Пут мог одрастања се без икакве сумње везује за Дрвенград. Иако, се свог првог одласка на Мећавник 2008. године слабо сећам, родитељи су ми казали да сам био фасциниран лепотом овог интелектуалног и визуелног раја. Исту емоцију доживео сам и протеклог викенда. И доживећу је изгледа увек када свратим у ово дивно место.

Много је великих личности чија имена носе улице, тргови и сокаци на Мећавнику.

Пред вама су табле са именима људи које посебно ценим и волим. Најпре, Ернесто Че Гевара ми је посебно драг, јер сам рођен истог дана када и он (14.06.). Федерико Фелини ми је омиљени редитељ XX века. Матија Бећковић је важан за мој живот, јер је он био први човек с којим сам урадио интервју и који ми је отшкринуо та прелепа врата књижевности. Новак Ђоковић ми је значајан као и свакоме ко држи до угледа наше државе.

Уз огромно поштовање и дивљење стојим поред споменика две најзначаније фигуре српског језика и књижевности у Андрићграду. У мислима сам исплео ,,Горски вијенац“ док сам корачао ћупријом на кривој Дрини.

Испред ћевабџинице ,,Касаба“ у Андрићграду, где сам појео можда најбоље ћевапе у животу. Вредело је…

Чланак ТАДИЈА ЧАЛУКОВИЋ: Чај код Ћоркана и ћевапи у Касаби се појављује прво на ИСКРА.