Владимир Путин / Фото: Спутњик/ AFP 2017/ SAUL LOEB

Самит Г20 у Хамбургу је завршен, а руски председник Владимир Путин поручио је на завршној конференцији за новинаре да се интереси руског и украјинског народа подударају, као и да је званичном Кијеву остала само једна роба којом тргује, а то је русофобија.

Интереси руског и украјинског народа су потпуно исти, уверен је Путин. Према његовим речима, могуће је једино да се не подударају интереси политичких кругова.

Руски председник је навео да је Кијеву остала само једна роба којом тргује.

„То је русофобија“, нагласио је Путин.

Руски лидер је нагласио да „ако се објективно посматра, и Украјина и Русија имају интерес да сарађују“.

„Имају интерес да уједине своју конкурентност, да развијају своје економије просто због тога што нам је много тога остало још из совјетских времена, имајући у виду и сарадњу и јединствену инфраструктуру, практично, јединствену енергетику саобраћај и тако даље“, рекао је Путин.

Хамбуршки састанак обећава добру сарадњу

Путин је током обраћања новинара говорио и о америчком председнику Доналду Трампу и закључио да ће САД и Русија учврстити сарадњу уколико буду градиле односе као на хамбуршком састанку.

„Што се тиче личних односа, мислим да су успостављени. Не знам како ће то звучати, али ћу рећи како ја то видим: Трамп се на телевизији врло разликује од реалног човека, он је апсолутно конктретан. Апсолутно како треба прихвата саговорника, прилично брзо анализира, одговара на постављена питања или на елементе који се појављују током саме дискусије“, истакао је Путин.

Према његовим речима, Трамп је на састанку у Хамбургу поставио много питања о „интервенцији“ Русије у изборе у САД и пажљиво слушао одговоре. „Радна група о сајбер-безбедности коју ће формирати Русија и САД искључиће у будућности било какве спекулације“, рекао је Путин.

Амерички новинари су инсистирали на овој теми и затражили од Путина да каже шта му је Трамп одговорио током сусрета.

„Он је почео да ми поставља сугестивна питања, реално су га интересовали неки детаљи. Одговорио сам на све то прилично детаљно, колико год сам могао. Испричао сам му и о својим дијалозима на ову тему с претходном администрацијом, укључујући и своје разговоре с председником Обамом“, рекао је Путин.

Америка прагматичнија у вези са Сиријом

Говорећи о сиријској кризи руски председник је нагласио да су решења у вези с јужним зонама деескалације у Сирији донета, захваљујући, поред осталог, САД.

„Став САД о Сирији је постао прагматичнији. Ослањајући се на вољу Ирана, Турске и руководства Сирије могуће је предузети даље кораке у вези са решавањем кризе у Сирији“, напоменуо је Путин.

Он је рекао да током Самита ни са ким није разговаро о проблему Катара, мада је то, како је додао, озбиљан проблем и може утицати на ситуацију у економији и безбедности.

Путин је нагласио да је између Русије и Немачке успостављена чврста сарадња, која укључује и пројекат изградње гасовода „Северни ток 2″.

„Нема потребе да се мешамо у политичке процесе“, рекао је Путин одговарајући на питање новинара.

Земље Г20: Главни изазови су тероризам, сиромаштво и глад

Земље Г20 су решене да се супротставе изазовима светске заједнице, спремне су да се боре против тероризма, сиромаштва и глади, наведено је у заједничком саопштењу након завршетка самита Г20 у Хамбургу.

„Решени смо да се супротставимо заједничким светским изазовима, међу којима су тероризам, миграције, сиромаштво, глас, опасности по здравље, да решавамо проблем стварања нових радних места, климатских промена, енергетске безбедности, неједнакости, међу којима је и полна“, наведено је у саопштењу.

Додаје се да је решавање ових питања основа за чврсти развој и стабилност.

У завршном саопштењу самита Г20 наведено је да регулативни глобални систем трговине има одлучујућу улогу и да се то одржава у раду Светске трговинске организације, рекла је немачка канцеларка Ангела Меркел у обраћању новинарима након самита и додала да су се учесници скупа изјаснили против протекционизма и подржали слободну трговину.

Самит лидера Г20 наредне године ће бити одржан у Аргентини, 2019. у Јапану, а 2020. у Саудијској Арабији.

Чланак ХАМБУРГ: Трамп покушао да испровоцира Путина сугестивним питањима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Спутњик/АФП

Од самита Г20 који се у недељу и понедељак одржава у Кини не треба очекивати јасне поруке и реалне одлуке које ће стабилизовати економске и билатералне односе у свету, сматрају саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.

Самит је свакако најзначајнији за Кину, која има прилику да покаже колико је моћна и да учврсти своје везе с Русијом и Индијом. Ако је судити према неким ранијим анализама, од свих досадашњих договора на самитима реализовано је тек 1,5 одсто, али ово је прилика да се сретну лидери земаља и разговарају о актуелним темама очи у очи.

Синиша Љепојевић, новинар и дугогодишњи дописник из Лондона, каже да је Кина уложила много више у организацију самита него претходни домаћини и да има амбицију да се у Г20 укључе земље у развоју. „Међутим, питање је колико је та амбиција реална“, каже Љепојевић.

И сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић каже да Кина жели себе да прикаже као велику, чак и водећу силу, али и да наметне економске теме. „Она жели да утврди савезништво с Русијом али и са Индијом. Дакле, Кина ће послати неколико порука, али у економској сфери како би ублажила тензије, а тензије не одговарају земљама које се развијају“, каже Јанковић и истиче да је овај самит и увертира са сусрет групе БРИКС средином октобра.

У економске релације у свету морају се укључити треће земље, на чему инсистира Кина, а после самита видеће се да ли ће у томе и успети. Љепојевић указује на то да је у току преструктурирање финансијског система и да Русија и Кина прелазе на потпуно одвојен банкарски систем. Кина би требало крајем месеца да тестира тај софтвер, што ће бити велики удар за западни финансијски систем.

„Запад живи од туђих пара, јер контролише финансијски систем и технологију финансијског система. Само у лондонској берзи је дневна трговина новцем је 2.200 милијарди долара дневно, да добијете један посто па може да се живи. С новим платним системом то се губи, то су дневно стотине милиона. Кина ће покушати то да представи као готову ствар која се не може спречити“, каже Љепојевић.

То су тектонске промене и биће занимљива демонстрација тих промена, а не одлуке које буду донете, сматрају наши саговорници. Звезде овог самита биће свакако Си Ђинпинг, кинески председник, и уз њега лидери Русије и САД, Владимир Путин и Барак Обама. Са лидером Америке биће пријатељских сусрета, пошто је то одлазећа администрација, па не треба очекивати кључне договоре.

„Важан сусрет биће између Путина и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и Путина и британске премијерке Терезе Меј“, каже Љепојевић и подсећа да је Лондон био шампион антируске политике али да је економски увек сарађивао с њом, за разлику од ЕУ, која је на губитку у економској размени с Русијом.

Важно је египатско присуство због разговора о Сирији јер, према речима Синише Љепојевића, та земља има инфраструктуру која би могла да помогне у окончању сукоба. „САД више нису у позицији да диктирају ситуацију на Блиском истоку и, колико знам, свесне су да су изгубиле доминантну улогу, али желе да одрже присуство. Међутим, то не могу без сарадње с Русијом, и то им је јасно. Колико видим, Русија није против, она жели да помогне да Америка буде присутна“, каже Љепојевић.

Кина је од производње хемијских оловака, пешкира и мајица постала земља нових технологија која ће у наредних 50 година уз Русију и САД бити водећа светска сила и на чијем ће договору почивати нови светски поредак, сматрају наши саговорници.

Чланак САМИТ Г20: Кина спрема тектонске финансијске промене се појављује прво на ИСКРА.

Фото: rs.sputniknews.com

После радне посете Приморском крају, председник Русије Владимир Путин ће данас отпутовати у Кину на самит Г20. За разлику од новембарског самита у Турској, где су се трудили да Русију не слушају, на овом сусрету шефова држава „двадесеторице“ главна пажња биће усмерена управо на руског лидера.

Уочи самита у Кини руски председник се састао са премијером Јапана, а на маргинама сусрета Г20 састаће се са председницима Јужне Кореје, Аргентине, Турске и Кине, премијером Велике Британије, а могуће и са председником Сједињених Америчких Држава Бараком Обамом.

Главне недоумице на предстојећем самиту, сматра аналитичар РИА Новости Владимир Лепехин, тицаће се јачања улоге Кине и Русије у Г20, као и веома ослабљеног статуса европских држава које су принуђене да спасавају Европску унију, која се „неочекивано“ (услед раскида партнерских односа са Русијом) претворила у заједницу регионалног значаја. „Велика седморка“ као реликт одлазеће епохе Пропаст заједничке европске спољне политике и нагли пад њеног значаја осећа се данас и у Бриселу, и у Паризу, и у Берлину. Нико од европских лидера, међутим, укључујући Франсоу Оланда и Ангелу Меркел, нема представу о томе како у садашњим условима сачувати углед ЕУ, сматра Лепехин.

Готово једини европски политичар који се труди да створи утисак да је у ЕУ све у реду јесте шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер. Европски воз, међутим, и даље путује ка ћорсокаку, тако да Штајнмајерова идеја о повратку Русије у „Велику осморку“ (о којој размишља последњих месеци) није изазвала никакве позитивне емоције код руског руководства, наводи аналитичар.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да Москва не намерава да се враћа у формат Г8, а шеф руске дипломатије Сергеј Лавров истакао је да „Велика седморка“ више не утиче на међународну политику и због тога Русији тај формат није потребан, она је потпуно задовољна форматом Г20. Немачки политичари, укључујући Штајнмајера, вероватно разумеју да једина шанса да Европска унија сачува статус светског играча јесте да се формирају геополитичке везе Русије и Немачке и Евроазијске економске заједнице и ЕУ. „Разумеју, али ништа не могу да учине против хијерархије усвајања одлука, која је наметнута Европи, према којој Немачка није законодавац, него извршитељ“, наводи Лепехин.

Москва своју спољну политику гради на принципијелно новој платформи, у којој приоритет није Европа, па чак ни Запад (Европа и Сједињене Америчке Државе), него „Велика Евроазија“, у којој Русија гради дугорочне односе са земљама-лидерима Југоисточне Азије (Кином, Јапаном, Јужном Корејом и Вијетнамом), као и са Индијом, земљама Централне Азије и највећим државама Блиског истока.

САД, НАТО, ММФ, ЕУ и друге евро-америчке структуре теже да спасу Запад који губи лидерство у свету по цену геополитичке катастрофе у Европи. „Сумрак Европе“ који се очекује још од 20. века неизбежно се приближава кулминацији. Европска унија неће опстати до 2025. Освалд Шпенглер, аутор познате књиге „Сумрак Европе“ (1918), погрешио је у својој прогнози најмање два пута, сматра Лепехин. Као прво, он није рачунао на то да ће Европи бити недовољан Први светски рат и да ће пожелети и други и трећи. Као друго, није могао да предвиди размере долазеће катаклизме: у вртлог нарастајуће катастрофе данас не упада само Европа, него и цео западни свет као такав.

Основне проблеме савремене Европе већина политичара и стручњака повезује са избеглицама и мигрантима из Азије и Африке. Заиста, тај проблем је тотални: он је повезан са рушењем традиционалног европског друштва, као и са наглим растом незапослености, криминалних делатности и социјалном базом протеста који се не може контролисати.

Тотализација протеста и нивелисање данашњих политичких система у Западној Европи потпомогнути су, пре свега, објективним феноменом, такозваним „младалачким бумом“. Први пут је тај феномен описан још 2003. године. Немачки демограф Хунар Хајнозон је у књизи „Синови и светско газдинство: улога терора у успону и паду нација“ писао да ће „950 милиона Африканаца и Арапа коначно сахранити Европу средином века“. Разлог је такозвани „младалачки бум“ на Блиском истоку и у Африци, који стоји насупрот „старачком буму“ у Европи и „буму радно способних“ у Латинској Америци и Југоисточној Азији. Управо је арапско-афрички „младалачки бум“, више него ратови у региону, узрок нарастајућег прилива миграната у земље ЕУ, сматра демограф. Према мишљењу Хајнзона, врхунац раста биће 2025. године, због чега би 21. век могао да буде и крвавији од претходног: „Вишак младих људи готово увек води крвопролићу и стварању или рушењу империја“. Вишак незапослене и агресивне младежи на границама са земљама ЕУ постаје буре барута, односно претња „отвореном друштву“ Западне Европе, која, попут самоубице, више воли да види претњу у Русији.

Да ли је европска елита спремна за самоуништење

Данас Ал Каида, ДАЕШ и друге радикалне организације изазивају Запад и водеће државе Азије, пре свега због тога што ратови и пљачка постају једини начин да преживе милиони младих људи на Блиском истоку и у Африци. Терористички напади постају, притом, уобичајена ствар и на руском Северном Кавказу, где такође постоји „младалачки бум“. Русија се већ бори против екстремиста исламистичког покрета, укључујући и оне на далеким дистанцама, а то улива наду. За разлику од Европе, она има шансу да преживи експанзију миграната без социјалних потреса. И не само то, Русија постаје лидер у решавању тог проблема, јер тежи да на Блиском истоку формира антитерористичку коалицију сличну антихитлеровској, закључује Лепехин. Да би Европа преживела, потребна су решења управо супротна онима којима данас прети западна елита. На пример, политика деамериканизације земаља ЕУ и јачање партнерства са Русијом, наглашава Лепехин. Аналитичар, такође, истиче да треба разумети да је Европа стигла до оне границе до које је крајем осамдесетих година прошлог века стигао Совјетски Савез. Руководство СССР-а је било неспособно да се подигне на ниво ефикасних стратега — отуда и његов крах. Европске елите ће морати да прођу кроз период хаоса, насиља, квазиреволуције и разарања, пише аналитичар.

Чланак САМИТ Г20 У КИНИ: Успон Евроазије и сумрак Европе се појављује прво на ИСКРА.