције Санџака и носилац изборне листе те странке Сулејман Угљанин остаје при захтеву за долазак УН снага у Санџак и тврди да је, ако се „настави са оваквим односом према Бошњацима“, и „рат близу“.

Угљанин, иначе, министар у претходној влади, рекао је у „Новом дану“ Н1 телевизије, да је ситуација у Санџаку јако тешка, да нико није запослен, велика су отпуштања, школе немају грејања, поплаве се догађају два пута годишње, јер се не чисте корита река, а расвета је лоша.

Тврди да је Влада Србије почетком марта „сачинила акциони план мањина из ког су избацили све могуће злочине над Бошњацима“.

„Влада је свесно послала поруку Бошњацима, а и оним четницима који су чинили злочине над Бошњацима: Ко је год чинио злочине над Бошњацима неће бити кажњен, или ће бити награђен“, навео је Угљанин.

Он је оптужио премијера и потпредседника владе Расима Љајића да су „организовано и уз пратњу 2.000 специјалаца“ довели „четнике“ на новопазарски стадион, када су играли клубови Нови Пазар и Црвена звезда, и да је тога дана могао да се догоди злочин, а да о томе ниједан медији није известио.

Они су, тврди, носили слике Драже Михаиловића и узвикивали „Ој Пазару, нови Вуковару. Ој Сјенице, нова Сребренице“.

Упитан зашто навијачи ФК Нови Пазар скандирају „Ово је Турска“, каже: „То не знам… Зато што нису задовољни својим положајем у овој земљи“.

На питање да ли је у Санџаку рат, кад се БНВ обратио Савету безбедности, Угљанин каже да је „врло близу“:

„Ако буду довели неке четнике, и ако наставе овако да се опходе према Бошњацима, преко инспектора да рекетирају привреднике, близу смо“.

На констатацију да ниједан други санџачки политички чинилац не дели његове ставове, Угљанин каже да су Љајић, Муамер Зукорлић и Мирсад Ђерлек „Удбини људи“.

Чланак УГЉАНИН: Ако се овако настави са Бошњацима, и „рат је врло близу“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС/Б92

Одлучио сам да се укључим у политику јер се тамо доносе одлуке, рекао је у „Кажипрсту“ Муамер Зукорлић, носилац листе Бошњачке демократске заједнице Санџака.

Поводом критика зато што је замрзнуо титулу муфтије, Зукорлић је рекао: „Раније су ми говорили да скинем кафу муфтије и изађем на црту, сада кад сам је скинуо – паника“.

Зукорлић је навео да је као муфтија пуно тога урадио за заједницу, као што је отварање вртића, универзитета, неколико средњих школа.

„Одлучио сам да се укључим у политику јер се тамо доносе одлуке које се тичу и тих институција које сам дао мом народу. Зато сматрам да је важно да читав тај ресурс, свој рада и искуство од четврт века ставим на располагање мом народу, али и осталим грађанима Србије“, навео је Зукорлић.

Он је рекао и да ће понудити лидеру СНС Александру Вучићу да уђе у владу.

„Ставићу на располагање свој ресурс, легитимитет који добијем на изборима. Ако ово желим да радим озбиљно, ја онда не желим да будем посматрач. Да ли ће Вучић да прихвати ту понуду, то не зависи само од мене, а да бисмо ми ушли у то морају да се прихвате и принципи“, рекао је Зукорлић.

Зукорлић је навео и да су Расим Љајић и Сулејман Угљанин довољно учинили за Бошњаке и да је вријеме да то мјесто препусте некоме другом.

Чланак ЗУКОРЛИЋ: Нудим Вучићу да уђем у Владу се појављује прво на ИСКРА.

Санџаци су били само административне јединице којима су управљали санџакбегови као војним пленом, добивши од султана санџак, тј. заставу као симбол власти и командовања војском санџака.

На простору некадашњих српских и југословенских земаља с најближим окружењем крајем 17. века било је 25 санџака. Новопазарски је основан око 1790. године, с Новим Пазаром као административним седиштем, иако су санџакбегови и касније кајмаками најчешће боравили у Сјеници.

Овај санџак је три пута укидан. Први пут 1817. Вилајетским законом поново je формиран 1865. а у његов састав ушле су казе (срезови) Нови Пазар, Сјеница (седиште санџакбега), Нова Варош, Пријепоље, Прибој, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Рожаје и Плав са Гусињем. Међутим, тај Новопазарски санџак постојао је само 14 година, јер су убрзо из њега издвојене казе Рожаје и Плав са Гусињем и припојене Пећком санџаку, а нешто касније издвојена је и каза Нови Пазар и прикључена Приштинском санџаку. Овај санџак имао је ранг округа, као и сви остали у Турској империји тог времена. У Турској су санџаци укинути 1921. године, и то име се више нигде није задржало, осим код нас.

Фото: Политика

Пошто се Новопазарски санџак налазио у оквиру Босанског вилајета, Аустроугарска је 1878. захтевала и његову окупацију да би спречила стварање заједничке границе Србије и Црне Горе или евентуално њихово уједињење. Тај простор Бечу је био потребан и као коридор за његову даљу пенетрацију према Егејском мору (Солун). Великом политичко-дипломатском активношћу то је делимично спречено, па је Аустроугарска са својом војском 1879. запосела само Пљевља, Прибој и Пријепоље. Следеће, 1880. године Порта је од тог подручја организовала Пљеваљски санџак, па је у том делу Старе Рашке настао период двовлашћа до анексије Босне и Херцеговине 1908. и повлачења аустроугарских трупа из поменутих градова.

Према томе, Сјенички и Пљеваљски санџак били су фрагментирани остаци некадашњег Новопазарског санџака, иако се тај простор номинално и даље тако називао. Касније се усталило само име Санџак, у смислу неке посебне територије у односу на окружење. То се чинило у дипломатским круговима Аустроугарске, Турске и Немачке, јер је ово подручје било веома погодно за политичке и дипломатске манипулације, посебно са његовим муслиманским становништвом, стварајући му илузију о неком повратку на „старо”, представљајући се као ослободиоци од „омражене српске и црногорске окупације”. Рецидиви тих политичко-дипломатских манипулација присутни су и данас, иако је муслиманска већина само у Новом Пазару, Сјеници и Тутину у делу који припада Србији, док је у делу који се налази у оквиру Црне Горе то случај у некадашњим казама Беране, Рожаје и Плав. Зато није чудно да српско православно становништво инсистира на имену Рашка област, које је настало пре скоро 100 година. Муслимани Бошњаци инсистирају на турском имену Санџак, рачунајући на већу политичку и економску подршку Турске која се све више враћа на Балкан, уз аминовање неких њених натовских савезника.

Ипак, најстарије и, по мом убеђењу, најадекватније име овог простора јесте Стара Рашка, која је била ембрион српске средњовековне немањићке државе и духовности, коју су Турци Османлије дефинитивно укључили у своју државну територију половином 15. века. То име Regnum Rasciae било је присутно у изворима западне провенијенције све до почетка 20. века. Додуше, Стара Рашка је шири појам од Рашке области и Новопазарског санџака, али је историјски утемељен и не би требало да то икоме смета, јер смо на овом простору мање-више сви аутохтони и сви равноправни.

Чланак САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Откуд и зашто Санџак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Санџачки Бошњици не желе да регионалну аутономију остварују угрожавањем Србије или Црне Горе, каже санџаки муфтија Муамер Зукорлић који, како наводи, нужно прихвата чињеницу да је Црна Гора самостална држава, али и да се његов принцип о Санџаку као регији и недељивој целини не мања.

Муамер Зукорлић је за подгоричку Побједу рекао да жели да Санџаку буду признате оне особености које му припадају историјски, културолошки, географски и економски.

„Санџак је историјска регија са веома израженим посебностима и као таква успела је, ипак, да преживи све изазове иако је током неколико деценија уназад била избрисана са свих географских и геополитичких карата. Но, с обзиром на амбиције евроинтеграција и Црне Горе и Србије и афирмацију принципа регионализације Европе, развојне перспективе Санџака су неспорне и потпуно извесне“, рекао је Зукорлић.

Одговарајући на питање где је у његовом „санџачком концепту“ Црна Гора, као држава чијем се обнављању независности јавно противио он је рекао да принципијелно, није могао нити може подржати било који политички пројекат који цепа било које парче земље на којем живи његов народ.

„Друго начело је да статус Санџака буде решаван кроз дијалог који ће довести до договора, без једностраних аката или не дај Боже неких других, радикалних начина наметања једностраних решења. Треће начело је да регионалну аутономију не желимо да остварујемо угрожавањем територијалног суверенитета и интегритета нити Србије нити Црне Горе. Имајући све то у виду, претежни политички, медијски и општедруштвени ставови који се формирају према мени су неосновани и покушај су застрашивања грађана Црне Горе, представљајући ме као опасност по ту државу“, рекао је Зукорлић.

Чланак ЗУКОРЛИЋ: Аутономија Санџака без угрожавања Србије и Црне Горе се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Изјавом да Бошњаци имају право на „државу“ Санџак, Сулејман Угљанин је и дефинитивно запечатио своју политичку каријеру.

То је изјавио за „Новости“ Расим Љајић, потпредседник Владе Србије и лидер СДПС, поводом нових Угљанинових екстремистичких порука.

Први човек СДА и председник Бошњачког националног већа, током обележавања „Дана самоопредељења“ у знак сећања на 25. октобар 1991. године, када је одржан нелегални референдум о аутономији Санџака, позвао је младе Бошњаке да „праве државу“.

– Овакве поруке немају никакав реалан и практичан значај. Једино могу да начине штету незапосленим Бошњацима у Санџаку, јер изазивају нестабилност која одбија инвеститоре. Народ је за последњих 25 година „еволуирао“ и више не наседа на Угљанинове приче. Требало је још само да објасни да до „државе Санџак“ могу да дођу једино ратом, али за то не би добио подршку ни промила становништва – каже нам Љајић.

Аида Ћоровић, чланица парламентарног одбора за људска и мањинска права, сматра да је Угљанинова изјава бесмислена и непотребна:

– У санџачкој реалности овакве идеје немају никакво упориште. Оне само показују да политички лидери суочени са кризом умеју само да се ухвате за потпуно превазиђене матрице. Само је реч о томе да се приближавају локални избори и да Угљанин покушава да исцеди још неки глас од младих људи који не памте деведесете и шта су нам такве изјаве донеле у прошлости.

Чедомир Антић, из Напредног клуба, оцењује да одређене западне силе имају интерес да у Рашкој области делују странке које се залажу за „Санџак државу“.

– Доказ за то је што се такве сепаратистичке тежње не појављују у јужном Санџаку који је у Црној Гори, већ само у северном, који је у Србији. Невоља је што је Угљанин дуго година био министар, а да га нико у Београду није питао шта данас мисли о нелегалном референдуму из 1991. Сматрам зато да би сада требало Угљанина бојкотовати и маргинализовати. Нема много шансе да се остваре снови о „држави Санџак“, јер у Рашкој живи велики проценат Срба.

БРИТАНЦИ НАПИСАЛИ „ИСТОРИЈУ САНЏАКА“

ДА би илустровао како су поједини западни кругови заинтересовани да се подгрева тема „државе Санџак“, Антић наводи како је 2013. у Великој Британији објављена књига „Историја Санџака“, коју потписују Кенет Морисон и Елизабет Робертс:

– Крајње је необично да изађе таква књига од тих издавача. Као што је необично да у Београду постоје „Пријатељи Санџака“, који не постоје ни за једну област.

Чланак СЕПАРАТИСТИЧКЕ ИДЕЈЕ УГЉАНИНА: Руши државу за шаку бирача се појављује прво на ИСКРА.

Фото: nezavisne.com

Позив упућен недавно путем новопазарских медија да се грађани тог дијела Србије изјасне као Турци, направио је праву пометњу Новом Пазару.

Предсједник Удружења Турака у Србији Алија Шаховић тврди да је он био упућен само грађанима турских корјена.

Санџаклије су, међутим, тај позив схватили као провокацију.

Удружење Турака у Србији, формирано прије мање од годину у Новом Пазару, 27. јула је позвало грађане да се регистрирају у том удружењу, а како би се формирала турска национална мањина.

Шаховић, каже да је позив упутио само грађанима турских корјена, којих, каже, у Србији има велики број, многи грађани Новог Пазара и других дијелова Санџака, тврде да је позив био упућен Бошњацима, што су схватили као провокацију, са дубљим – скривеним намјерама, упереним ка урушавању бошњачког идентитета.

“Кунем вам се да смо позвали само оне који имају турске корјене”, казао је Алија Шаховић за Ал Џазиру, додајући да он осјећа турске корјене у себи, што “показује поријекло његових предака који су у Санџак дошли са анадолских простора”.

“То није истина. Позив је послат Бошњацима. Да би се формирала национална мањина, потребно је 300 регистрованих грађана, а они их немају. Да има толико Турака у Србији, како Алија тврди, онда не би упућивао јавни позив путем медија. Осим тога, том човјеку је надимак Алија Нијемац и то довољно говори да он има кризу идентитета”, одвратио је др. Алмир Муратовић, предсједник Бошњачке културне заједнице.

Муамер Зукорлић, санџачки муфтија и генерални секретар Бошњачке академије наука и умјетности (БАНУ), такође каже да је позив упућен Бошњацима.

“Да, тако смо и дознали, јер су људи били изненађени, успаничени. Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овде не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички”, каже Зукорлић.

И Шефћет Билаловић са Пештера је био изненађен позивом.

“Не може Бошњак бити Турчин”, каже, додајући: “Ја још нисам срео овдје код нас некога Турчина да живи, а као туристу јесам. А пуно наших Бошњака живи у Турској, па они нису Турци, а сад испаде да смо ми овдје Турци, а они тамо нису”.“

“Судећи по информацијама из медија и сами иницијатори су бошњачке националности и самим тиме, очигледно рачунају на припаднике бошњачке националне заједнице у Санџаку за ову работу. Осим тога, у Санџаку нема етничких Турака. Колико ја знам, има неколико породица етничких Турака у Прешевској долини, у околини Бујановца”, каже Есад Џуџо, бивши предсједник Бошњачког националног вијећа, напомињући да он нема ништа против организирања турске националне мањине у Србији.

Оно што је изненадило Бошњаке Новог Пазара јесте, како кажу, чињеница да се преко народа од којег очекују највећу помоћ и сматрају највећим пријатељем, покушава извршити „туркизација Бошњака“ и стварање једне мањине науштрб друге.

“То је јако опасна идеја и брутална агресија на биће и идентитет бошњачког народа у цјелини, а посебно у Санџаку”, каже Муратовић.

Џуџо сматра, објавила је Ал Џазира, да је ова идеја диригована из “великосрпских обавјештајних кругова с циљем умањивања капацитета бошњачке националне заједнице и нарушавања добрих братских односа између бошњачког и турског народа, као и односа Србије и Турске”.

И Муамер Зукорлић истиче како се из ове иницијативе могу ишчитавати рукописи различитих политика и идеологија.

“Бошњаке овде стално негдје својатају, замишљају их као шведски сто, којем ће да приђе ко хоће, кад хоће и узме колико хоће. Иако овдашњи Бошњаци иза себе немају јаку националну државу, која ће да их штити, они ће се одупријети оваквим покушајима асимилације, а будући да имају свој етнички, национални и културни идентитет”, каже он.

Неки грађани Новог Пазара кажу да су их из Удружења Турака позвали на превару, говорећи им како ће тако из Турске добити помоћ и инвестиције, а да се они, у замјену, требају одрећи свог – бошњачког идентитета и изјаснити као Турци.

Нажалост, у времену велике незапослености и апатије, овакве злоупотребе су могуће“, каже Зукорлић.

У Бошњачкој културној заједници такође сматрају да је материјална корист била један од мотива за покретање овакве иницијативе.

”Ко год каже да се осјећа Турчином – лаже, само се за паре продаје”, резонује Шефћет Билаловић.

Иако је за српске медије предсједник Удружења Турака у Србији Алија Шаховић, између осталог, казао да је иницијатива покренута како би се лакше дошло до турских инвестиција, у разговору за Ал Џазиру тај аспект, како се наводи, није споменуо.

“Наш мотив је одређивање позиције Турака у Републици Србији те успостављање што бољих веза између турског и бошњачког народа у Санџаку, али и да постанемо важан фактор у јачању међунационалних односа између Турске и осталих националних заједница у нашој земљи”, казао је.

Шаховић каже да је задовољан одзивом грађана и бројем уписаних, а Ћани Билаћ, из села Билача у Прешевској долини, наводи како „у његовом селу има тридесетак кућа са скоро 180 чланова, да се сви декларишу као Турци и да су се прикључили акцији“.

Бошњачки лидери читаву ситуацију посматрају као “преседан у међунационалним односима у савременој историји и најављују слање протестних нота и турској дипломатији у Србији, и власти у Београду, а Бошњаке позивају да одлучно одбаце овај асимилаторски чин и понижавајући пројекат и остану дослиједни свом националном идентитету.

Удружење Турака у Србији још није скупило 300 потписа грађана, неопходних за формирање турске националне мањине.

Чланак НОВА ПОДЈЕЛА У СРБИЈИ: Бошњак или Турчин се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Блиц

Сулејман Угљанин све чешће позива на рат и сукобе у Санџаку, па је тако српску војску и полицију готово прогласио непријатељима. А све то због резолуције којом тражи осуду геноцида у Сребреници.

– Угљанина не треба узимати за озбиљно. То је један тоалет-папир политичар. Бошњаци у Санџаку су га препознали као човека који прича глупости, те нема ни потребе придавати значаја томе шта он прича.

Овако у изјави за “Блиц” Мехо Омеровић, посланик СДПС-а Расима Љајића и председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права, коментарише претње које је у име санџачких Бошњака Војсци и МУП-у Србије упутио Сулејман Угљанин, председник Бошњачког националног већа и лидер СДА Санџака.

Угљанин је готово отворено позвао на побуну наводећи да уколико Скупштина не усвоји његов предлог резолуције о осуди геноцида у Сребреници, Бошњаци ће војску и полицију видети као претећу оружану силу и опасност по живот.

– Угљанин измишља разне глупости како би доспео у центар пажње. Уз то упорно покушава да у Санџаку направи ситуацију како би привукао међународне факторе, што му никако не полази за руком – каже Омеровић.

Међутим, на питање колико је опасно то што Угљанин ради и какви се ефекти могу очекивати, Омеровић каже:

– Опасно је то што реториком деведесетих покушава да привуче пажњу и што говором мржње покушава да заплаши народ којем припада и остале грађане Србије. Међутим, мислим да то више нема ефекта, он нема поверење у бошњачком телу – закључује Омеровић.

Нико од министара из Владе јуче није желео да коментарише Угљанинове наводе.

Чланак СТАРА ПРИЧА: Угљанин призива сукобе са војском у Санџаку се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/Википедија/МС

Ако се таквим стварима превише попушта сутра можемо да имамо ново Косово на западу Србије. Не би требало распиривати националне нити верске нетрпељивости.

Сулејман Угљанин, лидер утицајне Странке демократске акције Санџака, позвао је Бошњаке, који су 11. јула присуствовали комеморацији у Поточарима, да се не одазивају на евентуалне информативне разговоре полиције, без писаних позива безбедносних служби.

У саопштењу које је ова странка издала тврди се да „српске безбедносне службе спроводе организовано застрашивање, прете и приводе Бошњаке у Санџаку, који су били у Поточарима на комеморацији у Сребреници када је нападнут српски премијер“.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић овај потез СДА и Угљанина види као једну врсту позива на побуну.

„То је тиха побуна, али — побуна. Тако нешто мора да наиђе на осуду и репресију од стране државе. Ако неко позива припаднике своје заједнице да бојкотује државу, а држава не реагује одмах, сутра ће можда имати и оружану побуну“, сматра Анђелковић.

Лидер СДА, осим што сматра да се на овај начин прогоне Бошњаци и угрожавају њихова основна људска права, ситуацију пореди са насиљем из времена деведесетих година прошлог века, када је, како пише у страначком саопштењу, извршен злочин у Сребреници, као и бројни други злочини над Бошњацима у Санџаку.

Анђелковић оцењује да овакве изјаве стварају додатне тензије у Санџаку и да Србија не би требала да попушта екстремистима, већ да енергичном акцијом сасече ствари у корену.

„Ако се таквим стварима превише попушта сутра можемо да имамо ново Косово на западу Србије. Муслимански екстремисти су већ све урадили да створе тензије. У Босни се чак говори и о рату, организован је покушај атентата на српског премијера, уз екстремистичке изјаве које стижу из Новог Пазара — све то су већ озбиљне индикације да се тамо свашта дешава. Ако би Србија попустила само би их охрабрила да иду још даље“, уверен је Анђелковић.

Полиција у Новом Пазару је демантовала Угљанинове тврдње да је било ко позван на информативни разговор из тог краја због догађаја у Поточарима, али СДА и даље тврди да се Бошњаци из Санџака без икаквог разлога и доказа означавају као дежурни кривци и позивају на информативне разговоре, чак и саслушавају у њиховим кућама и тако отворено застрашују.

Марија Ђорић, доцент на Институту за политичке студије, сматра да у тренутку када се Балкан налази пред новим безбедносним изазовима политичари сносе велику одговорност за своје изјаве.

„У тренутку када се Балкан налази пред новим безбедносним изазовима сви политичари сносе велику одговорност за изречено. Не би требало распиривати националне нити верске нетрпељивости на читавом западном Балкану, јер нас је искуство из прошлости научило да то није ни добар ни прави пут“, каже она, подсећајући да би сви требало да радимо на заједничком помирењу, а да би грађани требало да сарађују са државним органима, јер је то превенција и тероризма и екстремизма.

Она упозорава да би сви грађани Србије требало да сарађују са државним органима, јер је то у општем интересу свих, али сматра да, ипак, овакве изјаве не могу да изазову нове тензије у Санџаку.

Чланак ТИХА ПОБУНА: Угљанин „пали“ Санџак се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС

Странка демократске акције Санџака у Скупштини Србије поднела је данас Предлог Резолуције о Сребреници којом се најоштрије осуђује геноцид у Сребреници, као и свако његово порицање. Предлогом резолуције, која је поднета Скупштини Србије на усвајање, предлаже се да се 11. јул прогласи Даном сећања на геноцид у Сребреници. У образложењу за усвајање резолуције се наводи да би то био први важан корак у правцу решавања отворених питања између Србије и Босне и Херцеговине, српског и бошњачког народа.

Признавање геноцида у Сребреници је цивилзацијски корак који је потребан Србији како би потврдила озбиљност у намери за изградњом дијалога, сарадње, поверења и трајног мира у региону, сматра Странка демократске акције Санџака.

Чланак БЕОГРАД: СДА Санџака предложила Резолуцију о Сребреници се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Сптуник, Википедија

Лидер Странке демократске акције Санџака (СДА) Сулејман Угљанин рекао је данас да ће онај ко одлучи да склони таблу Аћиф-ефендији у Новом Пазару сносити одговорност.

Он је у Кажипрсту ТВ Б92 рекао да је реч о одговорности за последице, али није објаснио о каквим је последицама реч.

Аћиф- ефендија је доспео у жижу јавности почетком августа 2012. године, када је БНВ поставило спомен-обележје са његовим ликом у центар Новог Пазара.

Министарство правде и државне управе наложило је градској управи у Новом Пазару да уклони спорно обележје, али то није учињено.

Говорећи о недавној рехабилитацији Драгољуба Михаиловића и покренутом поступку у случају Аћиф-ефендије, команданту Новог Пазара у Другом светском рату, који је учествовао у прогону неколико хиљада Срба и Бошњака, Угљанин је рекао да се не може правити паралела између ове двојице.

„Не можемо правити паралелу између Драже Михаиловића који је планирао и спровео злочин и неког ко је спречио четнике да упадну и спроведу злочин“, казао је Угљанин, који се није бунио када је 2012. године постављена табла Аћиф-ефендији.

Лидер СДА рекао је да у тој странци раде оно што је предвиђено Уставом и законима, да се, како је рекао, сачува национални идентитет младих и мултинационалност Србије, која је као „један букет из којег када би један цвет нестао букет не би ваљао“.

Коментаришући укљањање додатка -ић и -вић из презимена Бошњака, Угљанин је рекао да је то „један од видова заштите од асимилације Бошњака и лично право сваког појединца“.

„Сматрам да треба да омогућимо људима да раде оно на шта имају право“, рекао је Угљанин.

О својој ранијој изјави да је „српска држава шовинистичка творевина“ каже да се односила на то што се све добро приписује једном народу – српском: спска влада, српска скупштина, Србијаводе, Србијашуме…

„Ја сам предлагао да се не пише српско држављанство него држављанство Републике Србије“, рекао је Угљанин.

Аћиф Хаџиахметовић, који је био управник Новог Пазара за време Другог светског рата, међу Бошњацима у Санџаку познат је као организатор одбране града од четника, а послератне власти су га осудиле за сарадњу с окупаторима.

Хаџиахметовић је добио високо немачко одликовање, а власти послератне Југославије прогласиле су га ратним злочинцем и јавно стрељале 21. јануара 1945. године.

Чланак УГЉАНИН: Ко склони таблу Аћиф ефендији сноси одговорност се појављује прво на ИСКРА.